Uvažene koleginice narodne poslanice, uvažene kolege narodni poslanici, časni ministre, uvaženi gosti, zaista kada govorimo o bezbednosti i kada govorimo o radnicima, to je tema koju mi iz SDP najviše volimo. To su pitanja kojima se mi značajno ideološki bavimo, jer briga o radniku zaista je naša osnovna motivacija i ulaganje praktično u radnike je osnova. Mislimo da je to preduslov za razvoj ove države.
Izuzetno je dobar set zakona danas pred nama. Prvi zakon koji se bavi bezbednošću radnika i njihovim zdravljem uklapa se u strategiju bezbednosti koju smo mi pripremili, koja obuhvata period od 2013. do 2017. godine, a glavni cilj i mi hvala Bogu i zahvaljujući radu ovog ministarstva i samog ministra, idemo u tom pravcu, a pravac nam je i cilj nam je da smanjimo za 5% povrede na radu koje se dešavaju u odnosu na evidenciju koju imamo od strane stručnih komisija.
Moram da pohvalim da rad ovih komisija je i ono što je naglasio sam ministar, bio intenzivan u prošlom periodu i pokazuje zaista jednu volju da se prevenira i da se smanji broj povreda na radu, što je izuzetno bitno za ovo društvo i za vaše Ministarstvo i za sve nas.
Vrlo je bitno i srž ovog prvog zakona je ono što smo videli, da se praktično podigne nivo znanja i nivo veština koje imaju ljudi koji će se baviti zaštitom na radu. To je krucijalno i to je izuzetno dobro rešeno i ono što je rekao uvaženi ministar u uvodnom delu, a to je da će se uvesti sankcionisanje, ali moram da kažem da se ovim zakonom uvodi institucija nagrada i da će se odavati javna priznanja. Znači, u metodologiji psihološkoj najbitnije dve stvari je - kazni, nagradi. Mi u ovom zakonu imamo i to je nešto što je zaista inovativno, što je novo i što će biti jako dobro u ovom zakonu.
Želim da pohvalim rad Uprave za bezbednost kojom zaista dugo godina rukovodi gospođa Vera Božić Trefalt, praktično je rad i sama ingerencije koje vidim ovde u članu 60, što mi i usvajamo je srž praktično zadatka i onoga na čemu ovaj zakon insistira. Jedna od tih tačaka kaže da ova uprava priprema metodologiju za obavljanje poslova, pregleda o ispitivanju, itd, itd.
Najbitniji element ovog zakona verujem da je usaglašavanje ove uprave koja je do sada dobro radila. Ja vam zahvaljujem na tome i naravno, ovo shvatite kao podršku na tom putu, jer briga, ono što se ovim zakonom i ovom upravom radi o radnicima, pre svega o vulnerabilnim grupama, o mladim ljudima, o starim ljudima, o trudnicama, o dojiljama, mora biti na posebnom mestu i to je ono što ovo ministarstvo jako dobro radi i mi smo zaista zadovoljni time.
Zakon je jako dobar. Mi iz SDP ćemo ga svakako podržati. Mogao bi o svakoj tački, čuli smo mnogo lepih reči o ovom zakonu, jer je zaista kvalitetan. Znate, ja sam lekar medicine. U fiziologiji postoji jedan fenomen zove se Aksonov fenomen, to je kada čovek proguta nešto oštro, organizam nađe načina da onim tupim delom ga izbaci iz sistema za varenje, na taj način smanjujući mogućnost povreda.
Upravo verujem da ovakvim zakonima mi i u društvu to rešavamo i na pravi način to sprovodimo, da ako se desi povreda, a povreda će biti, da one budu što manje, da na pravi način pristupimo, jer vidite ovde će sada poslodavac morati u toku 24 sata da prijavi nešto što se desilo, što je od izuzetne važnosti. To je krucijalna stvar. Da ne ulazim u sitne detalje, još jednom pohvaljujem zakon, mi ćemo stati i glasati za njega.
Za mene je izuzetno bitan zakon, obzirom da dolazim iz Novog Pazara, iz Sandžaka, verujem i za druge delove ove zemlje i unutrašnjosti, jeste zakon, odnosno Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i o njihovoj zaštiti. Zaista je dobro i zaista dobar predlog ovog zakona da obuhvatimo i da kompletno zakonodavstvo obuhvatimo praktično ovu grupu ljudi, jer moram da naglasim da ceo moj kraj zavisi praktično od tih ljudi koji rade u inostranstvu privremeno. To su brojne firme i izuzetno je dobro što ovaj zakon uređuje, jeste dobra komunikacija i informisanost tih ljudi. Verujem da će usvajanjem ovog zakona ovi ljudi imati bolje informacije, gde idu da rade, šta rade, kako su zaštićeni i na koji način i koja su njihova praktično prava i koje su njihove obaveze.
To je zaista dobar predlog. Mi ćemo takođe stati iza njega i izuzetno mi je drago što su ovi danas predlozi zakona na raspravi. Još jednom hvala vam i podržaće Socijaldemokratska partija ove zakone.

Uvažene koleginice i kolege, uvažena ministarko, gosti, danas otvaramo raspravu o zaista četiri bitne tačke, četiri izuzetno značajne teme koje možemo podvesti pod setom ekoloških tema, obzirom da imamo jedan jako bitan i jako kvalitetan zakon, a imamo i jedan protokol koji se takođe bavi ekologijom, te imamo dva sporazuma koja delimično svojim jednim delom dotiču oblasti ekologije.
Čuli smo od prethodnih izlagača da praktično jedna trećina naših obaveza u samom pridruživanju ka EU biće sadržana u poglavlju 27, koje praktično i rešava životnu sredinu, kako je i naslovljeno. Mislim da ćemo imati tu mnogo posla da učinimo. Ono što danas radimo, jeste usvajanje, odnosno raspravljanje o jednom zaista kvalitetnom zakonu i ja ću pohvaliti zaista rad ministarke. Videli smo ovde njenu energiju i želju da menjamo ovo naše stanje na bolje i ubeđen sam da ćemo to i učiniti.
Zaista je reč danas o, eto, govorim prvo o Zakonu o nacionalnim parkovima, jednom sveobuhvatnom zakonu, koji pre svega želi da uredi određeno stanje u tim zonama. Mi imamo danas oko 6% zona u državi Srbiji koje je određenim vidom zaštićeno i koje se štiti i na kojem se želi podići praktično zaštita prirode i prirodnih resursa.
Naravno, želim da pohvalim i onaj vaš uvod, ministarko, u kojem smo mi dosta toga čuli i saznali, pa i onaj istorijski deo, gde smo videli da postoji jedna ozbiljna tradicija u zemlji Srbiji, koja ide do 14. veka. Ali, saznali smo i da su ipak pioniri pravih definicija zakona o nacionalnim parkovima Amerikanci, zapadni svet i da je to od 19. veka u Jeloustonu prešlo na Švedsku i na Švajcarsku, a da smo kasnije i mi prihvatili te obaveze. Onda, 1923. godine je u staroj Jugoslaviji prihvaćen Triglav kao zona nacionalnog parka, a onda smo mi u Republici Srbiji to 60-tih godina uradili sa Fruškom gorom.
Danas u svetu ima oko sedam hiljada, to je novi podatak, a podatak 90-tih godina je bio da ima oko hiljadu i po nacionalnih parkova, što znači da se povećao broj i tendencija je da se povećava broj nacionalnih parkova. To je verovatno i želja da se zaštite praktično te zone u kojima će se priroda, flora i fauna sačuvati i neke retke biljke, neki retki životinjski fondovi koji su pred istrebljenjem. To je jako dobro.
Rekoh da ovaj zakon tretira temu nacionalnih parkova pre svega kroz zaštitu prirode i prirodnih resursa. Ima mnogo dobrih svari i zaista moram da kažem da je ovo jedan od boljih zakona koji smo imali u ovoj Skupštini, obzirom na njegovu važnost pre svega, ali i na neka rešenja. Manjkavosti postoje u zoni rečnika, rečničkih izraza, što je evidentno i verovatno ćete vi usvojiti amandmanima dosta promena, ali globalno je zaista jedan od najboljih zakona koji smo mi u ovoj Skupštini imali. Vidimo, on širi praktično teritoriju, određuje, omeđuje teritorije i čak ih proširuje, što je takođe pohvalno. Potom, govori o režimima zaštite, o pravilima ponašanja i uređuje finansiranje. Zatim, uloga i učešće javnosti u funkcionisanju, odnosno lokalnog stanovništva u javnosti u funkcionisanju nacionalnih parkova itd.
Dve su izuzetno dobre mere koje donosi ovaj zakon. Prva je usvajanje praktično jednog novog tela, a to je stručni savet, što znači ustanovljavanje stručnih konsultacija od strane jednog takvog stručnog tela. Videli smo da ono ima pet članova, da se bira na četiri godine i da čak upravljač predlaže jednog od tih članova. To je zaista način da struka ima konkretniji udeo na samom terenu, obzirom da ono analizira projekte, daje planove, sagledava stanje prirode i prirodnih resursa na tom terenu.
Druga jako bitna stvar jeste da se osniva i savet korisnika nacionalnog parka. Na taj način se omogućava ljudima sa lokaliteta, ljudima iz lokalnih sredina, ljudima koji žive i praktično rade tu, bivstvuju u regiji tog nacionalnog parka, da imaju konkretno učešće kroz lokalnu samoupravu, kroz razne nevladine organizacije itd.
No, za mene je izuzetno bitna stavka da se, u skladu sa planom upravljanja, daje mogućnost Vladi da daje transfere lokalnim samoupravama na čijoj teritoriji se nalaze praktično ovi rezervati, da plasiraju određena novčana sredstva u cilju podizanja nivoa kvalitetnog života stanovništva u suživotu sa ovim prirodnim uslovima, da se čak finansiraju i razne delatnosti, radinosti koje neće biti na štetu nacionalnog parka, a biće u korist ljudi koji žive na tom terenu. Jer, moramo znati da u regiji nacionalnih parkova ima dosta stanovništva i da mi ne možemo samo čuvati prirodu, nego moramo naći neki model, neki konsenzus da tim ljudima omogućimo i ekonomski razvitak i bavljenje određenim ekonomskim poslovima, a ne samo uzgajanje npr. zdrave hrane itd, već jedan nivo ekonomske delatnosti ili možda bavljenje turizmom.
Mi smo imali danas da je rečeno i zaista postoji taj problem, gospođo ministarko, sa manjkom inspekcije, inspektora. To je jasno i to nije vaša krivica. Međutim, ja želim afirmativno da kažem da je nama jasno, pošto znamo neke na terenu, ja često i kontaktiram, koliko ljudi radi prekovremeno i menjaju smene preko leta itd, da bi zadovoljili i pokušali da svojim angažmanom dodatnim upotpune ovu prazninu. Međutim, želim da našu kritiku u tom smislu shvatite kao našu želju i, naravno, davanje nekakvog ovlašćenja da se potrudite da povećamo broj tih ljudi, jer zaista nije samo problem kod nacionalnih parkova sa inspektorima, nego i van. Ja sam vama slao nekoliko pitanja o očuvanju šumskog zemljišta i očuvanju šuma u regiji Sandžak, Novi Pazar. Vi ste mi dali kvalitetan odgovor. Međutim, zaista postoje velike sumnje na zloupotrebe u regiji šuma, sečenje. Pa znate, bilo je i u novinama zaista jako puno priče o nekakvoj šumskoj mafiji itd, kao i brojnih drugih tema koje mogu da ugroze naš taj biodiverzitet, kako vi stručno kažete.
Imao bih jednu molbu, obzirom da dolazim iz Sandžaka. Vi znate da Pešterska visoravan ima mogućnost i ima skoro sve kriterijume da se proglasi za još jedan od ovih nacionalnih parkova, da ona ima i teritoriju i nekakve svoje posebnosti. Vi znate da preko sto različitih biljaka, koje nigde na drugom mestu ne možete naći, postoje i rastu na Pešteri, da imamo čak i autohtone životinjske vrste, od posebne vrste ovce do izuzetno retkog indijskog bivola, od kojeg se pravi onaj toliko kvalitetni sir maskarpone itd.
Znači, postoje uslovi da se Pešterska visoravan proglasi nacionalnim parkom i da nemamo tu samo onaj prirodni rezervoar Uvac, nego da jednom širom i snažnijom polugom zaštitimo tu zonu koju zaista mislim treba zaštiti i treba da bude budućnost tog kraja u razvoju, u poljoprivrednom, ali i u turističkom i u svakom drugom.
Mi imamo danas još, rekoh, nekoliko značajnih tačaka. To je druga tačka koju smo mi spomenuli, a to je, praktično, potpisivanje onog protokola koji je jako bitan, o čistoći voda, misli se na reku Savu. Vode su danas u svetu glavni resurs, čuvaju se i ovo je izuzetno dobra stvar što mi nakon Bosne i Hrvatske potpisujemo ovaj protokol. Takođe, pohvalio bih i rad veterinarskih službi, upravo zato što je bilo ovde kritika, jer znam ljude koji rade na lokalu i znam ljude koji rade na Pešteru i znam koliko se oni trude i rade, pa i ovaj danas ugovor koji imamo sa Marokom je dokaz toga jer Maroko je jedna od najvećih zemalja Magreba. Ja sam ovde mnogo puta pričao o halal hrani i sertifikatu i o mogućnosti da to tržište mi eksploatišemo.
Ovaj sporazum koji danas usvajamo pravi preduslove dalje jer se tu govori o kvalitetnoj saradnji, o razmeni stručnjaka, o razmeni znanja i, naravno, jednom poverenju koje će se steći između nas i Maroka, kao tržištu u koje želimo da izvozimo naše mesne proizvode.
Na kraju, imamo i ono što je ovde spomenuto, sporazum sa Mađarskom o saradnji u zoni tzv. obaveštavanja radio-nuklearne opasnosti. To je još jedan od dokaza da se dobro radi u toj saradnji.
Međutim, moram da iskoristim ovde još nekoliko minuta za jedno pitanje, konkretno vama. Ovde je dolazilo mnogo ljudi sa Peštera iz oblasti Sjenice koji imaju jedan ozbiljan problem, ja ću vam to uputiti kao poslaničko pitanje, da su im zaustavljeni računi, kako oni kažu, zbog određenih mahinacija, 260 gazdinstava ima blokirane račune, a to je za njih velika stvar, za davanje onih posebnih boniteta koje dajete na mleko.
Naime, 2014. godine desio se problem, kako oni kažu, da im je neko davao, obzirom da tamo nemamo mi mnogo biljnih tih apoteka, ljudi su im donosili određeni materijal i sredstva i davali im lažne račune, nekima od njih. Drugi čak kažu da su legitimno kupili datu robu i da su dobijali legitimne račune, ali su i njima blokirani računi koje su potamanili, dali u trezor. Ja bih ovom prilikom, bez ikakvog znanja, osim znanja da će im se naneti ogromna šteta i biti ugrožena njihova egzistencija…

Uvažena predsednice, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, naša iskrena želja je da predloženim amandmanima, ovaj dobar Predlog zakona, svakako unapredimo modernim principima. Malopre je zaista koleginica istakla važnost principa aktivnosti. U našem jednom amandmanu mi smo, pre svega koleginica je pokušala da taj princip aktivnosti bude iznad principa koherentnosti udžbenika. Mislim da je time naša želja bila vrlo jasna: da želimo da ovaj zakon ima moderne termine, da aktivno podupremo pisce da budu kreativni, kao i mlađe ljude koji uče, da učimo kreativnom mišljenju i sličnim stvarima.
Takođe, imamo sad u ovom amandmanu predlog da se produži vreme i vrlo je argumentovano koleginica nastupila i mislim da je svima nama jasno da za ozbiljan udžbenik treba mnogo više vremena od 60 dana.
Stoga bih vas zamolio da još jednom porazmislite o ovom našem predlogu i da damo duži vremenski period, jer znamo da naši udžbenici zaista kasne za udžbenicima koje imamo na zapadu i većina od nas, koji dan danas učimo, uči iz nekih tuđih udžbenika i to je jedan ozbiljan problem koji imamo danas. Stoga bi produženje ovog vremenskog roka potaklo kreativno mišljenje, saradnju, jedan transfer između samih autora i na taj način bi se stvorila bolja osnova za kvalitetne udžbenike.

Koleginice i kolege, uvaženo predsedništvo, drago mi je što smo ušli u proces otklanjanja nekih jezičkih grašaka i što smo i mi ovde dali svoj doprinos, obzirom da se isto kaže i u bosanskom i u srpskom jeziku. Podržaću kolegu Vladimira Pavićevića, koji veoma često ovde ima nekakve jezičke ispravke, i to je od suštinske važnosti za donošenje jednog zakona i za slanje ukupne poruke da brinemo o svemu i da težimo jednom perfekcionizmu. U tom smislu mogu reći da mi je drago da ste uvažili ovaj naš amandman.
Moram podsetiti da je usvojeno još dva amandmana ispred moje poslaničke grupe i mislim da ćemo imati jedan kvalitetan zakon generalno.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, gosti, ulaganje u zdravlje je ulaganje u održivu budućnost našeg društva i naše zemlje i mislim da i samo formiranje ovog Saveta 2009. godine bilo izuzetno bitno, izuzetno važno.
Gledajući nadležnosti Saveta, a ima ih devet, vidimo čime se ovaj Savet bavi i koju funkciju ima. Ono što je najbitnije, a jeste, što ovaj Savet prati i planira reforme, inicira promene i usaglašavanja sa standardima EU i to je nešto što je ovaj Savet relativno dobro činio.
Želim da kažem da neke stvari koje je današnja Vlada i današnji ministar nasledili i nisu toliko loše, čak mogu da kažem da su veoma dobre, a jedna od tih stvari jeste ono što je uradio vaš prethodni ministar, gospodin Tomica Milosavljević, a to je bilo formiranje ovog Saveta.
Kao što vidimo, ovaj Savet je izuzetno bitan, kako u polju planiranja, i pravljenja uslova za reforme, ali on se brine i o nekim drugim vrlo bitnim stvarima, stvarima kao što su planiranje kadrova u zdravstvu i određivanje upisnih kvota za fakultete medicinskog profila. Mislim da će zaista ovaj Savet imati puno toga da čini, jer mi se čini, ovo o čemu je pričao uvaženi prof. Poskurica, je postao veliki problem i dobro savetovanje u tom polju je zaista bitno.
Mogu da pohvalim dosadašnji rad dosadašnjeg Saveta, a pre svega predsednika ovog dosadašnjeg odbora, jednog velikog entuzijastu i čoveka koji je puno uradio na podizanju zdravstvene zaštite u našoj zemlji, profesora Delića. Mogu da kažem da je dosadašnji Savet radio puno na polju borbe protiv korupcije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije i na tom polju zaista bio najglasniji, ali i na drugim poljima.
Gledajući biografije ljudi koji su predloženi, mogu da kažem da će i budući saziv zaista imati kompetentne ljude, ljude od struke, ljude iza kojih stoje zaista velika naučna dela i ozbiljne karijere. Vidimo da su tu zastupljeni sva značajnija strukovna udruženja, od fakulteta, akademija nauka, preko Srpskog lekarskog društva itd, i gledajući biografije nemam sumnje da će ovaj Savet raditi dobro.
Pred ovim Savetom je zaista ozbiljan posao, obzirom da je ovo ministarstvo na čelu sa gospodinom Lončarom zaista ozbiljno ušlo u reformu i mi ne samo da viđamo ministra, već uočavamo i značajne pomake na polju podizanja zdravstvene zaštite u našoj zemlji. To mogu da kažem i kao predstavnik jednog lokalnog dela. Mi imamo izuzetno dobru koordinaciju i dosta toga smo uradili u Novom Pazaru, baš zahvaljujući zaista visprenom radu ovog ministarstva koje je ozbiljno stupilo u reforme.
Na kraju, želim da kažem da je 15 ljudi malo, da mi u ovoj zemlji zaista imamo još puno ljudi koji zaslužuju svakako da budu deo ovog tima. Ja bih mogao ovde da vam nabrajam zaista veliki broj ljudi koji i svojim znanjem i svojim drugim karakteristikama bi mogli da budu i trebali da budu deo ovog tima. Nažalost, takva je procedura, takav je zakon.
Naravno, pozivam mnoge profesora, a primetio sam i da u ovom predlogu Saveta ima puno naših učitelja, učitelja svih lekara u ovoj zemlji, da budu otvoreni u svojim idejama i da se pronađe nekakav kanal kojim bi svi oni koji poznaju ovu materiju, pa i bivši učesnici u političkom sistemu, iz zdravstvene branše mogli da daju kvalitetne ideje i kvalitetne predloge kojim bi pomakli stanje na bolje.
U svakom slučaju, pred Savetom je zaista ozbiljan posao, obzirom da će ono praviti plan i inicirati reforme koje ovo ministarstvo zaista jednim ozbiljnim tempom pokušava da vuče i pokušava da ostvari u našoj zemlji. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, dragi poslanici, predsednice, želim da kažem da je neosporno da je halal tržište velika izvozna šansa za prehrambenu industriju Srbije. Tržište halal hrane je najbrže rastuće tržište i trenutno vredi oko 650 milijardi dolara godišnje, dok istovremeno je to i danas prepoznato u Srbiji i oko 40 velikih firmi je obezbedilo halal sertifikat.
To su, pre svega „Dijamant“ iz Zrenjanina, „Voda Vujić“, Mlekara iz Subotice, „Paraćinka“ itd. U vreme globalne ekonomske krize, nedopustivo je da određena tržišta, kao što je ovo, ostane ne dostupno. Islamske zemlje uglavnom nemaju dovoljnu količinu hrane i prehrambenih proizvoda i to je zaista velika šansa za prehrambenu industriju Srbije.
Halal, između ostalog svi dobro znate, zabranjuje upotrebu svinjskog mesa, ili prerađevina, odnosno različitih emulgatora koji se koriste na toj bazi, a koriste se u proizvodnji određene hrane, ali zabranjuje upotrebu i alkohola, kao i životinjske krvi, obzirom da je krv ta koja prenosi toksine i mesto kao podloga za razvoj mikroorganizama.
Zahtev koji je halal stavlja pred proizvođače su najstriktniji u predelu industrije mesa i mleka, i životinja mora da bude, naravno pažljivo tretirana, da bude zdrava i živa, a osoba koja će obaviti čin klanja mora bi psihički zdrava i sposobna za tu aktivnost.
Naravno, halal hrana nije ograničena samo na muslimane i njeni najčešći konzumenti danas u svetu jesu ljudi koji nisu islamske veroispovesti i koji prepoznaju šta je kvalitet, šta je zdrav život, čista i bezbedna hrana. Ono što izuzetno raduje i što želim da pohvalim jeste što smo trenutno u proceduri uvođenja halal hrane u vojsci, na šta se čekalo zaista dugo vremena. Time država Srbija pokazuje da uvažava različitosti njenih građana i da poštuje verske posebnosti njenih stanovnika.
Naravno da ovaj trend treba proširiti na sve društvene institucije, pre svega na državne bolnice, studenske menze, na menze kaznenih domova, pa i na ovaj naš ovde skupštinski restoran koji mi koristimo. Za nas, verujuće ljude to je zaista od nemerljive važnosti, kao što postoji segment organske ishrane, u ozbiljnim društvima treba ispoštovati i segment halal ishrane, košer ishrane, organske ishrane, vegetarijanske ishrane itd.
Želim da, stoga uputim sugestiju i ohrabrim Ministarstvo pravde da započeti proces uvođenja halal hrane u vojnim objektima, što pre proširi i na sve druge državne institucije. Rastući kvalitet odnosa sa arapskim svetom, sa Turskom, kao i sve veći broj turista koji posećuju našu zemlju, a koji konzumiraju halal hranu, još jedan je od ozbiljnih argumenata.
Na kraju, poštovanjem halal sertifikata u ovoj zemlji, na najbolji način pokazujemo svima onima kojima želimo da izvozimo halal proizvode, da najozbiljnije sprovodimo pravila u proizvodnji hrane, koje su za njih apsolutno imperativ.

Uvažene kolege narodni poslanici, predsedništvo, uvaženi ministre i gosti, ova Vlada je zaista naišla na mnogobrojne probleme i nasledila i zatekla zaista izrazito zapušten sistem protivgradne zaštite.
Naravno, velika zbrka i diskordinacija nastala je 2011. godine, kada je odlukom tadašnje vlasti premeštena protivgradna odbrana iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda u okrilje MUP-a, odnosno Sektora za vanredne situacije i pokazalo se da je to bio zaista veliki promašaj. To je dovelo do toga da strelce obezbeđuju lokalne samouprave, da radarskim sistemima rukovodi Republički hidrometeorološki zavod, a da rakete za protivgradnu odbranu kupuje MUP Republike Srbije.
Danas je Srbija zemlja sa najmanje efikasnijim sistemom protivgradne odbrane u Evropi. U Evropi efikasnost protivgradne odbrane iznosi oko 50%, a u Srbiji se računa da je negde oko 20%.
Iskustva od ranije pokazuju da šteta izazvana gradom može da bude zaista ozbiljna i velika. Hiljadu evra po hektaru ako pogodi grad kukuruz i do čak 25.000 evra ako grad pogodi jabuke ili slične kulture. Svakako da je to nedopustivo za Republiku Srbiju koja pledira da joj poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja bude osnova u razvoju i izvozu, odnosno bude jedna od centralnih grana za razvoj.
Vreme je da Srbija posle 23 godine dobije jedan ovakav zakon koji je zaista jedan valjan predlog, onda je valjano rešenje kojim se celovito uređuje održivi sistem za suzbijanje od grada na teritoriji cele Republike.
Njegov naročit kvalitet je što precizno razgraničava nadležnosti, kao što smo čuli, između Republike, AP i između lokalnih samouprava i sviđa mi se vaša argumentacija zbog čega je zaista neophodno da i sama Republika, odnosno same pokrajine imaju svoje nadležnosti, ne samo što je to ustavno, nego je to i funkcionalno.
Dobro reče kolega da oblaci, kao ni vode, nemaju svoje granice i mogu da kažem da je prošle godine zahvaljujući dobrim radarskim, odnosno dobrim protivgradnim sistemima u Republici BiH, u Mađarskoj i u okruženju Srbija imala manji pritisak i opet na taj način jednom dobom međunarodnom saradnjom mi bi mogli da poboljšamo svoj status, a ovaj zakon daje uslove za kvalitetnu i valjanu međunarodnu saradnju i na ovom polju.
Zakonom se praktično svi delovi ove službe sada drže u jednoj ruci, čineći sistem odbrane od grada zaista učinkovitim. Takođe se iz republičkog budžeta obezbeđuju stabilni izvori za finansiranje operativnog funkcionisanja i razvoja sistema za protivgradnu odbranu. Mislim da su to dve najvažnije stvari koje ovaj zakon obezbeđuje, znači, koordinisanje iz jednog centra i stabilno finansiranje, što do sada nije bilo slučaj.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se integralni pristup zaštiti od elementarne nepogode od grada i to kombinujući aktivnu, misli se na odbranu, i pasivnu, odnosno osiguranje kao zaštitu.
Zakon posebno svetlo baca na osiguranje useva, čime se motivišu poljoprivredni proizvođači da osiguraju svoju letinu. Po ovom zakonu, društvo za osiguranje je dužno da 10% uplaćene premije za osiguranje odvoji za razvoj od sistema od protivgradne odbrane.
Moram da kažem da sam našao da je u Evropi zaista visok procenat obezbeđivanja letine. Našao sam, na primer, da je u Austriji osigurano preko 92% svih useva, a otprilike u celoj Evropi negde oko 80%. Ako uporedimo, gde je osiguranje oko 10%, videćemo o kakvom se raskoraku radi.
Mi znamo da se osiguranjem ovih šteta smanjuje ekonomski gubitak samih proizvođača i da je to zaista jedan od načina kojima se može smanjiti njihova šteta, a rasteretiti budžet Republike Srbije. Ono što je mnogo bitno jeste da ovaj zakon daje jedan izbalansiran pristup i da on, iako motiviše određene grupe, pre svega su motivisani oni veliki poljoprivredni proizvođači za osiguravanje, ne ostavlja na cedilu manje i siromašnije poljoprivredne proizvođače, obzirom da generalno ojačava sistem odbrane i na taj način smanjuje i njima jedan rizik od šteta, što je jako dobro.
Ovde je kolega Arpad naglasio da je bilo zaista zloupotreba od strane osiguravajućih društava i moram da zamolim predstavnike Vlade da povedu računa o zloupotrebama koje su moguće od strane osiguravajućih društava, kao i uvoznika protivgradnih mreža. Takve stvari država treba prepoznati, sugerisati osiguraniku i oštro sankcionisati.
Ovaj zakon stvara sve uslove za modernizaciju protivgradnog sistema. Protivgradne mreže se danas jako koriste u svetu, a u Srbiji je tek nešto oko više od hiljadu hektara voćnjaka prekriveno ovom protivgradnom mrežom. Treba podsetiti da država subvencioniše postavljanje ovih mreža, kao i samo obezbeđivanje letine sa oko 40% učešća, i to nekoliko godina unazad.
Takođe, zakon daje još neke mogućnosti u delovanju na gradonosne oblake. Pored ostalih, putem aviona, što je zaista praksa u razvijenom svetu i u Evropi. Ja dolazim iz Novog Pazara i iako se računamo i jesmo zaista poljoprivredna oblast, u kojoj je poljoprivreda moguća grana za ozbiljan razvoj, pogotovo tu mislim na Pešter, za nas bi, obzirom da mi nemamo iz proceduralnih razloga ovaj vid protivgradne odbrane, obzirom da smo blizu administrativnoj granici i to je ograničenje za nas, za nas bi zaista ovaj vid bio koristan i omogućio da sprečimo štete, jer su i kod nas gradovi obimni i česti. Imamo mi u regiji Sjenice, koja je stočarsko i poljoprivredno polje, jednu bazu, koja štiti taj deo.
Druga stvar, ova tehnologija je vrlo zanimljiva i praktično protiv grada se iskoristio vazduh unutar samog oblaka, čime se rizik po pilota i posadu smanjio na minimum, a vazdušne struje, čiji pravac stručnjaci dobro poznaju, donose hemikalije koje nosi avion u centar samog oblaka i na taj način prevode kao generator kuglice leda u vodu i smanjuju štete.
Ovaj zakon donosi jednu novu kaznenu politiku i propisane su ozbiljne kazne za sve one koji žele i koji pokušaju da spreče sprovođenje protivgradne odbrane.
Posebno mesto u sistemu pripada pogotovo strelcima, koji će po novom predlogu nešto bolje, ali svakako redovnije biti plaćani i oni će, rekli smo, dobiti oko 20% od prosečne zarade.
Ja bih iskoristio priliku da se zahvalim ministru na jednom konstruktivnom razgovoru i na uvažavanju amandmana. Potvrdiću njegovu zaista iskrenu želju da se apsolutno smanji uticaj politike i da ova država, koja pledira da bude poljoprivredna izvoznica, zaista dobije jedan kvalitetan zakon. Ja sam svedok kvalitetnog razgovora, pogotovo onog kakav smo imali juče.
Želim da na kraju kažem da se sa ovim zakonom stvaraju svi uslovi da se naš zapušteni sistem, koji smo zatekli, što pre obezbedi i primena savremenih naučnih saznanja u oblasti modifikacije vremena i nepristrasna provera operativne efikasnosti sistema. Obzirom da ovaj zakon posebno brine o poljoprivrednom proizvodu i o poljoprivrednom proizvođaču i stavlja proizvođače i seljake u centar, jasno je da ćemo mi iz SDPS ovaj zakon u danu za glasanje podržati.
Reći ću nekoliko reči i o ovom drugom Predlogu zakona o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima. Ova oblast do sada je bila uređena Zakonom o eksplozivnim materijama i zapaljivim tečnostima i gasovima iz davne 1977. godine. Jasno je da je ovo veliki pomak u osiguravanju i sigurnosti na ovom polju.
Mislim da poseban kvalitet ovog zakona čini jedna ozbiljna, javna rasprava, koja je započeta u devetom mesecu prošle godine, u kojoj je učestvovao zaista veliki broj subjekata, proizvođača, privrednika, ali i stručne javnosti. Bilo je brojnih sugestija koje su, kao što sam video, skoro većina njih je usvojena, od toga da se uvodi značaj novog pojma goriva tečnost, ali je revidiran rok za donošenje podzakonskih akata smanjen sa četiri na dve godine.
Osnovni cilj ovog zakona jeste da se uspostavi sistem potpune bezbednosti lica i imovine prilikom rukovanja zapaljivim tečnostima i gasovima, po ugledu na razvijenu međunarodnu praksu Nacionalnim programom Srbije za usvajanje pravnih tekovina EU. Predviđeno je donošenje ovog zakona u okviru poglavlja – Sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva u EU.
Međutim, pravo EU ne reguliše posebno ovu oblast, jer se u državama članicama i u drugim razvijenim državama apsolutno uređuje ova oblast.
Mislim da i jedan i drugi zakon i promene u ministarstvima koji ovo prate su izuzetno afirmativne stvari, izuzetno dobro urađeni i uz, videćemo, prihvatanje kvalitetnih amandmana, prave pomake u ovoj oblasti. Stoga, još jednom potvrđujem da ćemo mi u Danu za glasanje podržati ove predloge.

Kolege narodni poslanici, ovaj član koji se dodaje j, i to sam ja u onom mojem opširnom obrazloženju rekao, jedan od najbitnijih delova, jedna od izuzetno bitnih novina. Ona svakako daje jedan rezervni i sigurnosni mehanizam kojim se može pratiti i kojim Direktorat vrši monitoring nad svim onim događajima koji se mogu desiti i koji se dešavaju.            
Složiću se sa gospođom ministarkom da ovi predloženi amandmani od uvaženih kolega ne menjaju ništa suštinski i da su, mogu reći, više jezičke konstrukcije i da nemaju neki bitni značaj, pa me stoga čudi zbog čega su zaista prihvatili ovaj amandman. Ja ga lično ne bih prihvatio, jer ne menja ništa značajnije u ovom članu.
Ono što želim da kažem, jeste da sam ja hteo i razmišljao da predložim amandman koji bi se nekakvim institutom pohvale motivisali ili motivisali poslodavci da možda, tamo na sajtu Direktorata, budu objavljeni oni koji su najviše prijavili. Ovde se ostavlja na tome da se praktično, poslodavci su dužni da podstiču svoje zaposlene radi opšte dobrobiti, da prijave svaki događaj. Međutim, došao sa u koliziju sa samim naslovom – zaštita podataka i tajnosti, praktično tih podataka i to nisam predložio.
Još jednom da zaključim da je ovo amandman koji ja zaista ne bih prihvatio, jer ništa suštinski ne menja i ne bih se složio sa kolegom da „briše se“ može u svakom slučaju da bude povoljna stvar.
S obzirom da je ovo nešto što smo usvojili od evropskih pravnika, ne vidim razloga da ovakav zakon ni u jednom svom delu ima taj prefiks „briše se“, osim u pojedinačnim stavovima ili manjim tačkama. U svakom slučaju ja za ovaj amandman ne bih glasao. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi kolega gospodine Pavićeviću, mislim da sam bio veoma jasan. Meni je drago što vi baštinite i pridržavate se svog maternjeg jezika, ali ovde je bila reč o suštini. Meni je drago što imate predloge. Ja sam pričao o jednom članu koji je izuzetno važan u suštinskom smislu.
S druge strane, morate razumeti mene. Ja ovde pričam bosanskim jezikom i baštinim svoj jezik. Nemam ništa protiv toga da vi nosite svoj rečnik i da upotrebljavate to na taj način. Međutim, mi stičemo potpuno drugi utisak. Drugi utisak je da ima više zloupotrebe nego želje da se ova stvar ostvari. Meni se čini da o bitnim tačkama i o suštini ne razmišljate i ne debatujete, već se držite nekih slovnih stvari, što je opet vaše pravo. Baštinite vi svoj jezik, čistite ga, koristite reči koje mislite da treba da koristite. Ja nemam ništa protiv toga. Ali, opet naglašavam da ja govorim svojim maternjim jezikom. Hvala.

Uvažene kolege, još jednom ću podsetiti da se radilo o izuzetno bitnom članu. Mi smo prateći ovo, da kažem, političko umeće profesora Pavićevića, izašli iz sadržine, to je ono što sam hteo da sugerišem ovom visokom domu, a sadržina je bila najbitniji deo ovog zakona. Najbitniji deo ovog predloga zakona je sigurnost ljudi koji koriste avio transport. Verujte mi da je ova tačka, ova pridodata nova tačka najvitalniji i najsadržajniji, najsupstencijalniji deo, to je isto bosanska reč, ovog zakona. Moram da kažem da se njome stvaraju uslovi za jedan dobar monitoring i praćenje svih onih nepravilnosti koje se mogu javiti.
Moja želja da predložim amandman sudarila se sa, mogu reći, mojim dovoljnim nepoznavanjem prava, te pravna služba savetovala da ja to ne mogu učiniti. Ja sam zaista želeo da ovo ne ostane samo na nivou tih predloga, već da se oni ljudi koji javljaju i prijavljuju događaje na neki način nagrade.
Mislim da je to moja ispravna želja i mislim da sam zahvaljujući gospodinu Pavićeviću, s jedne strane, ovom kratkom debatom ukazao na bitnost da ovi ljudi zaista prijavljuju ovakve loše stvari ili nekakve događaje koji mogu da svojim popravljanjem učine bolju sigurnost u avio-saobraćaju.

Uvažene koleginice i kolege, vođen željom da doprinesem jednom kvalitetnijem zakonu i kvalitetnijem zdravstvenom odgovoru u avio-saobraćaju, pre svega na samom aerodromu, moja poslanička i ja smo predložili da se proširi i obavezno uvede da jedan deo upošljenih, mislio sam na veći dio i tamo sam naveo, pomoćnog osoblja bude pripremljen i da bude obučen za davanje primarne medicinske pomoći, misleći na rehabilitaciju. Obzirom da aerodromi jesu mjesto na kojima se može desiti ozbiljnija havarija, zakon predviđa da postoji prva pomoć i da u zavisnosti od same definicije aerodroma postoje ambulantna kola ili nekoliko lekara. Mislim da je ispravno da postoji i da se obuči veći dio upošljenika na samom aerodromu, da u uslovima većih havarija, većih nesreća, u ne daj bože takvim lošim uslovima, veći broj može pružiti prvu medicinsku pomoć.
Meni je drago što vi svi mene ovde lijepo razumete. Ja pričam bosanskim jezikom koji je autohtoni jezik, koji je priznala…

Molim vas pustite me da završim.

Nisam replicirao kolegi… (Isključen mikrofon.)

Uvažene koleginice i kolege, obzirom da mi kao socijaldemokratska partija zaista baštinimo ideju socijaldemokratije i da u centru našeg delovanja jesu radnici, mi smo stanovišta da zaista ljudi koji su upošljeni u avio-transportu i u svim službama, nemaju potrebe da plaćaju drugostepeno razmatranje i mislimo da ta zdravstvena sposobnost, odnosno taksa za drugostepenu procenu treba da bude besplatna.
Ja iz svoje prakse znam da na taj način ćemo svakako ostvariti jedan kvalitetniji odnos između samog lekara i onoga koji traži drugostepeni izveštaj, ali je to još, ta besplatnost bi mogla da bude, i jeste zaista, još jedan od mehanizama da imamo olakšan transfer između samog lekara i pacijenta i ukidanjem, praktično, ove takse uradili bi mnogo toga na podizanju zdravstvenih kapaciteta, odnosno zdravlja ljudi koji tu rade. Mislim da nije osnovano.
Još jedan od argumenata jeste što su zaista pregledi, obavezni pregledi, oni prvostepeni i česti, pa će stoga biti obavezni i ovi drugostepeni pregledi na koje će se žaliti pojedinci vrlo česti. Mislim da treba da izađemo u susret ljudima koji su zapošljeni i koji imaju zaista veliku odgovornost da se, ne daj bože, ne potkrade nekakva greška. Greške su moguće i kod lekara, i stoga, zahtevamo amandmanom da se ukine plaćanje ovih taksi o drugostepenom postupku. Hvala.

Moram da odgovorim obzirom da je otvorena jedna zaista velika tema koja karakteriše ovo naše društvo, a to je ideološko pristupanje i ideološkog pravca. Moram da kažem da se mi kao socijaldemokrate u osnovi zaista pridržavamo tog socijaldemokratskog puta i borimo se za prava radnika i svih upošljenika, ali svakako da poštujemo i pravila pragmatizma. Zaista u određenim situacijama ne možemo zažmuriti, moramo reagovati čak i na našu štetu, pa i mi sami smo radnici.
Međutim, želim da sugerišem uvaženom profesoru Pavićeviću koji je politikolog i poznaje dobro politički sistem, da njegove opcije koje on predstavlja u političkom smislu, ne može se uhvatiti ni za glavu ni za rep. Oni su nekad u nekim predlozima neoliberalisti, nekad su socijalisti, nekad su kapitalisti, ali dobro, mogu da razumem opoziciono delovanje i mogu da razumem taj način pristupa. Njima kao opoziciji sve je dozvoljeno. Međutim, da kritikuju nas za nedoslednost mislim da je nakaradno i mislim da nema nikakvog osnova. Hvala.