Uvažene kolege, kada se radi o stručnim zakonima kao što su medicinski ili zakoni koji su vezani za određenu struku, veoma je bitno da oni prate razvoj, a razvoj u nauci je danas izrazito intenzivan, pogotovo u medicinskim naukama, lekovima, medicinskoj organizaciji kompletnog medicinskog odgovora. Stoga mislim da svaka promena i svaka reforma koja je u hodu je dobrodošla i nisam za takvu kritiku.Što se tiče ovog zakona, ovde je nedostajalo i vidite da pri samom donošenju u nekim prošlim sazivima smo imali stav da su takvi oblici dobri.

Međutim, Poverenik je uvideo svoju grešku, pa je i dao sugestiju. Ministarstvo je prihvatilo tu sugestiju da treba da imenujemo nekog ko će da prati, u ovom slučaju Institut „Batut“, i to je dobra stvar. Jednostavno poboljšavamo zaštitu medicinske dokumentacije, zaštitu sigurnosti tih podataka i stoga ovaj amandman u tom smislu ne treba prihvatiti.(Vjerica Radeta: Replika.)

Ja ću upravo replicirati…

(Zoran Krasić: Po kom osnovu?)

Replika, pogrešno ste me protumačili koleginice.

Ma ne, ja ću vrlo kratko. Nije me …

(Vjerica Radeta: Ne branim, Arsiću, repliku, nego morate da pitate kolegu isto što ste i mene, a ne branim. Mi se zalažemo, hajdemo replicirati sat vremena ovde.)

Izvinite, koleginice. Ja imam reč, ja vas nisam prekidao.

(Vjerica Radeta: Ni ja vas ne prekidam.)

Ja ću vrlo kratko. Niste me dobro protumačili.

Nije meni bila namera i niste ni vi mene dobro shvatili.

Pravna nauka je nauka koja se, takođe, razvija i koja prati razvoj drugih nauka i upravo je to nešto što vi kao pravnik treba da znate. Dostignuća u medicini, u ovom slučaju mi smo raspravljali i o drugim medicinskim lekovima, molim vas, razgovarali smo i o drugim zakonima, pravna nauka mora pratiti ta nova dostignuća i infiltrirati ih u svoje pravne norme. Upravo u tom smislu sam pričao i u tom smislu se nismo razumeli, a bez ikakve želje da nastavljam dalje raspravu sa vama.

Uvažene koleginice i kolege ne mogu da se složim sa stavom da broj amandmana koji mi političari uglavnom ne pravnici, predložimo na ovoj skupštini, da određuju kvalitet jednog zakona. A pogotovo, ne ovog zakona koji je vrhunski i malo je čudno u ovom srazmeru snaga i ovom načinu političke borbe gde se često amandmani i ne dotiču određenog zakona, da se jedan takav argument poteže i da se njime objašnjava praktično kvalitet jednog zakona.

Oni zakoni koji su dobri, koji su suštinski su usvojeni, ja sam imao predlog jednog amandmana, i taj jedan amandman je usvojen. Tako da nama je i sama debata u plenarnom plenumu, koji je prethodio ovom jasno pokazao da neke političke opcije su ovu priliku i priču o ovom zakonu koristile za svoje političke priče, tako da mislim da to ne stoji i nije valjan argument .

U svakom slučaju zakon je dobar i zakon ovakav sa predloženim amandmanima koji su prihvaćeni treba prihvatiti, a oni koji su odbijeni uglavnom su sa razlogom odbijeni. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi ministre, još jednom da kažem da je pred nama bila odlična rasprava o medicinskim zakonima. Ona pokazuje da ovo ministarstvo jako detaljno i sadržajno prilazi problemima i izlazi u susret, pre svega ljudima koji traže medicinsku zaštitu i opskrbu.

Malopre sam spomenut, verovatno iz lošeg shvatanja konteksta u kojem sam pričao o srbijanskom, našem zdravstvenom sistemu, kao sistemu koji treba centrifugalno da širi svoj uticaj, tržište na okolinu, jer mi smo već dokazali, a to promoviše i samo Ministarstvo zdravlja da možemo da pružamo vrhunske usluge za primerene svote novca i da to bude zaista jedna široka grana industrijska koja će pomoći ovoj zemlji. U tom smislu, mislim da i treba da nastavimo naše delovanje.

U svakom slučaju, želim da vas pozovem da ovim tempom radite na razvoju našeg zdravstva i da pošto očekujem vrlo brzo i druge medicinske zakone u ovoj Skupštini, mislim da ćemo i tim rešenjima zaista podići nivo zdravstvene zaštite svih građana naše države.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi gosti, uvaženi ministre, pred nama su danas medicinski zakoni jako bitni. Malo me čudi da se postavlja pitanje zbog čega su danas na dnevnom redu.

Oni su danas na dnevnom redu i po hitnosti, a objasniću vam zbog čega. Oni su, pre svega, kao što ste rekli, usaglašavanje sa evropskim procedurama, usaglašavanje sa evropskim standardima, ali moram naglasiti, kao što sam video, da su sve meritorne evropske organizacije dale najveće pohvale za ovaj zakon.

Zbog čega ovo kažem? Ovi zakoni su prava mera evropskog zakonodavstva. Zakonodavstva koji donosi zakone na korist i upotrebu građana, a ne na korist kleptokratije. Na korist koji smanjuje svaki vid korupcije, onemogućava svaki vid zloupotrebe. To su evropski standardi, jer kako kaže Frencis Fokujama, veliki politički teoretičar, koja je prednost EU, jedne neoliberalne demokratije? Prednost je što se zakoni donose u skladu sa potrebama i na interes građana, a ne velikih firmi, ne velikih farmaceutskih firmi, u ovom slučaju, ne zloupotreba, ne na uštrb neodgovornih političara kojih smo se do sada nagledali, koji su donosili nekada zakone da bi imali neki svoj interes.

Upravo je to prednost i veličina EU i upravo su ovi zakoni prava mera evropskih zakona. Čudi zašto ljudi koji se zalažu za ove standarde kritikuju zbog čega su oni danas pred nama na dnevnom redu.

Predložena rešenja su zaista dobra zato što se odnose na građane, na pacijente, na korisnike medicinskih usluga i onemogućavaju da na naše tržište uđu nekvalitetni lekovi, neprovereni lekovi i medicinska sredstva, odnosno omogućavaju najviši vid kvalitetne zdravstvene zaštite našim pacijentima.

Naravno, jako je bitno da ovaj zakon predviđa veliki nivo sigurnosnih mehanizama da se zaštitimo od klime velikih falsifikovanih i lažnih lekova, falsifikovanih i lažnih medicinskih sredstava koja sa nekih stranih tržišta, uglavnom trećih zemalja dolaze i mogli bi da dođu na naše tržište.

Ovaj zakon uvodi još jedan dodatni sigurnosni mehanizam, a to je institut praćenja, odnosno „surveillance“ medicinskog sredstva i na samom tržištu tzv. „post market surveillance“ i tržišni nadzor.

Ali, bilo je pitanje zbog čega engleski jezik? Vrlo je jasan odgovor, zbog toga što su, videćete, pogotovo u naučnim istraživanjima, kodifikovani oblici kod upisivanja određenih upitnika i u stvari te engleske skraćenice su kod ovih koji se koriste u popunjavanju, i na taj način se i edukuju ljudi koji ih upotrebljavaju.

Engleski jezik je danas jezik medicine. To više nije latinski jezik. Danas se većina izraza i skraćenica zaista koristi na engleskom jeziku i upravo je to bila namera predlagača, koliko znam i koliko sam ja pitao, da se olakša i što više upotrebljavaju standardni kodovi koji se koriste u svakodnevnim šiframa, kodovima, upitnicima, itd.

Pored stvaranja tržišnih uslova, koji će biti svima jednaki, kako onima u EU tako i u našoj državi, to vidim kao izuzetno bitno i izuzetno bitan napredak, jer je bilo dopušteno od 2012. godine do danas, kada donosimo i kada raspravljamo o ovom zakonu, da se naše farmaceutske firme prilagode ovim standardima i sada vidimo da je jedan zaista mali deo tih farmaceutskih firmi, kako reče ministar, 0,6% njih. Znači, praktično vrlo mali neprimetan deo nije spreman. Verujem da će i oni biti spremni na ovu tržišnu utakmicu i da će se na taj način pokrenuti naša farmaceutska industrija koja je spremna, verujem, da uđe u utakmicu, i da bude centralna industrija na Balkanu i da opskrbljuje, ne samo Srbiju nego i sve okolne zemlje.

Svoj govor bih više okrenuo kliničkim ispitivanjima, obzirom da je ova zona, malo vidim, i nepoznata javnosti i da je do sada bilo dosta zamerki i ona je bila praktično rešena pravno u nekoliko zakona. Mi ovim zakonima, zaista pravimo jedan kvalitetan pravni okvir kojim ćemo populisati i podići na nivo kvalitetnih, referentnih i jasno vidljivih kliničkih ispitivanja koja mogu mnogo da doprinesu i kvalitetu zdravstvenih ustanova, zdravstvenih usluga, ali i našim lekarima i našoj struci koja će se kroz same studije edukovati i sticati nova znanja, nove tehnike i upotrebljavati najnovije lekove.

Naime, klinička ispitivanja su često bila u javnosti predstavljena u nekakvom veoma negativnom kontekstu, što je stvaralo praktično jednu bojazan kod lekara, kod institucija da praktično uđu u ova istraživanja. U kliničkim ispitivanjima lekova, kao i medicinskih sredstava, veliki broj građana imao je negativno mišljenje i stav da smo mi jedna siromašna država, siromašni pacijenti i da će određene farmaceutske kuće praktično koristiti te ljude kao zamorčad u samim ispitivanjima, i da će oni praktično istraživati svoje lekove na uštrb zdravlja naših pacijenata, što je apsolutno pogrešno.

Sve je to dovelo do toga da danas u Srbiji imamo izuzetno mali broj istraživanja kliničkih. Samo šest je u januaru 2017. godine po onim tabelama evidentirano, što je daleko najmanji broj kliničkih istraživanja u okruženju. Zemlje oko nas, kao što je na primer Bugarska ili Rumunija, Rumunija na primer ima 24, Mađarska ima 27 ispitivanja u ovom trenutku. Znači, mi smo daleko ispod tog nivoa.

Kada ne bi bilo kliničkih istraživanja, gospodo, mi ne bismo imali nove lekove. Kada ne bi bilo kliničkih istraživanja mi ne bismo znali koje su doze optimalne u davanju određenim pacijentima za određenu indikaciju. Kada ne bismo imali klinička ispitivanja mi ne bismo znali za neželjene efekte. Koji su to neželjeni efekti do kojih oni mogu dovesti? Znači, da su klinička ispitivanja ugaoni kamen naučnog napretka u medicini, u farmaciji, samim tim i u samoj terapiji pacijentima.

Naravno da se klinička ispitivanja sprovode u našoj zemlji u skladu sa etičkim principima, vrlo transparentno i da svaki čovek donosi pojedinačnu, svoju ličnu odluku, da li će učestvovati u kliničkom ispitivanju. Svaki čovek koji učestvuje u kliničkom ispitivanju može u svakom trenutku odlučiti da prestane da bude deo tog kliničkog ispitivanja. Na kraju, sugestijom Ministarstva zdravlja može se kao trećim mehanizmom zaustaviti određeno kliničko ispitivanje.

Zbog toga, ovaj zakon je izuzetno dobar, kao pravni okvir koji je usklađen sa savremenom medicinom i sa savremenim tokovima u farmaciji, i on daje zaista konkretna rešenja i unosi glavne i izuzetno značajne sigurnosne mehanizme zaštite pacijenta u kliničkim ispitivanjima.

Naime, da bi započeli kliničko ispitivanje mora se dobiti saglasnost agencije. Potom se uključuje i etički odbor, što je novina, da etički odbor u određenom vremenskom periodu mora dati saglasnost na to. Na kraju, sve je to pod lupom Ministarstva zdravlja koje, kao što rekoh, može u svakom trenutku zaustaviti određeno kliničko ispitivanje.

Veoma rigorozno, veoma studiozno se daju saglasnosti u agencijama u kojima sede visoko stručna lica, koja procenjuju da li će imati određene štete i kolika će biti korist od određenog kliničkog ispitivanja. Ovaj zakonski okvir je nešto što je vrlo inovativno i što nam je vrlo bitno da što pre stupi na snagu. Zbog toga je ovaj zakon jako bitan da što pre stupi na snagu.

Na ovaj način mogu da kažem da će profitirati, pre svega, pacijenti, jer veliki broj lekova koji je samo do pre nekoliko godina bio ispitivan, danas je standardna terapija, danas je čak i na pozitivnoj listi. Setimo se kod hepatita C terapije, gde smo imali ogromne studije koje su omogućile velikom broju stanovništva, koji je daleko oboleo, čak su i ljude sa cirozom jetre opskrbljivali sa imunomodulatorom interferonom pegilovanim i ribavirinom. To je danas standardna terapija.

Većina naših pacijenata je na osnovu ovih studija uspela da uđe u najsavremenije lečenje. Znači, ako se kvalitetno nadzire i prati ovo, izuzetno je dobar mehanizam koji omogućava našim pacijentima da imaju najsavremeniju i najbolju terapiju, kao što je naveden i ovaj primer.

Želim da kažem da se ispitivanja provode sukcesivno, u nekoliko faza. NJima prethodi predklinička faza, koja je u labaratoriji, „In vitro“ na životinjama i tek kad se dokaže da je određeni lek pozitivno ostvario dejstvo na određenu životinju, odnosno u određenim „In vitro“ ispitivanjem, on ide na tržište, odnosno u dalje ispitivanje. Onda imamo četiri faze. Prva faza, na zdravim pacijentima, gde se samo ispituje da li su ti lekovi bezbedni. Druga faza i treća faza, gde se na bolesnim pacijentima ispituje bezbednost i efikasnost. Moram da naglasim da se nijedna od ovih faza ne sprovodi u Republici Srbiji. Tek neki delovi trećih faza i četvrta faza, koja je pred puštanje u samu upotrebu, direktnu kliničku, se sprovodi u našoj zemlji. Znači da smo mi apsolutno sigurni od nekih nebezbednih, neželjenih efekata i već je proveren lek koji dolazi na naše tržište u dalje ispitivanje. Ova ispitivanja u četvrtoj fazi su multicentrična, velike su studije koje su zaista jako dobre da pokrenu našu industriju.

Reći ću vam, velike količine novca mogu da uđu u našu državu kroz ovo. Pre svega, plaća se osiguranje pacijentima, uz darivanje terapije, novce dobijaju određena količina lekara, a reći ću vam da su sugestije svih ovih kuća i sponzora bile da su naši lekari vrhunskog nivoa i na vrhunski način obavljaju u kliničkim centrima i velikim centrima ova istraživanja. Plaća se njima određena svota, plaćaju se odobrenja, plaćaju se druge dažbine koje se plaćaju u Republici Srbiji. Zaista, ovo je način da dođemo i do znanja, i do savremenih lekova, jer je opšti stav da je prestiž u svakoj zemlji, u okruženju i kod nas, koji je kvalitet lekova u upotrebi u medicinskim ustanovama.

Najkvalitetnije lekove koriste se u najbogatijim, najjače organizovanim medicinskim zemljama i to je zaista prestiž i to je izuzetno bitno. Bitno je što ovaj zakon omogućava dobar nadzor i daje mogućnost za povećanje kliničkih studija, odnosno njihovog broja u našoj zemlji i na taj način, rekoh, na dobrobit i pacijenata i medicinskog sistema, ali i naše ekonomije.

Pred nama je još nekoliko zakona o zdravstvenom sistemu naše zemlje, a jedan je već spominjao ministar, o kliničkim centrima i velikim ulaganjima koja se očekuju u kliničke centre Srbije, što je odlična stvar. Tercijalne ustanove moraju da budu maksimalno pripremljene, u maksimalnim objektima, sa visoko stručnim osobama i to je i za nas koji dolazimo iz unutrašnjosti velika stvar.

Ali, velika stvar koju ovo Ministarstvo, u prošlom mandatu i u ovom mandatu, s ovim istim ministrom, čini za ovu državu je kvalitetan ravnomerni regionalni razvoj medicinske zaštite u svim delovima ove države. Ja želim da pohvalim izuzetno kvalitetan rad ovog Ministarstva na tom polju. Kao primer uzimam grad Novi Pazar, ali i druge gradove. Evo, spominjemo Niš, spominjemo i druge gradove koji su zaista dobili mnogo toga u ova dva mandata.

Čini mi se da je najviše dobila struka. Najviše ljudi je za ova dva mandata upošljeno, najviše specijalizacija je dato. Mi smo u ovoj Skupštini toliko raspravljali o medicinskim zakonima, tražili smo sve načine da pomognemo našim lekarima da se što lakše edukuju, da se što više edukuju, da što više raširimo polje medicine i damo motivaciju našim ljudima. To je odlično radilo ovo Ministarstvo.

U Novom Pazaru je otvoreno mnogo toga. Ovaj isti ministar je napravio veliku stvar za taj ceo kraj, jer je po prvi put, nakon toliko godina, Zavod za javno zdravlje otvoren. Dobili smo jedan dijagnostički centar, naravno, našom aktivnošću i aktivnošću grada, aktivnošću našeg ministra Rasim LJajića, ali zaista uz veliku pomoć, sugestiju i stalnu pomoć gospodina ministra mi smo uspeli da otvorimo jedan velelepni dijagnostički centar, u kojem imamo zaista dijagnostičke metode koje imaju i drugi delovi ove zemlje. Mogu da kažem da je verovatno ovo Ministarstvo najviše uradilo za taj kraj i da je to zaista za svaku pohvalu.

Moram još da naglasim da je ministar i inicijator i promoter uvođenja još onog krajnjeg koraka koji imamo, a to su angio sale, da je već Ministarstvo zdravlja donelo u samom programu određene planske aktivnosti i da očekujemo da se i taj kraj pokrije sa ovom nužnom i zaista neophodnom hitnom procedurom koja će spašavati glave mnogim ljudima u ovom kraju.

Pred nama je, rekoh, još drugih predloga. Ovde je bio spomenut autoput Niš-Priština-Tirana koji nema veze, ali ima veze sa medicinom. Ne znam kome smeta pravljenje autoputa u ovoj državi? Pogotovo je to bitno za medicinu i medicinski, da tako kažem, turizam, za medicinsku uslugu. Pa, valjda smo mi centar na ovom delu Balkana u medicinskim uslugama. Mi već u Beogradu imamo mase ljudi koji dolaze da određene medicinske probleme, stomatološke probleme rešavaju. To je veliki doprinos našem zdravstvu i priznanje, ali i velika ekonomska dobit. Na taj način će Niš postati priznat i medicinski centar kakav jeste. Imamo velelepnu kardio-hirurgiju u Nišu, koja može da opskrbi celo Kosovo. Pa, svi nek dođu i budu naši pacijenti, svi nek se koriste uslugama i, naravno, nek to plate. To je jedini način da ova zemlja bude lider u regionu, a ona to treba da bude. Ona treba da bude centrifugalno mesto za ceo Balkan, da se sve zemlje na Balkanu vežu za Srbiju i pokazuju veliku volju i želju da budu deo određenih sistema koje ova zemlja promoviše, daje i određenih usluga koje ova zemlja nudi.

Ministre, mi ćemo kao Socijaldemokratska partija sa zadovoljstvom podržati ove zakone. Ovo su proevropski zakoni, zakoni koji daju vetar u leđa evropskim integracijama. Ovo je još jedna potvrda vašeg kvalitetnog rada i stoga ćemo mi zaista podržati ove zakone na pravi način. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću dati još samo par sugestija i još jedan aspekt na Zakon o medicinskim sredstvima, obzirom da sam afirmativno govorio o njemu i istakao da je jako dobar i pozitivan u svetlu usaglašavanja sa evropskim integracijama i evropskim standardima. Da podsetim kolege da se danas najsavremenija medicina nalazi na zapadu, u EU, u Americi, svakako ne u nekim istočnim krajevima, koje ovde neki vole da promovišu.

Osvrnuo bih se na deo koji se odnosi na oglašavanje medicinskih sredstava i promociju medicinskih sredstava, obzirom da smo danas malo spomenuli ovaj deo. Radi javnosti i radi struke, još jednom naglašavam da je ovo Ministarstvo zaista puno uradilo za struku, za lekare, pre svega radeći na njihovoj edukaciji, kontinuiranoj edukaciji, usavršavanju, upošljavanju i slažem se da se stvara jedna nova generacija mladih ljudi koji na drugi način razmišljaju medicinski, protokolarno, na način unifikovanja, pružanja zdravstvene usluge, što je jako bitno u ovom trenutku.

Način promovisanja u stručnoj javnosti je decidno i jasno određen ovim zakonom, kao i na koji način se može stručna javnost obavestiti o određenom leku. Naravno, to izvode stručni saradnici i oni se obavezuju da na vrlo konkretan, jasan i nedvosmislen način obaveste lekara o leku i o njegovim neželjenim efektima. Na svaki način se smanjuje ovim uredbama i ovim zakonom mogućnost manipulacije ili bilo koje zloupotrebe medicinskih saradnika, odnosno zloupotrebe lekara od strane medicinskih saradnika.

Mi smo danas naglasili da se mogu dati besplatni uzorci, koji će biti, naravno, obeleženi kao besplatni. Rekli smo da velike farmaceutske kuće, istraživačke kuće, mogu biti sponzor medicinskih događaja, medicinskih skupova i to nije ništa loše.

Na kraju i u Srbiji se dešavaju određena strukovna dešavanja, inventi, moramo se i pohvaliti malo. Mi imamo u našem Kliničkom centru nekoliko profesora koji su predsednici bordova, velikih evropskih udruženja, kao što je prof. Seferović, koji je predsednik borda za stručnu insuficijenciju i najkvalitetniji edukacioni stručni sastanci se održavaju u Beogradu.

Mi, ako na pravi način iskoristimo farmaceutske kuće, zaista možemo doći do kvalitetnih saznanja. Ne putuju svi lekari i ne obilaze ove praktično, nažalost, ja se slažem da nije kvalitetno raspoređeno i odličan je vaš predlog da to bude javno i transparentno, ali ne možemo taj vid mogućnosti, koji je praktično i predviđen kontinuiranom edukacijom izbaciti ili zaobići.

Mi danas sprovodimo medicinu koja je zasnovana na dokazima, vrlo brzo ćemo imati kompletno sve protokole na čemu zaista Ministarstvo užurbano i dosta radi, da protokolarno reši, da unifikujemo terapiju u svim delovima zemlje i ovaj zakon upravo doprinosi tome, kao i ovi kongresi, kao i svi skupovi. Ovaj zakon je u tom smislu izuzetno dobar što dokida mogućnost, što jasno definiše šta sponzor određenog predavanja može da čini. On u svakom slučaju može da izabere sadržaj onoga što će se predavati. On ne može da menja sadržaj nauke i to je nešto što je jasno i decidno određeno ovim zakonom. Takođe, on ne može ni da bude u prostoriji o kojoj se priča o određenom leku i njegovim karakteristikama.

Znači, da je ovaj zakon praktično dokida mogućnost korupcije i na tom polju je zaista izuzetno dobar. Upravo sam u tom smislu pričao o evropskim zakonima i evropskom zakonodavstvu što se razmišlja o svim koracima i svim mogućnostima. Ne može saradnik, stručni saradnik da pokloni nešto lekaru i on zbog toga da prepisuje lek. To ne može, to je zabranjeno ovim zakonom. Dodatno, on može samo da proverene i jasne informacije kaže o određenom leku i da ukaže čak na neželjene efekte što je jasno i decidno ukazano.

Naravno, postoji i ovde mnogo toga je pominjano, a žao mi je što se u ovom kasnijem delu izrodilo to u neku nestručnu komunikaciju i čuli smo ovde svakakve neprimerenosti. Moram zbog javnosti i zbog struke da kažem da su ovom društvu najvažniji lekari kliničari. Profesorima svaka čast, ali lekari kliničari nose zdravstven sistem i odgovor u svim praktično institucijama. Naše institucije su otvorene. U našim institucijama može svako da očekuje da će dobiti kvalitetan odgovor.

Želim da kažem, da kvalitet jednog hirurga ne određuju njegove titule, već njegova manuelnost, njegova pripremljenost, njegova obučenost, njegova temeljnost, pripremljenost za samointervenciju, kao i savladavanje određenih tehnika. To vrednuje jednog hirurga, u ovom slučaju ministra.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženo rukovodstvo, tokom prošlonedeljne rasprave o prosvetnim zakonima, zakonima o obrazovanju, bilo je reči o jednoj školi u Novom Pazaru. Upravo želim da obavestim ministra prosvete i da mu postavim jedno pitanje i uputim jednu molbu.

Naime, verujem više iz loše namere, nego iz neinformisanosti, rečene su loše reči, loše stvari o obnovi jedne škole u Novom Pazaru. Reč je o centralnoj školi u Novom Pazaru, školi „Stefan Nemanja“. Istaći ću vam nekoliko činjenica koje je objavila i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, koja je i nadzirala, provodila i raspisivala nabavku za obnovu ove škole.

Naime, pola miliona evra je uloženo u rekonstrukciju ove škole, u školi koju pohađa 1223 đaka i koja je započela svoj rad u novoj, obnovljenoj i jednoj velelepnoj zgradi.

Naime, škola „Stefan Nemanja“ je obnovljena od sredstava Kraljevine Norveške koja je donirala 360.000, Republike Srbije koja je donirala 70.000 i 70.000 je dao grad Novi Pazar. Ova škola bila je, zaista, u jednom katastrofalnom stanju, sa ravnim krovom koji je prokišnjavao, vlagom koja je ruinirala praktično zidove većine učionica, i sa izuzetno lošim stanjem mokrih čvorova. Od sredstava koje je obezbedio, praktično, da kažem, menadžment škole i uz saradnju sa gradom Novim Pazarom koji je pripremio sva dokumenta, da kažem sa jednim vrlo visprenim menadžmentom, sa direktorom škole, završena je u potpunosti obnova ove škole.

Dakle, škola je danas, obzirom da je u samom centru Novog Pazara, zaista ponos prosvetne zajednice. Škola koja ima potpuno obnovljenu fasadu, termo fasadu, promenjen način grejanja, greje se na bio masu, potpuno je krov renoviran i promenjena kompletna unutrašnja infrastruktura, mislim na stolove, table, i danas ta škola zaista izgleda brilijantno, na ponos svih građana Novog Pazara i na ponos Ministarstva prosvete. Želim da vam pokažem kako ta škola izgleda spolja. Zaista, izabrane su i divne boje i zaista prikazuje da se puno radi na obnovi infrastrukture školske.

U Novom Pazaru smo imali, i to često napominjem, ministre, imamo probleme sa idenjem u tri smene, sa time da đaci idu u odeljenja koja su prebukirana, preko 30 ih ima, i mi upravo rešavamo ove probleme. Ova Vlada u prošlom i ovom mandatu, uz pomoć Gradske uprave u Novom Pazaru, napravila je tri nove škole, tri divne škole, obnavlja postojeće škole, i to je za svaku pohvalu.

Želim da ministra zamolim da se direktorima, kao što je direktor ove škole Edin Dugopoljac, koji je za pohvalu, koji je svojim radom i animiranjem uspeo da animira i nastavnike i roditelje škole da i sami pomažu, sami rade, sami doprinose, nagrade, da se ustanovi nekakva nagrada koju će sprovoditi Ministarstvo prosvete, kao nagrada i pohvala visprenim, vrednim, dobrim, časnim rukovodiocima, kao što je ovaj rukovodilac i kao što su mnogi rukovodioci koji su direktori škola koje u teškim uslovima, zaista, pre svega motivisani željom, altruizmom i željom da podižu obrazovanje i kompletan status ove zemlje, da se pohvale, da se nagrade, da se javno istaknu. To je nešto što je za ove ljude jako bitno i nešto što bih vas molio, gospodine ministre, da ustanovite i imate u vidu. Hvala.

Uvažene kolege i koleginice, pred nama je jedan odličan zakon. Mi koji dolazimo iz lokalnih sredina to najbolje znamo. Sredina koje su opredeljene za mirkobiznis sve trenutno ukazuje da je ovaj zakon više nego neophodan. Imamo nedostatak kvalitetne mlade radne snage na tržištu, ljudi u Novom Pazaru i svi privatnici se praktično žale da nemaju kvalitetnu radnu snagu i ne vidim zbog čega ovoliko teške reči, ovoliko nedobronamernih, loših sugestija, da tako kažem ima opozicija. Ovo je neophodnost koja zaista Srbiju vodi u jedno društvo jednakih mogućnosti.

Ako govorimo o principima, ne znam koji princip ovde može da zasmeta. Ovi principi su motivacioni faktor za sve đake. Na kraju, jedan od principa je i pravo izbora, sloboda izbora za zanimanje obrazovnog profila. Tako da mislim da je pred nama jedan odličan zakon, da amandman u svakom slučaju treba odbaciti, a da zakon ovakav kakav je doprinosi boljem privrednom razvoju, ali i boljoj efikasnosti i znanju učenika.

Praktična znanja najviše trebaju ljudima, i to najbolje znamo mi koji dolazimo iz prirodnih nauka. Na primer, mi lekari bez praktičnih znanja, koje smo sticali na samim klinikama, naše znanje koje smo učili i dobijali iz udžbenika po sistemu el katedra, bilo bi apsolutno neprimenljivo. Stoga, mislim da mi treba iz prirodnih nauka da budemo, pre svega motori, da se ovakav jedan zakon usvoji. Dualno obrazovanje je zaista napredak i mogućnost koja daje našim mladim ljudima da se obrazuju i steknu prave veštine na pravi način.

Uvaženi predsedniče, molim vas, povredili ste član 103.

Nemojte molim vas da dozvoljavate da opozicija zloupotrebljava manjinska prava u ovoj Skupštini za njihovu ličnu promociju interesa. Ceo božiji dan mi slušamo ovde Boška Obradovića koji spinuje, izmišlja temu, a danas govorimo o dualnom obrazovanju. Nema značajnije teme za proizvodnju u krajevima gde žive Bošnjaci, Mađari, Slovaci nego da njihova se deca kvalitetno obrazuju. Izmišljene teme vade i vređaju praktično celokupne narode. Ovo je nečuveno.

Molim vas, da ne dozvoljavate da se preko interesa manjina ovde vodi neka opoziciona politika. Evo, sad slušamo ovde, pominju se Mađari, pominju se Hrvati. Sve manjine su motor reformi u ovoj državi. Bošnjaci kao i Srbi ne žele da se vraćaju na konfliktne situacije. Želimo da budemo motor evropskim integracijama. Želimo da menjamo ovo društvo na bolje. Molim vas, ne dozvoljavajte više Bošku Obradoviću da glumi ovde zastupnika srpskih interesa za koje on ni malo nije, najmanji patriota u ovoj Skupštini je on, verujte mi.

Uvažene koleginice i kolege, pred nama su izuzetno bitna dva bazična zakona, juče smo čuli, koja donose rešenja i mogu reći da smo imali, verovatno zbog ozbiljnosti samih zakona, jednu kvalitetnu raspravu, kvalitetna viđenja raznih političkih opcija i verujem kvalitetne odgovore koje je ministar dao.

Jasno je da i mi, kao jedno savremeno demokratsko društvo, kao i većina ozbiljnih društava, tražimo rešenje da naše obrazovanje u 21. veku bude zamajac i osnova ozbiljnog razvoja, kako ekonomskog, tako i jednog društvenog napretka i blagostanja.

Važeći Zakon o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine kada je Srbija pristupila Bolonjskoj deklaraciji, Bolonjskom procesu, kao i važeći Zakon o osnovama sistemskog obrazovanja, bio je više puta inoviran. Na te promene zakona treba gledati pozitivno. Procesi tehničko – tehnološkog razvoja su zaista danas jako brzi, danas treba stalno menjati obrazovanje, stalno modernizovati naš obrazovni sistem, jer svaki zastoj danas u obrazovanju je nešto što ne prati savremena kretanja i može zaista skupo koštati sve generacije koje će doći nakon nas, biti direktno regresivan i štetan.

Ja ću vas podsetiti na čuveni američki sistem obrazovanja koji je dominantan od početka 20. veka, stalno trpi i promene, stalno trpi proispitivanja i stalno se posmatra. Pazite, to je zakon koji je omogućio kompletan napredak celokupne, odnosno vid obrazovanja koji je omogućio velike patente u nauci, od polio vakcine, pejsmejkera, preko mlaznih aviona, pročišćavanja vode itd. Jedan takav sistem obrazovanja Amerikanci stalno menjaju, stalno nadgledaju, stalno prate, iako je on standard u svetu, oni su spremni da uvedu neka druga saznanja i neke druge oblike koji bi mogli da unaprede njihovu privredu. Osnova njihove moderne politike je stalna promena, change koji oni stalno potenciraju. Amerikanci su šampioni u jednom masovnom visokom obrazovanju i ogromne svote ulažu u naučna istraživanja, što njihova industrija obilato koristi.

Moram da kažem da SDPS veliki značaj pridaje obrazovanju, mi imamo jedan poseban plan, imamo tzv. program koji se zove – Država obrazovanja i mi insistiramo, kao Socijaldemokratska partija, na ustavnim promenama koje će omogućiti da ne samo osnovno obrazovanje bude besplatno i dostupno svima, da kažem, obavezno svima, već da to bude i srednjoškolsko obrazovanje. Mislimo da je to jedini način da ova zemlja krene napred.

Trend omasovljenja visokog obrazovanja je prisutan u svetu 60-tih, 70-tih godina. To je prepoznala Evropa, prepoznala je Južna Koreja, prepoznala je Kina i mogu da kažem da danas u Južnoj Koreji gotovo svi mladi ljudi idu na fakultet. U Kini 2001. godine oko 7 miliona ljudi je išlo na fakultet. To je pomak za deset godina sa milion na sedam miliona. Kina planira da 2015. godine oko 50% svih mladih ljudi nešto studira.

Najveći benefit imaju društva koja su u razvoju od visoko obrazovanih ljudi i mi moramo insistirati na ovim modelima. Kao najsvetliji primer istrajnosti i onoga što treba činiti, pomenuo bih našeg naučnika, genetičara gospodina Miodraga Stojkovića, kome su pre deset godina rekli da ono što on radi neće uspeti u Srbiji. Međutim, on je svojim radom i upornošću pokazao da naša pamet vredi i da i mi možemo ostvarivati zavidne rezultate u veoma teškim i komplikovanim naučnim poljima. Tu je jedna njegova zaista zanimljiva rečenica koju želim da vam pročitam. On kaže:„Obrazovanje i nauka su skupi, ali ne obrazovanje je mnogo skuplje. Briga o mladima je težak i dugotrajan posao, ali ako se na vreme ne pobrinemo za taj kamen, on će se otkotrljati ka tuđem posedu“.

Mi danas imamo taj problem da naši najkvalitetniji ljudi, najobrazovaniji ljudi idu tamo gde im je bolje, gde mogu da zasnuju porodice, gde mogu lakše da žive, i to je opravdano. Zaista moramo razviti pravi patriotizam, a to je sve snage upreti u konsolidaciju naše zemlje, naše ekonomije i na svaki način pokušati da ovim ljudima povećamo plate i damo bolje uslove za život i za rad. To je jedina šansa koja može ovu zemlju da isčupa, da ne bude trećerazredna zemlja i mesto gde će najnekvalitetniji projekti, odnosno proizvodi iz sveta biti samo prodavani. To je nešto na šta ukazuju najumniji ljudi u ovoj državi i nešto što su prepoznale neke druge zemlje. Vidite, arapske zemlje planiraju šta će raditi za 50, 100 godina, šta će razvijati, iako sada žive u blagostanju od nekih resursa koje imaju. Mi moramo smoći snage da zaista promenimo uslove za mlade istraživače, za mlade ljude koji rade da bi nešto napravili od ove zemlje.

Zbog toga mi podržavamo svakako unapređenje zakona kojim se stvaraju kreativni obrazovni modeli, kao što su ustanove, vežbaonice, resorni centri, različiti modeli, jedinstveni informacioni centar, studiranje uz rad i sve ono pozitivno što donosi ovaj zakon, a verujte mi ima mnogo pozitivnih stvari koje ovaj zakon inovira i uvodi u naše obrazovanje. Na svaki način mora se zaustaviti ne samo poplava novih univerziteta i visokih škola, već u prvom redu to što se produkuje osrednjost, plagijati, nepotizam na duži rok, bez obzira na mere koje će država preduzeti. Ove institucije nemaju dobru prognozu.

Svršeni studenti sa ovih fakulteta i škola neće biti u stanju da u praktičnom radu ispune očekivanja poslodavaca, te će posle nekoliko generacija studenti sa takvih fakulteta biti nepoželjni na tržištu rada. Takve ustanove, koliko god u početku imali materijalne koristi, jer su privlačne studentima zbog svog lakog studiranja, vremenom će izgubiti ugled i propašće.

Na državnim fakultetima studiranje je ozbiljnije, zahtevnije, ali istine radi na ovim fakultetima imamo zabeležene pojave primanja mita, korupcije, prepisane doktorate, i to podjednako kao i na privatnim fakultetima, što urušava njihov ugled.

Verovatno najbitnije i najkvalitetniji deo ovog zakona o kojem danas raspravljamo jeste što otvara mogućnost da obrazovne institucije budu u boljem kontaktu sa privredom. One omogućavaju privatno-javno partnerstvo, one omogućavaju dualno obrazovanje u srednjoškolskom stručnom obrazovanju. To je najkvalitetniji deo ovog zakona. Verujte mi. Ja dolazim iz Novog Pazara, a ista je situacija u svim gradovima Srbije, u svim manjim gradovima i svih regijama koje su opredeljene za neki mali biznis, za mikro biznise.

Glavni problem tih ljudi je nedostatak kvalitetne stručne snage, nedostatak kvalitetne stručne snage. Ovim mi omogućavamo malim preduzetnicima, tekstilcima, obućarima iz Novog Pazara, ljudima koji se bave proizvodnjom pločastog nameštaja, da oni sami svojim kapitalom mogu da osnivaju, pomažu škole i da na taj način dođu do kvalitetnog kadra. Verujte mi, to je najbitnija stvar koju ovaj novi zakon donosi i to je nešto sa čim, ovo je problem, sa svakim preduzetnikom u Novom Pazaru sam pričao isti je problem. Nemaju kvalitetnu radnu snagu i sve više ljudi ide van. Mi moramo motivisati ove škole da se što više bave ovim poslom.

Na kraju, trebao bih da kažem da ćemo mi kao SDP ovaj zakon podržati, da ja kao Bošnjak sam prezadovoljan i time da smo ove godine završili, kompletno je uveden Bosanski jezik kao ravnopravan u Sandžaku, trenutno oko 14.545 učenika srednjih škola, osnovnih škola pohađa škole na bosanskom jeziku. Zaokviren je proces i svi problemi koje smo imali, pa i onaj sa službenicima je prevaziđen. Na kraju su i evropske institucije prepoznale Srbiju, praktično 2016. godine u dokumentu, Evropskoj povelji o upotrebi manjinskih jezika i regionalnih jezika dali su pozitivnu ocenu i ukazali da je Srbija napravila velike pomake na tom polju i to je zaista rezultat ove Vlade.

Želim da kažem da ćemo mi kao socijaldemokrate podržati ovaj zakon i glasati za njega. Hvala.

Ja ću se složiti da se odbije ovaj predlog. Upravo je formiranje odnosno stavljanje nadzora kompletnog ovoj instituciji doprinelo kvalitetu ovog zakona. I ovo što kaže ministar, sigurno je da će ljudi koji su visoko stručni i koji su u stalnom kontaktu i koji stalno prate materiju, lakše, brže i kvalitetnije odlučivati, u interesu boljeg funkcionisanja ovog instituta potpomognute oplodnje.

Uvažene kolege, uvaženi ministre i pomoćnici, mi smo podneli devet amandmana, ukupno sedam nam je prihvaćeno. Hoću da se zahvalim pre svega Vladi na razumevanju, jedan odličan zakon smo malo i popravili u pravnoj normi, obzirom da je u svih sedam amandmana bilo reči o ujednačavanju načina pravnog pisanja ovog teksta, gde postoje određene norme i to nam je savetovano od strane pravne službe koje treba instalirati u okviru pisanja ovog zakona. Vlada je za ovo imala sluha i usvojila i mi smo zaista zadovoljni zakonom, i suštinski a vidimo da će da bude i u nekom kodificiranom, pisanom smislu, vrlo kvalitetno odrađen. Hvala.