Samo kratko.

Gospodine Pašaliću, ja vam se zahvaljujem na odgovoru. Jedino što mi ostaje jeste da vas pozovem da dođete u Niš i da kroz direktan kontakt i sa lokalnom samoupravom i sa građanima pokušate da rešite neke probleme, jer problemi koji se rešavaju u lokalnim zajednicama moraju se rešavati u tim lokalnim zajednicama u kojima problemi zapravo i nastaju.

Dobro je to što ste rekli za umrežavanje institucija. Praktično, predstavnici svih institucija moraju biti umreženi kako bi jedan problem mogli da posmatraju na sveobuhvatan način.

Što se tiče obuka, takođe se slažem. Evo, kažem vam da u jedinici lokalne samouprave, tačnije u gradu Nišu možete imati dobrog partnera za sprovođenje obuka i za edukacije svih zaposlenih koji će se vrlo rado odazvati.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za razliku od Aleksandra Vučića koji je izjavio, citiram – spreman sam da branim pravo svakog čoveka u ovoj zemlji, postoje i oni koji su bili ili su još uvek na funkcijama i čija je dužnost da se na isti način ponašaju, ali to ne čine i pored toga što im zakon na to ukazuje na nedvosmislen način.

Pogodićete, i ja ću govoriti o Rodoljubu Šabiću, nekadašnjem Povereniku za informacije od javnog značaja. On je dobar primer šta poverenik ne bi trebalo da radi. Zloupotreba te funkcije u čak dnevnopolitičke svrhe je ozbiljna stvar koja se njemu zamerala.

Nije dobro kada je neko bio političar i onda preko noći postane nezavisni stručnjak. Sa pravom se postavlja pitanje da li neko ko se isključivo bavio politikom, bio ministar, narodni poslanik, potpredsednik Narodne skupštine može zaboraviti svoju političku pripadnost i u obavljanju svoje nove funkcije Poverenika odnositi se prema svima na jednak način.

On sam nam je pokazao da to nije moguće. Svakodnevno je zloupotrebljavajući svoj položaj i funkciju učestvovao u dnevnoj politici i bavio se temama koje nikako ne bi smele da budu u delokrugu rada Poverenika. Pri tome se otvoreno stavio na stranu političke opcije.

Naravno, oni su to iskoristili za slanje političkih poruka Aleksandru Vučiću i SNS i, kako to kod njih već funkcioniše, Šabić je kao njihov poslušnik redovno napadao članove i funkcionere SNS po njihovim direktivama. Podsetiću vas da je tako organizovao i učestvovao u verbalnom šikaniranju šefa poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinovića, iznoseći najstrašnije uvrede da bi se to pretvorilo u svojevrsni linč na društvenim mrežama.

Zašto? Samo zato što je Aleksandar Martinović postavio pitanje kako se troši državni novac. Šta, takozvani Poverenik, Šapić radi da bi opravdao svoju platu? Vrlo brzo smo dobili odgovor na to pitanje. Dakle, za više od 200.000 dinara mesečno, on je uglavnom tvitovao, visio na društvenim mrežama, bavio se politikanstvom i pljuvačinama i zloupotrebljavao svoj položaj. Tak je to radila DOS-ovska vlast, tako su oni birali ljude, pa su i njega tako izabrali za poverenika dva puta.

Tako, umesto da poverenik Šabić sprovodi zakonom predviđene aktivnosti koje se, na primer odnose i na afirmisanje prava učešćem na predavanjima i na tribinama, a i na obukama, on je učestvovao na stranačkim tribinama i u političkim emisijama. Prema tome, zbog svega što sam ja navela, dobro je što na dnevnom redu imamo Izveštaj o sprovođenju zakona, o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu, jer je potrebno ukazati na manjkavosti u radu prethodnog poverenika kako bi se u skladu sa tim unapredio rad ovog nezavisnog državnog organa. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Milićeviću, što ste mi dali reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nas na kraju načelne rasprave o predlozima za izbor zamenika javnih tužilaca i za izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Bili smo, dakle, svedoci bahatosti vlasti do 2012. godine i beskrupuloznog uticaja na pravosuđe. Osim toga, naravno, ni u drugim oblastima oni nisu briljirali. Naprotiv, za vlast do 2012. godine, vezuju se afere, pronevere, malverzacije, trgovine političkim uticajem. Praktično, sve one loše stvari koje su Srbiju unazadile i narušile ugled u svetu.

Danas vidimo da se situacija nije mnogo promenila, kada govorimo o DS, kakva je to politička partija koja na svojim organima donosi odluku da se bojkotuje parlament? Kakva je to parlamentarna stranka? I, tu nije kraj. Ta, takozvana DS, koja demokratiju izgleda ima samo u svom nazivu izbacuje članove iz stranke, jer nisu bojkotovali parlamentarni život za koji su ih, inače, građani birali. Ta stranka se izjašnjava, ta stranka daje saopštenja o tome da li su narodni poslanici ili nisu bojkotovali parlament.

Posebno je interesantno saopštenje Zorna Lutovca, da vidite ko sada vodi DS i kakvi ljudi očekuju da će doći na vlast, a povodom učešća Aleksandre Jerkov i Sande Rašković Ivić na sastanku „Ženske parlamentarne mreže“. Citiram: „Njihovo učešće se ne smatra prekidom bojkota, naprotiv, smatra se mogućnošću da se na tom telu, međunarodnoj zajednici, predstave ključni razlozi zbog čega bojkotujemo parlament, zašto su građani na ulicama i koji su nam ključni zahtevi da bismo normalizovali društvo i vratili parlament u ono što treba da bude“.

Da nije žalosno, ovakva izjava verovatno bi bila smešna, čoveka koji sada vodi DS.

Neko ko je predsednik jedne parlamentarne stranke trebalo bi da zna koje su aktivnosti narodnih poslanika, šta znači učešće u radu „Ženske parlamentarne mreže“, kao neformalnog tela i da li je i kako moguće koristiti parlament u te svrhe o kojima on govori. Ali, oni su verovatno navikli na zloupotrebe, pa takav odnos imaju i prema parlamentu.

Dakle, sa jedne strane Lutovac pokazuje veliko neznanje, sa druge strane pokazuje da ga to ne sprečava da eventualno, zloupotrebi parlament kako bi izvukao bilo kakvu korist za svoju političku partiju.

Dakle, parola pod kojom su se ponašali i 2008. i 2009. godine, kada su birali sudije „samo bahato“ važi i danas, a verovatno će važiti, odnosno verovatno bi važila i kada bi oni, kojim slučajem, došli na vlast.

Imamo još jednog potpisnika tog lažnog sporazuma sa narodom, nije Lutovac jedini primer neznanja, tu je glumac Sergej Trifunović, koji sam, doduše, čovek kaže da ne zna da odgovori na vrlo prosta pitanja koja su mu postavljena.

On, zapravo, izgleda ne zna ni šta hoće, osim kafe i to slađe, u sred emisije.

O izbornom procesu ništa, o zahtevima građana kojima se predstavlja kao veliki vođa revolucije, takođe ništa, jer i sam kaže da ne zna.

Zamislite, kada bi takve neznalice došle na vlast šta bi bilo sa našom zemljom? Šta li bi Sergej odgovorio na pitanje kakvo pravosuđe zaslužuje Srbija?

Imamo još jedan primer. Kako Vuk Jeremić zamišlja demokratiju, takođe smo imali prilike da čujemo. On bi zabranio rad SNS i još nekih političkih partija. Šta mislite kako bi sudovi funkcionisali kada bi takvi ljudi došli na vlast? Možda bi čak bilo i gore nego 2008. i 2009. godine. Oni bi upropastili Srbiju i sve ono što smo uspeli, samo bi nestalo u jednom trenutku. Upravo iz tog razloga ja podsećam na stanje kakvo je bilo u pravosuđu do 2012. godine i nekada komentarišem i dnevno političke izjave, i to je tačno, jer građani moraju da budu upoznati i svesni šta bi se desilo sa našom zemljom, sa stanjem u pravosuđu kada bi takvi ljudi došli na vlast.

Srbiji su potrebne sudije i tužioci koji su stručni, koji su nezavisni u svom radu, oni koji sude u ime naroda, a ne u ime DS, niti bilo koje druge političke partije u Srbiji.

Građanima Srbije potreban je stabilan i efikasan pravosudni sistem u koji će oni imati poverenje. Svi nosioci pravosudnih funkcija moraju imati na umu da sude po znanju i pravu, a sećanje na reformu pravosuđa iz 2009. godine neće izbledeti i neka nas stalno podseća šta na ono što u pravosuđu više nikada ne smemo dozvoliti da se ponovi. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo celog dana na terenu javnih nabavki, ja ću govoriti o onim postupcima koji znače kršenje Zakona o javnim nabavkama, a posledice takvog ponašanja, naravno, trpe lokalne samouprave i građani.

Radi se o Beogradu. Jedna od najvećih afera koja je podrazumevala kršenje Zakona o javnim nabavkama je vezana za sistem „Bus Plus“, koji se i danas koristi. Na čelu Beograda tada je bio Dragan Đilas. Posao je dodeljen firmi „Apeks solušn tehnolodži“, posle polu javnog konkursa čiji su uslovi izbacili, čak 50 firmi iz nadmetanja.

Još jedna afera koja je išla preko Gradske uprave Beograda odnosila se na promotivne usluge. Godine 2008. firmi „Advans prodakšn“ dato je 68 miliona dinara. Do polovine 2012. godine, grad Beograd je za promotivne usluge izdvojio 270 miliona dinara, a najveći deo je izdvojen za produkciju emisija koje su, naravno, promovisale gradsku vlast.

Vlast u Beogradu, koju je vodio Dragan Đilas, 2009. godine kupila je softverski paket koji je koštao skoro 10 miliona evra. Složićete se da je cifra ogromna. Ono što je posebno interesantno je činjenica da taj softverski paket, zapravo, nikada nije korišćen.

Ovakav način vršenja vlasti stvorio je velike probleme finansijske prirode za grad Beograd, pa se kao konačna i najveća afera u medijima, zapravo navodi zaduživanje grada za enormne svote novca i procenjuje se da je grad Beograd zadužen za više od 900 miliona evra, od čega je jedan deo dug grada, a drugi deo je dug javnih preduzeća.

Još jedan afera koja je aktuelna desila se u opštini Stari grad. Naime, rukovodstvo te opštine, na čelu sa Bastaćem, a kako iz pisanja medija možemo da vidimo, potrošilo je skoro milion dinara u skupim kafanama. Budžetska inspekcija je utvrdila da je novac potrošen bez sprovedenog postupka javne nabavke.

Trošenje budžetskih sredstava na protivzakonit način najbolja je potvrda za šta se zalažu Marko Bastać i Dragan Đilas i kakva je zapravo politika stranke Slobode i pravde.

U skladu sa njihovom politikom da treba ugasiti sve ostale političke partije ponašale su se i prema odbornicima SNS, kada su ih izbacili iz Skupštine opštine Stari grad. Šta više reći o ljudima koji su čelnici jedne gradske opštine, a koji se hvale, i to javno, blokadom radova?

Bastać kaže – blokadama smo spasili Trg republike i Topličin venac, a njegov šef Đilas ga, takođe javno hvali. Kaže – Marko je pokazao kako se zaista bori za ključnu stvar u politici, itd. To je sve objavljeno na Tviteru, 21. juna. Eto, to su, dame i gospodo narodni poslanici, njihove vrednosti.

Nažalost, primera je mnogo i mnogo bi vremena bilo potrebno da se o svemu govori. Ne zaboravimo rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, nabavku tramvaja, izgradnju mosta na Adi, nabavku podzemnih kontejnera, rekonstrukciju stadiona „Tašmajdan“, itd.

Napominjem da su neki od ovih učesnika u aferama procesuirani. Ali, čini mi se iz svega što sam navela i iz svih navoda iz medija da ima više nego dovoljno materijala da se ispitaju nedozvoljene radnje i postupanja koja nisu u skladu sa zakonom, jer to je, na kraju krajeva sve novac građana Srbije i oni imaju pravo da znaju kako je tim novcem raspolagano. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj objedinjenoj načelnoj raspravi najpre imamo predloge odluka o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine. Poslaničke grupe predlažu kandidate za članove i zamenike članova odbora srazmerno broju narodnih poslanika poslaničke grupe u odnosu na ukupan broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini. O tome će Narodna skupština, naravno, odlučivati u danu za glasanje.

Ja bih podsetila na neke stvari za koje su odbori Narodne skupštine nadležni. Odbori razmatraju predloge zakona i drugih akata, oni prate sprovođenje politike koju vodi Vlada, oni prate izvršavanje zakona i drugih akata, razmatraju plan rada i izveštaj ministarstava ili drugih državnih organa, razmatraju program rada Narodne skupštine, daju saglasnost na akte državnih organa, pokreću inicijative i podnose predloge, razmatraju predstavke i druga pitanja iz nadležnosti Narodne skupštine.

Dakle, koliko god da mi, sa jedne strane, možda nekada smatramo ovakve predloge samo formalnostima, ipak se radi o važnom pitanju u funkcionisanju Narodne skupštine.

Danas na dnevnom redu imamo još i Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK. Dakle, RIK čini predsednik i čini je još 16 članova koje imenuje Narodna skupština na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Prošireni sastav će se, naravno, raditi kad za to dođe vreme, čine ga predstavnici podnosilaca izbornih lista, a Narodna skupština će imenovati članove i zamenike članova u stalnom sastavu.

Donošenja odluka sa današnjeg dnevnog reda, odnosno iz ove objedinjene rasprave, predloženo je u skladu sa čl. 167. i 168. Poslovnika.

Ono što sam ja još želela da kažem, i pored toga što su predlog podnele neke druge poslaničke grupe, opet se koristi svaka prilika za neosnovane napade na Aleksandra Vučića, na SNS, na poslaničku grupu SNS, i zašto sam ja sad ovo pomenula - pojasniću vam ko to radi.

To radi onaj narodni poslanik koji je na početku svog mandata ovde izvodio performanse svirajući gitaru, pevajući, sa balonima i glumeći cirkus, praveći cirkus od Narodne skupštine, a to radi onaj narodni poslanik koji se zove Saša Radulović, slobodno mogu da kažem njegovo ime i prezime, koji ne nalazi za shodno da dođe u parlament i da sa svim poslanicima u parlamentu razgovara.

On je poslao Branku Stamenković, koja je u holu održala konferenciju za novinare, a naravno legitimno je pravo svakog narodnog poslanika, da održi konferenciju za novinare, i sada mi zbog toga što oni ne dolaze u parlament, a govore o nekim stvarima iz hola Narodne skupštine, moramo praktično osećamo neku obavezu da se osvrnemo na te njihove konferencije.

Dakle, optužbe su bile vrlo jasne i optužbe su se odnosile na Aleksandra Vučića, i na SNS, kako otimaju mandate od Dosta je bilo, i kako se radi o opasnom presedanu, jer će, a ja ću sada citirati koleginicu - članovi biti iz stranaka koje nisu postojale 2016. godine.

Ja zaista ne znam da li se Branka Stamenković, odnosno da li se svi iz Dosta je bilo, sećaju da je Saša Radulović, taj koji je napravio opasan presedan u Narodnoj skupštini, da je on taj koji je svojom voljom ugasio jednu poslaničku grupu, a onda rešio da napravi još jednu poslaničku grupu, sa potpuno istim nazivom.

Dakle, ja mislim da se u istoriji parlamentarizma ove Narodne skupštine nije desilo da postoje dve poslaničke grupe, sa istim nazivom. Na taj način, upravo je on bio taj koji se igrao izbornom voljom građana, kako mu to odgovara.

Hajde, danas ću biti sa nekim poslanicima u jednoj poslaničkoj grupi, sutra ću biti sa nekim drugim poslanicima u nekoj drugoj poslaničkoj grupi.

Saša Radulović, je zapravo prvi narodni poslanik koji je upravo trgovao mandatima, i trgovao poslanicima, a sve zbog povlastica koje postoje prilikom formiranja same poslaničke grupe, zbog povlastica koje neko dobije zato što je šef poslaničke grupe.

Pošto nam je, još dok je dolazio na sednice, vrlo jasno pokazao da njegovi nastupi u ovom parlamentu i njegovo obraćanje i njegovi govori apsolutno nisu imali nikakve veze sa ideologijom ili sa nekim programom, zbog koga su neki građani glasali čak za Dosta je bilo.

Dakle, apsolutno ne stoje optužbe da vladajuća većina prekraja izbornu listu građana, a to je vrlo teška optužba, takođe je teška optužba i nije tačno da SNS, oduzima mandate ili otima mandate, naročito ne od Dosta je bilo, jer ne otima mandate ni od koga.

Još ću se osvrnuti na izjavu koleginice Stamenković, koja je izjavila da su oni najglasnija opozicija u Skupštini.

Koliko ja vidim, u Skupštini imamo opoziciju sa kojom možemo da raspravljamo i o predlozima zakona i o predlozima odluka koje su na dnevnom redu, da li su oni najglasnija opozicija u Skupštini, na taj način što ne dolaze i na taj način što pokazuju toliku neodgovornost i prema ovom parlamentu i prema građanima, koji su im ukazali neko poštovanje na izborima, o tome nećemo ni da govorimo.

Još jedna stvar na koju sam ja želela da se osvrnem, a koja je možda meni najviše privukla pažnju, jeste da članstvo u odborima, oni tvrde da se članstvo u odborima dodeljuje prema izbornim listama, a ne prema poslaničkim grupama.

Takođe su to tvrdili i za formiranje RIK, zato što mi danas imamo na dnevnom redu RIK.

Koleginica Branka Stamenković se pozvala najpre na Ustav Republike Srbije, a ja ću sada svima pokazati i ovo je nešto što smo mi dobili na početku našeg mandata. Na koricama piše - zbirka propisa i prvi, unutra je Ustav Republike Srbije.

Apsolutno ne stoje stvari na koje se pozivala Branka Stamenković, a naravno u Ustavu Republike Srbije se govori i o izbornom pravu, gde se kaže da svaki punoletan poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, takođe se formiranje RIK ne pominje, već izbor narodnih poslanika kaže - izbor za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine itd.

U članu 102, u poslednjem stavu, u stavu 4. lepo piše – izbor, prestanak mandata i položaj narodnih poslanika uređuje se Zakonom. Moram da vam kažem, moram da vam priznam da je mene malo sramota što ja govorim o ovim stvarima, jer nisam mislila da ću doći u situaciju da neko ko je poslanik u Narodnoj skupštini ne poznaje odredbe Ustava, da ne poznaje odredbe zakona po kome je biran da bude poslanik u Narodnoj skupštini, a to je Zakon o izboru narodnih poslanika.

Dakle, u Zakonu o izboru narodnih poslanika jasno se kaže kako se formira RIK i da se RIK formira na predlog poslaničkih grupa.

Ako bismo otišli korak dalje, onda bismo tek zaključili o kolikom neznanju se ovde radi, jer je koleginica i sa svojim kolegama iz Radulovićeve te klike mogla možda da pročita i Zakon o lokalnim izborima, u kome se takođe kaže kako se formiraju opštinska, odnosno gradska Izborna komisija. Te izborne komisije formiraju se na način da predstavljaju, odnosno oslikavaju sastav parlamenta u tom trenutku u kome su one formirane.

Prema tome, da ne bih sad ovde ovo pretvarala u čas o izbornom procesu, ja ću samo reći na kraju da apsolutno ne stoje optužbe koje su upućene Aleksandru Vučiću i SNS da od bilo koga otima mandate, jer znate, dame i gospodo, nama to nije ni potrebno. Srešćemo se na sledećim izborima koji su uskoro, pa ćete videti kome će građani dati svoje poverenje. Zahvaljujem.

Želela sam samo da kažem da to što sam ja govorila o nadležnosti Odbora Narodne skupštine samo predstavlja uvod mog govora i ja sad smatram da ne bi niko od poslanika morao da toliko ulazi u detalje kakav uvod sam ja dala svojim govorima.

Da se razumemo, ja nisam rekla da Saša Radulović na nešto nema pravo zato što je svirao gitaru i pevao u Narodnoj skupštini, niti sam kazala da Tatjana Macura lepše peva, pa sad ona ima pravo da zbog toga podnese predlog. Prosto, postoje prava narodnih poslanika koja su jednaka za sve narodne poslanike. Svi narodni poslanici ostvaruju to svoje pravo i u skladu sa tim, verovatno, svi možemo da podnesemo predloge iz svake poslaničke grupe o onome o čemu smatramo da je relevantno i da je zanimljivo.

Dakle, nemojmo da banalizujemo sada stvari i da se držimo nečega, da se hvatamo za nešto što zaista ne stoji. To što sam ja komentarisala konferenciju za novinare Branke Stamenković, samo mi je privuklo pažnju to neznanje kako se formira RIK. To što sam ja želela da to objasnim smatram da nije nikakav minus za ovu raspravu u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Evo, na kraju ove rasprave mogu da konstatujem da je ona zaista bila konstruktivna jer je dobila na širini i mislim da smo danas iz parlamenta uspeli da pošaljemo pravu sliku i pokazali kako izgleda konstruktivna diskusija o jako važnim temama za našu zemlju između vladajuće koalicije i dela opozicije koji je zaista aktivan, inače je redovno prisutan na zasedanjima.

Što se tiče ovih poslanika koji bi trebalo da sede ovde prekoputa mene, koji danas nisu tu, to je samo njihov minus i zbog neučestvovanja u diskusiji u parlamentu, ali minus i za njihovo vođenje politike, na kraju krajeva, jer kako ljudi da veruju onima koji nisu u parlamentu, zbog čega su glasali za njih, kako ljudi da veruju onima kojima se poslaničke grupe gase, čoveku koji je vodio poslaničku grupu koja je brojala 18 ili 20 poslanika, a sada je sam sebe doveo u situaciju da bude samostalni poslanik. Onda se s pravom postavlja pitanje koliko će građani zaista imali poverenja u političare, a mi kao narodni poslanici smo ti koji moramo da brinemo o tome, jer smo mi ovde izabrani da bismo radili u interesu građana.

Prema tome, meni je drago što ovi predlozi nisu shvaćeni kao puko ispunjavanje forme, već se diskusija proširila i na neke ustavne odredbe i na eventualnu izmenu Poslovnika, odnosno na komentarisanje tih odredaba. Poslovnik je tu da se narodni poslanici njega pridržavaju, ali je tu i da ga menjamo i usaglašavamo sa aktuelnom situacijom u parlamentu. Mi iz SNS smo dosta puta kritikovali neke odredbe Poslovnika, ali čini mi se da su ih više kritikovali upravo oni koji su taj Poslovnik i doneli. Danas smo pokazali koliko je važna živa reč u parlamentu, da je zapravo dijalog ono što je najvažnije. Ja sam sasvim sigurna da poslanici SNS neće bojkotovati građane svojim neprisustvom i svojim neradom u Narodnoj skupštini, već ćemo uvek biti tu da raspravljamo o pitanjima koja su važna za Srbiju. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, dakle, danas u načelnoj raspravi imamo predloge odluka o izboru zamenika javnih tužilaca i izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Za obezbeđivanje uslova potrebnih za efikasan rad sudija i tužilaca nadležno je Ministarstvo pravde. Ovo je dobra prilika da se osvrnemo na bar neke aktivnosti koje su za cilj imale unapređenje pravosuđa. Kada kažem unapređenje pravosuđa, mislim na funkcionisanje sudova i tužilaštava, ali mislim i na odnos sa građanima koji svakako zaslužuju zaštitu svojih prava, koji zaslužuju da svi na jednak način ostvaruju svoja prava i zaslužuju jedan ozbiljan i efikasan pravosudni sistem, u kome će nosioci pravosudnih funkcija biti nezavisni i stručni.

Da počnemo od nekih infrastrukturnih ulaganja, ona su najveća u poslednjih nekoliko decenija. Nove sudske zgrade izgrađene su u Raški, Požarevcu, Pančevu, Užicu, tu je Prekršajni sud u Beogradu, Palata pravde u Beogradu, Palata pravde u Kragujevcu. Sve su to projekti koji su završeni ili se privode kraju. Rekonstruisane su zgrade u Kraljevu i Prijepolju. U Lazarevcu su nove prostorije dobili Osnovno javno tužilaštvo i Prekršajni sud. Ima zaista još mnogo ovakvih projekata širom Srbije.

Koja je poenta? Na ovaj način građani će imati jednak pristup pravdi, brže postupke, kvalitetniji odnos sa pravosudnim organima, bez obzira na to da li žive u Beogradu, u nekom drugom velikom gradu ili većem gradu ili u nekoj sasvim maloj opštini imaće jednak pristup pravdi u svim delovima Srbije.

Formirana su posebna odeljenja za borbu protiv korupcije, i to u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu. Povećano je procesuiranje koruptivnih krivičnih dela. I sada imamo podatak da za godinu dana je više od 500 ljudi pravosnažno osuđeno za koruptivna krivična dela. Među osuđenim licima su i funkcioneri, tu su predsednici opština, direktori preduzeća i ustanova, sudije itd. Dakle, Tužilaštvo za organizovani kriminal je imalo dobre rezultate u prethodnom periodu kada je reč o procesuiranju koruptivnih krivičnih dela.

Vrlo važno je i jačanje preventivnih mehanizama u borbi protiv korupcije u smislu donošenja zakona. Sećamo se da to je Zakon o lobiranju, Zakon o sprečavanju korupcije itd.

Ono što je vrlo važno da se pomene jeste da Srbija nije na tzv. sivoj listi FATF-a koja podrazumeva države sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Srbija je ojačala mehanizme u ovim oblastima, uložila je velike napore u sprovođenju tog akcionog plana, upravo u cilju ispravljanja nedostataka u tehničkom i strateškom smislu.

Takođe, postoji i politička posvećenost i podrška, ali postoje i institucionalni kapaciteti za nastavak sprovođenja reformi u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. U ovim oblastima u prethodnih godinu dana doneto je mnogo zakona, doneto je čak 12 zakona, odnosno 12 zakona je stupilo na snagu. Doneto je više od 60 propisa i drugih dokumenata. Formirane su nove institucije, kao što je npr. Uprava za igre na sreću, ali je u dosta slučajeva promenjena i struktura postojećih institucija.

Na početku sam pomenula aktivnosti koje kao rezultat imaju direktan benefit za građane i sa tim u vezi želim pohvalim projekat, odnosno želim da kažem da zahvaljujući saradnji između Ministarstva pravde i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave obezbeđeno je da se npr. činjenica o razvodu automatski upisuje u matičnu knjigu venčanih. Matičari će sami upisivati promenu o venčanom stanju na osnovu elektronskog izveštaja nadležnog suda.

Umrežavanjem baza podataka olakšava se građanima, ali se olakšava i zaposlenima u upravi i omogućuje se veća efikasnost, smanjuje se trošenje vremena i trošenja novca naših građana. Upravo e-pravosuđe će unaprediti sistem elektronske razmene podatka pravosudnih i drugih državnih organa u cilju skraćenja sudskih postupaka, ubrzavanja rada pravosuđa i smanjenja troškova i birokratije.

Ovo su samo neki od uspeha Ministarstva pravde o kojima sam izabrala da govorim. Ima ih stvarno još mnogo, ali upravo za razliku od perioda kada je npr. ministar pravde bila Snežana Malović. Ono čime se hvalila DS je samo katastrofalna reforma pravosuđa. Tekovine te stranke su greške u pravosudnom sistemu koje i danas ispravljamo i posledice po pravosudni sistema. Nažalost, primera je mnogo. Jako je loše staviti sudsku vlast pod uticaj politike, pod direktnu kontrolu jedne političke partije. Jako je loše da o izboru sudija i tužilaca odlučuju političari koji su tada pravili spiskove podobnih i nepodobnih kandidata u odborima DS širom Srbije.

Sudije koje su tada ostale bez posla su ostale bez posla na protivustavan način i naplatile su se od države i, na kraju, opet su građani, ni krivi, ni dužni, snosili te troškove i, ni krivi, ni dužni, trpeli, a sa druge strane trpeli su i u postupcima koje su vodile, neuke, neprofesionalne sudije, čije su presude pisali funkcioneri DS. Naručena suđenja su srozala naše pravosuđe, a poverenje građana u pravosudne organe može se reći da je bilo ravno nuli.

Sećate se da smo ranije na sednicama ovde pominjali opštinu Vlasotince, kao drastičan primer kako su se određivali kandidati za sudije i tužioce. Ništa drugačije nije bilo ni u Nišu. Članovi DS, simpatizeri, poslušnici lojalni DS, aktivisti DS podložni političkim uticajima označavani su kao upotrebljivi, bili su, naravno, korumpirani, takvi su bili kandidati za sudije i tužioce iz vremena reformi pravosuđa 2008, odnosno 2009. godine.

Tako je Snežana Malović svojim položajem i svojom funkcijom zapravo štitila urušavanje pravosudnog sistema zarad njegovog stavljanja pod apsolutnu kontrolu DS. Oni su držali sudove sa predsednicama sudova u v.d. stanju da bi lakše manipulisali i ucenjivali, birali su sudije iz stranačkih redova, i to je bilo zapravo sve što su oni tada uradili u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Nikakvih drugih aktivnosti nije bilo, a naročito nije bilo drugih aktivnosti koje su se ticale unapređenja pravosuđa. One nisu bile sprovedene. Danas možemo da zaključimo da, kako su se ponašali dok su bili na vlasti, osiono i bahato, tako se ponašaju i danas.

Imali smo prilike pre neki dan da vidimo kako je Dragan Đilas rekao u svojoj izjavi kako on zamišlja demokratiju. Imali smo priliku da vidimo kakav mu je odnos prema medijima i sa koliko mržnje se on zapravo ophodi prema svakom ko nema isto mišljenje, ko ne deli isto mišljenje sa njim.

Naime, na konferenciji za novinare Saveza za Srbiju pojedinim novinarima nije bilo dozvoljeno da postavljaju pitanja, a ako bi neki od njih i uspeli da postave pitanje, umesto odgovora doživljavali su neprijatnosti i uvrede. On je sebi dao za pravo da deli novinare na prave novinare i na one koji nisu pravi novinari, po samo njemu znanim kriterijumima. Sasvim sam sigurna da su ti kriterijumi vezani upravo za političku podobnost, a sve zbog toga što se novinar drznuo da radi svoj posao, sve zbog toga što je novinar postavio pitanje koje se Draganu Đilasu u tom trenutku nije svidelo. Zašto? Zato što se odnosi na njegove afere.

Ovom prilikom bih želela da mu poručim da odgovore na ta pitanja, koja su mu postavili novinari, on ne duguje samo novinarima. On odgovore na pitanja o svojim afera zapravo duguje svim građanima Srbije. To što on misli da je uspeo da novinarima ne odgovori na takva pitanja ne znači da građani ne znaju, ne znači da se Beograđani ne sećaju kako je bilo pod vlašću Dragana Đilasa i ne znači da neće na izborima to i kazniti.

Svakoga dana, ali bukvalno svakoga dana optužuju Aleksandra Vučića za cenzuru, za navodno stanje u medijima koje je loše. Svi pričaju, navodno, po televizijama šta im Vučić kaže i šta se piše iz Vučićevog kabineta, a sada bih postavila pitanje – da li je neko reagovao na uvrede koje je Dragan Đilas uputio novinarima? Da li je neko osudio Đilasovo obećanje, a Đilas je to rekao na konferenciji za novinare, a to smo svi mogli da vidimo i da čujemo? Da li je neko osudio njegovo obećanje da će kada dođe na vlast nekim televizijama oduzeti nacionalnu frekvenciju?

Dakle, ono što možemo da zaključimo jeste da se u toj politici ništa nije promenilo. Jedino što se možda usavršilo jeste bahatost. Sa njima na vlasti, eto kakva bi bila medijska slika, tako bi bilo i sa pravosuđem. Jedno bi bilo sigurno, što se tiče pravosuđa, kada bi ponovo ti ljudi došli na vlast, a to je da niko ne bi odgovarao za afere i malverzacije.

Nastaviću u drugom javljanju sa govorom koji sam pripremila.

Na kraju, samo želim da kažem, želim da se na kratko osvrnem na kandidature. Ono što je moja moralna obaveza kao narodnog poslanika jeste da kažem da smatram da postoje bolji kandidati, kvalitetniji kandidati za zamenike javnih tužilaca. Radi se o Srdanović Jeleni, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, koja je kandidat koga bih ja osporila. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Ja sam već u svom javljanju iznela svoje razloge. Smatram da postoje bolji i kvalitetniji kandidati od Srdanović Jelene, ali evo sada, u ovom javljanju ću vam reći da imam saznanja da je ovaj kandidat član Demokratske stranke i zbog toga želim da se Narodna skupština posebno izjasni o ovom kandidatu.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Evo, došli smo da člana 32, odnosno do amandmana koji predlaže da se član 32. Predloga zakona o komunalnoj miliciji briše. Dakle, prema ovom amandmanu, ne bi trebalo da postoji kontrola rada komunalne milicije rešavanjem pritužbi. Samo iz ove rečenice vi zapravo vidite koliko to nije logično. Valjda je normalno da građani imaju priliku da podnesu pritužbu na rad komunalnih milicionara. Ukoliko se komunalnim milicionarima već daju ovlašćenja, koja oni naravno moraju ostvarivati u skladu sa zakonom, onda je potpuno logično da građani imaju pravo da podnesu pritužbu.

Sa druge strane, na taj način načelnik komunalne milicije, odnosno ovlašćeno lice koje je zaduženo za rešavanje po pritužbama će se upoznati sa načinom postupanja komunalnih milicionara i na osnovu toga će moći da preduzme određene mere koje će se odnositi na unapređenje rada komunalne milicije, ali će takođe u određenim slučajevima moći, na primer, da dostave i spise predmeta tužilaštvu, ukoliko postoji sumnja da je neki komunalni milicioner u svom postupanju izvršio krivično delo.

Još jedna stvar, obavezivanje na povratnu informaciju građanima je vrlo važno. Dakle, podnosilac pritužbe će u roku od 15 dana od dana podnošenja pritužbe biti obavešten o ishodu tog postupka, tako da, bi se ovo omogućilo, ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući. Samo kratko. Slažem se sa mišljenjem Vlade da ovaj amandman treba odbiti. Upravo iz ovakvog amandmana vidi se jedna bezidejnost, jedna apsolutna nezainteresovanost da se iskoristi institut podnošenja amandmana na ispravan način, a to je zapravo predlaganje rešenja koje će upotpuniti ili poboljšati zakon. To je cilj podnošenja amandmana. Tek tako predložiti nekim amandmanom brisanje nekog člana ili nekog stava nikako u tome ne pomaže.

Brisanje člana 33. samo bi stvorilo problem u funkcionisanju komunalne milicije. Donošenje podzakonskih propisa je neophodno da bi se utvrdio način vršenja kontrole komunalne milicije. Dakle, član 33. se odnosi na ono što nije regulisano članom 15, odnosno odnosi se na način i postupak vršenja kontrole komunalne milicije, propisuje se da će to bliže propisivati ministar nadležan za sistem lokalne samouprave. Kada ne bi bilo člana 33, već samo člana 15, normiranje bi bilo nepotpuno, samim tim, primena ovog zakona sutradan bi bila neadekvatna.

Prema tome, smatram da ne treba glasati za ovaj amandman. Hvala.

Hvala.

Uvaženi ministre, stigli smo do člana 44. Podnosioci amandmana su očigledno očekivali da će im amandmani na ranije članove ovog predloga zakona biti prihvaćeni, pa su podneli amandman kojim se traži da se tačka 1) u stavu 1. u članu 44. briše.

Inače, član 44. odnosi se na teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, a tačka 1) odnosi se na nezakonitu upotrebu sredstava prinude. Sad zamislite da se desilo da su ti raniji amandmani odbijeni, a da je ovaj amandman nekim slučajem prihvaćen. Samo zahvaljujući zaposlenima u ministarstvu, odnosno u Vladi koji su radili ovo mišljenje koje je pred nama, jer su na to ukazali, tako nešto se neće desiti.

Ali, kada govorimo o suštini amandmana, slažem se da ga treba odbiti, jer logično je ako je komunalna milicija ovlašćena na upotrebu sredstva prinude, onda će se kao teža povreda dužnosti iz radnog odnosa svakako inkriminisati nezakonita upotreba sredstava prinude, kao i da je normalno da će se govoriti o odgovornosti komunalne milicije.

Kao i sve ostale amandmane koje je podnela ova grupa poslanika, i ovaj amandman treba odbiti.

Želim samo da se nadovežem, slušala sam maločas raspravu i krug replika koji se odigravao u Narodnoj skupštini. Ja sam, vi ste videli, gospodine Marinkoviću, uglavnom sa stručne strane obrazlagala amandmane i svoje mišljenje zašto smatram da neki amandman treba odbiti ili prihvatiti, ali ono što sam imala prilike da čujem jeste konstantna namera da se, naravno, kritikuje predlog koji je predložila Vlada i da se kritikuju poslanici SNS, kao i uvek, koji će podržati taj predlog i nešto što je vrlo loše za građane i situacija koja se ovde stvara, slika koja se stvara, to je da kao da mi želimo da sad stvorimo neku vojsku koja će ići po ulicama naših gradova i opština da tuče narod. Naravno, komunalna policija neće biti takva, tj. sada nije takva, odnosno komunalna milicija, kada ovaj zakon bude stupio na snagu, neće biti takva.

Što se tiče obuke, ne možemo baš da kažemo da ti ljudi nisu školovani ili da nisu stručni. Neko od njih radi sa srednjom školom, neko radi sa višom školom, neko radi sa fakultetom, ali ne možemo baš da kažemo i da je to kakva takva obuka. Ne može obuka da bude kakva takva ako je organizovana u saradnji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dakle, oni organizuju i zakazuju obuku usled potreba jedinica lokalne samouprave za određeni broj komunalnih policajaca u ovom trenutku. Ta obuka se drži u Sremskoj Kamenici, gde se drži obuka i za ove, da kažem, obične policajce, odnosno za policajce koji nisu komunalni policajci. Oni imaju više predmeta. Oni tamo imaju i teoriju i praksu, posle toga polažu stručne ispite. Polažu i to trčanje i te borilačke veštine, itd. Tako da, nisu baš komunalni policajci neki divljaci koji će sada po ulicama gradova i opština da biju naš narod.

S druge strane, šta je sa ljudima koji čine prekršaje iz tih oblasti? Šta je sa onim ljudima koji se parkiraju na zelenim površinama? Šta je sa ljudima koji bacaju đubre pored kontejnera? Šta je sa ljudima koji učestvuju u vanpijačnoj prodaji?

Naravno da mi želimo komunalni red, a ne komunalni nered. Upravo zbog toga smo i imali prilike da diskutujemo o ovakvom zakonu.

Ja se više neću javljati da govorim o amandmanima.

Želim samo na kraju da kažem da ću sa svojim kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe SNS podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem se.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvažena, gospođo Mihajlović, mene je kolega Jović podstakao da se javim. Meni je drago zato što poslanici koji su iz dela Srbije koji kroz koji će proći Moravski koridor govore o tome kako građani reaguju na ovakve velike projekte.

Kada govorimo o Moravskom koridoru, uvek treba pomenuti, osim toga koliko je investicija vredna, kakav će to uticaj i kakav će benefit doneti za građane, ali i kakav će benefit doneti za sve firme koje posluju u tim gradovima i opštinama.

Novi putevi znače lakše poslovanje, dovode nove investicije, nove investicije znače nova radna mesta, a sve će na kraju rezultirati boljim životnim standardom građana.

Ako se desi da u raspravi u pojedinostima o Moravskom koridoru pomenemo i neke druge rezultate rada Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, to samo znači da nismo uradili te puteve, Moravski koridor ne bi imao šta da povezuje, ovako ćemo imati veliku putnu infrastrukturu kojom će Srbija na kraju samo moći da se ponosi.

Ako znamo da od 2014. do 2018. godine, je izgrađeno 445 kilometara putne infrastrukture, onda je u toku izgradnja još 100 kilometara, ali ono što posebno znači i na šta ja želim da stavim akcenat, jeste da kada čujemo da su planirani projekti koji podrazumevaju još 698 kilometara putne infrastrukture.

Ovakvi rezultati ozbiljnog grada govore, zapravo o ozbiljnoj intenciji Vlade da Srbija zaista bude moderna i napredna zemlja.

Što se tiče ovog amandmana, ja bih se sa svim složila sa koleginicom Katarinom Rakić i predlažem da se odbija i ovaj Predlog zakona ću danu za glasanje svakako podržati. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Samo kratko. Želim da ukažem na neke stvari. Javila sam se po amandmanu na član 17. gde je predlog da se dodaju novi stavovi 6. i 7. Ja neću sada čitati te stavove, prosto sam želela samo da doprinesem diskusiji i da dam svoje mišljenje.

Dakle, zaista se u članu 2. Predloga zakona propisuje da će prilikom realizacije izgradnje Moravskog koridora biti korišćeni domaći materijali i oprema i angažovani domaći izvođači u odnosu koji će biti određen ugovorom o projektovanju i izvođenju radova.

Dakle, odnos zastupljenosti će biti naknadno ustanovljen ugovorom između ugovornih strana u odnosu na ovaj Predlog zakona o kome govorimo. Dakle, ne samo građani i firme koje se nalaze na potezu na kome se gradi Moravski koridor, već i domaće firme koje će biti izvođači u realizaciji ovog projekta će imati benefit.

Jako je važno, i to sam želela da naglasim, jako je važno to što će se koristiti domaći materijali i oprema, jer je to dodatni podstrek našoj privredi. To je jedna stvar.

Druga stvar se tiče predlaganja ovog drugog stava, odnosno stava 7. u ovom članu Predloga zakona. Naravno da će domaći izvođači imati licence i odgovarajuće kadrovske i tehničke potencijale, što je i logično, jer ako uzmemo u obzir značaj i veličinu projekta, to ne bi mogla baš da radi bilo koja firma.

Iz tih razloga ja se slažem sa mišljenjem Vlade da ovaj amandman treba odbiti. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odmah se u prvom amandmanu podnosilaca ovog amandmana vidi da ne doprinosi unapređenju niti preciziranju teksta Predloga zakona o čemu se i Vlada u datom mišljenju izjasnila.

Ja bih se osvrnula najpre na predlog da se stav 3. člana 1. briše, a on glasi – Komunalna milicija na teritoriji Grada Beograda, pored poslova iz stava 1. i 2. ovog člana, obavlja i druge poslove komunalne milicije, kojima se obezbeđuje izvršavanje nadležnosti utvrđenih zakonom.

Dakle, ovaj zakon o kome raspravljamo, ne smemo nikako da posmatramo posebno, odnosno moramo imati na umu i odredbe drugih zakona koje su u direktnoj vezi sa rešenjima koja su ovde predložena. Na primer Zakon o komunalnim delatnostima, direktno upućuje na saradnju sa komunalnom milicijom, kada se radi o izvršavanju nadležnosti koje su utvrđene zakonom.

Postoje i drugi zakoni koji su u korelaciji sa zakonom o komunalnoj miliciji i brisanje ovog stava, smatram da bi samo stvorilo problem. Ali, da se vratimo sada na stav 1, amandmanom se predlaže da se posle reči „obrazuje se“, dodaju reči „po potrebi“, u smislu da se komunalna milicija obrazuje po potrebi.

Jednostavno, ne postoji potreba za ovakvim amandmanskim rešenjem, jer iz teksta Predloga zakona, upravo možemo da vidimo da će jedinice lokalne samouprave određivati broj komunalnih milicionara u skladu sa potrebama uvođenja i održavanja komunalnog reda.

Rešenjem datim u Predlogu zakona, samo se daje mogućnost formiranja komunalne milicije i ovaj amandman smatram da je nesvrsishodan i da ga treba odbiti. Zahvaljujem.