Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Sporazum sa Turskom o urbanizmu je za mene veoma značajan. Bilo koji sporazum sa Turskom, koja nam je veoma važna zemlja, čak i sa manje važnim zemljama, je u ovom trenutku dragocen za Srbiju.

Situaciju koju smo mi zatekli je bila sledeća. Posle raznih sporazuma koje su pravili Jeremić, Tadić, posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, koje nam nije trebalo, posle promenjene Rezolucije UN, situacija je bila takva da smo se držali za vazduh. Znači, jedino je ostalo još da se držimo za vazduh. Ništa drugo nismo imali.

Ova vlast je izgleda uhvatila orla u letu. Naša pozicija je daleko bolja. Gospodine Orliću, nisam rekao orlića, nego orla. Naša pozicija se poboljšava.

Svaki sporazum je veoma bitan, ne samo o urbanizmu, poljoprivreda, 5.000 tona goveđeg mesa. To je 20.000 tovljenika, junadi, 20.000 goveda, da bi izvezli meso 5.000, bez carina. To je rezultat nove politike i novog rukovodstva zemlje.

Jeremića sem njegovog naftnog izvora, teksaškog, naftnog izvora u selu Ježevica kod Čačka, ništa drugo nije zanimalo. Đilasa sem zlatnog rudnika njegovog dede, pored pocepanih patika, ništa drugo nije zanimalo. Ovu vlast zanimaju međunarodni sporazumi, trgovina. Dakle, 15.000 litara ulja, hiljade tona suncokreta. To je rezultat poboljšanja odnosa između naše zemlje i Turske.

Zato verujem, ako ne sada, da ćete ubuduće ovo staviti na dnevni red. Ja, naravno, neću odustati. Ja nisam kao ovi ovde. Dakle, narod treba da vidi koga je svojom voljom, nesporno svojom voljom, poslao u Skupštinu i da to više ne čini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mada na prvi pogled ne izgleda da je ozbiljna stvar, ali po pitanju zdrave ishrane, po pitanju poljoprivrede ovo je veoma bitno. Znači, Evropa je to prepoznala zbog zdrave hrane zato što slepi miševi uništavaju insekte u poljoprivrednim usevima. To što ptice rade danju, oni rade noću. Svaki od njih uništi 3.000 insekata. Ima manje prskanja, ima manje zaštite, ima manje hemije, imate manje razloga za brigu. Kada odete u prodavnicu, uvek možete da nađete dovoljno kvalitetan, dobar proizvod.

Ovde nekima koji su otišli ta je tema izgledala neozbiljno. NJima očigledno po restoranima i kafićima se priviđa neka druga mišja populacija. Verovatno da moj kolega poljoprivrednik u ovom trenutku vidi bele miševe umesto ovih, ali, bože moj, on se poljoprivredom bavio samo dok nije uzeo 25.000 evra narodnog novca, bio je poljoprivrednik u pokušaju, uzeo novac i kupio stan za 500.000 evra u Beogradu, na Vračaru.

Mi moramo u svakom segmentu, kao svaki čovek, vreme provoditi u radu, trudu i u borbi. Ko to ne radi, taj je propao. Za razliku od ovih, ja ću uporno pokušavati da ove predloge, koji su vladini, stavim na dnevni red na nekim budućim sednicama i pokušaću, za razliku od ovih pobegulja, a narodu da kažem da je vreme da menjaju opoziciju, jer ovu je nemoguće oslabiti. Imaju više lidera, nego što imaju ne članova glasača. Znači, trenutno ovi koji su izašli, njih kao lidera ima više, nego što njihove izborne liste imaju glasača.

I dalje ću pokušavati da im pokažem da vreme provode u radu, trudu, da je bolje biti i vreme provoditi na plugu, strugu, a ne na kauču i u kafiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, i dalje ne odustajem od svojih predloga, za razliku od nekih koji su ovaj parlament napustili, a verujem da građani to veoma cene i da im neće na sledećim izborima dopustiti da se vrate i da će svojim glasovima učiniti uslugu i sebi i nama.

Predlog o mirnom rešavanju radnih sporova je pre svega zbog radnika, za koje u ovoj državi ima sve više posla, za razliku od ne tako dalekih vremena kada su ispadali iz privrednog lanca i kada su brisani sa spiska ljudi zaslužni da žive životom čoveka. Sem što su gubili posao, gubili su i dostojanstvo i sada s obzirom na novo zapošljavanje, posebno u proizvodnji, vreme je da im olakšamo da te radne sporove koje imaju sa poslodavcima rešavaju na što mirniji način jer je vreme da povrate ne samo svoja radna mesta, da povrate svoje dostojanstvo da mogu da rade pošteno i od tog poštenog rada da žive, da se leče i da mogu da školuju svoju decu, što do sada nije bio slučaj zaslugom onih koji su želeli da 400.000 vrednih, poštenih ljudi pretvore u socijalne slučajeve.

Ne samo da su na takav način oštetili porodice tih radnika, njih lično, već su na takav način oštetili sa dalekim višegodišnjim posledicama i budžet Republike Srbije, PIO, Zdravstveni fond, jer umesto 400.000 penzijsko-invalidskih doprinosa, odnosno socijalnih doprinosa, mi smo bez toga ostali i umesto da ljudi privređuju, da budu u privrednom lancu, sa prihoda prešli su u rashod. Zato predlažem da ovaj zakon stavimo na dnevni red jer mislim da je naša želja za uspehom nesporna, a želja i vera u uspeh je pola uspeha, a ja želim i verujem u uspeh. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, prvo me raduje efikasnost parlamenta. Očigledno da su nam neki učinili svojim ne prisustvom da ovaj narod i ova država njihovim nedolaskom na sednice ništa nisu izgubili, naprotiv, svakog dana dobijamo.

Što se tiče predloga zakona, u potpunosti podržavam sve predloge i ovde ima zanimljivih predloga zakona, recimo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Meni je žao što kolega nije tu da nam objasni kako u njihovo vreme čak i Lutrija Srbije bila u minusu, a to je gotovo ne verovatno, a oni su dobijali za neka istraživanja, da li ste zadovoljni vašim životom, po dva, tri miliona dinara i tako umesto neke javne funkcije te lutrije, od tih prihoda umesto javnih poslova, javne delatnosti pravili su privatne biznise i pri tome žestoko obmanjivali narod.

Što se tiče, Zakona o deviznom poslovanju, nadam se da devizni priliv u ovoj zemlji će rasti neposredno iz godine u godinu, s tim u vezi sam u obavezi da pohvalim rukovodstvo države jer smo ovih nekoliko godina, pokrivenost uvoza i izvoza digli sa 50 i nešto procenata na gotovo 80%, što nama garantuje uz priliv investicija da nećemo imati problem sa devizama, dakle, da će devizne rezerve biti i dalje stabilne. S tim u vezi moram reći da to omogućava rast BDP, koji se za razliku rasta koji su nekada imali ovi što su pobegli sa sednice, ne zasniva na uslugama, na prodaji tuđe robe, pa na trgovini napravite lažni rast BDP, u stvari ste podigli proizvodnju ne svoje zemlje već zemalja odakle ste tu robu uvozili. S tim u vezi, ovaj rast BDP koji se ostvaruje u poslednjih nekoliko godina se bazira na proizvodnji usluga u turizmu, što garantuje stabilne devizne prihode, prihode našoj zemlji.

S tim u vezi donosi nam, naravno i veće poreze, čim nam donosi veće poreze donosi i veće javne prihode, što nam garantuje da možemo da dotiramo penzije bez ikakvih problema, da projektujemo njihov rast, da projektujemo rast plata u javnom sektoru i pažljivo da gledamo i da realno sektoru plate, ako ne ništa drugo, ono prate rast plata u javnom sektoru.

Mi moramo, s tim ću i završiti, da ostavim vreme i drugim kolegama, moramo biti vredni, radni, strpljivi, marljivi. Moramo svakog dana raditi na sebi, moramo raditi u korist našeg naroda, a ne protiv naroda, kao što ovi rade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, povredili ste član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Dopustili ste po ko zna koji put da moj kolega poljoprivrednik u pokušaju, Zoran Živković, grubo vređa ne samo narodne poslanike, ne samo dostojanstvo Narodne skupštine, funkcionere koji nisu trenutno prisutni, nego na određen način vređa i zdrav razum.

Dopustili ste da on koji beli dinar pošteno u životu nije zaradio, dopustili ste da on govori o nekom novcu, o nekoj svojoj zaradi, o parama, a pri tome je koristio izraze drvo, panj, nit je drvo nit je panj, pa ću se ja usuditi to nit je drvo, nit je panj verovatno njega asocira i priviđaju mu se čokoti vinove loze sa Fruške Gore.

Dakle, čovek koji je uzeo 42 miliona dinara, 525 hiljada evra od građana Republike Srbije je ovde svima nama natuknuo kako mi eto neki novac koji je on gradeći kamičak po kamičak, prodajući grozd po grozd zaradio, kako mi taj novac razbacujemo i dajemo nekom drugom.

Ja bih voleo da moj kolega poljoprivrednik objasni kada je on to, sem šibicarenja prodajom bunde, lažnog pelcovanja kokoški, pošteno zaradio bilo koji beli dinar koji je uložio u ovu državu? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto zbog gledalaca da kažem, ovo je jedan od manje od 2.000 amandmana koliko su stranke koje podržavaju Vladu podnele u ovom sazivu. Opozicija je podnela gotovo 14 puta više, odnosno 26.452 amandmana.

Ja ću pokušati da branim ovaj amandman i da vam kažem da bogatstvo jedne zemlje uskoro neće biti računato po tome koliko ima zlata i dijamanata neka zemlja, već po količini hrane i pijaće vode koju ta zemlja može proizvesti. Ukoliko želite, dame i gospodo narodni poslanici, da jedete slatku voćku, morate zasaditi drvo. Ukoliko želite da jedete ukusan hleb, morate posejati pšenicu.

Stranke bivšeg režima to nisu poštovale i zato i jesmo tu gde smo sad. Oni su bili navikli da beru, da žanju, da ne sade, da ne seju i glavni njihov proizvod je bio dug.

Dakle, ja verujem da poljoprivrednom proizvodnjom, preradom, prerađivačkom industrijom, energetikom i servisiranjem te tri oblasti mi možemo da zaradimo posla i hleba za sve stanovnike Republike Srbije.

Mislim da je vreme u kome smo živeli, od zaduženog a ne od zarađenog, daleko iza nas. Na nama je, na ovoj generaciji, da stvar okrenemo u našu korist i da uistinu novac bude roba, odnosno da proizvodnjom robe steknemo što više para koje će na ovaj ili onaj način doći do svih nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, trebali ste u skladu sa članom 106, 107, 108, 109, 110, trebali ste posle izlaganja gospođe da primenite strožije mere, čak i posle izlaganja kolege Radulovića.

Dakle, nisu vređane paštete, vređani su građani Srbije. Nije rečeno da su paštete glas, već da su građani glasali za paštete. Time su uvređeni svi oni koji su glasali na beogradskim izborima.

Nismo mi, gospodine predsedavajući krivi što njih narod neće. Nismo mi krivi što su oni sami sebe doveli u stečaj. Znači, nismo mi krivi što su oni postali „rasulović kompani“.

(Radoslav Milojičić: Kriminalci.)

Nismo njih udružili sa „Boškom levoručicom“, nismo mi…

Nisam ja kriv što gospođa desnu ruku naziva levom, što levu ruku naziva desnom. Verujem da su se oni zbunili. Gospodine predsedavajući, posle njihovog uvođenja samostečaja, ja predlažem da unesu onu gitaru da nam kolega Radulović nešto odsvira a Boško može da zapeva. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo rado bih podržao prethodnog kolegu koji se zalagao za besplatne udžbenike. Vrlo rado, ali moramo biti odgovorni ljudi, moramo trošiti koliko zaradimo, a ne koliko opljačkamo. Da su stečajni upravnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu zajedno sa strankom bivšeg režima, manje krali, da nisu otpustili 400 hiljada ljudi, od toga 300 hiljada iz proizvodnje, 100 hiljada iz usluga, znači 400 hiljada najproduktivnijih, a da pri tome nisu javni sektor uvećali na 781 hiljadu ljudi, vrlo rado bih podržao takvo nastojanje.

Emitovati prava bez zarađenog novca koji mora da se zaradi, ne možemo živeti od magle, ne možemo živeti od stečaja, emitovana prava neko mora da plati i ova Vlada mora da bude finansijski odgovorna. Kad uposlimo ljude koje su zajedničkom zločinačkom poduhvatu otpustili ovi prazni ljudi puni sebe, onda će i udžbenici biti besplatni. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospodin, čiji amandman bih podržao da nije bilo zajedničkog zločinačkog poduhvata u pljačkanju građana Srbije, otpuštanju radnika, nije dovoljno razumeo. Nije bio pre podne tu. On je čas tu, čas nije i ja razumem njegove brige. On ima pravo na svoju bol za izgubljenim izborima.

Međutim, to ne treba da remeti odgovornost ove Skupštine. Dakle, žao mi je što nije bio pre podne, kada sam govorio o tome da ako želite da jedete ukusan hleb, morate prvo pšenicu da zasejete, ukoliko želite da jedete ukusnu voćku, morate prvo zasaditi stablo. On bi odmah da bere. On bi odmah da žanje. I to je bio problem bivšeg režima i zajedničkog zločinačkog poduhvata u kome su učestvovali stečajni upravnici. Ono što bivši režim nije uspeo da ućutka, da otpusti, ono su dovršili stečajni upravnici.

On koji je bio, za koga smo mi glasali, zato što je bio za podsticaj u proizvodnji, za subvencije, 2013. i početkom 2014. godine, zaboravio je da se i on zalagao da se novac prvo zaradi, pa da se deli. Od preraspodele manjka nema koristi niko – ni mi, ni roditelji, ni učenici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam koliko se vidi – „Blic“, 12. 09. 2013. godine, tadašnji ministar, ja bih rekao protiv privrede ali je bio ministar privrede: „Ne ukidamo subvencije investitorima. Sigurno da u ovoj 2014. godini nećemo ići na ukidanje subvencija za investitore koji otvaraju nova radna mesta“. Otkriva za „Blic“ njegova malenkost.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Toliko o istinama. Jedno mišljenje ima kada ima fotelju, a sasvim drugo mišljenje ima kada ostane bez fotelje. Sad pošto je ostao i bez stranke i bez udruženja građana, možemo očekivati i treće mišljenje. Hvala.

(Marijan Rističević: Imam vreme ovlašćenog.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada smo čuli da se čovek ipak vratio. Malo je bio otišao pa je uspeo da se vrati i da prizna da izjavu o tome da neće ukidati subvencije je doneo pet dana pošto je postao ministar. Time je potvrdio ovo što sam i rekao, da je jedno mišljenje imao dok je imao fotelju, a sasvim drugo mišljenje je imao kada je bez fotelje ostao.

Možda bi bilo para za besplatne udžbenike da ih uvedemo odmah, ali da se on dosledno borio protiv partijsko-parazitskog sistema, kako i sam kaže, ono – borba protiv parazitskog stranačkog sistema, partijskog itd.

Kako se on borio? Tako kada je postao ministar, pa to pet dana, bio za podsticaje, pa kada je prestao da bude ministar zaboravio, ali dok je bio ministar trošio je novac ne za besplatne udžbenike, nego na profesore.

Recimo, profesor Dušan Pavlović je imao jedno 100 hiljada ovako, da bude neki savetnik ili nešto u ministarstvu, sve i svoje, ja znam da ljudi naprave partiju pa uđu u Vladu, ali da čovek uđe u Vladu, postane ministar, pa pravi u ministarstvu partiju, e to baš nisam razumeo. Pravi parazitski partijski sistem.

Recimo, stavi Stevanovića. kuma koji ga sada nešto napustio, nestalo para, nestao prijatelj. Dakle, njega je zaposlio isto na debelu platu. Jel se neko seća Miroslave Milenović, nesuđenog kandidata za predsednika i nju je onako parazitski, onako uposlio, nije mu stalo do besplatnih udžbenika, nije mu stalo da zaradi novac, bio je ministar za privedu, već je gledao kako novac da potroši na svoje partijske prijatelje ako je to uopšte partija, ja to zovem rasulovićevi svedoci. Onda, imate Ninića čuvenog advokata koji takođe je bio na državnim jaslama…

(Predsedavajući: Privodite kraju Rističeviću.)

… e tako se naš vajni bivši ministar protiv privrede zalagao protiv partijskog, parazitskog sistema u korist jadnih i napaćenih udžbenika. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uzalud se mi poljoprivrednici trudimo da bivšem ministru za privredu, ja ću reći ministru protiv privrede, objasnimo da se novac prvo zarađuje, a onda može da se troši.

On bi da jednu rupu zatvara drugom. On bi da emituje prava, a ne zna ko će to da plati. On se bori protiv parazitskog sistema, a ni jednu činjenicu koju sam izneo nije oborio. Da li je svoje partijske prijatelje priveo na državnu kasu i onako ih debelo plaćao, dok je bio ministar protiv privrede. Dakle, to je činio i to je radio.

Da li je novac koji je dobio od države, po meni nepravilno, iz prostog razloga što nema političke stranke, što udruženje građana ne mora da bude pod kontrolom Agencije za borbu korupciju i što novac može da troši kako hoće. Da nije taj novac zloupotrebio i da ga nije uplaćivao, što je gospodin Orlić rekao, svojim poslanicima na račune privatnih firmi, za tzv. kliktanje.

Pazite, ministar protiv privrede je plaćao novac, iz državne kase je delio novac, to je novac iz državne kase, ako se ne potroši, vraća se u državnu kasu. Da ga ne bi vratio u državnu kasu, da se kupe besplatni udžbenici i vežbanke, sveske i pribor, on je taj novac prebacivao privatnim firmama, svojih poslanika za tzv. kliktanje. Hvala.

(Saša Radulović: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka u narodu „Uvek mu je malo bilo“.

Odoše stečajni svedoci. Dakle, da u 14 stečajeva, a zamislite sada gospodine predsedavajući da predsedavate u istom trenutku u 14 parlamenata. Da li je to moguće?

Gospodine ministre, da li bi mogli da budete sada ministar u 14 drugih skupština? Gospodine Martinoviću, gospodine predsedavajući, pitajte, gospodina Martinovića, da li bi on mogao da bude šef poslaničke grupe u istom trenutku u 14 poslaničkih grupa u 14 parlamenata? To je nemoguće, ali kako je moguće da stečajni upravnik vuče pri nadležnosti i da bude stečajni upravnik, znači direktor, da se stara o imovini firme u isto vreme u 14 firmi? I to onako tovnih firmi, dakle, nisu to neke firme tašna, mašna, već tamo gde je bila debela stečajna masa.

Umesto da se starao da se imovinom namire poverioci, da se firma oporavi, on se starao samo da se namiri on, njegova uža rodbina i prijatelji, njegovo knjigovodstvo. Sam sa sobom je sklopio ugovor da iz stečajne mase isplaćuje sebi knjigovodstvene usluge, iako je imao 14 prihoda, zato što je bio 14 puta stečajni upravnik u isto vreme u 14 firmi. Da toga nije bilo, odavno bi udžbenici bili besplatni. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je 40 godina radio u poljoprivredi, kao neko ko je radio 5 i po godina u IMT, zadovoljstvo mi je što smo ponovo čestite glodače, strugare, varioce, metalce i ostale doveli do posla.

Više neće biti nezaposleni, otpušteni i slabo plaćeni. Verujem da to vreme, vreme zla koje je donela stranka bivšeg režima, zajedno sa stečajnim upravnicima, daleko iza nas. Poslednji hleb treba dati i onima koji rade u industriji i onima koji rade u poljoprivredi. Srbija treba da se razvija, po meni, ne energetici, u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji i na servisiranju te tri grane, proizvodnji opreme i zato pozdravljam što će IMT koji je nekada proizvodio proizvodnju za 800 miliona maraka godišnje, koji je proizvodio 400.000 traktora, prikolice, IMT Knjaževac, jednoosovinske traktore, da će IMT dostići tu istu proizvodnju, ako ne odmah, onda godinama koje su pred nama zato što imamo 400.000 dvoosovinskih traktora koji su prosečno stari 20 godina.

Mi moramo i subvencije usmeriti ubuduće, kada proizvodnja krene za nabavku domaće mehanizacije i na određeni način, koliko je to moguće favorizovati, tu vrstu proizvodnje.

Što se poljoprivrede tiče, nama trebaju kvalifikovani srednjoškolci poljoprivredne struke, trebaju nam stočari, trebaju nam voćari, trebaju nam agronomi. Da bi to postigli, moramo da dižemo našu poljoprivrednu proizvodnju i ona ne može biti zasnovana samo na ratarstvu, ne možemo kao stranka bivšeg režima davati na 30.000 hektara određenim tajkunima koji odmah farme razbucaju, radnike sa farme otpuste, klaničnu industriju ostave bez ikakve sirovine, mi moramo raditi obrnuto.

Mi izvozimo kukuruze i stočnu hranu za 800.000 miliona evra, a to ukupno izađe preko četiri miliona tona, što je hrana za ishranu stočnog fonda koji bi bio težak oko milijardu kilograma i njegova vrednost žive vage bi bila dve milijarde.

Onda, Kancelarija za javna ulaganja izdvaja 407 miliona dinara za kompletnu rekonstrukciju Mašinsko-elektrotehničke škole u Priboju, osnovne škole „Desanka Maksimović“ i fiskulturne sale te škole. Onda u istom programu, to očekujemo i za osnovnu školu „Vlidimir Perić Valter“ u Prijepolju, zatim osnovnu školu „Boško Buha“ u Prijepolju. Onda, u istom programu, očekujemo rekonstrukciju osnovne škole „Živko LJujić“ u Novoj Varoši.

Vi ste bili ministre u Sevojnu, u osnovnoj školi „Aleksa Dejović“, gde je vaše ministarstvo izdvojili 60 miliona dinara za rekonstrukciju školske sale. Videli ste kako funkcioniše i dualno obrazovanje u Užicu, posebno u jednoj izuzetnoj kompaniji kakva je „Impol Seval“ koju ste takođe nedavno posetili.

Poštovani ministre, čuli ste i mnogo kritika na sve ovo, na neki način, a to je lepo rekao Dositej Obradović, postoje i najgori su oni ljudi koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi da mogu i sunce bi ugasili. Neki od njih su govorili da su najobrazovaniji, pa niko od njih nije smeo da stavi svoj indeks pored indeksa Aleksandra Vučića. Govorili su da su najpametniji, najsposobniji pa su iza sebe ostavili pustoš, govorili su da su sve pa su iza sebe ostavili ništa, a narod je na prethodnim izborima za njih rekao da su još malo pa ništa. Hvala.