Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, član 107. Evo, ovo je njihova kultura. Ja njima nikad neću okrenuti leđa, bez obzira koliko oni loših stvari uradili.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 103, gospodine predsedavajući, vi ste povredili Poslovnik, stoji da se „povreda Poslovnika ukazuje neposredno po učinjenoj povredi“. Gospođa Tepić to nije učinila.

Dakle, govorio je gospodin Nikolić. Ona se javila za povredu Poslovnika koja je učinjena dva govornika pre toga. To nije dozvoljeno i ja vas podržavam u tome što ste to vreme oduzeli.

Ali, ovi koji tvrde, pri tome su izrečene brojne uvrede, a ovi koji tvrde kako njima ništa nije dozvoljeno, sve vreme u poslednja tri sata, možete da oduzmete 20-ak minuta, najgrublje nas vređaju da smo lopovi, da smo ubice, da smo ubili Olivera, da smo ne znam šta uradili.

Ja vas molim da ubuduće vodite računa da im se ne dopusti. Sloboda je dobra, ali ona je ograničena Ustavom, zakonom i Poslovnikom. Morate da vodite računa za šta optužuju predsednika Republike, za šta optužuju vladajuću većinu, zašto najgrublje vređaju, zašto tvrde da smo ubice, zašto tvrde da smo pljačkaši, kad sve što govore o nama su u stvari oni. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, član 107. ja sam vas već opomenuo da se ovde malo zavede reda i da mi nećemo trpeti uvrede.

Ja više ne mogu da trpim uvrede. Ne mogu da trpim uvrede da neko kaže da nemamo hrabrosti, kao onaj tamo LJotić ili LJutić. On ima hrabrosti samo da bije žene. Dakle tu vrstu hrabrosti stvarno nemam.

Ne mogu da trpim više da neko govori da smo pokrali penzionere. Nismo mi pokrali penzionere, nismo mi otpustili 400.000 ljudi oni su otpustili 400.000 ljudi, oni su sa prihodovne strane na rashodovanu stranu stavili 400.000 ljudi.

Ne mogu da trpim više ljude koji nas vređaju po pitanju suvereniteta zemlje, ljude koji su ostavili jedan pokvareni avion i dobro razoružanu vojsku. Ne mogu više da slušam o prebijanju, a pri tome sam 2008. godine kao kandidat surovo prebijen sa novinarom Sarapom koji je tada bio u gradskoj kući, odnosno u „Studiju B“, bio je novinar, na predsedničkim izborima sam surovo prebijen. Policija više ne prikriva napadače. Sad ih otkriva. Više policija nije na strani napadača, mislim na strani napadnutih i ne mogu više da slušam takvu vrstu napada.

Ne mogu više da slušam o Tačiju i Haradinaju, pa oni su gori od Tačija i Haradinaja. Tači i Haradinaj nisu pustili 2.108 albanskih terorista, nisu pustili one koji su Srbima vadili organe, ti isti ljudi su digli autobus u vazduh u Podujevu, ubili 12 ljudi. Ti isti ljudi su pobili decu na Bistrici, u Goraždevcu. Ti isti ljudi koje su oni pustili, ti isti ljudi su ubili Olivera Ivanovića. Oni su krivi za to. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. stav 2. Evo zašto i reklamiram, slušajte ove uzdahe nezadovoljstva, ovo lupanje.

(Balša Božović, Boško Obradović, Radoslav Milojičić, Sanda Rašković Ivić, Marija Janjušević, Stefana Miladinović Poslovnikom o radu Narodne skupštine udaraju o poslaničke klupe u znak protesta.)

Slušajte samo ovo. Evo, oni meni okreću leđa. Ja njima ne mogu da okrenem leđa. Ja njima ne smem da okrenem leđa. Nikad se ne zna sa njima. Dame i gospodo narodni poslanici, mene oni ne mogu ometati, ali ovo je zverinjak.

Teško nogama pod ludom glavom.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, sada vidite, sada i čujete naravno, ja očekujem da RTS to i prenese verno, sada i čujete zašto reklamiram Poslovnik član 106. stav 2.
Dakle, za vreme govora narodnih poslanika, kao što sada ja govorim, zabranjeno je dobacivanje.
Ja imam određenu vrstu tolerancije prema njima…
(Boško Obradović: Lopovi. Lopovi.)
Ali…

Mislim da su preterali.

Ne mogu oni mene tako lako omesti.

Dakle, dame i gospodo, poštovani građani, vama se obraćam, Srbiju…

Srbiju ne mogu srušiti spolja ako se ne pojave ovakvi nesrećnici, ja neću reći izdajnici. Reći ću ako se pojave ovakvi nesrećnici, ne može se Srbija srušiti ako se ovakvi ne pojave da pomognu iznutra.
Dakle, stvar je jasna, više nego jasna i oni kažu i pitaju šta nam je Haradinaj, šta nam je Veselji, šta nam je Tači rekao. Rekao nam je da je zahvalan na ovoj grupi preko, da je zahvalan na ovom savezu lopuža, varajića, prevaranata i LJotićevaca.
Zahvalan je što su se udružili, što žele da pomognu. Oni žele da sruše Srbiju. Napredak se javlja kada vešti lideri prepoznaju šansu i ostvare neki napredak, ali takođe taj napredak ne odgovara onima spolja. Zato su našli ove nesrećnike iznutra da im pomognu da probaju da zaustave taj napredak, da vrate Srbiju nazad, kao što su to radili u prošloj deceniji, kao što su izneli 54 milijarde, kao što sada divljaju, divljali su nad kasom, divljali su nad građanima Srbije. Opljačkali su, otpustili, razoružali, obezglavili, uništili ugled države Srbije i sada im smeta Srbija.
Ne smeta njima ova vlast, njima smeta Srbija. Oni hoće Srbiju da pretvore svog taoca da od nje naprave ruglo, hoće da je temeljno opljačkaju kao što su to radili do sada. Hoće prebogatog Đilasa još jedom da obogate. Hoće ponovo da ukradu 500 miliona evra. Hoće ovi nesrećnici, LJotići, koji su dizali tri prsta ovako, sada hoće ovako. Kupio ih Đilas, kupio je DS, kupio je žute Dveri.
(Marinika Tepić: Vreme. Vreme.)
To su oni. Ovo smo mi. Mi želimo napredak, oni žele nazad. Nećete Srbiju, gospodo, vratiti nazad. Vi ste samo šaka jada. Vi ste bruka i sramota koja je vladala 12 godina Srbijom, 16 godina Pokrajinom. Vi ste bruka i sramota i to građani znaju i završićete kao bruka i sramota.
(Boško Obradović: Sedi dole, lopove.)
(Balša Božović: Poslovnik.)

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i član 107.

Gospodini Jovanović se baš nije držao teme, što meni ne smeta, čak mi je odgovaralo, ali je izrečeno nekoliko poluneistina.

Dakle, ja verujem da je agrar bio u situaciju koju je on opisivao u trenutku kada je neka druga vlast vršila vlast u ovoj zemlji, ali moram da kažem da je ova vlast imala hrabrosti da 30% poljoprivrednog državnog zemljišta predvidi za investicije. To je nesporno.

Takođe, ova vlast je imala hrabrosti da 20% poljoprivrednog zemljišta predvidi za prodaju da bi se uvećali posedi i poljoprivreda bila konkurentna. Zbog toga nas kritikuju i to treba da kažete, gospodine Jovanoviću, ovi tamo desno što sede od vas. Svakodnevno trpimo kritike zbog toga.

Takođe, moram vam reći da umesto podsticaja od 19 milijardi, sada su 41 i ne samo da su duplo veći, i više nego duplo veći, nego su investiciona ulaganja iz podsticaja takođe značajna.

Dakle, ove godine od tih 41 milijardu mi smo se rešili da ne dajemo to za stimulaciju poljoprivrednih kultura koje služe za razvoj stočarstva i preradu u inostranstvu, nego smo u investicije gurnuli 14 milijardi. Dakle, od 41, 14 milijarde ode u investicije, tako da te vaše kritike stoje u određenom odnosu na bivšu vlast, jer ova vlast je okrenula list i krenula investicije u agraru i morate da znate da to što smo mi uradili, to je kao kada sadite sadnicu. Ona odmah neće dati neki rod, ali za tri, četiri godine će se i te kako osetiti da će društveni proizvod iz agrara biti daleko veći nego što je bio prethodnih godina. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, 108, 109.

Gospodine predsedavajući, ja cenim vašu toleranciju prema opozicionim poslanicima, ali ubuduće pokušajte da primenite neku meru kada neko iz kafane uđe, maltene sa kvakom digne Poslovnik i kaže – sad ću ja malo da govorim. Morate to bahato ponašanje sankcionisati, posebno zato što se radi o čoveku koji je za sve.

Dakle, on je protiv EU, a sedi sa ovima koji su za EU, čak šalje svoje delegate u EU. Evo fotografije iz Evropskog parlamenta. On šalje neke ljude da pokuša tamo da se dodvori Evropskom parlamentu, a ovde je protiv EU.

To je čovek koji je za Ruse, a sedi sa Đilasom koji je protiv Rusa. On je za crkvu, a sedi pored Borka Stefanovića koji svima gitaru pored spaljenog krsta. On je protiv masona, a masoni su. Znači, u rukovodstvu, najbliži saradnik mu je mason. On je protiv SAD, a ubacio ga je Skot ovde. On je za ćirilicu, a maše transparentima na latinici. On se zalaže za siromašne, a služi tajkuna Đilasa. On doduše i ne vidi ništa drugo osim Đilasa. Ne bori se protiv siromaštva, već se bori za bogate, za Đilasa. On je protiv stranih banaka, a sedi sa onima koji su, da li je tako gospodine Jovanoviću, sve banke prodali strancima. On je za medijske slobode, a zabranio bi mnoge elektronske medije. On je za demokratiju, a zabranio je čoveku da uopšte govori u nekoj prostoriji Narodne skupštine. On je za snažnu vojsku, a sedi pored onih koji su razoružali vojsku. On je protiv tajkuna, a služi tajkunu. On ne služi državi Srbiji, on služi samo Draganu Đilasu. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. povreda dostojanstva narodne Skupštine.

Gospodin Balša Božović nas je optužio za sve i svašta. Govorio je o tajkunima, a njegov savez lopuža i prevaranata vodi čovek koji je dok je bio na vlasti zaradio, prihodovao, verovali ili ne 500 miliona evra.

Direktor njegove stranke finansijski bio je Miodrag Kostić, dakle, tajkun, njemu dobro znan i njemu veoma blizak. Ja nisam video ni jednog tajkuna da je novostvoreni od 2013. godine do danas.

On je govorio o Vojsci. On? On je stvorio, zajedno sa Tadićem, Đilasom i Jeremićem, mnogobrojnu i dobro razoružanu vojsku. Od avijacije smo imali samo jedan avion i orlove na zastavi.

On priča o ubistvima i o Vojsci? Pa njima su ubili i treba da odgovore na ko je ubio dva vojnika u vojnom objektu. Ko je ubio dva vojnika dok je vladao Boris Tadić i njegova stranka? Da li su počinioci pronađeni? Ubijeni su samo zato što su njihovi prijatelji tamo štekovali jednu i po tonu droge. Za to postoje svedočenja.

On priča o mučeništvu i radnicima, oni koji su otpustili 400.000 ljudi? Dok se svi građani raduju ovim rezultatima koji su izneti, on tuguje i on je protiv novog zapošljavanja. Ovo je njihov znak za fabrike. Ovo su oni. Ovo je Balša koji kupuje kaiš od 450 dolara, koji kupuje dukseve od 600 evra, koji letuje za 30.000 evra. Ovo je njihov znak koji su dali radnicima. Ovo je njihovo zapošljavanje. Ovaj katanac treba da stave i ovo treba da bude simbol saveza lopuža, prevaranata i LJotićevaca. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je neko govorio o vakcinama. Ja mislim da naša opozicija, onaj deo tamo, vakcinisan protiv sramote.

Boga se ne boje, ljudi se ne stide, i verujem da su vredni. Vredni su kao krtice, u potkopavanju svoje države.

Oni se raduju svakoj nevolji i nesreći, koja zadesi našu državu. Raduju se čak i svakom ubistvu Srbina na Kosovu, i zločin Albanaca uvek hoće da pripišu Srbima.

Oni u Srbiji ne navijaju za uspeh. Vi koji ih slušate ovih dana, posebno dragi gledaoci, mogli ste se uveriti da navijaju za neuspeh. Ja sam ovde doneo dva budžeta. Jedan iz 2018. za 2019. i jedan iz 2011. za 2012. godinu.

Moramo znati da je država zajednica ljudi i da svako srazmerno svojim sposobnostima u budžet ubacuje određenu sumu novca. Ne možemo svi sami sebe da školujemo i sami sebe da lečimo, ne možemo svi sami sebi da izgradimo put, ne možemo svi sami sebi da vršimo komunalne usluge, i zato služi javna potrošnja, odnosno za to služe budžeti da građanima to obezbede.

Građani su vlasnici države, ona je bila surovo istrgnuta iz njihovih ruku, zatekli smo potpuno obezglavljenu državu, bez ikakvog političkog ugleda, potpuno teritorijalno razvaljenu, a razvalili su je oni uz pomoć Albanaca, potpuno obogaljenu ekonomski devastiranu i socijalno nemoćnu, moralno unakaženu. Danas nam oni drže predavanja. Zato kažem da su oni vakcinisani protiv sramote.

Da krenemo redom. Oni su 2012. godine skupili 824 milijarde, 2019. godine je to 1.246 milijarde, što je 422 milijarde više nego 2012. Da imaju stida i srama, poklopili bi se ušima.

Ja sad mogu da pitam – gde se delo tih tri i po milijarde evra koje oni nisu skupili u istoj državi, sa istim poreskim osnovama, sa istim kursom? Gde se delo, gospodo, upropastitelji, gde se delo tri i po milijarde? Vi danas nešto pričate.

Da vidimo šta su bili prihodi poreski, iz toga ćemo videti standard građana i stanje u privredi. Vrlo je lako, ako nismo zlonamerni, ako ne navijamo protiv Srbije, ako navijamo za Srbiju. Lako ćemo utvrditi da su poreski prihodi za sledeću godinu 1.059 milijardi. Kod njih su poreski prihodi bili, čini mi se, 750 milijardi. Sad možemo da pričamo gde su im se deli 300 milijardi prihoda? Kako su to podelili? S kim su delili? Ko je bio amnestiran od plaćanja poreza?

Idemo dalje. Porez na dohodak građana je bio 42 milijarde, sada je 1.059. Bio je 42, sada 1.059, hiljadu milijardi više građani plate poreza na dohodak, što znači da je njihov dohodak 25 puta veći nego što je bio za vreme njihove vlasti.

Idemo dalje. Porez na dobit pravnih lica je kod njih bio 39 milijardi, nadam se da ministar prati, to je bilo 2012. godine, danas je porez na dobit pravnih lica 108 milijardi. Znači da je veći tri puta.

Porez na dodatu vrednost, a tu možemo da vidimo koja je potrošnja, danas je 539 a kod njih je bio 362 milijarde. Znači, to je uvećanje gotovo za duplo.

Sad ja njih pitam, stvarno, da li su vakcinisani protiv sramote, kad ovaj podatak nisu primetili?

Šta oni hoće da kažu? Hoće da kažu sledeće, dva dana ih slušam, da je bolje skupiti 824 nego 1.249 milijarde, da je bolji budžetski deficit od 200 milijardi, koliko je na kraju 2012. godine izašao, a projektovan bio na 134, nego imati suficit. Oni kažu da su bolje manje plate i penzije iz kredita nego veći od zarađenog novca. To sam čuo. Čuo sam da je bolje imati 400 otpuštenih, nego zaposlenih. To oni tvrde. Tvrde da je bolji minimalac od 160 evra, 2012. godine, nego danas 230 evra. Tvrde da je bolja prosečna plata koja je bila 320 evra od današnjih 430 evra. Oni kažu da je bolje imati pad BDP od 3,5%, koliko je bio, nego rast od 4%, koliko je sada. Kažu da je bolji manji izvoz od većeg izvoza. Tvrde da je bolja pokrivenost izvoza uvozom od 50% nego danas 75%.

Kažu da je bolje imati inflaciju i rast cena od 6%, nego je danas gotovo uopšte nemati i svesti je na 1%. Oni kažu da je bolje imati rast kursa godišnje, prosečno od 8%, nego da on miruje šest godina. Oni kažu da je bolje isplaćivati manje penzije iz kredita, nego veće od zarađenog novca. Da je bolje klanjati se i klečati, nego se uspravljati. Oni kažu da je bolje dati komad teritorije nego pokušati da se deo te teritorije vrati. Kažu da je bolje državni kapital prodavati jeftino nego skupo. Kažu da je bolje preduzeće prodati za tri evra, nego za 120 miliona, kao PKB. Kažu da je bolje da država proda kapital, nego da ga kupuje i uvećava. Sve se to iz njihovih diskusija moglo čuti.

Oni kažu da je bolje prikrivati nasilnike, nego ih otkrivati. Kažu da je bolje rušiti državu Srbiju, nego je graditi. Kažu da je bolje ne graditi, nego graditi. Kažu da je bolje nemati auto-puteve, nego ih izgrađivati. Kažu da je bolje nemati vojsku i oružje, nego imati.

Samo da podsetim, pretopili su 700 oklopnih vozila. Od avijacije nam je ostao jedan pokvareni avion i orlovi na zastavi.

Oni kažu da je bolje nemati proizvodnju nego je imati. Kažu da su subvencije u poljoprivredi od 19 milijardi iz 2012. godine veće od subvencija danas od skoro 42 milijarde. To oni kažu. Oni ne bi da seju, oni ne bi da sade, oni bi samo da beru. Ma, ne bi oni ni da beru, oni bi da mi naberemo pa da im donesemo.

NJihova ekonomska politika je sledeća: posade čvarak i sutra idu da obiđu da li je niklo prase. E, to je njihova ekonomska politika i reći ću zašto mislim da je to tako. To je Miki Maus politika.

Juče smo čuli da treba oterati strane investitore, da treba smanjiti poreze a povećati davanja. Ukinuti poreze, a povećati plate i penzije. Država ne treba da uzima, već samo da daje. Ne treba da se stvara, treba samo da se uzima. Ne treba imati strane investitore koji će dizati proizvodnju.

A da ih podsetim, ne treba ih subvencionisati, a zbog tih subvencija i nešto nižih ličnih dohodaka nego u Evropi, ja moram priznati, mi ne dovodimo investitore samo da bi zaposlili ljude i da bi kupili nove tehnologije i nova znanja, nego da bi danas-sutra, kao Kina i neke druge države, te jeftine snage i kupovine znanja mogli da napravimo malo bolji proizvod. To je njihova politika i to je ono što ja zovem Miki Maus politika.

Šta mi treba da radimo? Ja zahvaljujem na subvencijama za poljoprivredu. Oni kažu da je 19 milijardi više od 42. Ja moram da im kažem da smo to platili javnim dugom, to ministar zna, te njihove subvencije neisplaćene iz 2011. i 2012. godine. Platili smo javnim dugom od 10,2 milijarde i rebalansom budžeta pre tri godine, koji je iznosio oko pet milijardi. Ni to niste isplatili, ali zaboravljaju da smo mi subvencije preusmerili u stočarstvo, preradu, voćne zasade, u intenzivni razvoj poljoprivrede. Nećemo socijalnu. Hoćemo da reagujemo da to bude u korist proizvodnje, korist prerade, u korist ruralnog razvoja, da ono što seljaci na njivi, očevi, proizvedu, da sinovi u preradi prerade, da prerada povuče poljoprivrednu proizvodnju, da se pri tome koriste obnovljivi izvori energije koji će se stvoriti od žetvenih ostataka i od biomase. To mi želimo. Mi želimo da uspemo.

Šta oni žele? Oni ne žele uspeh. Merdevine uspeha su takve da se ne možete popeti sa rukama u džepovima do uspeha. Oni merdevine uspeha doživljavaju kao lift, lift u kome će staviti te ruke u džepove.

Oni misle da se do uspeha dolazi ispijanjem pića, obilaskom kafića. To je njihova politika. Zato su nas doveli gde su nas doveli. Zato smo bili na rubu propasti i zato tvrdim danas, kada oni zameraju napretku države, kada žele neuspeh države, da su vakcinisani protiv sramote.

Oni će mnogo kamenja baciti na nas. To će baciti kamenje kada budemo mi gurali taj njihov kamen uz brdo, taj teški kamen koji mi guramo uz brdo. Nama je pripala slava da podignemo državu Srbiju iz gliba i blata u koji su je oni uvalili i dok mi guramo taj kamen da izguramo, oni navijaju za kamen i bacaju na nas novim kamenjem. Mi ćemo to kamenje skupiti, iskoristiti. Neka nas gađaju. Skupićemo svo to kamenje i s njime izgraditi dobar temelj države, dobru osnovu na koju ćemo mi danas i neki sutra još odgovorniji i vredniji od nas nastaviti da grade ovu državu kamen po kamen. Više ne sme Srbija da bude zemlja golih zidova, kako smo je mi zatekli 2012. godine. Srbija treba da se takmiči, makar na Balkanu, sa zemljama koje su sad nešto ispred nas.

Ja želim Srbiji uspeh, želim ono što dobar domaćin želi svojim čeljadima. Želimo napredak i blagostanje.

Kada smo već kod kamena, moram vas podsetiti da morate da vodite računa da su oni veoma opasni ljudi, da su spremni da stanu na stranu Albanaca da bi srušili Vladu Republike Srbije.

Morate znati i to da bez obzira na količinu „laveži“, koja dolazi iz njihovih redova, od ljudi koji pljačkaju siromašne da bi ponovo bogatili Đilasa, oni se kao zalažu sa siromašne, a svi su otišli kod Đilasa. Oni više ne veruju ni u Boga kao onaj tamo „Boškić levoručica“, njima je sada Bog Đilas.

Dakle, oni su otišli kod Đilasa koji je kupio i NUNS i onu „drfokratsku stranku“, a koliko vidim kupio je i „Boškića levoručicu“, ne zato što je izdašan, već zato što je „Boškić levoručica“ bio jeftin.

I na kraju da vam kažem, Dostojevski je rekao – ako budete zastajkivali da svakog psa koji laje na vas gađate kamenjem, nikada nećete doći do cilja. Zato vam savetujem, bez obzira na količinu „laveža“ da idemo dalje. Oni nisu vredni ni zastajkivanja, ni kamenja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, znanje ima granice, neznanje nema.

Naprosto sam dirnut, dakle ovi iz koalicije, niko se od njih oznojio nije a kamoli znojav vode napio. Ovde pokušavaju da nam kažu da je bolje fabrike zatvoriti nego otvoriti, da je bolje imati manje penzije i dotirati ih iz budžeta 271 milijardu, nego imati veće penzije, veću uposlenost, veći broj osiguranika i da dotacije iz državnog budžeta padnu za 100 milijardi dole. Oni nisu fabrike otvarali, oni su ih zatvarali.

Dok ovaj gospodin koji je menjao veru, naciju, a verujem da je spreman i pol da promeni da bi bio u Skupštini, dok se on bahatio sa Vukom Jeremićem i gurnuo Lutriju sa Borisom Tadićem u minus, radnici su ostali bez posla. Stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla.

NJemu je bio dobar Koštunica. Pljuvao je Jeremića. Sad hvali Jeremića. Ja ne znam kad je on bio u pravu? Ne zna ni on sam. Dakle, ja verujem da on i dalje misli da je neki lider opozicije.

Našoj opoziciji se ne može pomoći, oni imaju više lidera, nego članova. Ja mislim da njima nije potreban lider, nego staratelj. Oni su juče govorili da treba rasterati investitore, treba smanjiti obaveze a povećati davanja. Miki Maus politika. I to je jedan od tih koji to zagovara.

Dok se Vuk Jeremić bahatio u NJujorku i dok mu je država plaćala stan, po njegovom vlastitom priznanju, bio je na plati kod Patrika Hoa, korupcionašu sa 330 hiljada dolara. Mi smo ga plaćali javnim sredstvima, a on je od javne funkcije napravio privatne biznise. I danas oni nama drže predavanja.

Oni hoće da kažu da investitore treba rasterati. Da li oni znaju da je država bez privrede, oni samo znaju kako se novac troši, a ne kako se zarađuje, kako treba Lutriju gurnuti u minus, opljačkati je i gurnuti u svoje džepove, da li oni znaju da je novac bez privrede, da je država bez privrede, da je to novac bez robe? Da li oni znaju da je država bez privrede kao automobil bez motora i menjača? Može s njime upravljati ko kod hoće, ali taj automobil više ne može ići, može ići samo nizbrdo, nikako uzbrdo.

I zato ću završiti svoj govor sa onim, Bože oprosti im, oni ne znaju šta rade. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja znam zašto su ovi Jeremićevi nervozni, ali da krenemo redom.

Ja ću krenuti od dama. Gospođi Đukić Dejanović - koliko novca je izdvojio njen resor za potrebe populacione pronatalitetne politike na nivou lokalnih samouprava? Koliko opština i gradova je apliciralo za dobijanje novčanih sredstava u okviru ove politike? To je za gospođu Đukić Dejanović.

Za gospođu Joksimović, s obzirom na ove takse, CEFTA, SSP, da li postoji šansa da Srbija podnese odštetni zahtev i koliko to može da iznosi? Dakle, Albanci moraju da plate za svoje vragolije.

Idemo dalje. Za gospodina Šarca - šta misli o dualnom obrazovanju,? Koliki je to značaj i šta se očekuje u privrednoj aktivnosti? Šarčevića, izvinjavam se. Koliki je to značaj za privredu, s obzirom da sam ja pobornik primenljivog znanja?

Idemo dalje. Ministar sporta, šta misli o nacionalnom stadionu? Koliko je to značajno, ne samo za građevinsku industriju, nego koliko je to značajno i za sportske priredbe i turizam, koji bi proistekao iz sportskih priredbi?

Za gospodina Lončara - šta misli o obnavljanju kliničkih centara i bolnica? Koliko je to značajno? I o u daljoj nabavci nove opreme.

Sada da se dodirnem ministra finansija, s obzirom da je pukla ova bruka Jeremića Vuka. Malopre je njegov poslanik, koji je promenio jedno pet-šest partija, ja više ne znam, izgleda da je sada njegov, dakle, njegov poslanik je pročitao ono što su zajedno pisali Haradinaj, verovatno su zajedno pisali Haradinaj i Vuk Jeremić. Oni poodavno sarađuju i učestvovali su zajedno u izgradnji divlje države KiM. S tim u vezi, on je umešan u jednu banditsku korupcionašku aferu, međunarodnu. I, ja pitam ministra finansija da li će poreski organi, odnosno organi Ministarstva finansija dostaviti našim organima za gonjenje odgovarajuće informacije da li je Vuk Jeremić prijavio prihode koje je ostvario od gospodina Hoa, odnosno da li je tih 666.000 evra plate koju je tamo ostvario dok smo mu mi plaćali, građani Republike Srbije, stan, kola, poslugu, vozače itd? Mi smo mu plaćali da on od javne funkcije napravi privatne biznise. Da li se s tim u vezi u Ministarstvu finansija pokreće neka kontrola koja bi sa organima gonjenja mogla da dovede do privođenja pravdi ovde Vuka Jeremića, ne samo zbog izdaje na KiM, ne zbog toga što puši tompuse od 1300 evra, već zbog toga da se zadovolji pravda?

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, želim da zahvalim na projekciji budžeta, na predlogu budžeta koji smo dobili.

Dodirnuću se i ovog vanagrarnog dela. Nama je posebno zadovoljstvo što su kamate pale, što se vidi da su za malo više od godinu dana kamate sa 133 milijarde pale na 103, to je 30 milijardi manje nego pre godinu i po, dve, što pokazuje da se zemlja razdužuje i da krediti koje uzima ova Vlada su po povoljnijim kamatama, a povoljnije kamate dolaze zbog boljeg rejtinga zemlje. Iz tog razloga želim i to da istaknem, kao što želim i da istaknem što uprkos povećanju penzija za narednu godinu visina transfera prema PIO fondu pada na 181 milijardu, to je 22 milijarde manje nego što je to bilo pre malo više od godinu dana. To pokazuje da je broj radnika, a da vas podsetim da je zapošljavanje u javnom sektoru ograničeno, ako ne u potpunosti zabranjeno, to pokazuje da su doprinosi u PIO koji se uplaćuju u većoj visini nego što je to bilo pre dve godine, a daleko više nego što je to bilo pre šest godina. To jasno pokazuje da je broj zaposlenih povećan i da ovi nesrećnici koji su otpustili 400.000 radnika i smanjili broj osiguranika mogu da se uvere da smo zapošljavanjem više desetina hiljada ljudi povećali broj osiguranika u PIO fondovima i na takav način doprineli da i proizvodnja poraste i da ovaj budžet bude rezultat zarađenog novca, da tu nema nekih prevelikih kredita kojima bi se finansirao deficit.

Dakle, mi smo imali pravo da koristimo 3%, što je normalno u EU, da deficit bude 3% bruto domaćeg proizvoda, znači, mogli smo da potrošimo više od milijardu evra, milijardu i po evra, ali Vlada nije želele, uravnotežila je budžet i to svakako treba istaći, posebno u agrarnom delu.

Da vas podsetim da je 2012. godine, ovi usrećitelji koji pričaju kako mi ne izdvajamo dovoljno za poljoprivredu, su ukupno izdvojili za Ministarstvo poljoprivrede 2012. godine 43 milijarde. Da vas podsetim da su to bila dva ministarstva, Ministarstvo za poljoprivredu i Ministarstvo za trgovinu. Dakle, dva ministarstva su izdvojila 49 milijardi, sada samo Ministarstvo poljoprivrede koristi 51 milijardu i 776 miliona, što je uvećanje gotovo 10%, ali s tim što su ono bila dva ministarstva, a ovo je samo jedno.

Što se tiče podsticaja subvencija one su 2012. godine, to isto kažem zbog ovih usrećitelja koji hoće da kažu da su oni više subvencionisali poljoprivredu, ukupno je za subvencije bilo izdvojeno 19 milijardi 945 miliona dinara, za sledeću godinu je planirano 41 milijardu i 580 miliona. Što je više nego duplo, znači to je uvećanje od gotovo 115% i to svakako treba istaći.

Takođe, treba istaći da su prošle godine subvencije iznosile 34 milijarde 315, a sada su 41 milijardu i 580. Sedam milijardi i 600 više je povećanje u odnosu na prošlu godinu, a iz vremena kada su se Vuk, Đilas, Borko Stefanović i drugi, kada su se bahatili na račun građana, kada je deficit bio gotovo dve milijarde, iz tog deficita nisu hteli ni poljoprivredu da finansiraju, povećanje je 115%, 19 milijardi 945 miliona je bilo 2012. godine, a sada je 41 milijardu i 580, a to je 22 milijarde više nego što su oni izdvajali ili od 110 do 115%.

Stoga, želim da zahvalim ministru finansija, da zahvalim svima onima koji su doprineli da ono što je Odbor tražio pet milijardi, da oni to razumeju i povećaju. Mi smo bili zadovoljni i sa pet, tražili smo malo više i dobili mnogo više nego što smo tražili i to želim da istaknem s obzirom da ovde stalno slušamo prigovore kako mi nedovoljno izdvajamo za poljoprivredu, od onih koji su izdvajali više od dva puta manje. Hvala.