Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo jedan od ponuđenih odgovora, kako se zvala ona vlaška stranka, nijedan od ponuđenih odgovora, drugi kandidat na toj listi je bio ko? Sada smo dobili odgovor na drugo pitanje, zašto sam cenzurisan?

Znači, gospodin je u takvom opozicionom svojstvu da je mogao u RTS-u da naredi da ja ne mogu da učestvujem sa njim, pošto ja imam partiju, on nema, pošto su to vreme nevladinih organizacija itd, očigledno da je on imao neku vrstu prednosti.

Što se lažnog seljaka tiče, lažni Vlasi misle da su i seljaci lažni. Pa, evo, ponovo ja nudim ostavku. Ako nemam poljoprivredno imanje, ako nemam 24 hektara zemlje zajedno sa porodicom, ako ne živim u Novim Karlovcima, Pregrevica 72, ako sva moja imovina nije u Novim Karlovcima, K.O. Novi Karlovci, ja nudim ostavku, ako je suprotno, da on podnese ostavku.

Ja se ne sećam nešto da je opozicija imala, sem Radio „Fokusa“ i dva sata na „Kopernikusu“, da je imala bilo šta u medijima pre izbora 2012. godine. Jednostavno, ja se ne sećam, ali ni on nije nabrojao. Ja se ne sećam da je „NIN“ pisao vrlo loše o Tadiću, ne sećam se da je „Vreme“ pisalo vrlo loše o Tadiću, da je pisalo u korist SNS i u korist opozicije, ne sećam se da je „Danas“ to radio, ne sećam se da je to „Blic“ radio, ne sećam se da je to „Alo“ rado, ne sećam se da su to „Novosti“ radili. Sećam se da je DS sa Bogićevićem je htela da kupi sve te medije.

Dakle, nije mi jasno šta nije tačno od onoga što sam ja tvrdio, da li je dobio od igara na sreću, da li je bio lažni Vlah, da li je opozicija imala to što je imala do 2012. godine, da li je četiri puta bio u emisiji za dve godine, ja za 30 godina nisam bio nijednom uživo na RTS-u, u informativnim emisijama, da li je to tačno ili nije? Ako ja lažem, ja dajem ostavku, ali ako je tačno ono što sam govorio, on negira, da on da bre ostavku, inače nikog ne predstavlja ovde. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Arsić me je pomenuo dva puta kao čoveka koji je dobio batine, kao kandidat za predsednika Republike 2008. godine. Gospodin Orlić me je pomenuo dva puta, ali očigledno da neko ko se smejao dok je gospodin Arsić govorio kako je kao narodni poslanik fizički bio napadnut, kako sam ja na Svetog Stevana 2008. godine u centru Beograda prebijen zajedno sa novinarom, koji nije pripadao opozicionoj grupaciji, Sarapom, koji je vodio, čini mi se, „Problem“ ili kako se zvala emisija na Studiju B, a gost sam bio zato što sam bio kandidat na predsedničkim izborima, s obzirom, da sam se drznuo da govorim o Tadićevom režimu i Đilasovom… Posle emisije je grupa od 10 momaka ušla u „Ajriš pab“ gde je Sarapa zajedno sa mnom i mojom suprugom bio na piću i surovo me isprebijali.

Dok je gospodin Arsić to govorio, gospodinu preko puta je to bilo smešno, nema stop krvavim košuljama, policija koja je došla držala me do tri, četiri sata to jutro, nisu hteli da me puste da se ne bih slučajno pojavio u nekom mediju, da se ne bih pojavio u Urgentnom centru, da to ne bila neka vest, kao što nije ni bila. Još su objavili kako smo, eto, Sarapa i ja napali grupu od 10 mladića, a pri tome nikad niko nije saznao šta je ta bila grupa, zašto je policija dežurala dok smo mi bili prebijani, itd. To je njemu smešno.

Ponudio sam ostavku ako nije tačno da je na „Tviteru“ napisao da nas ne treba vešati na Terazijama, jer se tamo vešaju rodoljubi. Dakle, kada je neko zapretio ljudima, živim ljudima, nema veze što su to politički protivnici, da će ih usmrtiti, ja ću stati na stranu ugroženih i uvek ću stati na stranu ugroženih, bez obzira koliko to košta.

Jeste. Ja sam rušio Vladu Zorana Živkovića zato što sam smatrao da to više nije Vlada, to je jada i to treba prekratiti. Otišao kući, orao zemlju itd, kandidovao se, došao u Beograd, prebijen u centru Beograda, a to je nekome smešno, a taj neko na „Tviteru“ napiše kako nas ne treba vešati na Terazijama, jer tamo vešaju rodoljube. Izvoli, probaj da me obesiš, hajde dođi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u onom kratkom obraćanju rekao da mi nemamo problem sa opozicijom, nemamo problem sa izborima. Nemamo problem čak ni sa ovima koji bojkotuju izbore. Mi imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom.

Dame i gospodo narodni poslanici, suverenitet jednog naroda jedne države kakva je Srbija počiva na milionima, ne na milionerima. Realno je da vlast izaberu milioni građana Srbije, a ne milioneri, kako su oni zamislili.

Ja se bojim da oni misle da kada imaju novac da sa novcem mogu da urade sve, ali vas podsećam na onu izreku, da oni koji misle da sa novcem mogu da urade sve, istovremeno i za novac su spremni da urade sve. Dakle, i da izdaju rođenu zemlju, da žrtvuju nacionalne i državne interese Republike Srbije. Zato kažem da mi imamo spor ne sa milionima građana, nego sa milionerima.

Mi ćemo na izbore izaći pod njihovim uslovima. Oni neće da izađu na izbore ni pod svojim uslovima i to građani treba da znaju. Nijedan zakon o izvoru poslanika, odbornika, predsednika Republike nismo doneli mi, već oni. Nismo mi doneli Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, već oni.

Dakle, sva ta izborna pravila koja su usvojena, usvojili su oni. Oni neće pod svojim uslovima. Mi izlazimo po ko zna koji put pod njihovim uslovima.

Oni se žale na slobodu medija, oni koji kažu - pohapsićemo vlasnike, zatvorićemo televizije. Ima i onaj Dušan Teodorović koji će bagerom da oslobodi televiziju jednu nacionalnu.

Nismo mi delili frekvencije ni nacionalne, ni regionalne. Oni su delili. Nismo mi izabrali urednike u RTS. Ni portira nismo izabrali. Oni su izabrali. To su njihovi uslovi.

U eri društvenih mreža, da vas podsetim, 2012. godine su bili retki oni koji su telefonom mogli da pristupe društvenim mrežama. Korisnika društvenih mreža je bilo sigurno deset puta manje nego danas, ako ne možda i 100 puta.

Portala, imate koliko hoćete, a 2012. godine te portale ste mogli na prste ih izbrojati.

Nismo mi upadali u BK televiziju, da je zatvorimo kalašnjikovim. To su oni uradili. Nismo mi zabranjivali štampu, oni su zabranili. Nismo mi uhapsili vlasnika i direktora „Glasa javnosti“. To su oni uradili. To je njihova sloboda medija, kako je oni vide.

Zato se nemojte čuditi što Đilas to radi i Šolak. Oni hoće da naprave jedan medijski pejzaž pomoću miliona, ali, pazite, oni koji su spremni da za milioni urade sve, spremni su i za milione da urade sve, da izdaju svoju zemlju, da naprave medijski pejzaž, u kojem će Srbija ponovo biti indisponirana zemlja spram okruženja.

Oni bi žrtvovali nacionalne interese samo da se dokopaju vlasti. NJima treba vlast da bi kontrolisali milione i da bi tim medijskim pejzažom, koji prave preko SBB-a, lažnih graničnih kanala, preko štampe koju neće niko čita… Da li mi možemo da nateramo nekoga da čita „Danas“? Što se mene tiče, mogu da ga štampaju u milion primeraka i da ga prodaju. Neka NIN kupuje milion ljudi, neka „Vreme“ kupuje 500 hiljada ljudi, neka „Nedeljnik“ kupuje 700 hiljada ljudi, ali ne očekuju valjda da mi teramo ljude da čitaju NIN, „Vreme“, „Danas“, „Blic“, da gledaju N1 i Novu S televiziju, koje nisu registrovane?

Mi se snažno protivimo učešću N1 i Nove S i svih drugih stranih televizija u izborne procese u državi Srbiji. To svaka zemlja radi. Mi ne smemo da dozvolimo da strane zemlje preko stranih medija, u korist Šolaka i Đilasa, u izbornoj kampanji stvaraju javno mnjenje koje opredeljuje birače, jer oni su na prvom i drugom kanalu. Navodno, reemituju program. Pa, ako ste luksemburška televizija, a ne znate kada su izbori u Luksemburgu, a hoćete da se bavite izbornom propagandom i predizbornom propagandom u državi Srbiji, za mene je to neprihvatljivo.

Mi smo tražili na ovim razgovorima da se ne mogu kupovati dugovi stranke. Dame i gospodo, kada neko kupi dug stranke, kao što je to uradio Đilas, to kada sam govorio ovima, oni su se protivili, a sada sami kažu da ih je Đilas kupio za kamatu. Sami sada to tvrde. Dok sam im ja to govorio, da to ne treba da bude dozvoljeno, onda su se ponašali na sasvim drugačiji način. Nisu znali da će Đilas upravljati njima kroz dug, ali kada kupite dug, Agencija za borbu protiv korupcije treba da vidi ko je kupio dug, da li je to pravno ili je fizičko lice, da li je time izašao iz limita donatorstva.

Vi kada ste donator u kampanji, vi možete da uložite određenu količinu sredstava koja je limitirana i kako pravno i kao fizičko lice, ali vi možete da zadužite stranku i da naknadno preko firme kupite dug te stranke. Time ste nedozvoljeni donator i očuvali ste politički uticaj ako to nije vaša stranka na drugu političku stranku i na takav način prekrajate izbornu volju.

Takođe smo tražili da poslanici imaju pravo da izađu iz partije koja ih je stavila na listu i da pređu u drugu, ali ne moraju da vraćaju mandat i moraju da pribave onoliki broj overenih potpisa koliko je trebalo da dobiju taj mandat sa kojim prelaze. Oni danas prilikom prelaska bi trebalo da skupe 14.000 potpisa, jer time imaju podršku birača da svoj mandat prenesu drugoj partiji ili da budu samostalno. To pravilo sada nemamo.

Ko krade izbore? Pa, Đilas i Šolak i Jeremić. Odakle im 11 mandata, kada nisu učestvovali na izborima? Koliko treba glasova za 11 mandata? Oni pričaju kako će na biračkom mestu neko ukrasti glas dva ili će greškom nešto pogrešiti za glas-dva.

Ajde da vidimo koliko vredi 11 mandata, gospodine Arsiću. Vredi preko 150 hiljada glasova. Najveća lopuža, ne samo u novcu nego i u glasovima, Dragan Đilas i Vuk Jeremić, dakle, oni su pokrali gotove glasove, prebrojane. Da je hteo neko da glasa za Mariniku Tepić u Đilasovoj stranci, koja nije bila registrovana, nije bilo moguće. Glasali su za Ligu socijaldemokrata Vojvodine. I ona uzme, Marinika Tepić, 15 hiljada glasova, gotovih, koji su dati drugoj izbornoj listi i prenese, ne znam, kod Jankovića, pa posle toga kod Živkovića, pa na kraju tih 15 hiljada glasova prenese kod Dragana Đilasa, čija stranka nije ni učestvovala u izborima 2016. godine.

Isto se desilo i sa poslaničkom grupom Vuka Jeremića. I danas oni, kao, bojkotuju izbore. Izbori su bili prilika da verifikuju.

(Vladimir Orlić: Dve grupe ima Jeremić u Skupštini.)

Nisam razumeo.

(Vladimir Orlić: Dve grupe ima Jeremić u Skupštini.)

Dve grupe ima? Pa, dobro, on u dve grupe ima navodno poslanike, iz četiri-pet partija. Da su ljudi hteli da glasaju za tu stranku, nije postojala na izbornom listiću. Prilika da verifikuju svoje mandate je bila sad. Da kažu - jeste, mi smo prešli, nećemo da bojkotujemo izbore, hoćemo da dokažemo da smo vredeli tih 11 mandata. Oni to nisu uradili.

I na kraju, da završim, da vas ne mučim više.

Boško Obradović, kažete, hoće silom da uđe u parlament. On je već silom ušao u parlament. Zar ste zaboravili da je hteo da ripi sa balkona - gde bežite, da je zavrtao ruke, nema šta nije radio. Šta je radio ambasador Skot? Šta je radio te noći? Kako su ušli u parlament? Ušli su silom. Američkom silom. Silom američkog ambasadora. On se zvao Skot. Otišao je ambasador Skot, a nama je ostao idiot. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika. Kvorum, dakle, odluke se donose većinom glasova, a kvorum čini 126 poslanika bilo kojih partija, da li vladajućih, da li opozicionih. Ukoliko predsedavajući, reklamiram inače član 107, član 27. i tako dalje, ukoliko ste posumnjali da kvoruma nema, mogli ste da odložite sednicu. Ali pošto je bilo očigledno da kvoruma ima, a da su neki poslanici zaboravili da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice, vi ste onda mogli kvorum da utvrdite prebrojavanjem glasova. Budući da niste odložili sednicu, znači, prethodni poslanik se pozvao na odredbu koja se odnosi na činjenicu koju treba da uradite tek posle odlaganja sednice. Budući da niste odložili sednicu, budući da ste sad ustanovili kvorum elektronski, nije bilo prebrojavanja, sednica je sasvim regularna.

Hvala. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi člana 88. Narodni poslanici su narodni poslanici bez obzira da li pripadaju vladajućoj ili opozicionim strankama, bilo kom poslaničkom klubu ili ne pripadaju nijednom poslaničkom klubu.

Stav 6. člana 88. kaže sledeće – postojanje kvoruma se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj način što je svaki narodni poslanik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu.

Valjda je očigledno i gledaocima i vama, da se najviše bune oni koji su pustili da urade to što piše u stavu 6. Vi ste, takođe, mogli, a niste po stavu 9. predsednik Narodne skupštine može da odluči da se kvorum utvrđuje prebrojavanjem narodnih poslanika i u drugim slučajevima. Vi to niste činili.

Stav 6. je veoma jasan, svaki poslanik je dužan kada uđe u salu da svoju karticu ubaci u poslaničku jedinicu. Oni koji to nisu učinili oni se najviše bune i hoće da kažu da Skupštinu čine samo vladajući poslanici, opozicioni ne čine. Dakle, kada bi to uzeli tako onda bi mogli da izmislimo pravilo da oni koji ne ubace karticu da im se odbije dnevnica ili da ne mogu da učestvuju u radu itd.

Gde piše da vladajuće stranke treba da obezbede većinu za rad Narodne skupštine? Zamislite da je prva ili neka od prvih sednica Narodne skupštine, pa ko je tu vladajuća većina? Dužnost je obaveza svih narodnih poslanika da ubace svoju karticu kada uđu u salu. Hvala. Ne tražim da se glasa.

Član 107.

Vi mene veoma retko vidite.

Dame i gospodo narodni poslanici, odbori mogu da pozovu u goste koji koriste u radu odbora. Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je više puta pozivao goste iz zemlje, ali i iz inostranstva. Niko se nije bunio kada smo zvali predstavnike ambasade Ruske Federacije, i to ih je bilo nekoliko. Cilj je bio ne da se dodvoravamo Ruskoj Federaciji, već da pokažemo ozbiljnost u kontroli izvoza prehrambenih namirnica, voća, povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda i nikakvih problema nije bilo. Jedini problem je što to mora da se najavi službi za obezbeđenje i sekretarijatu, s obzirom da se radi o pasošima, o stranim ispravama, o stranim državljanima, za njih posebna procedura važi na ulazu u Narodnu skupštinu. Ali kada se radi o radu odbora, kada je nešto što ide u korist odbora, u korist rada odbora, u korist preciznosti, moguće je pozvati domaća fizička i predstavnike pravnih lica, ali takođe i strana.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je pozivao samo predstavnike Ruske Federacije, s obzirom da je to bila tema koja se ticala izvoza za Rusku Federaciju. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštujem to kada se neko ko je došao sa izborne liste „zapali, razvali“ seti srpskih znamenja. Tim pre što su naši preci uglavnom seljačka vojska ginuli, rađe padali, nego da im zastava padne.

Što se izbora tiče, nemamo mi problem nikakav, dame i gospodo, sa izborima. Nemamo mi problem nikakav ni sa opozicijom. Nemamo mi nikakav problem ni sa delom opozicije koja bojkotuje rad Narodne skupštine, ima nameru da bojkotuje izbore. Mi imamo problem sa Đilasom i Šolakom. Imamo problem sa Đilasovim i Šolakovim biznisima, jer se „Telekom“ diže.

Dominantni operater SBB koji ima 20 svoji lažnih prekograničnih kanala, koji godišnje ispumpava 500 miliona evra, to radi uz pomoć REM-a. Treba tri člana REM-a još da imenujemo.

Nemamo mi problem ni sa REM-om. Mi imamo problem sa biznisom koji vredi 500 miliona evra i koji se ispumpava preko lažnih prekograničnih televizija.

Znači, nemamo nikakav problem ni sa izborima, ni sa opozicijom. Imamo problem sa ovom dvojicom, Šolakom i Đilasom, koji su unajmili fizičku radnu snagu i umesto da vrata otvaraju ovnom prvo to pokušaju sa Boškićem, a onda pokušaju sa svetom srpskom zastavom.

Kada bi mi dali REM Đilasu i Šolaku istog trenutka fizikalci, koji prave gluposti, i vandalsko-huliganska banda po Beogradu bi prestala sa demonstracijama. To je ono što njih žulja.

Dame i gospodo narodni poslanici, demokratija nije moguća u izolovanoj zemlji. Mi nismo izolovana zemlja, ali takođe demokratija nije uvozno-izvozni proizvod. Demokratija se ne može uvesti iz jedne epohe u drugu. Demokratija se ne može ni uvesti iz jedne zemlje u drugu zemlju.

Demokratija može da se stvori iznutra i ona je promenljiva. Društvo se menja, demokratski procesi teku i ona se stalno mora oplođavati i unapređivati. To što ovi nesrećnici neće to ide u prilog moje teze. Nije njima stalo do demokratije, njima nije stalo da se to drvo demokratije zaliva, da se obnavlja itd. Njima je pre svega stalo do novca, i ja se čudim zašto pristalice Boška Obradovića žele da izginu za Šolakovim i Đilasovim biznisom.

Nedavno je Milija Miletić, kome ću ustupiti ostatak vremena, bio u Sloveniji dva, tri dana i imao je zadatak ispred naše poslaničke grupe da vidi i proveri tvrdnju Jugoslava Ćosića da se program N1 i Nove S televizije reemituje iz Slovenije. Dva, tri dana je pokušavao da nađe te kanale na srpskom jeziku i nije mogao da ih nađe. Zato će verovatno on u ostatku vremena to vam objasniti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je predsednik Ruske Federacije, gospodin Putin, poklonio predsedniku Republike Srbije pušku kralja Milana Obrenovića. Verovatno je čuo za pretnju ovih iz saveza lopuža i prevaranata, pa je poželeo da mu pokloni efikasno oružje za odbranu.

Očekujem da Marinika Tepić i ona bugarska novinarka Gajtandžijeva, pre nego što one postave pitanje kako je puška izvezena, koja firma je izvezla tu pušku svojevremeno, ko je dao saglasnost itd, ja pitam šta će nadležni organi učiniti da zaštite našu namensku industriju? Juče je u razgovorima pokazana volja da Rusija pomogne da Srbija još više unapredi svoju namensku industriju. Ne može nama spolja niko pomoći, pa ni Rusija, ukoliko ovi iznutra razjedaju našu namensku industriju, našu proizvodnju koja zapošljava između 11 i 12 hiljada radnika i iz godine u godinu fizički proizvodnja raste.

Šta će država preduzeti, nadležni organi da zaštite od zlonamernih glasina namensku industriju i omoguće joj normalan rad, spreče špijunažu i ovakvu vrstu delovanja, gde sa bugarske strane učestvuje i poslovni partner Dragana Đilasa iz kombinacije sa „Dajrekt medijom“? To je moje prvo pitanje.

Večeras će onaj poznati sudija Majić, koji je oslobodio 11 albanskih terorista koji su ubili 80 Srba, mučili 250, gostovati na N1 televiziji. Verovatno će gostovati kod Jugoslava Ćosića, savetnika narko bosa, tropojske mafije, Baškim Ulaja, albanske tropojske mafije. Sa tim u vezi pitam – šta će nadležni organi, recimo Ministarstvo finansija, poreska uprava, Uprava za pranje para itd, razni ti finansijski organi preduzeti da se provere sve te veze, kako, zašto, ko koga finansira, ko je finansirao nevladinu organizaciju gospodina Majića? To je Centar za pravosudna istraživanja. Da i on nije dobio neke albanske pare itd. iz Prištine, sa Kosova, iz Albanije, s obzirom da Jugoslav Ćosić ne spori da je pare dobio od Baškima Ulaja? Da li tu postoje neke veze i da li, zahvaljujući tim finansijskim transakcijama, Republika Srbija trpi, jer ti mediji odmah posle ubistva Olivera Ivanovića nisu optužili Albance, moguće albanske kriminalce da stoje iza tog ubistva, nego su odmah optužili Srbe i Srbiju?

Dakle, da se ispita ta neka finansijska veza, odnosno da se makar ispita da li je za taj novac, koji je stigao Jugoslavu Ćosiću, a možda i Centru za pravosudna istraživanja, plaćen odgovarajući porez. Recimo, kod Jugoslava Ćosića i gospođe koja je sa njim zajedno u firmi, da li je plaćen kada su podigli taj novac porez na dohodak građana, ono što po zakonu mora da se plati?

Na kraju da mi državni organi odgovore - da li su demostracije koje se održavaju danima, mesecima, već i godinama u Beogradu, javni skupovi prijavljeni u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju, koliko puta su prijavljeni, koliko puta da nisu? Da li je tačno da je Jugoslav Ćosić organizovao neprijavljen skup pred Vladom Srbije, čini mi se, novembra meseca, tamo negde oko 16-og i šta su država i nadležni organi preduzeli prema vođama okupljanja zbog neprijavljivanja javnih skupova, što je zakonska obaveza, odnosno da li su nadležnim sudovima podnete odgovarajuće prijave? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od drugih ja podržavam i Lutovca i Đilasa i to ih baš podržavam. Bez njih teško bi izvor svih zala porodilja žuta koja je porodila sve što ne valja, teško bi s tim izašli na kraj. Naš najbolji vojnik u žutoj partiji, po meni, bez obzira što mi na to ne utičemo su Dragan Đilas, pa i još neki, ali Lutovac čak nije ni onaj koji izvršava te radove.

Udruženje „Ljuba Davidović“ preko koga se oni finansiraju. Znači, ti otpaci DS sada su se skupili u to udruženje i preko toga dobijaju deo para iz dužničkog ropstva, odnosno od Dragan Đilasa koji na takav način pere pare. Dakle, pare od kamate ubaci u udruženje „Ljuba Davidović“, odatle opet uzme pare za svoje aktiviste, a onda uzme pare spolja za te iste aktiviste i na takav način on i dalje profitira na ruševinama DS.

Moram priznati da je Đilas toliko dobar da ga ni Zoran Đinđić nije hteo, znao je njegovu urušavajuću moć i želju da pre svega privatni biznis prevagne na javnu funkciju i zato ga je bio udaljio. Zato se ja radujem što Dragan Đilas sve to vodi, što mu Marinika pomaže, što Lutovac ništa ne čini, što Balša plače, što Aleksandra Jerkov koja je prošla obuku CIA ne zna šta će, ne može da veže levu sa desnom. Znači, meni je to vrlo drago.

Što se tiče ovih plata javnih službenika, podržavam da se ti rokovi što treba produže, ali jednom moramo dovesti do toga da narodni poslanici ne mogu imati niže plate od pokrajinskih, lokalnih funkcionera, raznih šefova agencija itd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, vi svakako znate da sam ja predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i svakako znate da radovi na uređenju korita Morave izuzetno mnogo koštaju.

Vi se sećate i poplave 2014. godine, katastrofalne poplave koje obuhvataju to područje. Posle toga, zaboravili ste, doneli smo novi Zakon o vodama. Procena od 500 miliona evra je bila pre donošenja Zakona o vodama, novog Zakona o vodama, koje je ova Skupština usvojila. S toga sam se ja i javio.

Tim Zakonom o vodama, mi smo pooštrili uslove iz tog Zakona o vodama o svim radovima itd, tako da novi auto-put je morao u izradi projekta da obuhvati i to što je novim Zakonom o vodama pooštreno, što iziskuje dopunske troškove. Uređenje korita Morave nije jedino uređenje, već uređenje pritoka koje se ulivaju u Moravu.

Auto-put, ne samo da omogućava saobraćaj, već po tom novom delu, novom projektu auto-put , vi ćete se gospodine Martinoviću složiti, omogućava da nam se ne ponove katastrofalne poplave iz 2014. godine. Dakle, da se one spreče, preduprede, a to košta. Ne morate uopšte praviti auto-put. Probajte te radove na Moravi da izvedete, na pritokama. Probajte da zaštite to područje od poplava i videćete da to košta daleko više od 300 miliona. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde inspekcija rada kontroliše ispunjenost uslova. E, sada, prethodni govornik je zaboravio da za vreme njihove vlasti, odnosno vlasti njegovih mentora, nije bila uopšte potrebna inspekcija rada. U njihovo vreme bi se to zvalo inspekcija protiv rada, inspekcija nerada. Firme su prodate, radnici lustrirani, otpušteni, lišeni plata, posla, dostojanstva. Zamislite kako su se osećali kada dođu kući, kako su mogli da vaspitavaju decu kad ostanu bez posla, bez plate, bez osiguranja, bez ičega, kakav su oni primer bili svojoj deci.

E, sada, ja mislim da ni Kina, ni SAD, ni najmoćnije industrijske zemlje ne bi mogle brzo da zaposle ono što su oni otpustili za nekoliko godina. Ali, nije bilo bitno što su radnici otpušteni, što su fabrike prodate, kapital iznošen, kupovane jahte itd, bitno je bilo istraživati javno mnjenje da li ste zadovoljni svojim životom i onda naplatite milionske iznose tako što ste ispitivali javno mnjenje da nezaposleni, otpušteni ljudi kažu da li su zadovoljni svojim životom. Svakako da nisu.

U poslednjih nekoliko godina zaposleno je više stotina hiljada ljudi. Prosečne plate su u njihovo vreme su bile retkost. U proizvodnji raditi i dobiti platu je kod njih bio raritet. To je teško moglo da se pronađe u Srbiji. Danas nije zaposleno više stotina hiljada ljudi u javnom sektoru, nego u proizvodnji, u prerađivačkoj industriji. Raste BDP, raste i izvoz, rastu plate, od 320 evra, na 500, minimalac od 161 evro na 250. To je 50% rast plata.

Da uzmem primer Hrvatske, Hrvatska ima sada prosečnu platu sada 800 evra, ali 2012. godine su imali 720 evra. Rast plata u Hrvatskoj je 10% za sedam godina.

Srbija je zatekla prosečnu platu 2012. godine od 328 evra, a sada je 500 evra. To je rast od 50%. Da smo zatekli prosečnu platu kakva je u Hrvatskoj 700 evra, ona bi danas sa rastom od 50% u Srbiji bila 1.050 evra. To pokazuje koliko je dinamičniji razvoj u Srbiji i koliko plate brže rastu, zahvaljujući tome što ljudi koji su zaposleni su zaposleni u proizvodnji i danas oni mogu da budu zadovoljni svojim životom, bez obzira da li će neko zbog toga dobiti na igrama na sreću ili neće. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, da bi jeli ukusan hleb, morate prvo posejati pšenicu, prvo se neguje, pa se žanje, pa se prevozi, pa se skladišti, pa se melje, pa se mesi, pa se peče, pa se onda dostavlja kupcima. Onda je taj hleb ukusan, ali treba da prođe određeno vreme. Da biste jeli ukusnu, slatku, zrelu voćku, morate nekoliko godina ranije da posadite sadnicu.

Zašto vam ovo govorim? Izvoz u Rusiju poljoprivrednih proizvoda je skočio poslednjih godina. Ne možemo izvesti jabuke 2014. godine, one jabuke možemo izvesti samo koje imamo, u suprotnom smo šverceri. Ali smo mi zasadili još 70% površina, sada izvozimo jabuka, recimo, u Rusiju najmanje za 100 miliona evra. Dakle, to je proizvod nekog rada, neke sadnje, protivgradnih mreža itd. Vi se sećate onih žutih.

Kada smo mi prebacivali subvencije, da bi imali šansu za te izvozne rezultate, sa ratarskih kultura, da ne bi kroz ratarske kulture subvencionisali biljnu proizvodnju za tuđe stočarstvo, već smo prebacivali na voćnjake, sadni materijal, protivgradne mreže itd, da se prilagodimo tržištima i da imamo intenzivniju poljoprivrednu proizvodnju. Kada smo mi to radili, skakala je Jerkov pa je vikala – vi dirate paore itd. Pa stočari su prethodno paori. Zato smo te podsticaje prebacili na intenzivnije kulture i to je rezultiralo povećanim izvozom za Rusiju, nekoliko puta većim, iz poljoprivrede i prehrambene industrije, ali je trebalo jedno određeno vreme da se voćka zasadi, odraste i sazri. Hvala.

Gospodine Arsiću, meni je drago što se vi razumete u ekonomiju, naravno opraštam vam onaj deo sa prodavnicama punih praznih rafova, taj deo vam opraštam. Niste vi krivi, sankcije su krive.

Dakle, gospodine Arsiću, da li vi znate da jabuke izvozimo u Rusiju, trenutno 90%, jabuka ide u Rusiju. Zamislite ukoliko bi mi Rusiji uveli sankcije, 90% jabuka ne bi moglo da ode u Rusiju i naši poljoprivrednici ne bi imali tržište. Da li se slažete? Mi moramo da imamo, međunarodni odnosi i međunarodna politika ti je kao klima, možeš ti da ne priznaješ da to ne postoji, ali ćeš pokisnuti. Možeš ti da kažeš ne treba da sarađujemo sa Rusijom, a nećeš prodati jabuke.

A, sada jedan drugi podatak. Recimo, izvezli smo prošle godine 230 miliona evra malina, a Rusija je kupila 2,5%, a Evropska unija kupila sve drugo. E, sada da vas ja pitam – da li treba da raskinemo odnose sa Rusijom? Ne. Da li treba da raskinemo odnose sa Evropskom unijom? Ako, to uradimo naši malinari treba da znaju da samo 2,5% malina ide u Rusiju, a sve ostalo ide u Evropsku uniju, recimo Nemačkoj 70 miliona, Francuska 60 miliona, Britanija 20 miliona. Možda grešim za milion dva ali i zbog štrajkova malinara, morao sam to da naučim. Znači mi moramo da imamo i dobre odnose sa Evropskom unijom i sa Rusijom.

Ova vlast upravo to radi. Ja ne vidim problem, ne vidim problem, ali pojedini poslanici, zato kažem da mi je drago što vi razumete stvar. Pojedini poslanici kažu – isključi Evropsku uniju, propadoše naši seljaci. Drugi kažu – isključi Rusiju, propadoše opet naši seljaci. Mi moramo zbog poljoprivrede, kao na pijaci da imamo što veće tržište, što više kupaca i sa leve i sa desne strane, i sa centra i sa leđa. E, to je politika i meni je drago što vi to razumete. Hvala.

Gospodine predsedavajući, član 103. i član 104.

Molim da sekretar mi dostavi podatke koliko replika je danas imala moja poslanička grupa, koliko povreda Poslovnika, a koliko je to imala opozicija. Neću uopšte da ulazim zašto su povrede Poslovnika bile u replikama, pretvorene u replike, ali samo da ne bude da ste bili pristrasni i na mojoj strani. Da se ustanovi koliko sam ja to imao replika i povreda Poslovnika uključujući i ovu za celu ovu poslaničku grupu, pa možete ako dozvoli i ova brojnija grupa i za njih, a da utvrdite koliko je imala strana koja protestvuje. Mislim da bi to bilo pošteno i prema njima i prema nama. Što se mene tiče repliku sam iskoristio bez ikakvog dogovora sa gospodinom Arsićem zato što me prozvao i pitao da li znam šta se dešavalo posle sankcija sa Rusijom.

Odgovorio sam mu da je trebalo vreme da prođe da od sadnje dođemo do zrelog voća koje smo izvozili u količinama koje sam govorio i rekao da ne smemo napustiti ni Rusiju ni EU, zato što na EU imamo solidan posao sa malinama. E, to je bilo jedino da naši gledaoci, naši malinari, naši voćari iz tih diskusija zaključe da mi moramo da idemo i sa Rusijom i sa EU. To je bila moja namera. Apsolutno tvrdim, mogu na poligraf da idem da ništa nisam dogovorio sa gospodinom Arsićem. Hvala.

Dame i gospodo poštovani gledaoci i još poštovaniji mediji za koje se nadam da ćete ovo preneti, postoji Nacionalna služba za zapošljavanje, postoji narodni poslanik Miroslav Aleksić, postoji i njegov starac.

U svoje vreme oni su se dosetili kako da zaposle ljude, ali više kako da od sredstava za zapošljavanje novac stave u svoj džep. Starca je stavio da bude u Trsteniku, vi koji ste tamo iz Kruševca itd, to znate, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, a ujedno su on, starac i supruga, koju je zaposlio u slobodne medije u Trstenik, formirali Fond za unapređenje ljudskih resursa, NVO i primili su i neku sekretaricu Julijanu, naknadno.

Onda su se dosetili kako da zaposle ljude, tako što je starac svom zetu Miroslavu Aleksiću ispumpao iz Nacionalne službe za zapošljavanje blizu 50.000.000 dinara ili, po tadašnjem kursu, preko 500.000 evra u nevladinu organizaciju Fond za unapređenje ljudskih resursa, kao da su ljudi uposle, pa je svrha bila, recimo, skupljanje lišća u martu. Ni žutog lišća, ni zelenog, ali razlog zbog čega su pravljeni ugovori je bio taj. Ljudi su se povremeno zaposlili. Nigde nema nijednog ugovora o radu. Uglavnom, novac je završio u džepovima Miroslava Aleksića i njegovog tasta.

To je onaj, gospodine Martinoviću, što je držao konferenciju za štampu i hoće da sadi jabuke. Ne veruje u Rusiju, traži da pokvarimo odnose sa Rusijom, a sadi jabuke da bi se izvozile u Rusiju. Neviđeni... ja ne znam šta je to, licemer verovatno.

Danas je grubo slagao. Danas je držao konferenciju za štampu po ko zna koji put o „Jovanjici“, koja je osnovana 2011. godine. Nešto mi tada nismo bili vlast. Tog smo mi jurili još 2014. godini za neki lagani šverc, ali ga je sud, onaj žuti sud, oslobodio kada smo pisali prijavu za neke zloupotrebe oko izvoza baš u Rusiju. Sud u Staroj Pazovi ga je, čini mi se, oslobodio.

Danas je on rekao da su u „Jovanjici“ pronađene sadnice stare pet godina. Zapamtite, pronađene sadnice konoplje stare pet godina. Vi stariji koji se svakako sećate kada se ta industrijska konoplja gajila po selima, ona je jednogodišnja biljka. Ne može da bude višegodišnja.

Pazi, Miroslav Aleksić, koji je hteo da bude ne samo predsednik Odbora za poljoprivredu, već se nudio Vučiću da bude ministar. Zašto to ne kažete? Zašto ne kažete na konferenciji za štampu da vam se čovek nudio da bude ministar poljoprivrede, a ako ne baš to, makar predsednik Odbora za poljoprivredu, jer navodno nije bio u dobrim odnosima sa Tadićem. Vaš predsednik, ja mu kažem ako je u pitanju nešto, da bude neki poslanik više, ja nemam ništa protiv da ne budem više predsednik, ali on je rekao – ne, ne dolazi u obzir, takve ne primam. Zašto ne kažete kako vam se nudio? Zašto ne kažete na konferenciji za štampu da grubo laže?

Ako kaže da su sadnice starije od pet godina, on hoće da kaže da je to rađeno i pre nego što je dobio odobrenje za industrijsku konoplju. Grubo laže i medij N1 i onaj Baškim Ulaj, savetnik Jugoslav Ćosić to prenosi. Pa, Jugoslave Ćosiću, objavi i ovo – konoplja nije višegodišnja biljka. Ne može da bude stara pet godina i vi to najbolje znate, jer ste savetovali narko-bosa Baškima Ulaja, vođe tropoljske albanske mafije. Vi znate kao savetnik, niste mogli savetovati da konoplja može biti samo jednogodišnja biljka.

Još nešto, ne može da se ispita nivo THC dok konoplja ne baci cvet. On je u avgustu izvozio male sadnice, sami kažu, u Makedoniju, Sloveniju. Da bi odraslo od avgusta i da bi cvetale treba vreme. Kada su cvetale policija je utvrdila, a bez cveta ne može da utvrdi nivo THC da li prelazi 0,3 i pohapsila i vlasnika i devet onih koji su umešani.

Zato kažem, onaj što je uzeo pare za zapošljavanje 50 miliona nevladine organizacije, gde je starca stavio za direktora, člana svoje nevladine organizacije, ženu da izveštava o tome u Trstenik, on, šef te agencije, pa preneo na onu Julijanu koja je završila u pritvoru, uzeo 50 miliona. Kada izračunate po kursu tada, to je preko 500.000 evra za kupljenje lišća u martu mesecu.

I dobro, preprodaja stranke, ne samo Vuku Jeremiću, pre toga Tadiću više puta. On je više puta prodao stranku kao što je Marinika više puta bila u više različitih stranaka.

Dakle, to je najobičniji lažov. A u sledećim nastupanjima ću sledećih dana govoriti da mu baš SNS i ova vlast i Ministarstvo poljoprivrede nisu tako odvratni po nekim pitanjima. To ću govoriti neki drugi put. Sada kažem, Jugoslave Ćosiću, savetniče narko-dilera, vi dobro znate da je konoplja jednogodišnja biljka i to recite kada bude emitovali prilog o gospodinu Aleksiću koji tvrdi da su sadnice bile stare pet godina.

Drugim kolegama, ja sam zahvalan. Ova vlast vodi srpski brod, kako ste rekli Martinoviću, nemirnim morem, ide kako mora da ide uz te talase. Brod da bi stigao u luku uspeha, napretka i blagostanja i boljeg i kvalitetnijeg života svojih građana mora da prođe taj put.

a sam zahvalan vama koji kritikujete, koji kažete da bi vi nekim kraćim putem i boljim putem ušli u tu luku uspeha, što kritikujete. Ja sam vam zahvalan.

Nisam zahvalan ovima, ne zato što nas kritikuju, nisam zahvalan njima što ne gledaju kako da savladamo te talase, već gledaju da naprave veće. Zato ja vidim ozbiljnu veliku razliku između vas i njih. Njih ne priznajem, kao što ne priznajem ni izjave Miroslava Aleksića. Hvala.