Nažalost, sve što ste rekli je kontradiktorno i nema nikakve logike. Ako postoji negde transparentnost, ako postoji nešto za svaki dinar, imate ga u Ministarstvu zdravlja. Recite mi za koji dinar ili evro niste našli gde je potrošen, kako je potrošen, šta je plaćeno i ostalo? Pričate toliko paušalno i ponavljate pet puta jednu istu stvar, a koja nikakve veze sa mozgom nema. Recite konkretno – Lončar, taj i taj dinar ne vidimo gde je, ili je potrošen za ovo, ovo ste platili više, ovo ste platili manje i slično.
Pomešali ste sredstva iz kredita, pomešali ste sredstva iz budžeta, sve ste živo pomešali. A, opet, da vi niste i u redu, nema problema, samo morate da navedete za koji dinar ne znate, za koji deo ne znate, za koji deo ste pitali, gde koliko je plaćeno, šta je plaćeno, a da niste dobili odgovor. Jeste li postavili pitanje? Šta je na današnji dan iskorišćeno od tih sredstava, koja su povučena. Jeste to pitali? Jeste. Od svih sredstava, evo šta je potrošeno, Klinički centar Srbije 3,8 miliona evra, Klinički centar Niš 30,3 miliona evra, Klinički centar Vojvodine 1,3 miliona evra, Klinički centar Kragujevac 0,5 miliona evra. Evo vam na današnji dan, što se tiče…
(Tatjana Macura: Da li je kredit ili ukupno?)
O kreditu, zašta pitate?
(Tatjana Macura: Pitala sam za čitav projekat.)
Vi morate da sročite pitanje da znate da podelite, znači šta pitate za kredit. Samo polako, nemojte da se nervirate, nema razloga, stvarno. Evo, pričam vam za kredit šta je potrošeno. Onda ste pitali za kamatu. Koliko smo mi to platili kamate za probijanje roka i za ovo. Vrlo dobro znate da nemamo nikakve veze sa probijanjem roka, niti bilo šta kako smo, šta, od kad je to išlo, šta je išlo. Ali, nešto što vam odgovara, vi pričate, nešto što vam ne odgovara to ne pričate i nema veze.
Kamate se plaćaju od onog momenta kad ste krenuli sa realizacijom tih para, konkretno na ovaj novac za koji sam vam sada pročitao. Tada, se tek plaćaju kamate, do tada nemate nikakve kamate i ne plaćate ništa. Ponavljam po peti put, kolike su kamate. Tog dana kada ste aktivirali ovaj novac, koji sam vam pročitao, po kliničkim centrima, kamata birate, ne može da bude više od 1,5%. Ne može da bude više od 1,5%. Jedino što može da bira Ministarstvo finansija, to je da li će da uzme fiksnu kamatu, ili će da uzme neku kliznu kamatu, ali da se uklapa u ovo, procena ljudi iz finansija koji se time bave. Da li smo to sada razjasnili vezano za kamate? Da nije bilo nikakvih dodatnih, niti bilo šta. Znači, pričamo o činjenicama, o kamatama, o gubicima i o svemu.
Druga stvar, pošto je država sprovela mere koje je sprovela, pa se stvorio novac u državnom budžetu, državnoj kasi. Iz tog novca, iz budžeta smo kupili opremu za Klinički centar u Nišu. Znači, ne iz kredita, ne dugujemo nikom ništa, kupili smo iz budžeta. U redu, iz budžeta smo kupili gama nož, iz budžeta smo kupili sajber, odnosno bolje edž, znači, ove stvari smo kupili iz budžeta. Iz budžeta smo kupili četiri akceleratora sa pratećom opremom i objektima za Beograd, Niš, Kragujevac i Kladovo. Iz Svetske banke smo kupili sad još šest akceleratora sa pratećom opremom, takođe ključ u ruke. To su odvojene stvari.
Vaše paušalne ocene, vama nijedan tender nikad neće odgovarati. Po vama, verovatno ni jedna ne treba da se završi, niti bilo šta, nemate konkretno ništa. Kažete bila je žalba, zato što taj tender nije najavljen u januaru mesecu. Jeste, u pravu ste. Nije najavljen, nismo znali kakva će biti dinamika radova i nismo znali u januaru kakva će biti, odnosno ne u januaru, nego kad se pravio budžet u decembru ili novembru prethodne godine, nismo znali kakvo će biti stanje u budžetu, da li ćemo imati sredstava da kupimo opremu. Izvinite, pogrešili smo, nismo bili sigurni da ćemo imati dovoljno novca, Bogu hvala da smo imali novca i da smo to kupili.
Nemamo nikakav problem. Za svaki dinar, koji vas interesuje dođite pitajte dobićete sve na pismeno, za to se zalažem. Nijedan dinar ne može da bude skriven u Ministarstvu zdravlja, za svaki dinar dođite i pitajte, nema nikakvih problema.

Ja sam vam pročitao koliko je do danas sredstava potrošeno. Evo, pročitaću opet. Ali, vi pričate o 430 miliona evra. Niti su povučeni, niti su realizovani, niti plaćamo kamate, niti bilo šta.
Vi hoćete da ja vama kažem sada za nešto da je potrošeno i gde je i od čega je potrošeno, kada nije. Potrošeno je, ponavljam, Klinički centar Srbije 3,8 miliona evra, Klinički centar Niš 30,3 miliona evra, Klinički centar Vojvodina 1,3 miliona evra, Klinički centar Kragujevac 0,5 miliona evra.
To je jedino potrošeno iz tog kredita i na to jedino ide kamata manja od 1,5%. Ostalo o čemu vi pričate, nije potrošeno, nije realizovano, nije urađeno.
Znači, nemojte unositi zabludu, mislim da ste stvarno ozbiljni, da toliko razumete, ne možemo da pričamo o 430 miliona koji nisu ni povučeni, ni potrošeni, niti bilo šta. Pričam vam o onome šta je potrošeno, ovo plus iz budžeta što sam vam rekao.
I, rekao sam vam, opet objasnio, rekli ste da, proceduralna greška, jeste, izvinjavam se, u novembru prethodne godine nismo mogli da pretpostavimo kolika će biti sredstva za opremu da ćemo moći iz budžeta, da nećemo moći da idemo u neko novo zaduživanje.

Nema potrebe, ja mislim da su građani Srbije sve čuli, sve dobro videli i da im je…
(Radoslav Milojičić: Kako ste pokrali Srbiju za šest godina vaše vlasti?)

Nemojte samo da budete nervozni, to utiče na mnogo stvari. Nema razloga za nervozom.
Tako da, dragi građani Srbije, imali ste prilike da čujete i da vidite sve, svaki komentar bi bio suvišan.

Zahvaljujem se za ovim terminima „čišćenje i ostalo“. Stvarno se zalažem za čistu Srbiju, zdravu Srbiju, tako da se nadam da će to čišćenje i doći, da će to građani Srbije uraditi.
Moram da se izvinim svim građanima Srbije zato što smo kao Vlada, kao svi organi vlasti uspeli da sprečimo bankrot. Izvinjavam se što smo otvorili nova radna mesta, što smo smanjili nezaposlenost. Izvinjavam se što smo otvorili kilometre autoputa. Izvinjavam se što smo obnovili bolnice, domove zdravlja, što smo uradili ono sve što nije urađeno i što je trebalo da bude urađeno pre toga i siguran sam da će zbog toga, što smo sve te dobre stvari uradili, poslušati vas i da će očistiti Srbiju. Videćemo od koga, ali će je sigurno očistiti.

Nažalost, ovo nema nikakve veze za ovim zakonima ovde. Druga stvar, ta promena tarifa Agencije za lekove, koja nije menjana, ja mislim, više od 10 godine, je usklađivanje sa regionom, gde je i dalje ostalo da je najniža u regionu, a nikakav dodatni trošak nema na pacijente, niti na bilo šta, jednostavno deo za farmaceutsku industriju. Znači, nikakvog dodatnog troška, niti bilo čega. Ponavljam, usklađuje se na nivou regiona i dalje ostaje najjeftinija u regionu.

Jedna stvar je tačna, a to je da kod građana, ne samo Srbije, da ne kažemo taj strah da će moći da se leče je ubedljivo najveći. To imam na umu od prvog dana kako sam preuzeo ovu funkciju i radim sve da ljudi nemaju taj strah, odnosno da uradimo sve ono što je u našoj moći da ljudi zbog toga ne moraju da budu u strahu.
Druga stvar je, da me pogrešno ne shvatite, ali nemojte samo misliti, kažem, nemojte me pogrešno shvatiti da ste vi i vaših par prijatelja iz okruženja, da to čini Srbiju i da je tako u celoj Srbiji. Srbija nije samo u Beogradu, nije u krugu dvojke. Srbija je na celoj njenoj teritoriji. Što se tiče tih konstatacija, bolnice, stanje, zidovi, sve ostalo, vrlo dobro znate kako je zatečeno, da se ne vraćamo, koliko je uloženo da se sredi ta infrastruktura, da se okreči, da imamo pristojne toalete, da se srede fasade, da ne prokišnjava, da se radi. To sam siguran da znate.
Siguran sam da znate koliko smo, da ne ponavljam, dali specijalizacija, koliko smo ljudi zaposlili, da je potreban period da ti ljudi postanu specijalisti.
Koristili ste izreku – ne daj Bože da se razbolite u Srbiji. Moram samo da vam kažem da svi oni ljudi koji se nađu u onim zemljama o kojima ste vi govorili – Švajcarska, Nemačka ili bilo gde, kada se razbole dođu u Srbiju, jer je to tamo preskupo da se leče. Mislim da se slažete da je to činjenica. Da ne mešam sad to sa medicinskim turizmom, gde imaju kvalitet usluge i cenu koja im odgovara, pa dolaze, ne znam ni ja, čak iz Amerike, iz Kanade, da rade to.
Što se tiče stomatologa, ne znam da li ste zaboravili, ali stomatologe smo nasledili, u vaše vreme je ukinuta stomatologija, a da smo mi morali da platimo posle, jer su ti ljudi ostali tu izvan toga što su donete te odluke.
Ono o čemu vodimo računa, to su školska deca, porodilje i stari. To je svuda u svetu tako. Mi možemo sada da pričamo, ali zbog ulaganja koja imaju, koja imamo, to je ono što možemo i učinićemo sve da te stvari popravimo.
Što se tiče lista čekanja, liste čekanja su danas za minimum polovinu, odnosno za 50% manje nego što su bile. Da kažemo jednu stvar, niko ko je hitan ne čeka. Uključili smo privatni sektor za operaciju katarakte, uključili za vantelesnu oplodnju, dali tri pokušaja, povećali granicu na 42 godine.
Znam da nikad nećete biti zadovoljni, ali nemojte i one stvari koje su urađene da omalovažavate i da kažete. Mi smo prvi promenili tu ishranu u porodilištima. Prvo što smo uradili, promenili smo tu ishranu, dali kriterijume koji moraju da se ispune upravo za porodilišta, pa ćemo krenuti dalje. Nisu bolnice hoteli, nije to „Hajat“ gde mora da bude ne znam ni ja šta. LJudima je bitno da dobiju što je moguće da dobiju, ali da budu izlečeni, da imaju zdravstvenu negu i da imaju lekove. Imaju. Nemamo situaciju da moraju da kupuju gazu, da moraju da kupuju flaster, da moraju da idu po lek. Nemojte da pričano nešto što nije.
Pa, mi bi imali prvi na naslovnim stranama da fali nešto od toga. Nemojte da pričamo nešto što nije.
Blokade domova zdravlja i računa. Za ovaj period za koji smo mi tu, za koji vi kažete, nije napravljen ni jedan dinar duga. Sav dug je iz perioda prethodnog, sav dug, sav. Evo, recite jedan jedini dinar duga koji smo napravili, da smo ostali nekome dužni.
Samo budite toliko realni. Sad imamo taj dug koji ste ostavili, plus kamate. Iz tog razloga dobijaju se presude, iz tog razloga dolaze da popisuju i da plene imovinu. To su činjenice. Evo, hajde samo da pričamo o činjenicama.
Razumem vas, ne možete da budete zadovoljni, takva ste opcija, okej, hoćete da prikažete građanima da je gore nego što jeste. Da može preko noći, ne može. LJudi, toga smo svi svesni. Preko noći, ogroman sistem, u zdravstvu imate 118.000 zaposlenih. Hoćemo da bude sve besplatno. Hoćemo da imamo sve lekove, hoćemo da imamo najsavremenije lekove.
Pominjete Gama nož. Preko 1.500 ljudi do sada je tretirano na tom Gama nožu, direktno spašenih života. Da li bi svih 1.500 stigli da odu u Tursku ili negde na to? Akceleratori, četiri akceleratora koja rade, skinute liste u Kragujevcu. Kragujevac prima i ove hitne iz drugih krajeva. Još šest akceleratora biće početkom sledeće godine, radovi su u toku, možete da obiđete, tri sada najsavremenija, za Beograd, plus za Kladovo, plus za Niš, plus za Kragujevac, plus još dva za Kamenicu.
Potpisan je ugovor za sajber, odnosno nije sajber, nešto bolji ejdž od sajber noža. Zašto to? Za sve tumore koji su do pet centimetara, koji ne mogu da se operišu. Šta bi radili ti ljudi? I sve to o zdravstvenom osiguranju, sa knjižicom, bez ikakve doplate.
Preko 100 saniteta smo do danas podelili. To je pokretna bolnica koja direktno spašava život. Saniteti koje smo zatekli su prešli preko milion kilometara.
Korupcija. Prvi put prošle godine zdravstvo nije na samom vrhu korupcije, pa hteli mi to da ne priznamo. Pa, nisam ja to izmislio. To su radile analize. Borim se 24 časa da izbacim korupciju iz zdravstva. Znači, to mi je nešto najgore da neko iz zdravstva uzima bilo koji dinar. Sve radim da se svaki dinar maksimalno iskoristi.
Uveli smo da sve što kupimo, sve što želi bolnica ili bilo šta, može, nije nikakav problem, ali mora da bude plaćena najniža cena u Evropi u tom momentu kad se to kupuje. Pa kad je to bilo? Koliko smo hiljada mladih zaposlili? Treba nam nova generacija, tu se slažem. Treba da iznese sve to. Treba novi način razmišljanja, a mi da im omogućimo da imaju te aparate, da se usavršavaju, da dovodimo strane stručnjake, da oni idu u inostranstvo, ali ne da idu turistički nego da nam se vrate pa da primene to sve što se treba da se uradi, što može da pomogne našem narodu.
Da li smo poslali sve te eminentne lekare koje vi spominjite po unutrašnjosti? Jesu li svaki dan po unutrašnjosti, pomažu ljudima da ti ljudi ne dolaze iz unutrašnjosti u Beograd, da ne plaćaj put, da se ne maltretira njihova rodbina koja mora da ih dovozi, koja mora da ih obilazi.
Pogledajte šta smo uradili za Novi Pazar. Pogledajte za Niš. Pogledajte ovu bolnicu za psihijatriju, koja je bila horor film, što smo obnovili i pustili u rad u Padinskoj Skeli. Da li znate kako je to izgledalo? Da li znate uopšte kako? To su padali plafoni, to je padalo, tu niste mogli da prođete. Evo, pogledajte danas kako izgleda.
Da li je izgoreo „Dragiša Mišović“, navodno, pre sedam godina, niko ga nikad, pre devet godina? Zašto je izgoreo „Dragiša Mišović“? Da bi se prikazalo da su se potrošile pare na dva lifta koja ne postoje. Nemojte bre da se pravimo ludi, niko od nas nije ni toliko naivan. Evo, u „Dragiša Mišović“ krenuli su radovi. Konačno će se završiti i ta bolnica. Ne može sistem da funkcioniše. Sve je više ljudi u Beogradu, sve smo bolesniji, a bez jedne bolnice ogroman je problem.
Hajde samo da budemo toliko realni. Da li stvarno hoćete? Recite da li je samo jedan dinar iz zdravstva ukraden? Jedan jedini dinar. Sve ulažemo. Pogledajte samo koliko je opreme kupljeno i koliko će tek da bude.
Evo je Tiršova fasada. Da li se sećate šta je bilo sa fasadom u Tiršovoj? Da li se sećate da je padala fasada, da je sama sreća bila što ljudi nisu izginuli? Da li znate kolko je para prošlo kroz tu Tiršovu? Milioni, milioni, milioni donacija, ovako, onako. Sve je padalo. Eno, prvi put se sređuje i fasada i stolarija za tu decu. Gradićemo novu Tiršovu. Gradićemo nov Institut za onkologiju. Trebaju projekti, moraju da se izvade dozvole. Hoćemo kad ga napravimo da to vredi za narednih 30 godina. Apsolutno mi je na pameti da je svim građanima, ne samo u Srbiji, najveći strah da će moći da se leče … i sve ću uraditi da se poboljšaju ti uslovi i da ti ljudi nemaju taj strah. Odgovorno tvrdim.

Ako, nije problem, evo navedite mi samo zemlju u EU ili gde god vi hoćete, gde ste putovali i dalje i Amerika, i ne znam Kanada, gde je to moguće što vi kažete, osetio sam strah, mislio sam bolestan, hoću istog sekunda da idem do tog i tog lekara da me pogleda i slično? Navedite mi da li to postoji negde i da imate koliko god hoćete novca i ne znam koje osiguranje, da ne kažem o sistemima ozbiljnim, ne znam engleskom, američkom ili slično, gde lekara ne možete da vidite ni na slici. Ako, nemate odgovarajuće osiguranje možete da umirete, dođete do bolnice, oni pogledaju nemate tu karticu istog sekunda vam kažu doviđenja, prijatno.
Da li se to nekada desilo u Srbiji? Da li je neko u Srbiji, nekom hitnom slučaju rekao nećete biti primljeni, da li imate knjižicu, da li je overena, da li nije overena? Da li imate i jednu zemlju gde ne postoje liste čekanja? Da li postoji takva zemlja? Recite mi.
U svim tim zemljama su veće liste čekanja nego kod nas, o kojima ste vi pričali malopre. Znači, to su činjenice samo. Sigurno ste putovali, sigurno ste videli, niste se interesovali verovatno, zdrav ste čovek, nije vam to trebalo, ali pitajte ljude koji žive tamo. Oni mogu da dođu do lekara opšte prakse, ali posle toga, da dođu do specijaliste, to je za većinu njih misaona imenica.
Ispravite me ako sam išta od ovoga pogrešno rekao. Hvala.

Moram da vam kažem da se nije puno odmaklo sa tim ličnim kartama, privatnih. To nešto sporije ide. Nemamo nikakav problem da ih integrišemo u naš sistem. Moramo da znamo sa čime raspolažu, moramo da garantujemo pacijentima za koje ćemo platiti, da će tu biti ispunjeni svi standardi.
Posebno, za oblasti gde imao liste čekanja i za one koje su osetljive, nikakav problem nemamo da ih priključimo na republički fond i da platimo sve te usluge i da se to odradi. Zavisi od tih privatnih zdravstvenih ustanova.
Što se tiče drugog pitanja, domova zdravlja, mislim da je najbolje da se vrate pod okrilje republike. Nije se pokazao dobro ovaj model. Iz kog razloga? Mi smo sve plaćali za domove zdravlja iz fonda. Šta je sve to? Plaćali smo plate, održavanje i sav materijal i sve lekove za njih. Šta se dešavalo? Lokalna samouprava je postavljala direktore, rukovodstvo i upravne i nadzorne odbore.
Imate situaciju da u istom dvorištu, u mnogo gradova imate dom zdravlja i bolnicu. Niko ni sa kim ne govori. Imaju duplo nemedicinsko osoblje, da ne pričam šta smo zatekli u bolnicama, odnosno u domovima zdravlja i zdravstvenim ustanovama, više vozača, difovaca i ostalih, više svega nego lekara i medicinskog osoblja.
Sada, imate situaciju da i bolnica i dom zdravlja imaju svoje službe, nemedicinsko osoblje, koji radi isti posao i nema nikakve potrebe za time. Mnogo jednostavnije, isto se nabavlja, isto se radi, da to radi samo osoblje ili iz bolnice, ili iz doma zdravlja, a ovo drugo osoblje da zamenimo medicinskim osobljem, da imamo više lekara i medicinskih sestara. To je naša ideja.
Druga stvar, oni su tako podeljeni da, recimo, lekar iz doma zdravlja ginekolog, iako bi bilo dobro i za njega, i za pacijenta, i za sve, da dežura recimo u bolnici, on to ne radi, jer on kao pripada domu zdravlja, a to je lokalna samouprava, a bolnica je pod republičkim nivoom i on to ne radi, a ovi ljudi, recimo, imaju problem sa dežurstvom, a i tom lekaru bi dobro došlo da dežura, da radi porođaj, pa neće raditi porođaj u domu zdravlja. Dobro bi došlo i lekarima iz bolnice da rade ambulantu u domu zdravlja i svi bi imali korist od toga. E, sada, imate situaciju da to uopšte ne funkcioniše. Direktor doma zdravlja sa bolnicom, naravno, ne govori, onda zaposleni u jednom, drugom, znate kako je već to u manjoj sredini. To je problem koji mislim da trebamo rešimo i nudim rešenje, a to je da se vrati podokrilje, da bi to profunkcionisalo, da oni zajedno funkcionišu, da funkcionišu kao tim, da iskoristimo sve kapacitete koje imamo, a ne da imate kapacitet da on ne radi, ovde imate viška, a ovde imate manjka, ali to ne možete nikako da prelijete i da uradite na korist pacijenta. To su vam realni problemi u današnjem danu.

Meni je iskreno žao što uvaženi poslanik nije mogao da sačeka da odgovorim na ovo pitanje vezano da se nezapošljavaju Albanci, konkretno u bolnici u Vranju ili bilo kojoj drugoj, ali zbog istine moramo da kažemo da se ljudi konačno zapošljavaju na konkursu i da apsolutno nema nikakve veze da li je neko Albanac ili nešto drugo.
Potrebno je da se javi na konkurs i da ispunjava uslov. Znači, da razjasnimo, potrebno je da se javi, jer ne možemo da zaposlimo nekoga, to bi se onda vraćali na neki ključ ili na nešto što je bilo, mislim da je to davno prevaziđeno.
Želim da podsetim jednu stvar, da li smo svi zaboravili da je glavna tema bilo porodilište dole. Mnogi su obećavali, da je to otvarano pet puta, a da nikada nije radilo, da smo mi to konačno uradili i da to funkcioniše, radi, rađaju se deca, što je njima bio problem broj jedan, ako se sećate.
Tu smo zaposlili sve Albance i one koji nisu završili fakultet u Srbiji, nego smo im mi priznali fakultet koji su završili na drugom mestu, konkretno u Prištini i oni sada rade tu.
Još jednu stvar moram da vam kažem, svakim danom je sve više pacijenata Albanaca koji imaju poverenja u srpsko zdravstvo i dolaze i u Vranje i u Niš i u Beograd.
Prema tome, ako tim pacijentima ne smeta struktura lekara koji rade kod nas, stvarno ne vidim da treba da pričamo sada o nekim, da kršimo principe i da radimo neke stvari. Šta, da ukinemo opet konkurs?

Zahvaljujem.
Želeli smo da napravimo razliku između neželjenih efekata koji mogu da budu krajnje minimalni i zanemarljivi i onih koji su ozbiljni. To je jedini razlog da bi se skrenula pažnja na ozbiljne posledice.

Molim vas da se razumemo.
Sve što ste rekli apsolutno nije tačno. Gde ste pročitali da ne može da se otvori centar? Možete da ga otvorite kad ispunite uslove u bilo kom selu, u bilo kom mestu. Jedini razlog zbog čega hoćemo da imamo minimum toga što je neophodno da bi bila bolja uspešnost i veći procenat uspeha kada se radi. Da li smo mi ovde sada regulisali prvi put da mogu i privatne i državne, da su u istom rangu da mogu da otvore gde god ispune ove uslove.
Nemojte da unosimo zabludu ljudima, gde god može, jedini je razlog je da bi bila veća uspešnost. Niti se pravi razlika u kom mestu će da bude, u kom centru, da li će da bude državno, da li će da bude privatno, svako ko ispuni uslove. Nas jedino šta interesuje, a to je da bude uspešnost veća, a ovo je garancija da će uspešnost biti veća.
Vratiću se samo, nisam stigao za abortus. Jedino što država želi, država želi samo da zna koliko je bilo abortusa, da bi mogla da pravi strategiju i da radi dalje. Zato uvodi i privatnike u sistem da bi mogli da imaju uvid koliko se čega radi.

Tu smo se vodili samo jednom činjenicom, a to je da ljudi koji rade u Upravi za biomedicinu mnogo bolje znaju od mene o svemu tome i to je jedini razlog zbog čega je njima dato. Kada već rade inspekciju, kada već rade sve ostalo, onda da imaju i tu odgovornost vezanu za dozvolu. Ništa drugo nije u pitanju sem toga.

Samo još jednom, da ne bude neke zabune, banka o kojoj vi pričate o jednoj, to je samo i jedino za donirane ćelije. Da bi imali stroge protokole, stroge propise, kako to može da se radi da ne dođe do neke zloupotrebe. Samo za donirane ćelije.
Inače, svaka klinika, svaka bolnica koja se otvori, ima svoju banku gde su ćelije od onih koji su u postupku. Znači, ne idu nigde. Sve završavaju u ustanovi u koju su došli, koja je dobila licencu. Jedna banka samo za donirane ćelije po strogoj kontrolisanim uslovima i propisima. To je suština.

Samo bih još jednom zamolio, zbog poštovanja prema građanima Srbije koji su zainteresovani za ovo, ako možemo da se držimo ovoga što je njima od presudnog značaja i što sa nestrpljenjem očekuju. Iz tog razloga ću se truditi da ne odgovaram na te stvari o kojima vi pričate, mislim da će biti prilike da pričamo o tome, pa ću se vratiti na ovo što ste pominjali. Ovde ovaj zakon je struka i samo struka konsultovala i donela, a vi objasnite zašto to zloupotrebljavate.
Druga stvar, to što vi predlažete da se da neki rok da se isprave, a šta ćemo sa tim što se desi u tom roku gde je dato da se nešto ispravi, pa dok se to nije ispravilo u tom procesu što imamo, šta ćemo onda? Molim vas, to su ozbiljne stvari. Znači, nešto ili može da radi po principima i po zakonu, ili ne može da radi. Ne možete da pustite nekog, utvrdili ste nepravilnost, pa ga pustite da radi, pa će on tokom vremena to da ispravlja. Šta ćemo za te parove koji su baš u tom momentu tu? Razmislite i o tome malo.