Kolege mi ne bi oprostile, a trudim se da ih dostojno predstavim, kao što vidite, vrlo je teško snaći se u ovom ogromnom broju materijala, ali takođe jedna od frapantnih stvari, a tiče se još jednog primera, obzirom da ne mogu da govorim konkretno o amandmanu kolege Savića i, na moju veliku žalost, kolege Mirovića.
Takođe jedan od primera, koji nama stvara sumnju da se sredstva koja se slivaju u budžet Republike Srbije troše u skladu sa zakonskim normativima, to je opet državni zvanični podatak, reč je o analizi poljoprivrede Srbije za 2008. godinu. Moj kolega Milorad Krstin je nama svima u poslaničkom klubu izneo frapantne podatke, zbog vremena pokušaću da to bude u nekoliko rečenica.
Iz budžeta za 2008. godinu, a tu vam govorim o zvaničnom izveštaju koji je potpisao dr Saša Dragin, ono što se očekivalo jeste da će u direktne subvencije otići oko 18 milijardi dinara. Dr Dragin kaže ovako, od 334 gazdinstva koja su dobila bespovratna sredstva u 2006. godini, čak 182 je nenamenski potrošeno, deo sredstava će ići na direktna davanja poljoprivrednicima, tako se najavljuju davanja i daljih 100 evra po hektaru, 70 evra za umatičnu kravu, 90 evra za bika, 150 evra za kravu prvoteoku, i procenjuje se da je za jedan hektar setve u 2008. godini bilo potrebno oko 28.000 dinara.
Dalje frapira podatak da je od 334 gazdinstva koja su dobila bespovratna sredstva u 2006. godini, od tih 182 je nenamenski potrošeno, a da mi nismo dobili nijednu reakciju od strane nadležnih državnih institucija.
Ovo može da se razume na način da se nenamensko i nezakonito trošenje sredstava građana Srbije stimuliše i to je zaista ozbiljan problem.
Voleli bismo da znamo na koji način će ovo biti transparentno i da li to znači da ćemo mi dobiti sve prethodne završne račune ili bar u perspektivi za ovu godinu dobiti završni račun i reviziju završnog računa. Možda bismo počeli sasvim drugu raspravu. Vrlo verovatno, na čemu će SRS da istraje, da se pokrene odgovornost ljudi koji su direktno, i nije teška reč, pokrali pare poreskih obveznika države Srbije. Hvala.

Vrlo verovatno da ću vam svima dosaditi. Naprosto, u obavezi sam prema mojim kolegama koji su sprečeni da prisustvuju raspravi o rebalansu budžeta, mislimo da za opoziciju, a posebno SRS, nema značajnije teme. Da se ne bi zaboravio kontinuitet primera koje sam počela da ovde predstavljam srpskoj javnosti i time odgovaram na dileme da li ćemo da istrajemo na ovom putu, podnošenje računa.
Jedan od primera koji je bio za nas frapantan, opet je plastičan primer nenamenskog trošenja sredstava i odnosa grana vlasti izvršne u odnosu na sudsku, moj kolega Nemanja Šarović se potrudio da doprinese ovoj raspravi. Između ostalog, nakon izvršene kontrole korišćenja sredstava budžeta grada Beograda za period 2001-2002. godina sačinjen je zapisnik Ministarstva finansija, Sektora za budžetsku inspekciju i reviziju.
Tačno postoji delovodni broj od 10. maja 2004. godine, kojim je po šest osnova naložen povraćaj sredstava u budžet grada u ukupnom iznosu od 148 miliona dinara.
Kako u ostavljenom roku grad Beograd, gradska uprava nije izvestila da je postupila po naloženim merama iz zapisnika, to je Sektor za budžetsku inspekciju i reviziju Ministarstva finansija naložio rešenjem od 25. avgusta 2004. godine.
Po žalbi izjavljenoj na ovo rešenje ministar finansija je u drugostepenom postupku doneo rešenje od 20. oktobra 2004. godine, potvrđeno je prvostepeno da pet od šest osnova u ukupnom iznosu od 147 miliona dinara. Na rešenje ministra finansija, grad Beograd, odnosno gradska uprava podnela je tužbu Vrhovnom sudu Srbije. S namerom pričam ovu hronologiju.
Tužba je presudom od 13. jula 2006. godine odbijena u celini, čime je iscrpljena i poslednja pravna mogućnost osporavanja rešenja Ministarstva finansija. Ovde je Ministarstvo finansija uradilo svoj posao. Vrhovni sud Srbije je potvrdio. Znači, da su se po šest osnova nenamenski trošila sredstva i da se vrate u iznosu od 147 miliona dinara. To nije izvršeno do dana današnjeg. Govorimo o 2009. godini.
Tih 146 miliona, sa zateznom kamatom, danas iznosi oko 600 miliona dinara. Istovremeno, ono što jeste problem i mi ga detektujemo ovde, Vlada Republike Srbije smanjuje transfere lokalnim samoupravama, a ovde imamo situaciju da 600 miliona dinara stoji u vazduhu, zato što se gradska vlast, odnosno uprava grada Beograda oglušava o rešenje Ministarstva finansija i o rešenje Vrhovnog suda Srbije.
To su vrlo plastični primeri odnosa prema zakonitosti i namenskom trošenju sredstava. Nedopustivo je da je odgovorni državni funkcioner postupao na nezakonit i nenamenski način, a da ga niko nije prozvao za odgovornost. S druge strane, imamo poziciju umanjenu MUP i onda se postavlja logično pitanje, na koji način će se stati na put korupciji i organizovanom kriminalu, ko će za umanjenu platu da rizikuje svoju bezbednost, svoju glavu, ne bi li ušao u obračun sa kriminalcima koji su u sprezi sa državom. Hvala.

Gospodine Novakoviću, znate da ne mogu da pričam o ovom amandmanu, ali koristim vreme predviđeno za poslaničku grupu SRS. Pri tom želim dobro jutro svim onim gledaocima koji će pratiti ovako značajnu raspravu i ulažem radikalan protest. Znači, posle 18.00 časova krenuo je kviz na nacionalnom servisu „Zdravo Evropo“.
Taj kviz je očigledno važniji od priče koja definitivno određuje sudbinu i živote građana državljana Srbije. Ovo je prava nacionalna sramota.
Takođe, pošto nema povrede Poslovnika, želela bih samo jedan konstruktivan predlog.
Svi smo navukli dovoljno velike podočnjake, gospođa ministar je, takođe, ovde danonoćno, sutra imamo jako važnu raspravu, da mi sada okončamo ovde, da čujemo gospođu ministar sa njenim odgovorima na pitanja, jer radimo do 20.00 časova, imamo još samo 15 minuta, da sada ne zbunjujemo građane koji će ovo pratiti između 03.00 i 04.00 ujutru, ovo je odloženi prenos.
Očigledno da je neko ko donosi ovakve odluke procenio, dragi građani, da je jedan kviz na nacionalnom servisu važniji od toga kako ćete živeti ove godine, dakle do sledećeg rebalansa budžeta.

Dakle, želim dobro jutro svima onima koji su strpljivo dočekali raspravu o amandmanima po članu 5. razdeo 27. i pretpostavljam da gospođa Dragutinović hoće da govori na kraju ove rasprave i, gospodine Novakoviću, opet vas upozoravam, ako ste produžili raspravu do 20.00 časova i ne date gospođi Dragutinović dragocenih sedam minuta da govori, ona danas neće govoriti, to bi bio žalostan gubitak, zato što smo mi postavili zaista solidan broj pitanja i očekujemo odgovore koji su smisleni u odnosu na raspravu koju smo vodili danas.
Ali, da se vratim amandmanu.
U članu 5. razdeo 27. funkcija 410, EK 423, usluge po ugovoru, mislili smo u smislu štednje koja je jedna od mera u smislu prevazilaženja efekata svetske finansijske krize da se iznos od 38 miliona 590 hiljada zameni iznosom od deset miliona.
Dobili smo obrazloženje zašto se ovaj amandman ne prihvata. Imajući u vidu da, polazeći od globalne politike smanjenja javnih rashoda, Ministarstvu za NIP smanjeni su rashod u skladu sa predviđenom racionalizacijom i uštedama na diskrecionim rashodima, a to je ono čuveno smanjenje za 26%, te bi dalje smanjivanje ovih rashoda ugrozilo aktivnosti ovog ministarstva.
Dakle, mislili smo da se ovim amandmanima tamo gde god je moguće, a pogotovo po tim diskrecionim uslugama uštedi, ne bi li se ta sredstva uputila onima kojima će biti najneophodnija i koji će zaista najviše osetiti efekte krize tokom ove godine do sledećeg rebalansa budžeta.
Takođe, ono što je neizostavno reći, ovde je skoro kamerna atmosfera, opozicija kao da priča sama sa sobom, predstavlja građanima Srbije pokušaj da se prevaziđu efekti finansijske krize na najzdraviji mogući način, premda je to nemoguće u ovakvom sistemu ekonomske politike.
Ovde nema predstavnika Vlade koji su neophodni da bismo vodili kvalifikovanu raspravu.
Govorimo u periodu prenosa koji će biti odložen. Zaista se postavlja pitanje da li je ova rasprava uopšte smislena.
o verovatno neki budući naraštaji dati smisla ovom besmislu u kojem smo se pomalo svi zatekli i u kojem smo pomalo svi odgovorni.

Gospodine Novakoviću, gospođo ministar, dame i gospodo, a na prvom mestu građani Srbije, nema snažnije teme kao što je rebalans budžeta i analiza onoga što je Vlada osmislila na koji način ćemo svi da funkcionišemo tokom jedne fiskalne godine, a posebno za opoziciju. Po pravilu Vlada polaže ispit baš kada je ovakva tema na dnevnom redu. Vlada pokazuje svoj slabost ili svoju snagu, svoju odgovornost ili svoju neodgovornost baš na osnovu toga kako je osmišljen sam budžet. Čini mi se da smo na vreme pozvonili na uzbunu još sredinom prošle godine, kada smo konsultujući određene nezavisne ekonomske stručnjake predosetili da možemo da dođemo u ovakvu situaciju, situaciju gašenja požara. Zauzvrat smo dobili zaista prljavu medijsku kampanju od strane kontrolisanih režimskih medija. Kvalifikacije su bile najrazličitije i evo nas sad u situaciji kada se pozicije budžeta toliko smanjuju jer nema novaca, kada će građani da se suočavaju sa svakodnevnim problemima u smislu svakodnevnog preživljavanja.
Moram da vam kažem, gospođo Dragutinović, da u ovoj situaciji niko ne može da bude radostan. Opozicija, odnosno SRS ne može da likuje nad činjenicom da smo od početka bili u pravu, da ono što jeste naš koncept opredeljenja puta ekonomskog oporavka Srbije svakog dana dobija svoju potvrdu, zato što se 2009. godine svi nalazimo u velikom problemu. S tim što projekciju, prognozu, predikciju ne možemo čak ni da napravimo. Nadam se da očekujete i da vam je potpuno jasno da je legitimno pravo da opozicija ovo razlaže u najsitnije delove, do najsitnijih detalja, tako da ono što će se truditi SRS tokom ove rasprave, objedinjene rasprave u načelu, jeste da predstavi oštru kritiku onoga što jeste ekonomska politika trenutne vlade, oštru kritiku neodgovornosti onih koji potpisuju ekonomsku politiku, jer mislimo da je moglo sasvim drukčije da se uđe u prelivanje finansijske svetske krize.
Ova kriza je pokazala, to je, političke korektnosti radi, vama nasleđeno stanje, ali je pokazala brojne probleme i nepostojanje reformskog kursa koji je bio obećan pre devet godina. Zato sada jesmo suočeni sa užasnim problemima i u Srbiji neće postojati porodica koju neće kriza dotaći na ovaj ili onaj način. Zato opet moram da kažem da ovo nije situacija u kojoj bi SRS likovala nad činjenicom da je sve vreme bila u pravu. Ovo je situacija kada možemo da kažemo, bez obzira što svaka politička stranka željno očekuje mogućnost da participira u vlasti, ali najneodgovorniji potez bi bio izlazak na izbore u situaciji kada mnogi ljudi neće moći da koriste svoje zdravstveno osiguranje, neće moći da imaju određena socijalna davanja, što će reći da neće moći da se leče, neće moći da se prehranjuju i mnogi će ostati bez krova nad glavom, mnogi neće moći da zadrže svoja prevozna sredstva.
Dakle, da nas se ne shvati pogrešno, ne postoji izborna prilika koju SRS nije koristila, ali najave i navijanja za izbore u ovakvim momentima su ipak samo sebični pokušaji ubiranja političkih poena, i to bi valjda trebalo da bude svima jasno.
Mi smo ponudili i pružili ruku prošle godine očekujući da ćemo imati prilike da zajedno sa predstavnicima Vlade Srbije pronađemo pravi i konstruktivni put opstanka, ekonomskog opstanka države Srbije, samim tim i građana ove države. Međutim, vi ste propustili tu šansu i sada je definitivno vreme za gašenje požara, a u izgledu je možda još neki rebalans budžeta.
Kao nikada do sada, bez obzira što smo politički neistomišljenici, želim da se zahvalim gospođi Grubješić jer je navela ime i prezime nezavisnog ekonomskog stručnjaka, dr Dejana Miljkovića, koji je SRS pomogao da izađe na duel sa gospođom Dragutinović, zato što nam je bilo potpuno jasno, meni na prvom mestu, da bi trebalo da razgovaram sa doktorom ekonomskih nauka.
I onda sam se potrudila da konsultujem ekonomske stručnjake, bar po tituli i u težini doktora nauka, dugogodišnjeg profesora Ekonomskog fakulteta, ne bi li izbegla ono što je prepoznatljivo za politikantske navode i plačljive priče, jeftine političke poene, što bi meni svakako navuklo crvenilo na obraze, već da uđemo u jednu kvalitetnu raspravu, sa konkretnim podacima i konkretnom, vrlo preciznom analizom.
Zaista se još jednom gospodinu Miljkoviću zahvaljujem na izuzetnom doprinosu koji je dao u analizi ovog rebalansa budžeta. Sticajem okolnosti moje druge kolege nisu u prilici da prisustvuju raspravi, čini mi se, na najvažniju temu koju jedan parlament i jedna opozicija mogu da dočekaju i da dožive, a to je opet, po drugi put, nažalost, rebalansa budžeta.
Takođe, moram da pomenem da su u pripremi materijala za ovu raspravu koja će, pretpostavljam, trajati nekoliko dana, učestvovali mr Dejan Mirović i gospodin Dragan Stevanović, mladi gospodin Ivan Inić, gospodin Milorad Buha, gospodin Ratko Ličina, gospođa Ivana Ivanović. I nadam se, gospođo Dragutinović, da će naša kritika budžeta biti konstruktivna i konkretna, pri tom sa vrlo oštrim kvalifikacijama, ali neće izlaziti iz okvira pristojnosti.
Ono što takođe moram da pomenem, a jeste politička klima u okviru koje mi raspravljamo o rebalansu budžeta i meni vrlo neprijatna situacija, drago mi je što je gospođa Čomić na mestu predsedavajućeg, zaista sam bila frapirana činjenicom da ste vi iznenađeni da poslanik, koji je počupao za kosu mog kolegu Srboljuba Živanovića, to uradi drugi put, tako što izađe iz racionalnog ponašanja i krajnje emotivno reaguje.
Tada smo skrenuli pažnju, poznajući mentalni sklop – desilo se jednom, desiće se opet – potpuno ispravna reakcija, ali me čudi da se nije preuzelo nešto oštrije i konkretnije prvi put kada je moj kolega bio počupan za kosu.
Takođe mi je drago, tu je kolega iz vladajuće većine koji je konstatovano da su srpski radikali, u odnosu na današnju atmosferu, bili vrlo oštro kažnjeni, jer ono kako smo mi danas počeli priču na najvažniju temu, zaista ne služi na vlast, pogotovo onome ko pokušava da se predstavi vrlo umivenim, finim i kulturnim.
Nadam se, gospođo Čomić, da će se dobro razmisliti o ovom incidentu danas, u kontekstu zaštite čoveka koji nije mogao da se zaštiti, da će se ova skupština postarati da se tako nešto više nikada ne ponovi.
Da se vratim na temu, trebalo je da građani Srbije čuju ovako nešto, ono što je dr Miljković, dr ekonomskih nauka, nama priredio, ne bi li kvalifikovano učestvovali u ovoj raspravi, jeste nešto što mora da se pomene na samom početku, a opet je klima u okviru koje mi govorimo o rebalansu budžeta.
Sasvim sam sigurna da gospođa Dragutinović ovo zna, ali zbog srpske javnosti nekoliko ekonomskih parametara koji su vrlo važni, kako bismo mi zapravo shvatili da je situacija vrlo ozbiljna, da ova situacija takođe nije za neozbiljan prilaz ovako važnim ekonomskim problemima. Kao što dr Miljković navodi, pad industrijske proizvodnje nastavlja tendenciju sa kraja prethodne godine i, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru je industrijska proizvodnja manja za 17,1% u odnosu na januar 2008. godine i za 25% u odnosu na prosek 2008. godine.
Prerađivačka industrija, koja sa 75,5% učestvuje u ukupnoj industrijskoj proizvodnji, beleži pad od 39,4% u odnosu na prosek 2008. godine, a posmatrano u odnosu na januar 2008. godine, 24,5%. Izvoz robe iz Srbije smanjio se u januaru 2009. godine za 30%, posmatrano u odnosu na januar 2008. godine. Posmatrano u apsolutnim iznosima, to znači smanjenje izvoza za 696 miliona dolara, na 483 miliona dolara u januaru 2009. godine.
Izvoz robe iz Srbije u zemlje EU smanjio se za 30% u odnosu na januar 2008. godine. Izvoz repromaterijala zauzima najveće učešće u našem izvozu i on se smanjio za 40% u odnosu na januar 2008. godine. Učešće izvoza u zemlje EU iznosi 54%, a u zemlje centralne i istočne Evrope 33%. Ukoliko se uzme dramatično smanjenje uvoza u zemljama EU, recimo, u Nemačkoj je u januaru 2009. godine uvoz smanjen u odnosu na januar 2008. godine 20% zemljama centralne i istočne Evrope, a onda uočavamo da je zapravo cunami svetske finansijske ekonomske krize upravo zahvatio i prostor Srbije.
Takođe, ukupan uvoz u januaru 2009. godine, posmatrano u odnosu na januar 2008. godine, smanjio se za 43%, imajući u vidu da je naša priređivačka industrija veoma uvozno zavisna, onda posebno zabrinjava smanjenje uvoza repromaterijala u januaru za 50%.
Uvoz repromaterijala u januaru 2008. godine iznosio je 979 miliona dolara, a u januaru 2009. godine 493 miliona dolara. Ovaj podatak, prema dr Miljkoviću, jasno ilustruje stepen usporavanja ukupne industrijske proizvodnje u Srbiji, a posebno pad prerađivačke industrije od 24,5%.
Ono što je vrlo značajno, pošto ćemo mi tokom ove rasprave vrlo detaljno da se bavimo određenim pozicijama budžeta koje su, prema rečima i analizi tima koji je pomogao poslaničkom klubu SRS da uđe u ovu raspravu, vrlo značajne. To su konkretne pozicije budžeta koje smo poredili sa Zakonom o budžetu koji smo usvojili krajem prošle godine.
Međutim, ono na šta posebno treba skrenuti pažnju jeste sledeća činjenica. Ono što je nama dr Miljković skrenuo pažnju jeste posebno interesantan član 8, koji konstatuje da se u članu 9. Zakona o budžetu, posle stava 2. dodaje novi stav 3. koji glasi – izuzetno u 2009. godini, u slučaju da se primanja budžeta Republike Srbije ostvaruju u manjem iznosu od planiranih i posle preuzimanja mera iz člana 42. Zakona o budžetskom sistemu, Vlada može doneti odluku da se iznos aproprijacije koju nije moguće iskoristiti unese u tekuću budžetsku rezervu.
Dakle, ono što jeste ovde posebno zanimljivo, na osnovu analize dr Miljkovića, pre svega toga treba upoznati sa članom 42. Zakona o budžetskom sistemu, s namerom izbegavam sve stručne kvalifikacije i termine kako bi narodu bila što jasnija slika rebalansa budžeta. Član 42. konstatuje da ako se u toku fiskalne godine izdaci povećaju ili primanja smanje na predlog ministra može da se obustavi i izvršenje pojedinih izdataka ne duže od 45 dana.
Stav 5. ovog člana konstatuje da bi u tom slučaju Vlada trebalo da obavesti Narodnu skupštinu. U čemu je ovde poenta? Dakle, Vlada ima mogućnost da nakon isteka roka od 45 dana iznose određenih aproprijacija prosto isključi iz izvršenja budžeta i prebaci ih u tekuću budžetsku rezervu.
To dalje znači, da iznosi aproprijacija se i dalje nalaze na rashodnoj strani budžeta, ali nisu više u funkciji izvršenja budžeta. Ono što je ovde vrlo zanimljivo, kako navodi dr Miljković, jest opet ono što bi trebalo da bude zapravo i pojašnjenje ove ekonomske klasifikacije 551, radi se o nefinansijskoj imovini koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP, a raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vrši se po posebnom aktu Vlade.
Dakle, potpuno nedefinisana pozicija, međutim, ukoliko se saberu ekonomske klasifikacije u različitim razdelima, onda dolazite do sume od oko 10 milijardi dinara, a to znači da Vlada elegantno može da smanji realizaciju rashoda, ne i same rashode, jer će se povećati i tekuća budžetska rezerva za dodatnih 10 milijardi dinara. Naravno, na ovaj način i ovaj član obezbeđuje Vladi diskreciono pravo i u pogledu drugih pozicija u budžetu, ali s tim da mora da obavesti Narodnu skupštinu.
Ono što je takođe logički posmatrano, pogotovo sa stanovišta ovog člana 8, od kojeg polazim u ovoj raspravi o rebalansu budžeta, rebalans budžeta ostavlja pristojan manevarski prostor Vladi. Ekonomski posmatrano, predlog rebalansa budžeta nije nas uverio da će doprineti sprečavanju daljeg pada ekonomske aktivnosti koja, čini mi se, da sve zabrinjava.
Pa samim tim mi nije jasno kako će sve ovo što je planirano da se puni sa takvim smanjenjem ekonomskih aktivnosti, ali treba reći da sprečavanje daljeg pada ekonomske aktivnosti ne zavisi samo isključivo od rebalansa budžeta.
U predlogu ekonomskog koncepta bilo je potrebno ostvariti sinergetski efekat primenjenih mera iz različitih oblasti, kako bi se sprečio dalji pad ekonomskih aktivnosti, ali ono što je takođe činjenica da sve ovo stvara velike probleme, kako u realnom prostoru, tako i u budžetu. Na primer, konstatovan je rast rashoda po osnovu otplate domaćih kamata za 5,6 milijardi dinara, drugo, sa smanjenjem referentne kamatne stope država ne bi morala da vrši recimo aukcije hartija od vrednosti po kamatnoj stopi od 16,36 dinara.
Ono što bi vrlo verovatno takođe za građane bilo, a mi ćemo se posebnim razdelima, posebnim članovima ovog predloga zakona kasnije u narednim javljanjima detaljnije baviti, ali mislimo da bi takođe građane Srbije zaista interesovalo, tiče se rashoda Ministarstva zdravlja, oni su smanjeni za 3,1 milijardu dinara u okviru glavnog programa 1.804, funkcija 760 – obezbeđivanje obaveznog zdravstvenog osiguranja za lica bez sopstvenog prihoda.
U budžetu za 2009. godinu su projektovana sredstva u poziciju u iznosu od 3,64 milijarde dinara i ta sredstva imaju za cilj da obezbede zdravstvenu zaštitu licima koja se smatraju osiguranicima po članu 22. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Samo najavljujem da ću koristiti vreme predviđeno za poslaničku grupu. A ne, ne mogu. Dobro, onda ću da nastavim u sledećem javljanju.
Vrlo je značajno da se zna da, između ostalog, po tom članu radi se o deci do navršenih 15 godina života, licima starijim od 65 godina života, o osobama sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijenim licima.
Dakle, pretpostavljam da je matematička logika vrlo opravdana ovim rebalansom budžeta, međutim, ovaj rebalans budžeta direktno dotiče sudbine ljudi koji imaju svoja imena i svoja prezimena, i sasvim sam sigurna da ovo za vas jeste lično veliki profesionalni izazov, da u periodu krize ponudite određena konkretna rešenja.
Ali, opet vraćam na onu, u stvari i jednu važnu stvar koja bi trebalo da se tiče svih nas, jeste da mi i ovom raspravom i ovim rebalansom budžeta određujemo živote nekim ljudima. U zavisnosti od ovoga neki ljudi će moći da žive životom dostojnim čoveka, a veliki broj ljudi, mi smatramo, nažalost neće. Hvala vam.

Naravno, ako ste me dobro slušali, pošto je reč zaista o ličnosti koja je izuzetnog profesionalnog ugleda, nikada nisam ni rekla da je prof. Miljković bio savetnik SRS, ali sam rekla da je njegov rad nama puno pomogao u ovoj raspravi, s obzirom da ulazimo u raspravu sa gospođom koja je takođe doktor ekonomskih nauka.
Tako da, ukoliko ste vi to pogrešno shvatili, profesor Miljković nikada nije bio član SRS i nadam se da je to bilo potpuno jasno.
Posebno bi mi bilo žao da profesor Miljković nešto tako shvati, ali se zahvaljujem svim ekonomskim nezavisnim stručnjacima koji su nama pomogli u ovom radu. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, gospodo predstavnici Vlade, vrlo je značajno da mi ovom raspravom o rebalansu budžeta narodu u Srbiji na što prihvatljiviji način objasnimo u kakvom je stanju naša država i kakva nas to budućnost sve zajedno čeka. S tim u vezi bih, gospođo Đukić-Dejanović, htela da vas pitam da li ćemo biti u prenosu sve vreme ili prenos prestaje u 18.00 časova.

Ali, vi sad svi pričate u mom vremenu. Šalim se, naravno. Prihvaćeno je izvinjenje.
Ono što je potpuno ne prihvatljivo jeste da u toku ovako značajne i važne rasprave mi smo ograničeni prenosom. Mislimo da je zaista od javnog interesa da svi u realnom vremenu imaju prilike da čuju o čemu je ovde reč, koji su argumenti pozicije i opozicije. Naravno da ćemo mi raditi i posle obustave prenosa, ali sinoć je odloženi prenos bio posle ponoći. Priznaćete, s obzirom da građani Srbije rade po dva ili više poslova pokušavajući da prežive, to je potpuno neprihvatljivo vreme da se bilo šta o ovome sazna. Tako da vas molim da utičete koliko je u vašoj moći da taj prenos kada je rasprava o rebalansu budžeta ipak bude u realnom vremenu, dakle, sve ovo što će se ovde čuti. Nadam se da će to biti tako. Da se vratimo ovo vrlo značajnoj temi. U toku prvog izlaganja, kao ovlašćeni predstavnik, pozvala sam se na doprinos i radove stručnjaka iz ekonomske oblasti, na prvom mestu nezavisnog ekonomskog stručnjaka prof. dr Dejana Miljkovića.
Ono što je takođe vrlo značajno, a ovaj nezavisni ekonomski stručnjak ističe, odnosi se zapravo na paket mera za MMF. Mi smo ovde, gospođo Dragutinović, danima, ako ne i više od mesec i po dana govorili o aranžmanu sa MMF, kao međunarodnoj finansijskoj instituciji, sa posebnim osvrtom na deo koji se odnosi na uslovljavanja od strane ove međunarodne finansijske institucije, ali i sa pozicija naših političkih uverenja.
Dakle, mi smo politički neistomišljenici, nikada se nećemo susresti zato što za vas Evropa nema alternativu, a za nas Srbija nema alternativu.
Vama je put ka Evropskoj uniji, a nama je put ka istočnom tržištu, ali to ne znači da ne možemo argumentovano da razgovaramo o prevazilaženju efekata svetske finansijske krize.
Ono što bi trebalo takođe da bude opet jasno za građane Srbije jeste da, čini mi se, sa ovim rebalansom budžeta koji ćemo prilagoditi jeziku prosečnih ljudi koji nisu ekonomisti, a i ne treba da budu stručnjaci za ovu temu, jer jedino što je značajno i važno jeste kako će njihov život da izgleda, pa tako i život svih nas.
Vrlo je značajno da se kaže, ono što SRS smatra, da je aranžman sa MMF u ovoj situaciji i sa uslovljavanjima, recimo, da budžetski deficit bude manji od 3% BDP za nas potpuno neprihvatljiv uslov.
Ukoliko uporedimo, vi ćete naravno ispraviti ukoliko raspolažem činjenicom koja nije precizna, ali ukoliko poredimo svetske i evropske ekonomije koje su dobile rok da smanje budžetski deficit na 3% BDP do 2012. i 2013. godine, potpuno je neshvatljivo zašto se od Srbije očekuje da to bude u kraćem roku. To dodatno znači da se izvršnoj vlasti vezuju ruke i izvršna vlast jeste primorana da vrši užasne i radikalne rezove.
Stala sam, jer me je vreme ograničavalo kao ovlašćenog predstavnika, ali ono što je meni bilo frapantno i izuzetno zabrinjavajuće jeste upravo ovaj razdeo koji se odnosi na Ministarstvo zdravlja, gde su pozicije smanjene za 3,1 milijardu dinara u okviru glavnog programa, funkcija 760.
Da građanima bude jasnije, obezbeđivanje obaveznog zdravstvenog osiguranja za lica bez sopstvenih prihoda. U budžetu za 2009. godinu projektovana su sredstva za ovu poziciju u iznosu od 3,64 milijarde dinara i ta sredstva imaju cilj da obezbede zdravstvenu zaštitu licima koja se smatraju osiguranicima po članu 22. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ovo sam s namerom ponovila, nadam se ne oduzimajući svima vama koncentraciju i strpljenje, ali građanima treba da bude jasno na koja se lica odnosi ovako značajno umanjenje.
Dakle, govorimo o deci do navršenih 15 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školovanja, najkasnije do navršenih 26 godina.
Onda, tu su žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva, do 12 meseci nakon porođaja.
To se odnosi na lica starija od 65 godina života, na osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica, na lica u vezi sa lečenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, malignih, hemofilije, šećernih bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronične bubrežne insuficijencije, cistične fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povređena lica u vezi sa pružanjem hitne medicinske pomoći, kao i lica obuhvaćena zdravstvenom zaštitom u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa.
Takođe, ovo drastično umanjenje se odnosi na monahe i monahinje, na materijalno neobezbeđena lica koja primaju materijalno obezbeđenje po propisima o socijalnoj zaštiti, odnosno po propisima o zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata.
Takođe se ovo drastično umanjenje odnosi na korisnike stalnih novčanih pomoći, kao i pomoći za smeštaj u ustanove socijalne zaštite ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zaštiti. Takođe se odnosi i na nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom.
Onda, korisnici pomoći, članovi porodice čiji je hranilac na odsluženju vojnog roka. I, konačno, lica romske nacionalnosti, koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici.
Meni je zaista izuzetno problematično da govorim o logičkoj vrednosti rebalansa budžeta, o fantastičnoj matematičkoj usklađenosti iznosa. Samo mogu da govorim o onome koga će najviše da povredi ovakav rebalans budžeta. Iskreno, ne vidim načina kako će konkretno ove kategorije lica koje sam pobrojala moći da prežive jedan mesec, a nisu u situaciji da sami obezbede sebi prihode.
Dakle, to je ono što smo mi pokušavali sve vreme da skrenemo pažnju javnosti, zvonili na uzbunu, upravo iz razloga što stanovništvo u Srbiji, populacija u Srbiji, polako ali sigurno, u najvećem procentu postaje ranjiva kategorija stanovništva.
Nije nam jasno na koji način će Vlada Srbije, naravno da u ovom kontekstu vi niste odgovorna adresa koja bi trebalo da da sve odgovore na pitanja, jer ovo je odraz političke volje vladajuće većine i uslova koje su međunarodne finansijske institucije ispostavile pred vas, ali zaista bih volela da vidim kako će izgledati, recimo, sredinom ove godine vaše obraćanje, ne vas lično nego izvršne vlasti, građanima Srbije.
Takođe, ono što građani Srbije isto moraju da znaju, a treba vrlo jasno i precizno da im se kaže, ne bi li se snašli, jer pomoći nema, da prežive jedan mesec, jeste da paket mera za MMF, o kojem smo mi pričali, a kako ističe uvaženi nezavisni ekonomski ekspert, u izveštaju MMF povodom odobravanja finansijskih sredstava Srbiji, 16. januara 2009. godine, konstatovano je da se očekuje realni vlast bruto domaćeg proizvoda od 3,5% u 2009. godini.
Šezdeset devet dana kasnije, 26. marta, na konferenciji za štampu povodom neformalnog dogovora o novom aranžmanu između MMF i Vlade Srbije, zvanični predstavnik ove finansijske institucije izjavljuje da će skoro sigurno Srbija zabeležiti pad u 2009. godini od minus dva posto.
Dakle, tu bi trebalo samo da se naglasi, možda i nije potrebno, ali javnosti radi, da je ovaj promašaj, za koji ipak mislimo da je nedopustiv kada je ovakva finansijska institucija u pitanju, 5,5 procentnih poena i da smo mi na osnovu loših procena formulisali i sprovodili našu ekonomsku politiku.
Sada tu dolazimo, vrlo verovatno, na teren političke volje, jer ne mogu da prihvatim da oni koji su školovani i stekli zaista značajne titule imaju vrlo jake i teške, u najpozitivnijem smislu, biografije, da su mogli da potpišu ovakav paket ekonomskih mera, a da prihvate uslove koje je naložio MMF, a da pri tom ne kažu ništa protiv toga.
Ono što takođe iznenađuje, kako to da svi koji su potpisali monetarnu, kreditnu i ekonomsku politiku u Srbiji na vreme nisu mogli da naprave makar približnu procenu šta sve može da se desi u 2009. godini. Čini se da mi nismo dobili ni zvaničnu informaciju o tome koliko ova kriza može da traje, makar u vremenu od tri do pet godina.
Ali, da se vratimo konkretnim podacima.
Ono što bi mogli, eventualno, da pretpostavimo, da će se ovi projektovani poreski prihodi ostvariti, vezano za carine i PDV na uvozne proizvode, to znači da na ukupne poreske prihode na godišnjem nivou dodamo još oko 40 milijardi dinara.
Naš realni bruto domaći proizvod, uz projektovanu stopu inflacije od oko 10%, već sada je na godišnjem nivou od minus 5%.
Kada je reč o paketu mera koji se predviđa za MMF, moj kolega mr Dejan Mirović se neprestano i neprekidno bavi međunarodnim finansijskim institucijama, pokušavajući da argumentovano kritikuje put približavanja EU, naše političko uverenje je da je ta smernica u potpunosti devastirala srpsku privredu i čini mi se da mi ipak nemamo ekonomski oporavljenu državu, priznaćete.
Nije čak ni ideja kako ćemo da izgledamo za pet do deset godina u smislu standarda EU, koliko će nas da košta približavanje samo statusu kandidata za ulazak u EU, s obzirom da smo svakodnevno svedoci toga koliko zaostajemo za standardima visokorazvijenih evropskih zemalja.
Naravno, ovom prilikom neću ponavljati ono što sam govorila svih ovih dana, a ticalo se analize mr Dejana Mirovića, koja se konačno oslanja, na prvom mestu, upravo na tu dilemu koja se pojavila posle ove stručne analize, a tiče se smanjenja deficita u odnosu na bruto domaći proizvod.
Ono što ovaj nezavisni ekonomski stručnjak dr Miljković kaže, ono što mi za sada imamo jesu zvanične informacije sa konferencije za štampu, održane 26. marta, kada je šef misije MMF konstatovao da projektovani budžetski prihodi nisu na planiranom nivou, pa se u budžetu stvara jaz, a zbog presušivanja inostranih izvora kapitala, otvara se veliki jaz u spoljnom finansiranju.
Dakle, taj isti gospodin konstatuje da je neophodan veliki paket mera fiskalnog prilagođavanja kako bi se budžetski deficit ograničio na 3%, što je maksimalni nivo koji se može finansirati iz neinflatornih izvora.
Ono što bi trebalo da zanima, a pričali smo sa ljudima koji se kreću u najrazličitijim mogućim krugovima od privrede pa nadalje, promišljaju ovu situaciju pokušavajući da naprave neku precizniju analizu, ono što nije ostalo potpuno jasno u srpskoj javnosti jeste šta sadrži taj paket mera koji je uslov finansijskih sredstava MMF.
Prvo, povećanje deficita budžeta na 90 milijardi dinara, što ne znači povećanje rashoda u budžetu, naprotiv, povećanje deficita je posledica smanjenja poreskih prihoda, te stoga kao druga mera je neophodno dodatno smanjenje rashoda u budžetu za oko 67 milijardi dinara.
Naravno, ni ovo nije bilo dovoljno, pa se treća mera odnosi na povećanje prihoda od oko 34 milijarde, kroz povećanje neoporezive osnovice na 12.000 dinara i povećanje poreske stope za 6% na nivo od 18% na sve plate, penzije, autorske i druge honorare.
Dakle, hronološki, ukoliko pratimo, jedna od poslednjih konstatacija je bila na pomenutoj konferenciji za štapu, koja nije mera ali jeste pravi hit, to je najava guvernera Jelašića da će 27. marta u Beču, uz podršku MMF, razgovarati sa predstavnicima matičnih kuća stranih poslovnih banaka da ne izvlače kapital iz Srbije. U međuvremenu, samo da vas podsetim, to se upravo i desilo.
Kada već o ovome pričamo, o merama za MMF, projekcija deficita budžeta od 90 milijardi nije samo tek puki iznos. To je informacija da smo mi, pri projekciji budžetskih prihoda i rashoda, prihvatili konstataciju da ćemo imati pad realnog bruto domaćeg proizvoda od minus 2%, uz inflaciju od oko 10% na godišnjem nivou.
Druga mera, mislim da je to za građane Srbije vrlo značajno, jeste prilično velikog opsega, a odnosi se na više pozicija, ali uštede u budžetu pronađene su na sledećim pozicijama, kao što je zamrzavanje plata i penzija, ušteda oko 13 milijardi dinara, smanjenje transfera lokalnim samoupravama, ušteda oko 15 milijardi dinara, smanjenje troškova Fonda za zdravstvo, ušteda oko četiri milijarde dinara, smanjenje za 40% troškova budžetskih korisnika koji ostvaruju i sopstvene prihode, ušteda oko 12 milijardi dinara, smanjenje rashoda za robe i usluge, što podrazumeva zabranu novog zapošljavanja i ukidanje reprezentacije, službenih putovanja i slično, što bi predstavljalo uštedu oko 18 milijardi dinara. Sa svim ovim uštedama budžetski rashodi se smanjuju na nivo koji se kreće u opsegu 680 do 690 milijardi dinara.
Da se na trenutak pomerim od ovih mera koje su bile predviđene za MMF, a pokušavamo što jasnije da odslikamo trenutno stanje i da napravimo perspektivu, makar u prvih pet meseci ove godine, ono što je značajno ovde reći je da ove uštede koje je predvideo MMF, konstatujući samo izvesne finansijske iznose i opet tu činjenicu da treba naš deficit da iznosi manje od 3% BDP, kako bismo mi ostvarili mogućnost da povlačimo sredstva drugih finansijskih institucija i banaka, a na prvom mestu da bi sanirali u najvećoj meri spoljni dug koji sada već iznosi negde oko 30 milijardi dolara, tiče se ljudi, korisnika ovih budžetskih pozicija, tiče se, takođe, svih nas koji bi trebalo da odgovorimo ono što jesu realni zahtevi, a jeste svakodnevno preživljavanje.
Pretpostavljam, ne da bih volela, potpuno sam uverena da ćemo mi do kraja ove objedinjene rasprave od vas čuti na koji način mislite da, kada se naprave veliki socijalni problemi, jer možemo da pretpostavimo takvu situaciju, na koji način država Srbija misli da izađe u susret stanovništvu, a na mesečnom nivou dve i po hiljade ljudi ostaje bez posla, makar prema izjavi gospodina Dinkića, koji je trebalo da bude ovde, a jeste ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Preko pola miliona ljudi je krajem prošle godine živelo ispod donje granice siromaštva, a sve je veći broj ljudi koji su u perspektivi da ostanu bez posla. Javna potrošnja, koja jeste bila predmet naše kritike, sada je dovoljno veliki ljudski problem. Ti ljudi koji su bili zaposleni u državnim i paradržavnim institucijama, ne svojom krivicom, nego zato što im je država omogućila da tu zasnuju svoje radne odnose, u nekom momentu ostaju bez svojih redovnih primanja.
Gospođo Dragutinović, pitam vas, ali opet znam da niste prava adresa da mi date taj sveobuhvatni odgovor, ali predstavnik ste Vlade, na koji način država Srbija misli da obezbedi finansijsku, socijalnu i ekonomsku sigurnost državljana Srbije koji su sada već u problemu.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, ono što moram da vam prenesem, a pretpostavljam da verovatno svi već znate, ova rasprava danas u načelu zaista je izazvala veliku pažnju javnosti.
Drago mi je što ste imali prilike da čujemo od prisutnog ministra prosvete kakva je situacija, kakvi su planovi.
Nažalost, ne možemo da se radujemo skraćenju budžetskih pozicija koje su predviđene za Ministarstvo prosvete i nadamo se da u tom delu, koji je zaista vrlo osetljiv, ipak efekti finansijske krize neće da se osete u onolikoj meri.
Ono što nama zaista nije jasno, analizirajući sve ove finansijske iznose koji su opredeljeni za određene oblasti, a trebalo bi da unaprede ili bar održe nivo razvoja u državi Srbiji, mi zaista izražavamo sumnju da će ovakav rebalans budžeta moći da isprati ekonomsku aktivnost tu do maja-juna. Bojimo se da će vrlo verovatno, ipak bez obzira na taj čuveni član 8. doći do rebalansa rebalansa budžeta.
Ne radujemo se toj činjenici. Najiskrenije, ne vidimo način na koji će moći da se izađe iz velikih problema sa kojima će se Srbija susresti, a pokušavam na dostojan način da predstavim moje kolege koje su dale značajan doprinos ovoj raspravi. Jedan od tih, na tu mladu ekipu smo vrlo ponosni, jeste i mladi kolega Ivan Ninić, koji redovno učestvuje u antikorupcijskom timu SRS i za ovu priliku je analizirao određene pozicije budžeta za koje mislimo da će građane Srbije da interesuju, a pretpostavljam da će gospođa Dragutinović da uzme učešće, naravno, odgovarajući na ovo što mi, kao poslanički klub SRS, ovde predstavljamo.
Dakle, ukoliko izvršimo analizu budžetskih prihoda i rashoda za prvo tromesečje ove godine, dolazi se lako do zaključka zašto je Vlada Srbije morala da predloži ovaj rebalans budžeta, za koji mi, kao SRS, mislimo da je rebalans budžeta naručen od MMF i da je dobrim delom ova međunarodna finansijska institucija uslovila ovakav rebalans budžeta.
Podaci govore da su prihodi budžeta u prvom tromesečju manji za 7,2% nominalno, a za 15,2% realno u odnosu na isti period prošle godine, dok su sa druge strane, izdaci ili rashodi u budžetu u navedenom periodu manji za 0,6 % nominalno, a 9,3% realno, ako poredimo samo prvo tromesečje ove i prošle godine.
Tako su budžetski prihodi, izraženi na kraju marta, iznosili 140,8 milijardi, a rashodi 154,3 milijarde dinara, što definitivno i nedvosmisleno ukazuje na to da je deficit budžeta u prvom tromesečju ove godine iznosio čitavih 13,5 milijardi dinara.
Ovaj deficit prvenstveno je nastao kao posledica povećanja budžetskih transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, i to za 28,9% ili čak 113 miliona evra više od planiranog, a odgovor na pitanje zašto je nastala ova budžetska rupa, ako znamo da su penzije zamrznute, krije se u činjenici da Fond PIO nije mogao samostalno da obezbedi dovoljno sredstava za isplatu penzija, jer je u prvom tromesečju 2009. godine drastično smanjen obim uplata doprinosa od strane poslodavaca u Srbiji.
O tome su kolege iz opozicije danas govorile. Ne bih da ponavljam ono što su rekli, ali je vrlo značajno da se ponovo apstrahuje da ovaj fond svakako treba da se oslanja na privredu, koja je, nažalost, sve više devastirana. Ova činjenica takođe govori i nama nalaže da postavimo sledeća pitanja: zašto je, recimo, u proteklom periodu smanjen priliv doprinosa u Fond PIO od strane poslodavaca; da li je to posledica otpuštanja radnika ili su to poslodavci počeli da isplaćuju zarade na crno, bez pripadajućih poreza i doprinosa? Onda već govorimo o sivoj ekonomiji. Ono što je, takođe, značajno, s obzirom na ove dve činjenice, a verujem da ćemo čuti odgovore i na ova pitanja, šta onda povodom ovog slučaja preduzimaju nadležni inspektori rada, šta preduzimaju inspektori Poreske uprave Srbije? Jednostavno je nemoguće da državne institucije nemaju odgovor na pitanje šta se to dešava sa prilivom sredstava u Fond PIO, ako znamo da puna tri meseca ovaj problem proizvodi budžetski deficit.
Takođe, ono što je neuporedivo, pa samim tim daje i vrlo male nade, zapravo, malog intenziteta, tiče se svih onih obećanja koja su napravila pravu revoluciju s početka 2000. godine, u šta je narod zaista poverovao - da će doći do reforme sistema, da će Srbija biti ekonomski oporavljena. Mi smo sada u 2009. godini i vrlo mali broj preduzeća je ostao da se proda ili rasproda.
Mi smo u 2009. godini, u kojoj nemamo preciznu informaciju gde su otišla sredstva iz privatizacionih fondova, na koji način su ta sredstva trošena? Iskreno, možda bi sva priča o budžetu, rebalansu budžeta i trošenju para budžetskih obveznika trebalo da počinje i završava sa činjenicom da mi nemamo završni račun, niti revizije završnih računa, tako da mi nemamo transparentan finansijski tok koji se odliva iz budžeta, odnosno narod ne zna na koji način se troše njegove pare.
Da je to izuzetno značajno svedoči ono što je moj kolega Ninić priredio za ovu priliku, a jeste primer, možda i odgovor zašto mi nemamo reviziju završnih računa, zašto mi ne znamo gde se troše budžetska sredstva koja su na teretu građana države Srbije, jeste činjenica da, recimo, situacija koja se desila 2006. godine, a koju je vrlo detaljno analizirao antikorupcijski tim SRS.
Dakle, budžetska inspekcija je u junu 2007. godine okončala četvoromesečnu budžetsku kontrolu. Ovo je vrlo važan primer koji bi nama mogao dati odgovore zašto mi kasnije i nemamo završne račune i revizije završnih računa, na koje sve načine su se trošila ogromna sredstva. Tu je dr Obradović u potpunosti u pravu, okasnilo se sa svim reformama u vremenu koje je ipak bilo mnogo srećnije i koje je imalo određenu finansijsku podršku da se provedu reforme, a sada smo u situaciji gašenja požara pred izbijanje ozbiljnih socijalnih konflikata. To je činjenica.
Dakle, primera radi, nalaz budžetske inspekcije iz juna 2007. godine, tiče se Ministarstva finansija, dakle, kontrola poslovanja Ministarstva finansija za 2006. godinu, da vas podsetim, tada je gospodin Dinkić bio ministar finansija, o ovoj kontroli je sačinjen zapisnik, da neko ne bi pomislio, ne daj bože, da je reč o zloupotrebi, službeni broj tog zapisnika je 401-00294/2007, koji sasvim sigurno može poslužiti kao vrlo plastičan primer trošenja budžetskih sredstava.
Pri tom, ono što mora da se kaže, tom prilikom budžetskim inspektorima na uvid nadležni iz Ministarstva finansija, recimo, nisu dali finansijski plan za 2006. godinu, koji je morao da bude sačinjen u skladu sa zakonom, niti su završni računi za 2005. i 2006. godinu bili sačinjeni u propisanoj formi, a na njima nije bilo ni potpisa odgovornih lica Ministarstva.
Dakle, ako jedan državni organ, poput Ministarstva finansija, nema finansijski plan i završni račun, kako se onda može očekivati od preostalih 10.000 budžetskih korisnika da imaju ove bazične dokumente o projekcijama i izvršenju budžetskih rashoda u toku godine?
Međutim, da se vratimo na nalaz budžetske inspekcije.
Takođe, mi ćemo kasnije tokom rasprave da damo jedan primer nenamenskog trošenja budžetskih sredstava, recimo, za grad Beograd, kroz odluku Vrhovnog suda Srbije da se određena sredstva vrate u budžet grada, ali o tom potom.
Dakle, mi danas govorimo o rebalansu budžeta, a imamo ovakve konkretne primere o kojima se nije govorilo i mi treba da poverujemo da će i ovo što je predviđeno rebalansom budžeta ići na pravi način.
Ono što je inspekcija tada utvrdila jeste da je samo na jednoj ekonomskoj klasifikaciji, reč je o 2006. godini, ministar finansija probio budžet za čak dve milijarde i 579 miliona dinara, jer je Zakonom o budžetu za 2006. godinu, za poziciju - nabavka domaće finansijske imovine Ministarstva finansija, bilo predviđeno i odobreno četiri milijarde 623 miliona dinara.
Ono što treba reći, tada je potrošeno čak sedam milijardi 383 miliona dinara.
Vrlo značajna stavka koja je tada uočena jeste 59,5 miliona dinara za čuvene usluge po ugovoru, u šta spadaju usluge informisanja za potrebe Ministarstva finansija. Samo da podsetim, u maju 2006. godine ministar finansija je uplatio "Euromoney'' magazinu - usluge informisanja javnosti u iznosu od 4,2 miliona dinara.
Dakle, faktura bez ikakvog prethodnog sprovođenja postupka koji je propisan Zakonom o javnim nabavkama.
Dakle, još jedna činjenica - inspekcija je utvrdila da je ministar finansija za budžetsku stavku - ostale stručne usluge u Ministarstvu finansija utrošio 66,4 miliona dinara, a da je iznos od 44,5 miliona dinara za ovu namenu utrošen iz sredstava primljenih od inostranih zaduživanja kod međunarodnih organizacija. Pri tom je Ministarstvo finansija na teret ove stavke Agenciji "Fitch ratings" iz Londona u martu 2006. godine platio čak 35 hiljada evra i to na ime godišnje naknade za održavanje kreditnoj rejtinga.
Dakle, iako je budžetska inspekcija imala nameru i želju da prekontroliše sve troškove, to im nije pošlo za rukom, jer su inspektori dobili odgovor da nadležna služba Ministarstva finansija ne raspolaže traženim dokumentima za navedene rashode.
Dalje je inspekcija utvrdila da je Ministarstvo finansija imalo rashod od 115,2 miliona dinara na teret specijalizovanih usluga, dakle, u ukupnoj sumi to ne može da se vidi po strukturi pozicija budžeta. Ali, evo primera kako su se trošile pare do sada i zašto smo mi sada u ovoj situaciji.
I da je pod nerazjašnjenim okolnostima, u cilju sprovođenja zaključka Vlade Srbije 00/198/2006. od 27. jula 2006. godine koji nosi oznaku, zaključen poslovni odnos sa preduzećem "Barbour, Griffith and Rogers" iz Vašingtona, a čime su ovom preduzeću iz budžeta plaćene usluge u iznosu od čak 368.000 američkih dolara.
Pri tom budžetska inspekcija u svom nalazu ne navodi o kakvom je angažmanu ovde reč, ali se ističe da nije bilo moguće utvrditi da je ovaj posao dodeljen u skladu sa procedurom koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. Pored toga, naknada za ove usluge je plaćena uglavnom unapred, a u kontrolisanoj dokumentaciji se nisu nalazili dokazi da su ugovorene i plaćene obaveze zaista izvršene.
Nama ovakvi primeri daju odgovore na pitanja i dileme koje postavljamo sve vreme, zašto nema završnog računa i zašto nema revizije završnih računa.
Takođe, na teret budžetske pozicije – specijalizovane usluge ispred Ministarstva finansija, koje je ministar zastupao kod firme, a nadam se da ću ovo dobro pročitati, jer je reč o švedskoj firmi "Krebfrol agatan", koju je kao izvršilac zastupao izvesni gospodin Danel, potpisan je veoma zanimljiv ugovor.
Predmet ovog ugovora, kako se navodi u inspekcijskom nalazu, pružanje savetodavnih usluga Republike Srbije u pregovorima sa EU i SAD, članovima Kontakt grupe, međunarodnim finansijskim institucijama, Pariskim klubom poverilaca, kao i susedima u regionu, a naročito o budućem statusu Kosova, evropskim integracijama Republike Srbije, regulisanje duga Republike Srbije, a u cilju postizanja značajnih ušteda za Republiku Srbiju.
Jedna od ugovorenih obaveza izvršilaca bila je pružanje taktičke podrške za sastanke sa ključnim međunarodnim sagovornicima. Period angažovanja ove firme bio je jul-decembar 2006. godine. Cena posla, koju je tadašnji ministar finansija ugovorio na teret budžeta Srbije, iznosio je čak 120.000 američkih dolara, ali mesečno, odnosno 720.000 američkih dolara za celokupni šestomesečni angažman, što je u dinarskoj protivvrednosti građane Srbije koštalo više od 40 miliona dinara.
Budžetska inspekcija je utvrdila da u delokrugu delovanja ministra finansija nije bilo zaključivanje ovakvog ugovora, a da stvar bude još gora i pored ugovorene obaveze da naručilac izvrši i dostavi pismeni izveštaj o realizaciji ugovora, inspektori na uvid nisu davali takav dokaz iz koga bi se videlo da li je i kako je posao izvršen.
Takođe, ono što je inspekcija utvrdila je da je ministar finansija 2006. godine na teret specijalizovanih usluga za realizaciju usluga Festivala "Egzit" 2006. transferisao sredstva istoimenom udruženju, i to u iznosu od 12 miliona dinara. To je urađeno preko Ministarstva finansija koje nije bilo nadležno za poslove kulture, a urađeno u suprotnosti sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu i pri tom ministar finansija nije doneo odgovarajuće rešenje, niti je sklopio ugovor o pravdanju i utrošku od 12 miliona dinara.
Ovo su tek samo neki od primera kako su se budžetska sredstva trošila i, takođe, vrlo plastičan, jasan i konkretan odgovor na redovno insistiranje opozicije zašto mi nemamo uvid u trošenje budžetskih sredstava i zašto građanima Srbije nije nikada dat precizan državni odgovor, na koji način su se sve vreme trošila budžetska sredstva po određenim pozicijama.
Takođe, ono što smo mi kao poslanička grupa SRS tražili, počev od 2000. godine pa naovamo: koliko je konkretno donacija ušlo u državu Srbiju i na koji način su sredstva dobijena iz donacija utrošena? To bi nama bio odgovor ko je zapravo zakočio reforme u državi Srbiji i čiji interes određeni deo izvršne vlasti sprovodi. Na osnovu ovakvih primera mi možemo da zaključimo da ne sprovodi interes srpskih građana.
Takođe, ono što bismo voleli da čujemo u svetlosti SSP jeste kome će ići na korist potencijalna primena jednostranog trgovinskog sporazuma sa EU. Ono što mi znamo jeste da se gubitak Srbiji beleži kroz 267 miliona evra.
Postavlja se pitanje, na osnovu ovakvih ekonomskih poteza i na osnovu ovakvog trošenja sredstava, šta je zapravo bila smernica ekonomske stabilnosti i šta je bila smernica ekonomske politike? Svi ovi primeri potvrđuju jedno: da je ovde reč o sistematskom i kontinuiranom urušavanju srpske privrede, a mislim da ćemo ubrzo svi saznati u korist čijih interesa. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, zaista još jednom protestujem što nismo u direktnom prenosu sve vreme ove rasprave. Iskreno ne mogu da razumem koji je to važniji direktni prenos.
(Predsedavajuća: Jesmo u prenosu sednice, narodna poslanice, verovatno niste bili u sali kada sam obavestila da prenos teče.)
Izvinjavam se, ali sam razumela do 19.00 časova, onda povlačim protest, ali moje protestovanje je imalo efekta, to mi je drago.
Zaista je izvanredno interesovanje svih ljudi koji ulažu određena sredstva da bi budžet i država Srbija funkcionisala i mislimo da smo dužni svim građanima Srbije da se na argumentovan način odnosimo prema ovoj raspravi, tako da nam je zaista dragocena analiza koju je napravio nezavisni ekonomski stručnjak dr Dejan Miljković, i ono što sam ostala, na osnovu ove analize, dužna da kažem, a mislim da je vrlo važno, jeste pregled po razdelima, da bi na kraju građani znali kako izgleda ovaj rebalans budžeta.
U razdelu 1, koji se odnosi na Narodnu skupštinu i njene stručne službe, sveukupno rashodi su smanjeni za oko 400 miliona dinara i sada iznose 1,6 milijardi dinara. Više od 50% ovog smanjenja odnosi se na smanjenje plata, ekonomska klasifikacija 411, i smanjenje poslaničkih dodataka, to je ekonomska klasifikacija 417, koja građanima u suštini vrlo malo znači.
U razdelu 2, koji se odnosi na predsednika Republike, rashodi su smanjeni za oko 25 miliona i sada iznose negde oko 126 miliona dinara.
Najveći deo smanjenja odnosi se na troškove putovanja koji su smanjeni za oko 22 miliona dinara.
Razdeo 3 se odnosi na Vladu. Tu postoji 14 pozicija. Neke od tih, zaista ne bih da zamaram građane pominjanjem svih tih pozicija, ali primera radi to su pozicija koje se odnose na kabinet predsednika Vlade, kabinet prvog potpredsednika Vlade, kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj, kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku, Generalni sekretarijat Vlade, Kancelarija za saradnju sa medijima, Kancelarija za evropske integracije, Služba za upravljanje kadrovima.
Ukupno smanjenje rashoda sa svih ovih 14 pozicija je negde oko 400 miliona dinara i sada iznosi oko 1,5 milijardi dinara. Uštede su uglavnom ostvarene kroz smanjenje plata, doprinosa, stalnih troškova, troškova putovanja, usluga po ugovoru, materijala itd.
Razdeo 4 i 5 se odnose na Ustavni sud i pravosudne organe.
Razdeo 8, koji se tiče Ministarstva spoljnih poslova, rashodi su smanjeni za oko 740 miliona dinara i sada iznose negde oko pet milijardi dinara. Ušteda od 740 miliona dinara je ostvarena na istim pozicijama kao i u okviru razdela 3.
Međutim, ono što je interesantno jeste da se javlja kasnije u okviru ostalih razdela, zapravo ekonomske klasifikacije 551, koja nije postojala u okviru razdela u Zakonu o budžetu. Ekonomska klasifikacija 551 se odnosi na nefinansijsku imovinu koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP, a raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se po posebnom aktu Vlade.
U okviru Ministarstva spoljnih poslova za ovu ekonomsku klasifikaciju izdvojeno je 150 miliona dinara. S obzirom na zaista značajna diskreciona prava Vlade povodom raspolaganja ovim sredstvima ne znamo na šta će se ova sredstva koristiti i da li će se uopšte koristiti, jer dopuna određenih članova predloga rebalansa budžeta, kao što je član 8, o tome sam govorila tokom današnje rasprave i ne bih se ponavljala, ali otvara mogućnost da se i ova sredstva ne iskoriste, a da se eventualno izbegne još jedan rebalans budžeta.
Razdeo 9 se odnosi na Ministarstvo odbrane i obuhvata vojnu odbranu, Inspektorat odbrane, Vojnu službu bezbednosti, Vojnu obaveštajnu službu. Ukupno smanjenje rashoda u okviru ovog ministarstva iznosi oko četiri milijarde dinara i shodno tome rashodi budžeta iznosiće 66 milijardi dinara. Ušteda od četiri milijarde ostvarena je u okviru funkcije 210 - vojna odbrana, i to kroz smanjenje plata, materijala. Plate su smanjene za nekih 800 miliona dinara, mašine i oprema.
Razdeo 10 se odnosi na MUP. Ukupni rashodi su smanjeni za oko dve i po milijarde dinara. Sada iznose 40,5 milijardi dinara. Plate su smanjene za 800 miliona dinara. Stalni troškovi su smanjeni za 450 miliona dinara. Materijal za 820, a u okviru ovog ministarstva javlja se pozicija 551 u iznosu od 450 miliona dinara.
Pretpostavljam, pošto su ova dva poslednja ministarstva vrlo značajna kada je reč o nacionalnoj bezbednosti zemlje, da ćemo ubrzo čuti na koji način mislite da se planovi i aktivnosti provedu za ova dva ministarstva, pogotovo za MUP, kada je od velikog značaja izrada biometrijskih pasoša.
Znamo da MUP nema dovoljno ljudi za obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Da li je to odnos izvršne vlasti prema jednoj od najznačajnijih akcija koja je bila na vrhu agende ovog ministarstva, a to jeste obračun sa korupcijom i organizovanim kriminalom.
Razdeo 12 se tiče Ministarstva finansija. Ukupni rashodi u okviru ovog ministarstva se ne smanjuju, već se povećavaju za 123 milijarde dinara. To ne znači, političke korektnosti radi, da ne smanjujete plate i sve troškove koje smanjuju ostala ministarstva, ali ono što bi trebalo reći jeste da u okviru funkcije 90, ekonomska klasifikacija 464, a to su dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, došlo je do rashoda za 29 milijardi dinara i ona sada iznose 207 milijardi dinara.
Od tih 29 milijardi, 24 milijarde dinara direktno povećavaju sredstva namenjena za penzije osiguranika zaposlenih, koje sada iznose 175,5 milijardi dinara. Sredstva namenjena za penzije osiguranika poljoprivrednika ostaju na nivou od 13 milijardi dinara.
Ukoliko se ovo tumači kao povećanje sredstava, u smislu povećanja penzija, onda bi to tumačenje bilo potpuno pogrešno. Ispravićete me ukoliko je naše tumačenje loše, ali pad ekonomske aktivnosti direktne implikacije ima na punjenje Fonda PIO, jer u okviru ukupnih primanja Fonda socijalni doprinosi osiguranika zaposlenih čine 52%, tj. oko 240,5 milijardi dinara.
Ono što bi građane vrlo interesovalo u ovoj situaciji jeste pojašnjenje ovoga o čemu govorim, ali pretpostavljam da je donekle jasno da sa padom ekonomske aktivnosti pada i nivo učešća ovih doprinosa, te je stoga potrebno povećati izdvajanje u budžetu kako bi se postojeći nivo penzija održao. To znači da Vlada planira i veći pad ekonomskih aktivnosti, s obzirom na novu poziciju budžeta, ali se to jasno ne govori. Voleli bismo da čujemo da li je to tako ili nije.
Iza ovih brojeva stoje ekonomski mehanizmi, ali prostim brojevima, kao što znate, ne rešavaju se socijalni i ekonomski problemi. Možemo da pretpostavimo šta bi sve moglo da se desi ukoliko pad ekonomske aktivnosti bude još veći. Ova pozicija govori da je to moguće.
Povećanje rashoda takođe od 29 milijardi dinara je plaćeno smanjenjem transfera ostalim nivoima vlasti za oko 15 milijardi dinara i to je jedna od ekonomskih mera Vlade. Pitanje je da li je smisleno pitanje – da li je ovo smanjenje transfera ostalim nivoima vlasti za oko 15 milijardi dinara celishodan ekonomski potez? Mislimo da ovo znači velike probleme tim nivoima vlasti da provode i obezbede normalan život u svojim sredinama.
Povećanje od 29 milijardi, smanjenje od 15 milijardi dinara, daje nam plus od 14 milijardi dinara. Postavlja se pitanje – gde je ostatak od 123 milijarde dinara povećanja rashoda u okviru razdela 12. Ostatak povećanja nalazi se u okviru razdela – Uprava za trezor, funkcija 170, transakcije vezane za javni dug.
U okviru ove funkcije vidi se povećanje rashoda na ekonomskoj klasifikaciji 611, a to je otplata glavnice domaćim kreditorima za 102,6 milijardi dinara. Takođe se beleži rast na ekonomskoj klasifikaciji otplate domaćih kamata, da preskačem ove brojeve klasifikacije, građanima to ništa ne znači, to je za 5,6 milijardi dinara i ovo su brojevi koji objašnjavaju povećanje rashoda od 123 milijarde dinara i potvrđuju stav o kojem smo danas pričali, a tiče se kratkoročnog zaduživanja države od preko jedne milijarde evra. Da je to kratkoročno, naravno, pokazuje rast rashoda za otplatu kamate domaćim kreditorima.
Ono što doktor Miljković takođe priznaje i primećuje u članu 2, da je 80 milijardi dinara od poslovnih banaka, a ostatak država planira da ostvari kroz prodaju tromesečnih državnih hartija od vrednosti.
Plan aukcije ovih hartija od vrednosti do kraja godine u proseku podrazumeva četiri aukcije mesečno i na poslednjih nekoliko aukcija država je zabeležila stopostotnu realizaciju i na taj način obezbedila nešto manje od tri milijarde dinara po aukciji.
Načelno tu nije ništa sporno, međutim, ostaje pitanje zašto to država radi? Da pojasnimo - da li to znači da država planira, ako zaista veruje da će ekonomske mere održati nivo ekonomske aktivnosti, shodno tome nivo projektovanih ukupnih poreskih prihoda?
Sasvim sam sigurna da ćemo čuti na kraju i gospođu Dragutinović.
Naravno, mi smo govorili svih ovih dana o kritikama Vladinih mera štednje.
S jedne stane, verovatno da je ekonomski i matematički prihvatljivo da se govori u terminu štednje, međutim, mi zaista tvrdimo da je potpuno neprihvatljivo, s obzirom na sve ono što smo danas izneli kao konkretan podatak, recimo smanjenje transfera za 15 milijardi dinara lokalnim samoupravama, pa onda smanjenje troškova javnih preduzeća, tako što će uplatom 100% svoje dobiti sva javna preduzeća obezbediti budžetsku uštedu od pet milijardi dinara.
Takođe, kada smo govorili o smanjenju troškova RZZO, da ne ponavljam, čuli smo, lica koja nemaju načina da sebi obezbede egzistenciju biće u značajnoj meri ugrožena ovim merama.
Ono što moramo da kažemo jeste da se sve ovo dešava u periodu kada se videlo da reformski kurs nije postajao, da je postajalo zaista nenamensko i neodgovorno trošenje budžetskih sredstava, da privatizacioni prihodi nisu iskorišćeni u punom kapacitetu, da mi zapravo ne znamo kako izgleda transparentno trošenje budžetskih sredstava.
Primera radi, spoljni dug države je vrtoglavo rastao, 2000. godine je bio 10 milijardi dolara, 2008. godine 28,6 milijardi dolara. Takođe konstatovana je i ogromna zaduženost privrede i stanovništva. Kod domaćih banaka stanovništvo duguje oko 400 milijardi dinara ili 4,3 milijarde evra, privreda duguje 876 milijardi dinara ili 9,2 milijarde evra.
Privrednici duguju 47 milijardi dinara ili oko 500 miliona evra, ukupan dug u bankama iznosi oko 1.323.000.000 dinara ili oko 14 milijardi evra. Spoljni dug Republike Srbije iznosi oko 21,5 milijardi evra. Spoljni dug prema bankama iznosi oko 35,5 milijardi evra, ili oko pet hiljada evra "per kapito", odnosno po svakom građaninu Republike Srbije.
Ukoliko se ovaj dug pretvori u prosečnu platu, ispada da svaki građanin mora izdvojiti 15 prosečnih zarada za namirenje obaveza prema bankama i prema inostranstvu.
Ogroman deficit u spoljnoj trgovini, koji se povećava iz godine u godinu, 2001. godine je iznosio 2.837.000.000 evra, u 2008. godini ostvaren je spoljnotrgovinski deficit od 8.152.000.000 evra, ogroman deficit u platnom bilansu.
Tekući transferi, poređenja radi 2001. godine – 977 miliona evra, a 2008. godine deficit je bio 6.173.000.000.
Kada je reč o deficitu u fondovima osiguranja PIO i zdravstvenog osiguranja, trenutna obaveza građana i pravnih lica fondu PIO iznosi oko 35 milijardi dinara. Ono što mi predviđamo jeste da će ovo biti vrlo teško naplativo zbog nelikvidnosti privrede i nemogućnosti prinudne naplate kod građana.
To su takođe problemi u koje će država da zapadne, jer u jednom momentu građani neće moći da odgovaraju na sve obaveze koje je država iznela pred njih.
Takođe, smanjenje zaposlenih. Čuli smo danas podatak, na osnovu izjave gospodina Dinkića, da 2,5 hiljada ljudi mesečno ostaje bez posla. Ogroman deficit budžetskih sredstava koji se povećava iz godine u godinu, ogromna javna potrošnja, 2000- osam hiljada ljudi, 2008-28 hiljada ljudi.
Drastično osiromašenje stanovništva. Potrošačka korpa iznosi oko 1,27 prosečnih plata.
Realan pad prosečne plate u 2007. godini je 435 evra i to su podaci koji neumitno govore da mislimo da Vlada neće moći da ispuni ono što predviđa ovaj rebalans budžeta i da neće moći da obezbedi ni ekonomsku ni socijalnu sigurnost građana.
Vi ćete nas demantovati, ali ovo je naše uverenje.
Ono što zaista želimo da podsetimo, mislim da je to primer o kojem treba najčešće da se priča i da se često ponavlja, jeste primer solidarnosti u ovakvin kriznim momentima. Imam utisak da opozicija, na prvom mestu SRS, nije krenula da priča o primanjima direktora o javnim preduzećima, da se oni nikada sami ne bi setili, niti država, da intervenišu u tom smislu.
Ne govorimo da su se ti ljudi ogrešili o zakon, već je bila stvorena klima u okviru koje su ti ljudi zarađivali astronomske iznose.
Nedopustivo je da se, nekoliko meseci, kada se zaista desilo urušavanje finansijskog sistema sveta, mi smo imali činjenicu da je gospodin Krišto, direktor JP Aerodrom "Nikola Tesla", zarađivao otprilike 20 hiljada evra, gospođa Uzelac, direktor Centralnog registra, oko 15 hiljada evra, gospođa Jeftimijević, predsednik Upravnog Odbora NIS-a, negde oko 6,5 hiljada evra, Miloš Milanković, direktor JP Elektromreže Srbije, negde oko šest hiljada evra, Radovan Jelašić oko pet hiljada evra.
Sve poslaničke grupe su dobile dopis od gospodina Jelašića kojim on upoznaje poslaničke grupe da je smanjenje plata koje je predviđeno za NBS neustavna kategorija i ono kako mi možemo da razumemo tu odluku, da gospodin Jelašić neće pristati na mere Vlade i to je sredina u okviru koje mi govorimo o onome što može da dovede samo do jednog zaključka, da određeni deo koji potpisuje finansijske i ekonomske tokove u državi Srbiji ipak ne provode srpski interes.
Govorili smo o aranžmanu sa MMF i ostalim međunarodnim finansijskim institucijama za koje se pokazalo da nisu u korist Srbije, SSP, u okviru toga jednostrana primena Trgovinskog sporazuma u gubitku od 267 miliona evra za građane Srbije. Mislim da dovoljno govori o sebi.
Činjenica da smo mi jedina država koja na taj način ulazi u trgovinski sporazum sa EU takođe dovoljno govori.
Gospođa Dragutinović će nam vrlo verovatno odgovoriti na pitanje kome ide u korist ova jednostrana primena Trgovinskog sporazuma. Naša uverenja su da ide u korist gospodinu Miškoviću i "Delti" i o tome smo pričali svih ovih dana.
Na kraju u preostalom vremenu, ono što bi takođe htela za kraj da kažem, nadam se da je ova rasprava danas bila zasnovana na argumentima i da ste ovo razumeli, naravno kao političku vizuru SRS. Naše političko uverenje je da je izabran zaista pogrešan put, taj put nas košta, nismo se na tom putu oporavili, nemamo privredu koja ispunjava dobre standarde, naprotiv, imamo mnogo velike probleme jer se neko godinama neodgovorno ponašao prema resursima Srbije.
Mi smatramo da je za državu Srbiju jedini ispravni put kompatibilnost tržišta, dakle put Istoka. Da je to tačno, to je čak i potvrdio, nisam mogla da verujem svojim ušima, pa sam i konsultovala stenograme, gospodin Dinkić pre neki dan, kada je u tragovima bio prisutan ovde, pa je rekao – ko zna kada ćemo mi biti članica EU i zato nije loše da se okrenemo Rusiji, Belorusiji, ostvarivanju sporazuma sa istočnim zemljama.
To je ono o čemu mi sve vreme pričamo, ali da to nije samo naša priča, svedoči i da, prema najnovijim istraživanjima koja su objavljena, 65% građana takođe veruje da je Srbija na pogrešnom putu. Dakle, oni čak i sve ovo o čemu danas pričamo ne moraju da znaju, ne moraju da razumeju, oni naprosto loše žive i za taj loš život, odnosno preživljavanje neko mora da snosi odgovornost. U ovom kontekstu priče za tu odgovornost može da snosi jedino izvršna vlast.
E sad, kao što sam rekla …
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Samo da završim rečenicu. Dakle, ova situacija nije prva situacija prvi put u našoj istoriji, nadamo se da ćemo izvući pouke i konačno razmišljati o ekonomskom oporavku države Srbije. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, gospodine prvi ministre Cvetkoviću, pre nego što konkretizujem pitanja, za koja se nadam da ćemo čuti odgovore vrlo brzo, moram zaista da izrazim i veliko nezadovoljstvo što nije prisutna gospođa Malović, ministar pravde, jer se veći deo pitanja, vezano za zahtev koji je podnela SRS, odnosi isključivo na njenu nadležnost.
Da ne trošim više vreme, ono što poslanički klub SRS zanima jeste detaljna informacija o sledećem događaju. Dakle, došli smo u posed informacije da je 12. oktobra 2008. godine u 11.00 časova u Bujanovcu održan okrugli sto, koji su organizovale organizacije "Help" i "UNDP", na kome su, pored ostalih, učestvovali Vilijam Montgomeri i Nebojša Čović. Tema ovog okruglog stola bila je uspostavljanje čvršćih veza između Kosova i regiona Preševa i Bujanovca, što bi po njima podrazumevalo jačanje ekonomskih veza, otvaranje kulturnih i prosvetnih centara na Kosovu i obrnuto. Takođe se insistiralo na priznavanju diploma koje su izdane od strane kosovskih institucija.
Ukoliko ovo zaista jeste tačno, a mi znamo da Vlada i nadležne institucije koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom imaju ovu informaciju i mi tražimo zvaničnu detaljnu informaciju o ovome i smatramo da je ovo nečuveni skandal, a samim tim i dokaz odnosa srpske vlade prema nezavisnosti KiM. Dakle, očekujemo detaljnu informaciju povodom ovoga u najskorijem mogućem roku, kao i, naravno, informaciju šta će Vlada Srbije preduzeti po ovom pitanju.
Sledeće pitanje koje želimo da uputimo prvom ministru, s obzirom da ostali predstavnici Vlade nisu tu, recimo gospodin ministar unutrašnjih poslova, jeste status privatnih obezbeđenja na teritoriji države Srbije.
Mi znamo da u okviru "Strakon sekjuritija" određeni broj akcija imaju gospodin Vilijam Montgomeri i njegova supruga Lind Montgomeri. Reč je o 60.000 ljudi koji su uposleni u okviru ovih privatnih preduzeća. Negde oko 40.000 ljudi je pod oružjem. Složićete se da je to ozbiljan broj ljudi pod oružjem koji nisu u okviru sistema unutrašnjih poslova.
Očekujemo odgovor na ovo naše saznanje, ali zvaničan odgovor Vlade Srbije. Takođe očekujemo odgovor na pitanje kako je moguće da sistem privatnog obezbeđenja ne bude u okviru sistema unutrašnjih poslova i da MUP ne vrši nadzor nad radom ovih ljudi.
Ono što je takođe izuzetno značajno, a tiče se sastanka koji je moj kolega Milorad Buha, i to je treće pitanje za prisutne predstavnike Vlade, imao juče.
Dakle, on je primio delegaciju radnika "Prve Petoletke". Reč je o 600 radnika iz Trstenika koji su protestovali ispred Vlade i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja zbog štetnog ugovora koji je sklopljen između Agencije za privatizaciju i ukrajinske firme iz Lavova. Osnovni problemi su bili u odredbama ugovora koji ne garantuju radnicima ostvarenje prava iz radnog odnosa i održavanje proizvodnje i osnovne delatnosti.
Oni su mom kolegi Buhi rekli da zaista niko nije imao sluha, te ih niko nije ni primio od onih od kojih su tražili prijem na razgovor, što takođe smatramo skandalom par ekselans. Reč je o 600 ljudi kojima se uskraćuju određena prava. Oni zahtevaju raskid ugovora o privatizaciji, a mi tražimo detaljnu informaciju povodom privatizacije "Prve Petoletke" i da se preispitaju sve odredbe ovog spornog ugovora koje se tiču ostvarivanja radnopravnih odnosa, dakle, 600 radnika "Prve Petoletke" iz Trstenika. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, još jednom izražavam užasno razočarenje što o ovoj temi pričamo danas u prisustvu samo jednog poslanika SRS-a. Udaljena su 52 poslanika sa ovog redovnog zasedanja. Tema jeste ocena zakonitosti raspuštanja Skupštine gradske opštine Zemun i obrazovanje privremenog organa gradske opštine Zemun. Napravljeni su užasni pravni presedani i, iskreno, u ovom momentu imam problem, zaista ne vidim ko bi mogao da mi odgovori na pitanja koja smo pripremili za ovo redovno zasedanje. Gospodin Marković trenutno nije u sali.
Gospođa Malović, kao ministar, pravde nije tu. Sumnjam da bi premijer mogao da mi da adekvatan odgovor na sve ono što zanima građane Zemuna, sve one građane koji su glasali za SRS, a na prvom mestu i celokupnu srpsku javnost, koja je, zbog brutalne kampanje koja se provodi nad SRS, bila potpuno dezinformisana u smislu šta je pozadina uvođenja privremenih mera u gradsku opštinu Zemun.
Iskreno, ne znam kako će ovo da funkcioniše. Možda je ovo pitanje, gospođo Čomić, za vas. Ako smo osmislili da ovo funkcioniše kao interaktivna aktivnost između nas i predstavnika Vlade, zaista sam u problemu, jer ja nemam ovde prisutnog ministra pravde.
Ako postavim pitanje za ocenu ustavnosti donetih odluka ministru pravde, kako ću dobiti odgovor na to? Možda treba da se zakaže telefonska sednica parlamenta na kojoj bismo raspravljali na ovu temu, ali mislim da je potpuno nedopustivo da se o ovako značajnoj temi priča u prisustvu samo jednog poslanika, a da resorni ministar, na koga se odnosi najveći deo pitanja, apsolutno nije prisutan. Ko je ovde pogrešio? Da li vladajuća većina ili gospođa Malović?
Zaista bih volela da znam šta je razlog nedolaska na ovu sednicu, jer pretpostavljam da ste gospođu Malović na vreme obavestili. Ono što jeste prvo pitanje je da nam se da precizan odgovor – da li je na vreme obaveštena, pa je ignorisala prisustvo na ovoj sednici? Koji je razlog neprisustvovanja sednici parlamenta? Mi očekujemo odgovore na pitanja koja su baš u njenoj nadležnosti. Na koji način mislite da dalje raspravljamo na ovu temu?
Ovo je nedopustiva slika, koja bi trebalo da se zabeleži pred očima srpske javnosti, koja nam daje odgovor da je celokupan postupak uvođenja privremenih mera u opštinu Zemun potpuno nelegalan, samim tim što ovoj sednici ne prisustvuje ministar pravde. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, zaista mi je neprijatno, ali predstavnicima Vlade i prvom ministru moram da kažem – džabe ste dolazili.
Ono što mi sada nećemo čuti, a tiče se zakonitosti raspuštanja Skupštine gradske Opštine Zemun i obrazovanja privremenog organa gradske Opštine Zemun, nećemo čuti zato što ministar pravde nije prisutan, zato što je gospodin Marković nestao i zaista je ostao samo trag njegovog postojanja za tim stolom. Njega nema. Ne znam da li bi gospodin Đelić mogao da odgovori, vrlo verovatno da, ali nije nadležan i vlastan da priča na ovu temu. Potpuno sam uverena da bi gospođa Dragutinović dala kvalifikovano mišljenje u određenom delu, ali opet nije vlasna da govori na ovu temu. Prvi ministar se drži teme, tako da ja ne znam s kim sada pričam. I to je meni zaista ogroman problem.
Dakle, mi smo hteli da prikažemo srpskoj javnosti da je zaista izvršeno potpuno storniranje celokupnog korpusa prava, zakonitosti u proceduri kada je reč o uvođenju privremenih mera u opštini Zemun, da je došlo do užasnih intervencija na donošenje sudskih odluka. Mi za to imamo dokaze.
Mi smo očekivali da će ministar pravde da učestvuje u ovoj raspravi. Mi takođe imamo dokaze da je gradska uprava preuzela na sebe, ali gospodin Marković je s namerom izbegao da odgovori na to pitanje, da ocenjuje ustavnost donošenja određenih odluka. Mi takođe nećemo čuti odgovor na ovo pitanje.
Ali, šta smo čuli i šta smo saznali? Da je, zapravo, protivzakonito uvedeno stanje u opštinu Zemun i to je jasna poruka ovog dela zasedanja. Dakle, prekršeno je sve što se tiče zakonske regulative. Nepostojanje nadležnog ministra da odgovori na ova konkretna pitanja, da prokomentariše konkretne dokaze, konkretne pravne akte, da da konačno konkretan odgovor, nama je zaista detaljan odgovor za sve.
Dakle, građani Srbije bi trebalo ovog momenta da shvate u kakvoj državi mi to živimo, da je Zemun raspušten političkom odlukom i političkom voljom, da iza toga zaista stoji ozbiljan projekat razbijanja SRS, a to što nadležni ministar nije tu da da odgovor na ovo pitanje, nama svedoči o svemu. Govorim o gospođi Malović. Gospodin Marković naravno može da ostane, pošto je i predlagač Zakona o političkim strankama, u okviru kojeg ćemo mi takođe uzeti učešća. Ali, na prvom mestu, potpuno je nedopustivo da poslanici SRS nisu tu i da se priča na ovu temu. Izvinjavam se, poštujem proceduru, poštujem pravila. U znak solidarnosti sa mojim kolegama, u znak protesta što gospođa Malović nije tu, solidarnosti sa ostalim pripadnicima opozicije, i ja napuštam u ovom delu sednicu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na obrazlaganje amandmana, želela bih samo da nagovestim da ću vrlo verovatno koristiti vreme predviđeno za poslaničku grupu. Dakle, ići ću preko ona dva minuta. Hvala.
Pre nego što pređem na sam tekst amandmana na član 1. predloženog zakona vrlo je značajno da se zahvalim gospodinu Markoviću, resornom ministru, koji je prisutan (nadam se da će biti i tokom celokupne rasprave u pojedinostima), zbog toga što je u prepodnevnom delu zasedanja zapravo samo ponovio ono što sam rekla pre nego što smo se rastali, a o tome će verovatno biti reči kroz primere kako funkcionišu lokalne samouprave, na koji način se tretira rad političkih stanaka i tokom rasprave u pojedinostima.
Dakle, mislim da će srpskoj javnosti i građanima Srbije, koji su nam zaista najdragoceniji, biti vrlo jasno na šta je Srpska radikalna stranka želela ovim amandmanom da ukaže ukoliko pročitam član 1. Predloga zakona o političkim strankama. Predlagač je predvideo da član 1. glasi ovako: "Ovim zakonom uređuje se osnivanje i pravni položaj političkih stranaka, upis i brisanje iz registra, prestanak političkih stranaka i druga pitanja značajna za rad političkih stranaka."
Predlog našeg amandmana je da se član 1. menja i glasi: "Ovim zakonom se uređuje način osnivanja političkih stranaka u Republici Srbiji, pravni položaj političkih stranaka, upis i brisanje političkih stranaka u odgovarajući registar koji vodi državni organ i druga pitanja važna za delatnost političkih stranaka. Pri tumačenju i primeni odredbi ovog zakona to se mora činiti u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva radi demokratskog oblikovanja volje građana."
Smatrali smo da ovaj član 1. mora da bude precizan i jasan i u obrazloženju smo dali nekoliko rečenica koje bi trebalo da pojasne svrhu ovog amandmana. Zbog građana Srbije, a opet u sklopu kampanje koja se vodi protiv SRS u smislu podnošenja velikog broja amandmana, zaista smo se trudili da odgovorimo na svako predloženo zakonsko rešenje i s namerom čitam obrazloženje ovog amandmana.
Dakle: "Amandmanom se vrši intervencija na navedenom članu Predloga zakona, a sve sa ciljem da se Predlog zakona usaglasi sa članovima 5, 55. i 102. Ustava Republike Srbije. Pored navedenih članova i druge odredbe Ustava Republike Srbije nalažu da se odredbama predloženog zakona maksimalno očuva sloboda i pravo građana na političko udruživanje i stvore uslovi da političke stranke mogu da ispune obavezu demokratskog oblikovanja političke volje građana.
Da bi se to postiglo moraju se pronaći mehanizmi koji bi nadalje sprečili politički progon, krađu mandata, izigravanje izborne volje građana i zaustavio svaki pokušaj uspostavljanja totalitarizma. Predloženi amandman ima za cilj da svaki nasrtaj na demokratiju i slobodu građana zaustavi."
Ovo je, naravno, Poslaničkom klubu SRS i te kako važno, ako ne i najznačajnije, jer valjda je jasno da smo se svi zajedno svojevremeno borili za uspostavljanje demokratskih načela, poštovanje demokratskih procedura, parlamentarnu demokratiju i nesmetani razvoj političkih stranaka, odnosno višestranačja u Srbiji. Uostalom, primer predsednika naše stranke, u smislu robijanja pod totalitarnim sistemom, dovoljno govori o doprinosu koji je Srpska radikalna stranka dala uspostavljanju parlamentarne demokratije.
S obzirom na to da se sećam da je gospodin ministar rekao da je svrha ovog zakona uvođenje reda u politički život u Srbiji, mi, i to je naše političko uverenje, izražavamo sumnju da će ovaj zakon zaista dovesti do uvođenja reda zato što reda nema jer nema političke volje da se poštuje ono što jesu osnovni principi demokratije.
Nećete zameriti, pretpostavljam, ali ono što je naša polazna osnova, odakle svi polazimo i gde se svi vraćamo i tu zaustavljamo, to je naravno Ustav države Srbije. Možda je čak i neki put besmisleno govoriti o onim načelima koja Ustav nalaže, pogotovo u situaciji kada se zapravo dešava napad na ustavni poredak države Srbije, pa samim tim i derogiraju određena ustavna načela, konkretno kao što je teritorijalna celovitost i sprovođenje suvereniteta na delu teritorije Kosova i Metohije.
S tim u vezi je svakako i vrlo značajan odgovor na pitanje da li će se ovaj predlog zakona sprovoditi na delu Kosova i Metohije.
Onda bismo vrlo verovatno, u zavisnosti od vašeg odgovora, dobili i odgovor na pitanje da li država Srbija postoji na tom delu ili smo mi pod okupacijom, a onda je i ova slika parlamenta i sve ovo što se dešava u okviru parlamentarnog života na političkoj sceni Srbije potpuno jasno, onda definitivno nekome ni ne treba parlamentarna demokratija u Srbiji.
Ali, mi ćemo se truditi, nadam se uspešno, da građanima Srbije objasnimo naše političko delovanje, odakle protest Srpske radikalne stranke u parlamentu, da li je protest jedne političke stranke opravdan, u smislu represije, i šta je ono što jeste zaista konkretna politička klima 2009. godini u državi Srbiji.
Međutim, ono što je takođe značajno, s obzirom da obrazloženje amandmana koji smo podneli svakako ojačavaju upravo pomenute članove Ustava Republike Srbije, građanima zaista ništa ne znači ukoliko mi kažemo da su to članovi 5, 55. i 102, ali mislim da je vrlo dragoceno za dalju raspravu da se upravo ti članovi citiraju.
Dakle, u delu koji nosi naslov Političke stranke član 5. Ustava Srbije kaže: "Jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana. Osnivanje političkih stranaka je slobodno. Nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi."
Bili bismo zaista zadovoljni, gospodine ministre, da čujemo kakav je odnos resornog ministarstva, samim tim i Vlade Srbije, u smislu stava 3. člana 5. u kojem se kaže da je nedopušteno delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kakav tretman imaju političke stranke koje deluju na teritoriji Kosova i Metohije, koje su svojim delovanjem direktno izvršile nasilno rušenje ustavnog poretka države Srbije i na koji način će vaše resorno ministarstvo i Vlada Srbije da odgovori, u smislu stava 3. člana 5. Ukoliko nema zvaničnog odgovora, onda mi i ne treba da pričamo o najvišem zakonodavnom aktu.
Zaista ne bi ni trebalo onda da se igramo demokratije, jer očigledno je da se ovde zaista samo igramo demokratije.
Član 55, na koji smo se mi takođe pozvali u obrazloženju ovog amandmana, govori o slobodi udruživanja i vrlo je važno da se citira jer će nadalje naša rasprava da ide baš u tom smeru.
Dakle, u 1. stavu se kaže: "Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja. Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ u skladu sa zakonom. Zabranjena su tajna i paravojna udruženja. Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prav ili izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje. Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije, pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka."
Vrlo je značajno, u smislu člana 55. stava 4, da, recimo, imamo saznanje da li je država Srbija uputila zahtev Ustavnom sudu, ili bilo koja institucija vlasna da to uradi, u smislu zabrane delovanja udruženja koje vrši nasilno rušenje ustavnog poretka. Zaista je značajan broj udruženja sa teritorije Kosova i Metohije koja ruše ustavni poredak države Srbije samim tim što imaju paralelne institucije koje apsolutno ne priznaju Ustav države Srbije.
Takođe, ono što je i te kako značajno, a pogotovo za dalju raspravu u pojedinostima, i tiče se funkcionisanja i smisla postojanja političkih stranaka, izbornog sistema, jesu zapravo poslanički mandati. Mi ćemo takođe biti vrlo radosni ukoliko budemo imali prilike da čujemo mišljenje resornog ministra što se tiče prekrajanja izborne volje, pa da nam, recimo, kaže na koji način će država reagovati nadalje u smislu uvođenja reda u politički život i stvaranja normalne i konstruktivne političke atmosfere u kojoj će političke stranke, bez obzira na svoje političko uverenje, moći nesmetano i ravnopravno da učestvuju u političkom životu. To za sada nije činjenica, ali ćemo se time pozabaviti kasnije.
Još jedan vrlo značajan član Ustava na koji smo se mi pozvali u ovom obrazloženju je član 102. Ustava Republike Srbije, koji govori o položaju narodnih poslanika. U stavu 1. se kaže da mandat narodnog poslanika počinje da teče danom potvrđivanja mandata u Narodnoj skupštini i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skupštine. Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.
"Narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa. Izbor, prestanak mandata i položaj narodnih poslanika uređuje se zakonom."
Želeli bismo da čujemo i odgovor ministra koji će biti prisutan u raspravi u pojedinostima na koji način želi da uveri Poslaničku grupu SRS, koja je 11. maja 2008. godine osvojila najveći broj opozicionih mandata. Dakle, samostalno je izašla kao politička stranka na parlamentarne izbore, broj mandata je bio 78, lista za koju se glasalo bila je lista SRS - dr Vojislav Šešelj. Nekoliko meseci kasnije ta lista je ostala bez 21 mandata.
Takođe je važno reći, da bi javnost u Srbiji bila potpuno informisana o pozadini narušavanja političke klime, o čemu je ovde takođe reč kada raspravljamo o Predlogu zakona o političkim strankama, mi smo kao parlamentarna stranka krajem prošle godine povodom usvajanja budžeta, s obzirom na to da je malo falilo da se pređe na privremeno finansiranje, vrlo vlasno ušli u pregovore sa DS, odnosno sa gospodinom Dušanom Petrovićem, u smislu stvaranja političke klime koja je trebalo da proizvode konkretan rezultat, a to je usvajanje budžeta i onemogućavanje prelaska na privremeno finansiranje. Procenili smo da je to zaista vrlo važno za državu Srbiju, za građane države Srbije, a i za stvaranje političke klime.
Ono što je bio predmet dogovora – i to nije predmet nikakvih tajnih dogovora, sve političke stranke u cilju stvaranje dobre političke atmosfere se dogovaraju, svako zasedanje izgleda baš tako kako se dogovori sprovode – jeste povratak otetih mandata SRS, smena predsednika Administrativnog odbora i odustajanje od nezakonitog uvođenja privremenih mera u opštini Zemun.
Mi smo dobili uveravanja od gospodina Dušana Petrovića da će taj dogovor biti ispoštovan i svoj deo dogovora smo, i ovo srpska javnost mora da zna, ispunili, i to nije ništa sporno. Sporno je bilo sve ono posle; umesto svega onoga što je bio predmet dogovora, Srpskoj radikalnoj stranci nisu vraćeni mandati.
Što se tiče tri ostavke kojima smo raspolagali, predali ih Administrativnom odboru, jedna ostavka je bila sporna jer su bili pogrešni podaci. Osoba koja je to uradila znala je da radi upravo to što je uradila i nisu predmet ove rasprave ti ljudi, niti će biti.
Osobe kojima se obraćam su pripadnici najveće stranke u vladajućoj koaliciji, jer ovde je vlast bila na ispitu i, gospodine ministre, taj ispit niste položili.
Dakle, ukoliko dve ostavke nisu bile sporne, nije bilo razloga da se ti mandati ne vrate Srpskoj radikalnoj stranci, a o ostalim mandatima odlučivaće se pred nekim drugim institucijama.
Nemam nameru da na bilo koji način utičem na donošenje sudskih odluka, niti da utičem na sam istražni postupak i zato ne želim da o tome pričam ovde i sada.
Ono što je bila jedna od, uslovno rečeno, tema pregovora, bila je i smena predsednika Administrativnog odbora, koja se desila. Međutim, umesto predloženog rešenja, vi ste postavili gospodina Konstantinovića iz vaše stranke na mesto predsednika Odbora. Toliko o poštovanju džentlmenskog sporazuma i dogovora.
Konačno, došli smo i do Zemuna. U prepodnevnom delu sam, ali vi niste bili prisutni u sali... Iskreno, niste ni vlasni da mi odgovorite na pitanje koje sam želela da postavim, ali bili ste uskraćeni za ono što je bila poenta priče, samo pod pretpostavkom da je bila prisutna gospođa Malović kao ministar pravde.
Dakle, na potpuno nezakonit način uvedene su privremene mere. Tiče se, naravno, mandata odbornika i tiče se teme koja je na dnevnom redu.
Vi ste sa potpunim pravom rekli da niste vlasni da odlučujete i preduzimate bilo kakve korake, s obzirom na to da se ovo pitanje nalazi pred Ustavnim sudom Srbije. To je potpuno istina i ja to mogu samo da podržim.
Međutim, ono što sam očekivala možda da čujem jeste kako je gradska uprava sebi dala nadležnost Ustavnog suda Srbije pa ocenila zakonitost donošenja pravnih akata.
To je ono što je trebalo da bude suština rasprave u prepodnevnom delu, ali se, naravno, tiče ministra pravde, ne tiče se vas. Drago mi je što ste pročitali akt koji takođe imam i koji govori o tome da vaše ministarstvo ne može da deluje dok ne dobije odluku Ustavnog suda. To je zaista potpuno istina i ovoga puta je, političke korektnosti radi, potvrđujem.
Međutim, s druge strane, potpuna je nedoumica na koji način mislite da posle ovoga što sam sada rekla možemo da se vratimo na početak, jer sve ovo je izazvalo reakciju Srpske radikalne stranke. Nama su oteti mandati.
Došli smo u situaciju medijske blokade. Potpuno smo uvereni da smo došli pod pritisak šefova diplomatskih misija, gospodina Mantera i gospodina Vordsvorta, koji su se takođe upleli u političku scenu napadajući nas.
Došli smo u situaciju da se uvode privremene mere uz potpuni medijski spektakl, divljanje koje je bilo tokom procedure dodeljivanja i oduzimanja mandata, jer nama je šest odbornika faktički u jednom momentu bilo oduzeto takođe divljanjem i uletanjem u političku scenu, naše je uverenje, određenih tajkuna i određenih centara moći, ali o tome ćemo malo kasnije.
Dakle, kako mislite da se posle svega toga, a mi smo pružali ruku prošle godine povodom usvajanja budžeta i budžet je usvojen tako što smo mi poštovali svoj deo dogovora, vratimo na početak i budemo uvereni da ćemo svaki sledeći put, bilo da je reč o redovnom zasedanju, o sastanku odbora, o bilo čemu što je važno za građane Srbije koji su glasali, dali nam poverenje da uredimo život koji bi trebalo da bude dostojan čoveka ... Kako mislite da možemo da se vratimo na početak i da verujemo vama na reč?
Nadam se da vi ovo ne doživljavate lično. Vi i ja se lično ne poznajemo, niti bi mi palo na pamet da ovu raspravu spuštam na lični nivo, naprosto, to nije moj stil. Ovde se radi o principu. Imate princip koji je potpuno derogiran, prekrajana je izborna volja koja se reflektovala na majskim izborima 2008. godine i imate potpuno veštačku atmosferu u ovom parlamentu. Imate klub koji najčešće i predstavnici vlasti nazivaju Srpskom naprednom strankom, koja nije učestvovala na izborima, i time potvrđuju prekrajanje izborne volje, a mi sada treba da govorimo o tome da treba da izgradimo političku klimu, da postignemo dogovor, svi se pozivamo na to, to bi trebalo da bude normalno, Ustav nas obavezuje na to da poštujemo ono što su ljudi s pravom izglasali, ne želeći ovu sliku parlamenta i ne želeći ovu sliku Srbije.
Ali, kako to očekujete? Tako što ste nas iz SRS ubacili u bokserski ring, treba da igramo protiv kategorije koja je ipak mnogo iznad nas, vezali ste nam ruke i noge, stavili povez na oči, sudija radi za vas i mi treba da kažemo "hvala vam", a nijedan problem, a sve te probleme smo sveli samo na tri pitanja, jednostavno nije rešen tako što je neko odlučio da ne poštuje dogovor.
Ne mogu da kažem da je gospodin Petrović kriv za to, to ne znam, niti želim da mislim na taj način, ali neko je odlučio da se taj dogovor ne ispoštuje. Odatle je sve krenulo i otišlo u potpuno neprihvatljivom smeru za sve nas.
Kraj tog procesa bio je raspored mesta ovde, na osnovu čega su moje kolege udaljene sa sednice. To su sve bile očekivane reakcije srpskih radikala. Išlo se na te reakcije, to je naše uverenje, da bi nas udaljili iz ovako važnih tema, iz rasprave o ovako važnim temama. Pri tom, režim u Srbiji kontroliše medije i ima pravo i priliku da govori o nama, a mi nemamo pravo i priliku da odgovorimo na to.
Dakle, prosto je neverovatno da danas govorimo da ćemo sprovođenjem ovog zakona vratiti normalan politički život u Srbiju. Nažalost, gospodine ministre, ne verujem u to, SRS ne veruje u to. To ne znači da nećemo poštovati odluku većine, da nećemo poštovati ono što jesu institucije.
Evo šta smo uradili: gospodin Nemanja Šarović vam je uputio podnesak koji ima svoje priloge, uputio je nadležnoj instituciji, uputili smo intervencije Vladi Srbije, uputili smo podnesak Ustavnom sudu Srbije. To je ono što možemo da uradimo. Odustali smo od razmišljanja da u ovoj finansijskoj krizi i situaciji, kada narod nema šta da jede, pitanje je opstanka nadalje, pravimo nekakvu političku akciju koja bi mogla da poremeti bilo čiju egzistenciju, i evo šta se dešava – svakoga dana ostajemo bez ijednog prava. Kao da nismo izlazili na te majske izbore.
Da vas vratim na početak, to što je gospodin Petrović pristao na dogovor, pružio ruku srpskim radikalima i rekao da će biti ispunjeni uslovi da bismo izglasali budžet, to znači da smo mi u pravu, jer ako je gospodin Petrović tada rekao da će ispuniti naše zahteve (a to su vraćanje mandata, Administrativni odbor, neuvođenje privremenih mera u opštinu Zemun), to znači da smo mi u pravu, jer kako bi inače gospodin Petrović obećao nešto što je protivno zakonu. To je ono što očekujemo da čujemo u ime 1.220.000 glasova koje smo osvojili na majskim izborima.
Ako mislite da će se ova rasprava pretvoriti u međusobno prepucavanje, kako vi to govorite, između bivših i sadašnjih radikala, odmah odustanite od te konstatacije, jer neće. Nama nisu tema naprednjaci. Nama je tema vlast, jer vlast ima poziciju i ima sve poluge moći da uređuje život. Imate većinu i mi kao poslanici opozicije možemo jedino na ovaj način da reagujemo.
Zaista bih volela da čujem od vas odgovore na pitanja i zato i koristim ovu priliku, u okviru je teme, ne izlazim iz okvira teme, jer bi to možda u nekom konačnom zbiru bio početak razmišljanja da možda postoji šansa da se normalan politički život zaista ostvari u državi Srbiji. Mislim da je to svima nama u interesu. Iskrena da budem, nijednog momenta nemam dilemu da ljudi koji ovde sede, većina ljudi, ima samo jedan cilj, a to je život dostojan čoveka svih onih koji su za nas glasali, bez obzira na različitost puteva do tog cilja.
Iskreno verujem da postoji nekolicina ljudi, mangupa u svačijim redovima; nema tu većeg ili manjeg patriote, niko nije imun na takve uplive i na takve presije, od prljavog kapitala pa nadalje. Naš primer je bio vrlo transparentan.
Ono što danas budemo čuli, ono što danas bude zapisano i što narod u Srbiji bude čuo biće smernica za budući politički život u Srbiji. To će biti odgovor SRS da li smo na pogrešnom putu kada razmišljamo da se neko boji povratka dr Šešelja u Srbiju, jer je izvestan, da neko ima za cilj da marginalizuje SRS. Ili će nas uveriti da pogrešno razmišljamo i da neko zaista želi da konačno razmišlja o interesu građana Srbije i da sprovodi ono što je srpski interes kada govorimo o političkom organizovanju.
Sada ste vi na redu da nas ubedite vašim odgovorima, jer ipak predstavljate resor koji je vlasan da tako nešto kaže, a ja nemam problem da kažem – izvinite, pogrešila sam, moje uverenje je bilo potpuno pogrešno i sve ovo što se do sada desilo puj pike ne važi, idemo sada ka normalizaciji odnosa.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci želimo da pred očima javnosti pokrenemo ovakvu debatu koja bi izrodila uveravanja i poklopila i marginalizovala sve političke sukobe, koji su ogromni, politička scena ne pamti ovakve sukobe. To je ono što će biti smisao današnjeg izlaganja vezanog za određene amandmane u raspravi u pojedinostima Predloga zakona o političkim strankama. Hvala.

Jeste da nije manir, niti želim da se suprotstavljam stavu kolege Ostojića. Nekako je nepisano pravilo da opozicija ne napada opoziciju, već opozicija, naravno argumentovano, kritikuje vlast.
To je valjda prirodno stanje i nepisano pravilo, ako se već pozivamo na određene autoritete, skoro definicije tradicionalnog britanskog parlamentarnog duha. Ali, kao što vidite, ovde je sve poremećeno, pa imate i priliku da opozicija udara opoziciju. Međutim, ja sam obećala, i tome ću ostati dosledna, makar bila izložena i najvećim uvredama, ono što meni zaista jeste meta i odstojanje (pretpostavljam da to smatrate legitimnim) jeste kritika vlasti, predstavljam opozicionu stranku.
Takođe, apsolutno mi nije namera da idem u korist kampanje koja se vodi ipak protiv SRS, na prvom mestu, i da odgovaram na insinuacije koje najčešće zvuče pomalo i lično, to govori o svima onima koji uzimaju učešće u ovoj diskusiji. Mene zaista jedino interesuje princip i ispit koji DS, kao najveća stranka u vladajućoj koaliciji, treba da prođe ili ne.
Dozvolićete, gospodine ministre, niko od nas ovde prisutnih nije politički naivan. Završili smo neke škole tokom kojih smo izučavali metodologiju vladanja, kreiranja političkog sistema. Mi smo, tu se slažem u potpunosti sa gospodinom Ostojićem...
Zaboravila sam na početku da kažem da ne postoji "lajt" radikal, postoji samo radikal. Nikola Pašić bi svojevremeno, kada se već pozivamo na autoritet par ekselans, u ovakvoj situaciji uputio lepo pismo ruskom konzulu i lepo okarakterisao Beču da ne pravi narodnjake da ne bi sprovodio svoju dalju okupaciju. Sličnost je toliko jaka da može da se poredi upravo i sa ovim momentom.
Ono što možemo zaista da kažemo, pokušala sam da pribeležim nekoliko stvari koje ste vi rekli, ispravićete me ukoliko sam pogrešno razumela ili ću pogrešno interpretirati, SRS je upravo primer uticaja, na silu, na politički život Srbije. Da je to tako svedoči sve ono o čemu sam govorila, ne želim da ponavljam. Da je to tako takođe svedoči prisustvo Srpske radikalne stranke, recimo, u režimskim medijima koji su tradicionalno okrenuti vlasti – nas tamo nema ni u tragovima i najčešće nismo u situaciji da ravnopravno učestvujemo u političkom životu.
Kada već pričamo o tome, a svi smo ovde ljudi vični istraživanjima, upoređivanjima i analitici, sve ono što se kreira kao jedna medijska, uslovno rečeno, kampanja, a tiče se našeg političkog života i našeg političkog sistema, zaista treba da uveri sve nas da gospodin Tadić ili neki centri moći iza toga, koji i te kako utiču na politički život u Srbiji, vide Srbiju kroz dvopartijski sistem koji treba da se polariše na dva dela. O tome smo pričali i u tome se svi slažemo.
Poruke koje se šalju tokom predsedničkih izbora, da Srbija ima samo dva glavna kandidata, medijska kampanja koja se vodi, sa određenim političkim porukama, način reagovanja u medijima upravo potvrđuje ovo što je ovde rečeno. Naravno da zakon ne može da uredi, tu se potpuno slažem sa vama, ali postoje paralelni procesi. Mi možemo, dakle, da ovo variramo na ovaj način i to je naše političko uverenje. Sve je to slika političkog života u Srbiji. Znači, uz klimu koja se stvara da bi jedan zakon doneo sistemske promene, kao što je promena političkog sistema, izbornog sistema, nama se daje ovakav signal. Volela bih da nas uverite u suprotno.
Na kraju, kada pravite nekakve uporedne analize, pravite i određene analize sa određenim sličnim istorijskim momentima, vidite da iza svega toga, iza jedne male Srbije koja se geostrateški našla na tom položaju zapravo stoje ti jaki centri moći koji jednostavno preslikavaju svoje uticaje na političku scenu.
Dakle, ovo ne govori samo SRS. Podsetiću vas, 4. februara 2009. godine šef diplomatske misije SAD, ne na radikalskom mediju, nego na jednoj režimskoj televiziji (neću sad da je pominjem, ali imam stenograme te emisije), na pitanje novinara – da li je tačno da spadate u grupu ambasadora koji utiču na rad Vlade Srbije, gospodin Manter kaže – apsolutno dajem sve od sebe.
Najskoriji slučaj o kojem mediji pišu jeste izjava gospodina Kneževića da se Demokratska stranka finansirala iz izvora javnih preduzeća. Takođe ste svojevremeno imali prilike da čujete da su se i neke tobože opozicione stranke finansirale od određenih tajkuna. Jeste da to nije tema, da Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka nije tema, ali je tema za razmišljanje o političkoj klimi, a onda dolazimo do legitimiteta političke stranke.
Zaista bih htela da čujem na koji način ćete vi da reagujete kada stranka potpuno odstupi od programa koji je deo osnivačkog akta, izađe na izbore, slaže građane, plasira sasvim deseti program i jednostavno potpuno odstupi od svog legitimiteta, i što se tiče programskih ciljeva, političkih ciljeva i svega ostalog. Na koji način ćete vi, u duhu ovog zakona, reagovati u takvoj situaciji? Mogu da vam navedem primere i primere odstupanja stranaka od političkog programa, a za to su se registrovale, na primer.
Ono što smo takođe imali prilike da čujemo jeste da imate najrazličitije ideje vezane za određene zakonske projekte. Kada već govorimo o političkoj klimi u okviru koje bi sve stranke trebalo da imaju ravnopravno učešće, a nemaju, očigledno je da vlast ima određenu dozu straha od porasta rejtinga određenih stranaka, jer, uslovno rečeno, blokade pristupa svih stranaka medijima na prvom mestu reflektuju upravo to.
Svi mi dolazimo iz jednog sistema u okviru kojeg smo pokušavali na ovaj ili onaj način da se borimo protiv medijskog mraka, totalitarnog načina upravljanja. Da vas podsetim, vaš osnivač i predsednik vaše nekadašnje stranke dolazio je i u izborni štab SRS baš posle septembarskih izbora 1999. godine da se raspita za izborne rezultate. Zašto je došao u štab SRS? Zato što je on nedvosmisleno znao da SRS neće lagati niti na bilo koji način uticati na prekrajanje izborne volje. To je ono što je naš legitimitet takođe.
Kada smo već kod ideja, da se vratim na to, postavlja se ozbiljno pitanje na koji način dolazite do ideja o predlozima zakona ako svi učesnici u političkom životu, makar oni koji su prešli izborni cenzus, ne učestvuju u toj ideji? Govorite, okrugli sto je 28. aprila. Volela bih da znam gde planirate to da održite, to bi bila idealna prilika, premda je i ovo fantastična prilika i zahvaljujem vam se na mogućnosti da interaktivno pričamo o ovako važnom zakonu, da javnost u Srbiji apsolutno vidi šta je namera i gde su problemi, jer je očigledno da se problemi stavljaju pod tepih, a da se medijski kroji priča koja, priznaćete, ide na ovu stranu. To je zaista neravnopravna priča.
Znate, jedini medij koji je pravovremen je ovaj koji mi imamo, a to je Narodna skupština. Mi nemamo mogućnost da na određene događaje u realnom vremenu reagujemo kao politička stranka. Hoće li to da se promeni usvajanjem ovoga zakona? Da li će ovaj zakon da promeni tu klimu? Da li ćemo svi mi moći ravnopravno da učestvujemo? To je valjda osnova demokratski nastrojenog sistema, da svako ima pravo ravnopravnog učešća. Kažem vam da neće.
Volela bih da budem demantovana, ali moje je uverenje da to neće biti tako, jer da ste hteli tako da napravite vi ste tu klimu mogli da napravite i sa prethodnim zakonom, pa bi ovo usaglašavanje zakona i ovakve sistemske promene političkog sistema možda bila normalna posledica jedne zdrave političke klime. Ne kažem da je samo Demokratska stranka odgovorna za ovo, zapravo mislim da ste vi pod žestokim pritiskom centara moći. O tome ćemo kasnije da govorimo. Da se vi sami pitate, sasvim sam sigurna da do ovoga ne bi došlo, jer svako od vas pojedinačno odgovara za svoju karijeru, za svoju profesionalnu reputaciju i trudi se da je očuva, ali očigledno je da se ovde radi o užasno jakim pritiscima.
Takođe znamo, recimo, da se tamo nekog oktobra 2007. godine, a to je takođe priča o političkom životu, političkim strankama i njihovom legitimitetu, u nekom pariskom hotelu sastala vrlo čudna ekipa i da su se tamo dogovarali kako će da se deluje, pa je tada dogovoreno da se određena pi-ar agencija uključi u medijsko predstavljanje jedne stranke, ali o tome ćemo kada dođe vreme za to, neću da odstupam puno od teme.
Ono što jeste vrlo značajno, devet godina je prošlo od 2000. godine i zaista mi se čini da je većina ljudi koji su glasali za stranke koje su gravitirale nekadašnjem DOS-u očekivala sistemske promene u svakoj oblasti života, pretpostavljam na prvom mestu u političkom sistemu. Ono što je meni logično pitanje, gospodine ministre, jeste zašto sada govorimo da ovakav izborni sistem ne valja, zašto tek sada govorimo o ovakvim sistemskim promenama kada je politički sistem u Srbiji u pitanju? Zašto to nismo uradili ranije? Šta je to sprečavalo da na ovakav način razmišljamo ranije?
Pretpostavljam da ćete odgovoriti i takođe moram da kažem, političke korektnosti radi, da ne očekujem da mi date odgovore koji nisu u vašoj nadležnosti. Vi za mene pored nadležnog ministra predstavljate i najjaču partiju u vladajućoj koaliciji, pa neki put, pretpostavljam da ćete reći da je to potpuno legitimno za jednog opozicionog poslanika, koristim i tu mogućnost da skrenem pažnju na problem koji postaje sve veći i veći, koji preti da zaista napravi poremećaj na političkoj sceni, a onda se to dalje spušta na biračko telo, odnosno među građane Srbije.
Trudim se iz petnih žila da ono što se insinuira i što jesu niski udarci ne primećujem kao činjenicu, jer za mene činjenica jesu one stranke koje su učestvovale na izborima i za mene jedini reper jeste ponašanje onih koji imaju moć, koji imaju izvršnu vlast, a to jeste vladajuća većina, da upravljaju životima građana Srbije. To je valjda definicija opozicionog delovanja.
Da se unapred, uslovno rečeno, ogradim, u ovom kontekstu nije mi namera da spočitavam sve moguće i nemoguće propuste, s obzirom na nasleđeno stanje, ali namera mi je da detektujem akutni problem koji preti da postane vrlo ozbiljan hroničan problem.
Mi možemo da mislimo, to je naše utemeljeno političko uverenje, da izvesnost dolaska Vojislava Šešelja, predsednika SRS, zaista izaziva paničan strah u određenim krugovima. Zašto je to tako? Evo na čemu ja to temeljim, a da nije jeftini politički poen: postoji činjenica, zapisana u izvorima koji su, priznaćete, sve samo ne izvori SRS. Govorim o gospođi Karli del Ponte ili o gospodinu Zoranu Mijatoviću, koji su potvrdili da je pisanje optužnice bilo u Beogradu i da je Vojislav Šešelj (pazite, politička klima i politička diskriminacija političkog protivnika) bio poslat u Hag, ne zato što mi to tako kažemo, već zato što je obaveštajni kadar DOS-a napisao u knjizi "Sačekuša za Srbiju", a gospođa Karla del Ponte u svojoj knjizi potvrdila, da je gospodin Đinđić rekao – vodite ga i ne vraćajte ga više.
Dakle, to su sve naša politička uverenja zasnovana na konkretnim primerima koje osećamo svakodnevno. Priznaćete da je ono što se desilo na političkoj sceni Srbije definitivno zauvek prekrojilo izbornu volju izraženu na majskim izborima.
Ne znam na koji način će vladajuća većina da se izvuče iz propuštene šanse, iz jako lošeg rezultata na tom ispitu. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da taj ispit niste prošli. Volela bih da verujem da se ide ka normalizaciji političkog života u Srbiji, međutim, mogu samo da se složim da sve ovo ukazuje da neko zaista precrtava sistem kojim će moći da vlada, zapravo u kojem se dobro snalazi. Ako je anglosaksonski sistem model, onda je nama potpuno jasno ko ga preslikava na Srbiju. Hvala.