Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dijana Radović.

Hvala vam.
Sledeća narodna poslanica je Ivana Rokvić.
Izvolite.

Dobro.
Ajmo, prvo, ovako. Izričem vam, gospođo Rokvić, opomenu zato što ste rekli ćaci logor. Možda bi i postojali u ovoj zemlji logori ukoliko bi vi bili na vlasti. Mi ćemo i sva normalna Srbija će se boriti da ne postoje nikakvi logori. Uvredili ste i žrtve logora, uvredili ste i studente koji žele da uče. Tako da imate opomenu.
Poslovnik, Života Starčević.
Opomena, da, da.

Izvinite, samo malo. Imamo ovde ponovo jednu epizodu neuračunljivosti. Ajmo samo polako. Biće sve okej. Biće sve okej i sve je pod kontrolom.
(Ivana Rokvić: Zašto meni?)
Zašto vama? Zato što ste rekli ćaci logor. Zato.
(Ivana Rokvić dobacuje.)
Ajde, molim vas, sedite.
Šta je vaš problem sada?
(Borislav Novaković: Kako može da vređa? Zašto vređate?)
Šta je neuračunljivo?
Pa ovo što vi sada radite to je neuračunljivo.
(Borislav Novaković: Sve vreme je dobacivao i vi ste oćutali i umesto da nju zaštite, vi sada nju proglašavate…)
Koga da zaštitim? Pa žena može sama da se štiti. Vitla mačetama tamo, jataganima ispred Skupštine. Koga da zaštitim? Da zaštitim građane od nje?
Ajmo da se smirimo i idemo dalje.
Izvolite, Života.
Ajde, samo se smirite da idemo dalje.
Života, recite.

Da li želite da se izjasnimo?
(Života Starčević: Ne.)
Hvala.
Poslovnik, Radomir Lazović.

Hvala vam, gospodine Lazoviću, na konstruktivnosti.
Ja se slažem da bi to bio prelep korak, ali možda jedan važniji pre toga da narodni poslanici ne vitlaju noževima ispred Narodne skupštine, a onda da prestanemo da koristimo ovakve reči. Ali, saglasna sam sa vama.
Idemo dalje. Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.
Izvolite.

Hvala vam.
Repliku na šta? Pomenula vas nije.
Reč ima narodna poslanica Jelena Spirić.

Hvala.
Sada po listi reč ima narodni poslanik Edin Numanović. Nije tu.
Idemo dalje, narodna poslanica Staša Stojanović.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bogdan Radovanović.
Morate da govorite vrlo brzo pošto imate tridesetak sekundi.

Impresivno.
Impresivno. Bravo.
Reč ima Milenko Jovanov.

Ono jeste zbunjujuće.
Sada reč ima narodni poslanik Đorđe Stanković, izvinite,
Doktor Ana Jakovljević.

Reč ima Milenko Jovanov.

Šta je sada bilo?
Ko hoće povredu Poslovnika?
Izvolite, narodni poslaniče.

Hvala vama, jer ja vidim jednu spremnost da se ide dalje u ovoj političkoj kulturi, te očekujem da sada osudite ovu karikaturu u Šolakovom tabloidu Danas, koji je ponovo nacrtao Aleksandra Vučića kao Hitlera.
Evo krenite vi, pa ćemo slediti i mi, pošto ga svaki dan nazivaju Hitlerom, svaki dan i svaki dan ga crtaju kao Hitlera, Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, čime direktno vređaju dva miliona i 300 hiljada građana Republike Srbije, koji su glasali za njih. Jeste se oglasili jednom?
Niste. Što? Aleksandra Vučića mogu da zovu kako god žele, narkotrafikant, Pablo Eskobar, Adolf Hitler, evo super, što se ne oglasite jednom?
Milenko Jovanov, izvolite.

Nastavljamo dalje. I konačno samo jednu izuzetno važnu stvar, nije ispred Narodne Skupštine bio transparent sa svastikom, nego sa precrtanom svastikom. Nije fažizam, nego antifažizam, velika je razlika. Tako da ogromna je razlika između te dve stvari.
Idemo dalje.
Po Poslovniku, Aleksandar Jovanović.