Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani, danas su na dnevnom redu pet zakona, ali ja bih najpre da se osvrnem na tri zakona koja su u vezi sa posledicama uticaja pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS-Kov2 i to su, prvi Zakon o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojim se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, drugi zakon je Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledice pandemije i treći zakon je Zakon o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije.

Ova tri zakona o kojim ćemo danas govoriti imaju za cilj ublažavanje kako ekonomskih, tako i finansijskih posledica nastalih usled pandemije Kovid-19, te je neophodan nastavak preduzetih mera podrške i stanovništu i privredi koje su preduzete od aprila prošle godine.

Upravo zbog neophodnosti ovakve podrške koja nije samo specifična za našu zemlju, već slične mere donose i druge zemlje u svetu, jer je ovo globalni problem da bi se, dakle, podstakao oporavak privrednih aktivnosti, kao i rad privrednih subjekata čija je delatnost ili obustavljena ili bitno otežana poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sve ove zakone.

Mnogi će postaviti pitanje da li će pomoć koju će dobiti što građani, što privreda biti dovoljni da bi se prevazišle posledice ove pandemije. Odgovor je veoma jednostavan, jer se ovo pitanje poistovećuje sa pitanjem kako se i sam čovek nosi sa ovom bolešću. Nekome je pomoć dovoljna, jer koronu preleži na nogama, neko je na infuziji i kiseoničnoj potpori, a nekome je ova pomoć kao da je na veštačkim plućima. Dakle, predvidiva i nepredvidljiva. Predvidljiva, jer sve ono što ne radi već mesecima jeste na veštačkim plućima, nepredvidljiva jer jake firme koje stalno trpe pritisak ove pandemije mogu na kraju da pokleknu.

Ako znamo da pandemija traje već više od godinu dana i da finansijska sredstva koja se upumpavaju u privredu i građanstvo nisu neograničena, a da efekti same pandemije kako vreme prolazi će biti sve teži i teži, to se nameće kao pitanje kako izaći iz ovog stanja. Jedno se zna, što je sigurno, što pre izađemo iz ovog stanja, manje posledice će biti po privredu i po ljude.

Najidealniji izlaz bi bio da pandemije više nema i da se sve vrati u normalu kao u vreme pre proglašenja pandemije. Kako je to još uvek daleko, moramo tražiti alternativna rešenja, a njih možemo dostići zajedničkim naporima države i građana.

Država je napravila jak korak omogućivši da svaki građanin može da se vakciniše, da svaki građanin može da bira jednu od četiri vakcine. Da bi smo videli koliko je to jak korak, dovoljno je da se okrenemo oko sebe i vidimo kako je u našem okruženju i čak i šire u celoj Evropi.

Taj vid borbe za spasavanje privrede i ljudi je mnogo jači od bilo kojih subvencija, bilo kojih garantnih šema, bilo koje pomoći. Što više vreme prolazi, mi više gubimo. Zato je odgovornost države, ali i građana u zajedničkoj borbi protiv ove pandemije može mnogo pomoći da stanje i privrede i ljudi, koje je sve teže, počnemo da prevazilazimo.

S obzirom da posledice pandemije nisu samo vidljive u privredi i privrednim aktivnostima, već i među građanima, naročito onim u najranjivijim grupama, smatramo da je opravdano da pomoć države zbog novonastale situacije dobiju i sami građani.

Neko će reći da pomoć nije velika, baš kao što su govorili da pomoć koju je grad Jagodina i Dragan Marković Palma zajedno sa Centrom za socijalni rad dodeljivao socijalno ugroženim u vrednosti od dve i tri hiljade dinara. To će govoriti i isti oni koji ne znaju koliko su nekome vredni tih nekoliko hiljada dinara.

Dakle, što se tiče Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije treba reći i pojasniti nekoliko stvari. Privremeni registar otvara i vodi Ministarstvo finansija radi uplate novčane pomoći građanima. Ono se, da kažem, puni podacima na dva načina.

Prvo, punoletni državljani Republike Srbije prijavljuju se za uplatu novčane pomoći u periodu od 28. aprila do 15. maja ove godine, u skladu sa ovim zakonom i to elektronskim putem, putem preko portala Uprave za trezor ili telefonskim putem, putem kontakt centra.

Drugo, automatski se ubacuju u ovaj privremeni registar, a to su svi korisnici penzija, primaoci novčane socijalne pomoći, lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija. Dakle, oni ne podnose prijavu.

Naravno, ti podaci moraju da budu potpuno tačni, a za tačnost i potpunost podataka jesu zadužene već postojeće baze podataka u MUP, kao i baze u bankama zbog postojanja računa na koje će se uplaćivati pomoć. Iz ovoga se jasno vidi da jedan od prioriteta Vlade ima jako značajnu ulogu u prevazilaženju ovakvih problema, a to je digitalizacija. Važnost digitalizacije i brzina njene potpune realizacije je veoma bitna jer prožima sve više u svim porama društva.

Svi punoletni građani na dan stupanja ovog zakona na snagu, a koji budu evidentirani u ovom privremenom registru, dobiće po 60 evra u dve tranše od po 30 evra, i to maju i novembru i taj novac će biti uplaćen ili na već postojeće račune ili na posebnim namenskim računima. Sa namerom sam rekao da svi punoletni građani koji su evidentirani u ovim privremenim registrima, jer postoji mogućnost da neki građani ne iskoriste pravo i ne prijave se za ovu vrstu pomoći.

Takođe, treba napomenuti da ukoliko dođe do bilo kakve greške u smislu da bilo ko ispunjava uslove iz nekog razloga nije dobio pomoć, tj. pomoć nije uplaćena ili bilo koji drugi propust, postoji mogućnost tzv. reklamacije. Reklamacija se podnosi u skladu sa ovim zakonom elektronski putem portala Uprave za trezor ili telefonskim putem kontakt centra. Treba takođe napomenuti da će penzioneri u septembru dobiti još 50 evra pomoći, tako da će to biti 110 evra za penzionere.

Na kraju, ovaj privremeni registar, kako mu i samo ime kaže, biće privremen godinu dana i posle toga će se ugasiti sa svim podacima u njemu. Ovaj zakon je potpun i sveobuhvatan i neophodan i biće podržan od strane Poslaničke grupe JS.

Što se tiče drugog i trećeg zakona, koji su u vezi sa garantnom šemom, to su veoma bitni zakoni koji treba da ublaže ekonomske i finansijske posledice po privredu Republike Srbije, tj. omogućuje očuvanje likvidnosti privatnog sektora. Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanje banaka nastale po osnovu odobrenih kredita i finansiranje likvidnosti obrtnih sredstava za kreditiranje privrede usled negativnog uticaja pandemije. Garancija Republike Srbije je bezuslovna, plativa na prvi poziv i izdata u korist banaka kao obezbeđenje za kredite korisnika. Napomenuo bih da je Vlada vrlo brzo reagovala po izbijanju pandemije Kovid-19 i već u aprilu 2020. godine donela uredbu o utvrđivanju garantne šeme kao meru podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, kao i da je ta uredba potvrđena zakonom krajem 2020. godine.

Kada se zakon o utvrđivanju garantne šeme pokazao kao odličan i banke su po raspoloživim podacima do sada u sklopu ove garantne šeme odobrile približno 1,7 milijardi kredita, a predviđeni obim realizacije je bio dve milijarde evra, to se kao rešenje nameće proširenje ove garantne šeme sa maksimalnim vrednostima kredita koje banke mogu da plasiraju sa garancijom države, a koji se uvećavaju za 500 miliona evra, tako da će iznos ukupno biti 2,5 milijardi evra.

Još jedna bitna izmena ove garantne šeme se tiče i perioda raspoloživosti ovakvih kredita, a to je do 30. juna 2022. godine.

S obzirom da su određene delatnosti naročito stradale usled pandemije, tu se nameće i pitanje kako i njima pomoći. To su uglavnom delatnosti iz oblasti ugostiteljstva, hotelijerstva u gradovima, delatnosti turističkih agencija, putničkog saobraćaja itd. Zato se i uspostavlja druga garantna šema koja je namenjena svim firmama iz ovih ugroženih sektora, kao i firmama u drugim sektorima sa padom poslovnih prihoda većim od 20% u 2020. godini. Maksimalna vrednost kredita pokrivenih drugim garantnim šemama će iznositi 500 miliona evra uz napomenu da se ovi krediti daju sa periodom otplate od 60 meseci sa uključenim obaveznim grejs periodom od 18 do 24 meseca. Na ovaj način se pruža dodatna podrška posebno ugroženim sektorima na koje je ova kriza najviše uticala.

Dakle, kao što se iz ovog vidi i Vlada i Ministarstvo finansija ulažu ogromne napore kako bi se uticaj ove pandemije na privredu i ljudstvo smanjio, ali napominjem da samo jako sinergijom države i građana ova pandemija i može biti pobeđena.

Što se tiče druga dva zakona, to su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, mi zapravo govorimo o aktuelnoj temi. To je tema o tzv. frilenserima ili slobodnjacima, tj. onima koji ostvaruju prihode na netu pružanjem usluga bez zasnivanja radnog odnosa. Usluge mogu biti, razvoj softvera, prevođenje, držanje časova stranih jezika, držanje časova šaha, promocije i drugo.

Imam potrebu da ovde pojasnim zašto će Poslanička grupa JS glasati za ova dva zakona, za koja inače smatramo da su više nego korektna prema frilenserima. Najpre da napomenem neke činjenice. Prvo, u cilju efikasnog funkcionisanja države, uspostavila je država poreski sistem, odnosno sistem plaćanja dažbina građana i privrednih subjekata da bi država mogla da funkcioniše.

Drugo, trenutnim Zakonom o porezu na dohodak građana propisana je obaveza da se oporezuju prihodi iz inostranstva, koje ostvaruju fizička lica. Ta sva fizička lica su poreski obveznici. Naravno, moraju da budu rezidenti Republike Srbije, to su oni koji imaj ili prebivalište u Republici Srbiji ili borave više od šest meseci, tj. pola godine u periodu jedne godine.

Treće, izmenom Zakona o poreskom postupku i administraciji iz decembra 2019. godine sve poslovne banke imaju obavezu da na zahtev Poreske uprave dostave podatke o stanju i kompletnom prometu na tekućim računima i štednim ulozima i pravnih lica i preduzetnika i fizičkih lica. Na osnovu tih uplata se mogu utvrditi poreske obaveze. Naravno, postoji mogućnost da su te uplate i pokloni, da npr. roditelji koji rade u inostranstvu šalju novac svojoj deci, ali to se može veoma lako dokazati, i to bi se tretiralo kao poklon, na to se ne bi plaćao porez. Na sličan način bi se utvrdilo da li je nešto pozajmica, ili ne. Ovo sam namerno pomenuo da bih ove dve stvari dodatno pojasnio, dakle, poklon i pozajmicu. Dakle, iz ovih stavova se jasno vidi da su frilenseri poreski obveznici baš kao i svi drugi građani Republike Srbije koji zarađuju u samoj Srbiji.

Postavlja se često pitanje – zašto se sada traži od frilensera da plate porez i to za poslednjih pet godina, naravno, sada po ovom zakonu po mnogo boljim uslovima? Odgovor na ovo pitanje ide u dva pravca. Prvi pravac trebamo znati da je samooporezivanje gde spadaju i frilenseri uvedeno još 2014. godine i to je jedan od oblika obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana i svako je trebao da popuni elektronski i da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana uplate da se samooporezuje, a da Poreska uprava vrši samo kontrolu ispravnosti.

Porez na dohodak zastareva u roku od pet godina i normalno je očekivati da će Poreska uprava preventivno reagovati da bi se prekinuo tok zastarelost. To isto rade i javno-komunalna preduzeća kada na primer se ne plaća grejanje, pa vam stigne opomena upravo iz razloga da bi se prekinula zastarelost računa. Tu je rok zastarelosti godinu dana i niko se tada i ne pita zašto baš sada mi šalju opomenu, a ne pre mesec dana.

Drugi pravac koji treba da pogledamo jeste da mi možemo da postavimo i kontra pitanje – da li je do sada Poreska uprava imala kapaciteta da taj posao odradi 100% efikasno tj. da za neke ne bude majka a za neke maćeha? Samim procesom digitalizacije i transformacije poslednjih godina i donošenja Zakona o poreskom postupku i administraciji Poreska uprava je stvorila dodatne resurse uz pomoć kojih može da reši ove probleme na adekvatan način.

Drugo pitanje jeste – koliko frilenseri treba da plaćaju i koje ustupke daje Vlada? Malopre smo čuli od ministra da su postignuti još određeni ustupci, ali ja ću navesti nekoliko – otpisuju se kamate, to je za period u poslednjih pet godina, 120 mesečnih jednakih rata ili na 10 godina se to plaća, normirani troškovi koji su bili u početku 20% pa 43%, a sada čujemo da su 50%, a to su troškovi koji se odbijaju od oporezivog dela i još neoporezivi deo na godišnjem nivou koji je bio do skoro 384 hiljade, a sada smo čuli da je to 768 hiljada ili 64 hiljade dinara neoporezivo na mesečnom nivou.

Da bi to bilo malo jasnije, ja sam dao jedan primer ili dva. Ako imamo nekog privatnika u Srbiji koji sebi daje platu od 64 hiljade dinara i napomenuo bih da je to veća plata nego što je plata prosvetnih radnika u Srbiji, on mora da plati od skoro 38 hiljada ili više dinara dažbina, tj. porez na dohodak i doprinose. Ako imamo frilensera koji je mesečno zarađivao u prethodnom periodu po 64 hiljade, po ovom novom zakonu to bi značilo da on ne plaća nikakav porez.

Ako uzmemo drugi primer, na primer ako zarađuje mesečno 100 hiljada dinara, a 768 hiljada dinara to su sredstva na koja se ne plaća porez i ako uzmemo na taj ostatak od 432 hiljade normirane troškove, oni se računaju od 50%, znači ta cifra se deli sa dva, vidimo da je socijalna kategorija maksimalno ispoštovana i da svi oni koji malo više zarađuju treba malo više i da plate. Upravo zbog toga će Poslanička grupa JS u danu za glasanje i podržati takoše i ova dva zakona. Hvala.

Uvaženi predsedniče, uvažena potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, danas je na dnevnom redu set predloga zakona iz oblasti energetike i rudarstva. Ovi predlozi zakona daju u stvari pravni okvir, stvaraju uslove koji treba da omoguće dalji razvoj, kao i nove investicije u ovoj oblasti i da usmere Srbiju ka zelenoj energiji, a to je energija iz obnovljivih izvora, koja gotovo i da nema nekih negativnih uticaja na životnu sredinu. Dakle, težimo da Srbija postane klimatski neutralna zemlja.

Kada spominjem životnu sredinu, zaštita životne sredine je suština ovih predloga zakona i zdrava životna sredina je, matematički rečeno, aksioma i o tome se ne diskutuje.

S obzirom da ovi predlozi zakona prave jedan iskorak napred i strateški su važni za zemlju Srbiju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati ove zakone.

Takođe, s obzirom da se ovde radi o energetici, naročito o električnoj energiji, kada govorimo o energiji, moramo da podvučemo crtu i da znamo koliko imamo energije i koja je to energija, da li zadovoljava naše potrebe, itd. Podaci kažu da su potrebe Srbije zadovoljene energijom ukupno instalisane snage od oko 8,4 gigavata, koliki su naši kapaciteti. Međutim, ako vidimo da od tih 8,4 gigavata 4,4 gigavata su kapaciteti termoelektrana, a one rade uglavnom na lignit, vidimo da u stvari mi imamo tzv. prljavu energiju koja veoma zagađuje životnu sredinu.

Ako znamo da EU naplaćuje takse za svaku tonu CO2, tj. ugljendioksida koji na ovaj način nastaje, a mislim da je to trenutno oko 34 evra po toni i da svake godine sve više i više raste, to samo znači da mi u najbližoj budućnosti moramo da se rešimo termoelektrana.

Naravno, tu treba obratiti pažnju i na socijalni aspekt ljudi koji rade u tim termoelektranama i u rudnicima lignita itd, a država ima vremena za to, zato što je to jedna dugoročna energetska tranzicija. Ja obično kažem – dugoročna energetska tranzicija od lignita od obnovljivih izvora energije. I to je jedna neminovnost. Što pre krenemo, pre ćemo i završiti na tom putu. Nemačka je, na primer, u poslednjim godinama prepolovila svoju proizvodnju električne energije koja je bazirana na termoelektranama. Jer, kao što malo pre rekoh, zaštita životne sredine nema alternativu. I ako je to tako, ni profit, ni interes bilo koga ne može da bude ispred same zaštite životne sredine.

Dakle, kao što vidimo potrebe Srbije za električnom energijom su zadovoljene, ali ako malo bolje pogledamo videćemo da mi imamo čak i višak te električne energije. Kažem namerno višak, zato što, uslovno govoreći, mi bacamo energiju, i to vidimo iz pokazatelja da Srbija mnogo više troši električne energije, nego na primer zemlje u okruženju ili same EU. Verovatno je to zbog jeftine električne energije, koja je najjeftinija u Evropi, čak i ako uporedimo životni standard, opet smo u vrhu, što se tiče jeftine električne energije. Jedino skandinavske zemlje imaju bolju, jeftiniju struju, što se tiče samog životnog standarda.

Takođe, gubici u prenosu električne energije su dva i po puta veći, nego u EU, iako iz godine u godinu ti gubici koji su u 2019. godini bili 11,75%, prošle godine 0,45% smo smanjili gubitke i verujem da se i ove godine ti gubici smanjuju, ali su i dalje veliki. I kada smanjujemo te gubitke, mi u stvari na jedan način proizvodimo struju, tj. pravimo taj višak.

Dakle, jedan od naših ciljeva treba da bude da od trenutnih kapaciteta izvučemo maksimum, a to je ide dakle kroz smanjenje gubitaka i racionalnom potrošnjom energije. Vi ste kroz ove zakone dali rešenja koja smatram da su dobra, jer su obuhvatili običnog građanina i privrednike.

Kada su u pitanju građani, mislim da tu treba vršiti jaku edukaciju i bolju informisanost građana, kao i motivisanje, i stalno objašnjavati građanima da ulaganje u infrastrukturu koja smanjuje gubitke, bilo toplotne ili bilo električne energije, posle određenog vremenskog perioda će im se višestruko isplatiti.

Ja bih samo napomenuo jednu stvar koja nam je poznata. Do pre nekih dvadesetak godina, kada su vlasnici automobila počeli da prelaze na tečni naftni gas, bez obzira kolika je cena tog uređaja bila, oni su bili dobro informisani, znali su da će se posle određenog vremenskog perioda to isplatiti i da će posle da se voze mnogo jeftinije. Znači, imali su veru u ono što rade.

Mi sada uvodimo jedan institut kupac-proizvođač. Sada imamo da svaki potrošač električne energije može da bude i proizvođač, postavljanjem solarnih panela na svojim krovovima, i da ta proizvodnja, tu proizvedenu struju može da proda po istoj ceni po kojoj i kupuje električnu energiju. Dakle, kilovat za kilovat.

Moramo da znamo da to košta i da se trenutno raspituju mnogi ljudi koji bi želeli da to učine, ali oni koji imaju novca i koji su dobro informisani, koji znaju koji su to benefiti, ali oni koji nemaju toliki novac i oni bi želeli da smanje svoje račune za struju i zato treba vršiti edukaciju tih ljudi da znaju da će im se taj novac sigurno vratiti. Možda treba obezbediti neke energetske kredite ili energetsku neku liniju kredita sa povoljnim kamatama, da jednostavno i ti ljudi uđu u tu proceduru, a da kroz uštedu električne energije, da smanjenjem tih računa, to otplate.

Ovde se ne radi samo o njima. Ovde se radi o celoj zemlji, jer ako pogledamo teoretski govoreći i zamislimo da na svakom desetom krovu u Srbiji nikne, pod navodnicima, jedan takav solarni panel, pa mi ćemo onda imati nekih šest gigavata nove instalisane snage. To je paradigma kojoj moramo težiti.

Treba stalno govoriti, takođe, da je ulaganje u infrastrukturu solarne energije pojeftinilo čak 70% u poslednjih deset godina, da je korisna moć samih panela mnogo bolja i kvalitetnija i da je sada sve to mnogo isplativije.

Kada govorimo o uštedi električne energije, moramo pojasniti da upotreba led svetala u kućama i uopšte u javnom osvetljenju, dakle, gradovi trebaju da imaju to led osvetljenje, daju izuzetne uštede koje idu čak i do 80%. Investicija se brzo vraća. Pretpostavljam da domaćini u svojim kućama kada zamene obične sijalice led sijalicama da će im se investicija vratiti kroz godinu dana, a one traju mnogo druže. Tako da će kroz uštedu električne energije i kroz račune zarađivati, u stvari.

Što se tiče gradova koji to menjaju, treba stalno da se radi i ne bih sada pričao o led osvetljenju gradova, ali mislim da i oni daju izuzetne uštede. Dakle, sa manje energije postižemo isti cilj, to je tzv. energetska efikasnost.

Pored toga mogao bi da kažem i neku reč o toplotnoj energiji. Treba napomenuti da mera koju uvodite da se finansira zamena energetski neefikasnih stolarija novom koja je daleko efikasnija. Jedna izuzetno dobra mera. Tu treba spomenuti da će lokalne samouprave učestvovati sa 25%, 25% Republika i 50% sami građani. Tu treba napomenuti da lokalne samouprave već u maju javni poziv raspisuju i da lokalne samouprave treba da sve to apliciraju. To je jedna velika investicija koja godišnje može da košta i preko stotinu miliona evra, ali nešto što je bitno i mislim da je to izuzetno dobra mera. Tu treba vršiti neki vid popularizacije.

Zamena kotlova u toplanama sa mazuta na biomasu itd. To su dobre mere koje donosite i dobro je što je to krenulo u pojedinim gradovima, dobro je što će u narednih šest gradova, koje imate u planu, to rešiti. Same lokalne samouprave bi trebale da krenu tim putem.

Takođe, na kraju da kažem, što se tiče fid-in tarifa koje su bile u početku inicijalna kapisla da se krene sa obnovljivim izvorima energije, sada se ta fid-in tarifa smanjuje, odnosno idemo na aukcije, da cena struje na tim aukcijama bude što manja i naš cilj treba da bude da u što kraćem roku ovlašćeni proizvođači budu oni koji će biti u istom rangu sa ostalim proizvođačima tj. da nemamo povlašćenog proizvođača, nego da te fid-in tarife i ostalo više ne postoje, nego da budu na nulu.

Dakle, ima tu još mnogo štošta da se kaže, ali zbog vremena, na kraju želim da kažem da su ovi zakoni izuzetno dobri i da će poslanička grupe JS u danu za glasanje podržati ovaj set predloga zakona. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka, poštovani građani, poslanička grupa JS je u diskusijama oko Predloga zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine potvrdila da će ovaj predlog zakona podržati u celini.

Kako predloženi amandmani na ovaj predlog zakona govore o produženju rokovo za popis, a obrazloženje je da je epidemiološka situacija direktno utiče na mogućnost i kvalitet popisnih radnji to je za poslaničku grupu JS dovoljan razlog da i ove amandmane prihvatimo i glasamo za njih u danu za glasanje.

Metod koji se koristi prilikom popisa je unapređen u odnosu na 2011. godinu kada je poslednji popis urađen, ali i dalje to popis metodom intervjua.

Dakle, popisivači moraju da uđu u stan ili kuću i na taj način obave svoj zadataka, a epidemiološka situacija je takva da ne bi bilo najbolje rešenje, jer sam proces popisivanja u zavisnosti od broja članova domaćinstva, brzine popisivača i drugih elemenata bi trajali nekoliko desetina minuta. S tim u vezi, samo obrazloženje amandmana usled trenutne situacije na mestu i mi ga zato i podržavamo.

Unapređenje samog popisa je u skladu i sa vremenom u kome se nalazimo i sa opredeljenjem Vlade da je digitalizacija jedan od prioriteta i da se na njoj intenzivno radi tako da će i popis vršiti dobro obučeni popisivači na laptopovima, sa elektronskim obrascima i softverom koji u sebi sadrži pravila logičke kontrole. To kao rezultat daje i skraćeno vreme obrade, smanjene greške, ili da ih nazovemo omaške na minimum, kao i statističku obradu, ne samo na celom uzorku, tj. celoj teritoriji Republike Srbije, već i na uzorku manjih jedinica, kvartova, delova naselja, i slično. Čak se i ovim popisom obezbeđuju koordinate samih stambenih objekata, a sami preliminarni rezultati mogli bi se očekivati već nakon mesec dana.

Produženje rokova koje daju ovi amandmani može još više da doprinese poboljšanju kvaliteta popisa, jer dva osnovna elementa koja su bitna za ovaj kvalitet radnji jesu selekcija i obuka. Kako je potrebno selektovati oko 20.000 što popisivača, što instruktora, koji moraju da imaju osnovna iskustva i znanja u radu sa računarom, produženje roka daje mogućnost da izaberemo kvalitetniji kadar koji će se baviti ovom problematikom, pa je i sama obuka tih istih ljudi bi bila olakšana. Dakle, imamo vremena da nađemo dosta kvalitetnih ljudi koji će ispuniti uslove da ovaj popis bude maksimalno dobro urađen.

Inače, ovo bi trebalo da bude i poslednji popis koji će se baviti ovom metodom, metodom intervjua, tj. da popis vrše popisivači na terenu. Očekujemo da do 2031. godine digitalizacija zaživi u svom punom sjaju, pa će se budući popis vršiti putem raznih administrativnih registara, odnosno raznih baza podataka koje bi bile ažurirane bar mesečno. Na taj način bi onda popisi mogli da se obavljaju mnogo češće nego što je to sada kod današnjih tradicionalnih na 10 godina, koji su inače veoma veoma skupi, kao vidimo zahtevaju jako kompleksnu organizaciju.

Još jedna mogućnost, koja se sama nameće, produženjem ovih rokova zbog pandemije Kovid-19, jeste da se radi na popularizaciji popisa. U smislu pojašnjenja građanima da sve podatke koje daju popisivačima jesu statistički poverljivi. Treba naravno reći da se individualni podaci svakog građanina koriste samo u statističke svrhe i da su ti podaci potpuno bezbedni i individualno anonimni.

Naime, još u samom laptopu prilikom unošenja u elektronski obrazac oni se kriptuju, pa da laptop slučajno ne stane niko ne može doći do podataka iz njega. Takođe, postoji i primarno i sekundarno prikrivanje podataka koji ima za cilj da se na kraju i statističkoj analizi ne zna o kom pojedincu je reč, pa makar on i sam bio statistički gledano u bazi od nekoliko miliona ljudi. To govorim sa ciljem da svaki građanin zna da kakve god podatke on istog trenutka postaju anonimni. Čak i popisivači imaju obavezu čuvanja službene tajne.

Ovo je bitno iz razloga što trebamo očekivati da dobijemo odgovore na sva postavljena pitanja iako Ustav garantuje svakom pojedincu da na pojedina pitanja ne mora da se izjasni. Interes svih je da imamo kompletan skup svih podataka, jer samo iz takvog kompletnog skupa i sa ovim unapređenim softverskim sistemom mogu da se izvlače kvalitetni zaključci, rešenja i odluke koje su u interesu svih građana Republike Srbije.

Uzgred, da napomenem još jednu bitnu karakteristiku popisa. Popis u gradskoj sredini i u ruralnim područjima nikako nisu isti. Popisivači u ruralnim sredinama se suočavaju sa mnogim izazovima, u zavisnosti od same razvijenosti ruralnog područja, ako i usled razuđenosti samog tog područja.

Do sada smo stalno govorili o ruralnim sredinama, o srpskim selima i uvek naiđemo na to da ako unapredimo selo, unapređujemo i te oblasti o kojima govorimo, kao što danas govorimo o popisu, kao što smo pre neki dan govorili o širokopojasnom internetu ili o vakcinisanju ljudi gde zdravstveni radnici moraju da odu u ta ruralna sela.

Dakle, nisu isti uslovi za popisivače npr. u Jagodini sa 52 sela i asfaltom do svake kuće i ruralnih sela na jugu Srbije, o kojima često govorim ovde. To govorim iz razloga što još jedan od primarnih ciljeva Vlade, pored digitalizacije je i dobar put, što se pokazuje i na delu. Hajde da ta dela prebacimo i na sela na jugu. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarsko sa saradnicima, da smo pre dvadesetak godina čuli rečenicu koja govori o olakšanoj komunikaciji među ljudima svi bismo pomislili da se radi o kvalitetnim putevima ili mostovima, ali danas kada čujemo taj deo rečenice koji govori o olakšanoj komunikaciji većina nas pomisli na brz internet.

Mada, kada govorimo o ruralnim seoskim sredinama mnogi i danas misle na puteve gde su i dalje asfalti određeni infrastrukturni objekti i njihov nedostižni cilj.

S obzirom da danas govorimo o ugovoru o zajmu od 18 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj, za širokopojasni internet u ruralnim sredinama u analizi dolazimo do određenih zaključaka.

Naime, kada uzimate kredit ili zajam očekujete da se on isplati, odnosno da sam sebe kroz određeni broj godina otplati.

Drugo, moramo znati da u ruralnim sredinama uglavnom živi staro stanovništvo i da se ta sela postepeno gase, pa se i postavlja pitanje – da li je suštinska potreba društva širokopojasni internet u ruralnim područjima?

Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo ovaj projekat Vlade opravdanim i u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija će podržati ovaj predlog. Zašto?

Pre svega, tačno je da u ruralnim sredinama preovlađuje pretežno staro stanovništvo, ali za jedno dete koje živi i takvim sredinama trebamo da se borimo i da omogućimo da i ta deca imaju bar približne uslove kao deca iz urbanih sredina.

Škole u tim sredinama, tj. njihova isturena odeljenja su često sa jednim do nekoliko dece koji imaju pravo na kvalitetniju nastavu i pristup informacijama koje nudi internet.

Podrška novih tehnologija, inovacija kroz digitalizaciju daje rezultate, na ne dugoročno gledano, već odmah jer savremene tehnologije prožimaju sve pore društva, pa je i to jedan od elemenata koji doprinosi da mi iz Jedinstvene Srbije podržimo jedan ovakav projekat, jer bilo koji zajam ili kredit da uzmete, a on odmah daje pozitivne rezultate je više nego isplativ.

Realizacija ovakvog projekta do sada nije bila moguća bez intervencije države, jer ovakvi projekti nisu komercijalno isplativi. Operaterima se ne isplati da ulažu sredstva u takva područja.

Kada u ovakvim sredinama imate internet o kome govorimo, povratak mladih na selo, ali i sam dolazak u takve sredine bio bi veoma olakšan.

Dakle, ovakvim iskorakom koji danas pravimo, imamo pored navedenih pozitivnih stvari dobru polaznu osnovu i za usporavanje migracija stanovništva ili čak i u obrnutom procesu. Ta osnova može da se nadogradi ruralnim turizmom, jer XXI vek samo na papiru, vek potrebe za zdravom životnom sredinom, već bi bio i na ovaj direktan način realizovan.

Da bi sve ovo zaživelo, moramo da se pozabavimo i infrastrukturom do tih sredina. S obzirom da ja dolazim sa juga Srbije, za Jablanički i Pčinjski okrug je ovo naročito lepa vest, jer mi obilujemo ruralnim sredinama, a implementacija jednog ovakvog projekta će omogućiti i uravnoteženi regionalni razvoj. Barem 20% sela pripada jednoj od kategorija ruralne sredine na jugu Srbije, a na primer, u Leskovcu imamo 144 naseljenih mesta, u dužini od 50 i širini 40 kilometara i po tom broju smo najrazuđeniji u Srbiji.

Kada sam malopre rekao da mnoga ruralna sela nemaju adekvatnu infrastrukturu, zaključak se sam nameće, zbog tolike razuđenosti lokalna samouprava nije u mogućnosti sama da reši probleme i potrebno je da država priskoči u pomoć upravo kao što to i sada čini.

Negde su lokalne samouprave same rešile te probleme, više od decenije smo mi iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga, ali i drugih krajeva Srbije vodili naše građane zahvaljujući predsedniku Jedinstvene Srbije, Draganu Markoviću Palmi na izlete do Jagodine, da vidimo kako su uređena 52 sela, sa potpunom infrastrukturom. To je dobar primer kako treba da izgleda selo u XXI veku.

Zašto je sve ovo bitno? Pre svega, krajnji cilj treba da bude da se smanji migracija stanovništva i da se omogući ostanak seoskog stanovništva na porodičnim ognjištima. Time bi se ojačale i porodice i vratila tradicija.

Pored ovoga što sam rekao, za realizaciju ovog cilja je potrebno, i to ste vi dobro primetili, da se stvore nove tačke razvoja u nerazvijenim područjima. One bi bile barijera za sve ono sa čime se već decenijama suočavamo.

Naime, da bi bilo jasnije o čemu govorim daću konkretan primer i time ću završiti. Nekada je Leskovac bio sastavljen od 17 opština. Danas su to veće seoske sredine ili naseljene mesta gradskog tipa. Jedno od njih je Vučje, a drugo Grdelica i to su barijere o kojima sam govorio.

Centar dešavanja svih meštana sela koja gravitiraju oko Vučija i Grdelice upravo su bili tu, u Vučiju i Grdelici, ne u Leskovcu. Vučije je udaljeno 17 kilometara od Leskovca, a od Vučja do sela Oruglice, koja pripada Leskovcu, a na administrativnoj liniji je, imate još 30 kilometara. Tada je Oruglica imala 40 i više đaka, danas ima samo jednog i za tog jednog đaka treba da se borimo.

Zato treba internet u takvim selima. Zato treba asfalt do svakog sela. Zato treba da ojačamo barijere kao što su Vučje i Grdelica, jer ćemo onda spasiti selo. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani, Zakon o klimatskim promenama je zakon koji treba da uredi sistem i da okvir kojim se ograničava emisija gasova sa efektom staklene bašte i sistem za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Na samom početku mog izlaganja bih rekao nekoliko reči upravo o ovim emisijama gasova. Dakle, gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte su oni koji zadržavaju toplotu koju emituje zemljina površina i na taj način čine zemlju toplom. Gasovi koji izazivaju ovaj efekat su, pre svega, ugljendioksid, vodena para, metan i drugi gasovi, a ugljendioksid predstavlja 75% svih antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte, dakle, emisije koje izaziva čovek.

Koncentracija ugljendioksida naglo je počela da raste kada su ljudi počeli da koriste fosilna goriva i uporedo sa energetskim zahtevima, koji su u poslednjih vek i po bili sve veći, rasle su i emisije ugljendioksida i sada prevazilaze prirodnu sposobnost zemlje za apsorpcijom. To dovodi do povećanja ovog gasa u atmosferi, što dovodi i do povećanja temperature.

Dakle, glavni uzrok povećanja temperature naše planete jesu gasovi sa efektima staklene bašte, a ugljendioksid najodgovorniji kao najdominantniji.

Pariskim sporazumom, koji su potpisale sve zemlje sveta, međunarodna zajednica je potvrdila opredeljenost da će ekonomski rast investicija biti praćen i smanjenjem emisija ovih gasova, a prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove jedan je od uslova održivog ekonomskog razvoja zemlje i smanjenja rizika i štete od elementarnih i prirodnih nepogoda.

U Srbiji se procenjuje da je zbog ekstremnih klimatskih i vremenskih uslova od 2000. do 2015. godine materijalna šteta bila oko pet milijardi evra, a oko 70% ovih gubitaka povezani su sa sušom i visokom temperaturom dok su ostali bili vezani za poplave.

Što se tiče samog Predloga zakona, a u životu je sve jedan proces, vremenski okvir za realizaciju tehničko-tehnoloških zahteva za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte je takav da je neophodno strateško tj. dugoročno planiranje praćeno identifikacijom konkretnih kratkoročnih i srednjoročnih politika mera. Zato se i propisuje ovim Predlogom zakona izrada strategija nisko ugljeničnih razvoja, akcionog plana i programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Ovaj Predlog zakona definiše nekoliko bitnih stvari. Najpre, najveći uzročnici, tj. najveći emiteri ovakvih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte se identifikuju i oni se nalaze u sektorima energetike, poljoprivrede, saobraćaja, itd, i njihov rast treba da bude ograničen.

Drugo, Predlog zakona predlaže ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i Vlada propisuje nivoe emisija iz izvora na nacionalnom nivou za postrojenja i vazduhoplovne aktivnosti, kao i za emisije iz sektora i kategorije u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa i upotrebe proizvoda, poljoprivrede i otpada.

Treće, podizanje opšte svesti u oblasti klimatskih promena i kakvu ulogu imaju emisije gasova iz sektora industrije, energetike i vazduhoplovnih aktivnosti, kao i dostupnost podataka o emisijama ovih gasova na godišnjem nivou. Dakle, povećava se transparentnost rada samog Ministarstva u ovoj oblasti.

Najveći udeo u ukupnim emisijama ovih gasova Republike Srbije potiče iz sektora energetike, uključujuću i saobraćaj. Kako se predviđa rast proizvodnje to može dovesti do nekontrolisanog porasta emisija ovih gasova, ali istovremeno u zavisnosti od načina planiranja i realizacije politika i mera ovi sektori mogu biti najveći potencijal za smanjenje emisija, ali zato je potrebno sistematsko i kontinuirano praćenje ovih emisija. Zato se Predlogom ovog zakona uspostavlja nacionalni savet za klimatske promene kao savetodavno telo Vlade.

Savet čine predstavnici ministarstva i drugih organa i organizacija, predstavnici naučne i stručne javnosti, kao i predstavnici civilnog društva čija je oblast delovanja od značaja za utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti u oblasti klimatskih promena.

Dakle, za ispunjenje ovih ciljeva Predlog zakona predviđa uspostavljanje sistematskog i kontinuiranog praćenje izveštavanja o ovim emisijama gasova sa verifikacijom podataka na godišnjem nivou.

Na kraju, usvajanjem ovog Predloga zakona ispuniće se obaveza Srbije prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Pariskog sporazuma. Zbog svega napred rečenog poslanička grupa JS će u danu da glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, uvaženi građani, danas govorimo o Izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu, a taj izveštaj sadrži izveštaj o stanju u energetskom sektoru Srbije, koji je iz okvira nadležnosti Agencije i Izveštaj o radu i finansijskom poslovanju Agencije. Ja ću se osvrnuti u svom izlaganju na oba ova dokumenta.

Najpre, što se tiče Izveštaja o radu i finansijskom poslovanju same Agencije, treba reći da je Agencija jedno regulatorno telo, osnovano u cilju unapređenja i usmeravanja razvoja tržišta električne energije i prirodnog gasa, sa principima nediskriminacije, razvoja tržišta i efikasne konkurencije, a jedan od ciljeva Agencije je zaštita potrošača i zaštita investitora.

Zakonom o energetici iz decembra 2014. godine značajno je ojačana uloga Agencije i proširene su joj nadležnosti i to u vidu sertifikacije i licenciranja, regulacije cena nadzora nad tržištem energije itd.

Ovde treba pomenuti i još da radom Agencije upravlja Savet Agencije koji donosi sve odluke o pitanjima iz nadležnosti Agencije sa predsednikom i četiri člana.

Iz samog Izveštaja vidimo da na putu priključenja Republike Srbije EU, jedna od bitnih obaveza Agencije za energetiku, kao regulatornog tela i ostvarivanje pune nezavisnosti koju čini funkcionalna, personalne i finansijska nezavisnost.

Predmet monitoringa Evropske komisije u procesu pristupanja EU je upravo ova puna nezavisnost Agencije za energetiku i to je odgovor na pitanje da li ona treba da postoji, a da li ova nezavisnost postoji, ja kažem naravno da postoji i čak bih rekao možda i više od toga.

Naime, što se tiče finansijske nezavisnosti Agencije, Agencija ne zavisi od budžeta Republike Srbije, dakle ni od izvršne vlasti, tj. Vlade Republike Srbije, ni od bilo kog državnog organa jer se finansira iz prihoda koje je ostvarila poslom kojim se bavi.

Međutim, kako u krajnjoj liniji budžet Agencije pune građani Srbije, a Narodna skupština je predstavnički dom građana, to i ta nezavisnost podleže jednoj vrsti kontrole i to je kontrola Narodne skupštine.

U skladu sa zakonom, predsednik i članovi Saveta najmanje jednom godišnje dostavljaju Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu, koji sadrži i podatke o finansijskom poslovanju, verifikovane od strane nezavisnog revizora.

Iako je ovo Izveštaj za 2019. godinu, a sada je 2021. godina, revizija, kako kažete, u samom Izveštaju je u toku pa je vi niste dostavili, a mi je nismo dobili.

Druga bitna stvar o kojoj bih nešto rekao jesu kadrovi, gde vi otvoreno kažete da jedan od najvećih problema sa kojima se već više godina suočava Agencija je nedostatak kvalitetnih kadrova.

Od ukupnog broja zaposlenih, 89% je sa visokom stručnom spremom i završenim posebnim školama i obukama iz oblasti regulacije, tako da imaju specifična znanja i iskustva. Ja se tu sa vama mogu potpuno složiti jer pravi kadar treba prvo naći, a zatim i platiti, za šta se zalaže JS, o čemu je više puta i govorio predsednik JS Dragan Marković Palma, da kvalitetni ljudi koji daju rezultate trebaju biti i plaćeni.

Vi u ovom izveštaju konstatujete da je taj nedostatak kadrova posledica višegodišnjeg znatno sporijeg rasta zarada u Agenciji, u odnosu na javni i privatni sektor u oblasti energetike. Mislim da ste vi tu potpuno u pravu jer u Izveštaju piše da od 2014. godine nema povećanja plata u vašoj Agenciji.

S obzirom da ja ne znam kolike su plate u oblasti energetike, a malopre sam čuo od izvestioca da su ljudi koji su otišli iz agencije u 2019. godini, njih jedanaestoro otišli su za mnogo veće plate, čak sam čuo i neke brojke od 12 do 15 hiljada evra se govori, pogledao sam vaš finansijski izveštaj u kome se kaže da je prosečna neto zarada, ako sam dobro izračunao, oko 165 hiljada. To samo govori da ćete vi u budućnosti imati velikih problema sa kadrovima ako govorimo o ovim sumama.

Tako da bi nešto drugo moglo da se preduzme da bi ovi kadrovi ostali. Inače, sam izveštaj o radu i finansijskom poslovanju Agencije je veoma detaljno napisan i odražava pravu sliku rada agencije.

Što se tiče izveštaja o stanju u energetskom sektoru Srbije, koji je iz okvira nadležnosti Agencije, mogu takođe reći da je urađen dosta detaljno i kvalitetno i slažem se sa vama da je jedan od najsveobuhvatnijih izveštaja koji sam video. Iz tog izveštaja bih izdvojio i osvrnuo se pre svega na cenu električne energije, jer je to jedna od vaših nadležnosti, dakle, regulacija cena. Tu ste uporedili cene električne energije za domaćinstva u Srbiji sa cenama u drugim evropskim zemljama gde se jasno vidi da su cene kod nas ubedljivo najniže.

Obzirom da svako može da kaže da se životni standard građana mora paralelno posmatrati sa cenama električne energije kako bi se stvorila realna slika, vi ste u ovom izveštaju dali strukturu prodajne cene električne energije svedene na paritet kupovne moći građana, što mi je posebno drago, jer tu se može takođe videti da smo i tu u vrhu. Jedino Stokholm i Helsinki imaju odnos između zarada i cena električne energije povoljniji nego što je to slučaj u Srbiji, odnosno u Beogradu.

Takođe, neko može reći da je životni standard građana u Beogradu veći nego na primer na jugu Srbije u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu što je, realno, tačno. Ali vi ste tu dali detaljan prikaz što se tiče energetski ugroženih kupaca gde se omogućava ljudima iz kategorije socijalno ugroženih da koriste određene benefite, a finansijska sredstva za zaštitu socijalno ugroženih tj. energetski ugroženih kupaca se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije. Zaštitom ovih kupaca na trošak budžeta stvaraju se pretpostavke za brži razvoj tržišne energije.

Pozvao bih sve građane koji imaju uslove da iskoriste ove benefite, s obzirom da ste rekli da broj ljudi koji je koristio ove benefite višestruko je manji nego što je to realna situacija.

U svakom slučaju, ovakav detaljan i kvalitetan izveštaj kakav je danas pred nama, PG Jedinstvene Srbije će u Danu za glasanje podržati. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i uvaženi građani.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu je neophodna korekcija i unapređenje prethodno usvojenog zakona, jer je prilikom izrade podzakonskih akata uočeno da bi moglo doći do problema u njegovoj primeni. To je sasvim normalna stvar.

Ja očekujem da ćemo bar još jednom imati ovakvu tačku dnevnog reda u narednom periodu, jer sama primena zakona koja počinje od 12. marta ove godine, će pokazati i druge stvari koje mogu dovesti do problema koji će se uočiti njegovom primenom.

Svi se sećate da smo nedavno usvojili Zakon o digitalnoj imovini, a u samoj definiciji imovine fizičkog lica ulazi i digitalna imovina tog fizičkog lica ako je ono poseduje.

Bitnost ovog zakona sa predloženim izmenama i dopunama je višestruka. Upravo zbog te višestruke bitnosti će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danom za glasanje podržati ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona.

Podelio bih važnost ovog zakona i njegove korekcije u dve kategorije. Prvo, ostvarivanje fiskalnih ciljeva i drugo – ciljeva za unapređenje kompletnog sistema.

Dakle, unapređenje efikasnosti poreskog sistema potpada pod ostvarivanje fiskalnih ciljeva, jer porezi predstavljaju najznačajniji oblik javnog prihoda, a posebnim porezom od 75% vrednosti imovine na koju se utvrđuje poseban porez i koji direktno ide u budžet Republike Srbije, upravo govori o postizanju fiskalnih ciljeva ovog Predloga izmena i dopuna zakona, što je njegov primarni cilj.

Mnogo bitnije stvari od fiskalnih ciljeva su oni drugi – nefiskalni ciljevi. Prvo, prevencija. Ovakvim jednim zakonom i rešenošću države da uočene nedostatke zakona što pre otkloni, kao što to činimo danas ovim izmenama i dopunama zakona. Šalje se jasna poruka da će se u korenu sprečiti akumuliranje bilo nelegalno stečene imovine ili imovine koje se ne može utvrditi poreklo zakonitim prihodima, te je to jasan pokazatelj svima onima koji možda misle da će uspeti da takvu imovinu sakriju ili učine nevidljivom, da to zaborave.

Oporezivanjem imovine gde se poreklo ne može dokazati zakonitim prihodima je jak i efikasan mehanizam države jer omogućava da takva imovina potpadne pod režim posebnog oporezivanja od 75% njene vrednosti.

Drugo, socijalna i ekonomska kategorija zakona se podiže na viši nivo jer socijalni položaj poreskih obveznika se na ovaj način balansira ili se ublažava razlika između poreskih obveznika čija imovina odgovara prihodima koje ostvaruju i onih obveznika gde postoji nesrazmera između imovine i ostvarenih prihoda.

Fizičko lice je poreski obveznik koji poseduje imovinu na koju se utvrđuje poseban porez, a danas idemo i korak dalje, mora da plati porez na sredstva koja su potrošena mimo sticanja te imovine, a u ovom Predlogu zakona se definiše kao – izdaci za privatne potrebe fizičkog lica. Time će se još više ublažiti ove razlike.

Na kraju, treće, i to treba reći, predložena zakonska rešenja se odnose na sve građane Republike Srbije, dakle ona se ne primenjuju selektivno. Svako ko ima imovinu na koju se utvrđuje poseban porez, koja ovim Predlogom izmena i dopuna zakona je detaljnije pojašnjena dolazi pod udar ovog zakona.

Da bi se što bolje primenio zakon on propisuje obaveznu koordinaciju i saradnju između različitim institucijama koje mogu da imaju relevantni informacije za utvrđivanje stvarne imovine nekog lica, te se njihovim umrežavanjem cilj postiže mnogo brže.

Na kraju, ovim zakonom se povećava poverenje građana u državi. Zato će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje ovaj Predlog izmena i dopuna zakona i podržati. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, uvažena ministarko, zakon o socijalnoj karti je u stvari jedan tehnički zakon jer se odnosi na formiranje elektronskog registra o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca, odnosno korisnika prava u oblasti socijalne zaštite.

Kada govorimo o zakonu o socijalnim kartama, mi zapravo govorimo o potrebi definisanja prioriteta socijalne politike u oblasti socijalne zaštite i identifikovanja pojedinca i ciljnih grupa korisnika prava.

Da bismo o to realizovali moramo da što potpunije sagledamo njihov socijalni materijalni status, a neophodan preduslov za to jeste prikupljanje i korišćenje podataka i svih dostupnih izvora državne uprave na kojima će se taj status i odrediti.

Dakle, socijalna karta se, pored povezivanja sa softverskim rešenjima kojima upravlja ministarstvo, povezuje radi preuzimanja podataka sa različitim eksternim registrima, a to su Centralni registar stanovništva, Registar Penzijskog i invalidskog osiguranja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Nacionalne službe za zapošljavanje, Registar Poreske uprave i Registar Republičkog geodetskog zavoda.

Na taj način se umrežavanjem ovih registara izbacuje mogućnost ne usaglašavanja podataka i pravi jedna centralna baza, tj. registar koji daje mnoge prednosti.

Koje su prednosti ovakvog jednog sistema? Pokušaću da navedem što veći broj prednosti koje nam daju za pravo da poslanička grupa Jedinstvene Srbije podrži jedan ovakav zakon, što ćemo mi i učiniti u Danu za glasanje, jer je socijalna pravda osnovni postulat politike Jedinstvene Srbije.

Dakle, jedna od bitnijih prednosti je pravednija raspodela. Pomoć ide samo onima kojima je potrebna i ko ispunjava uslove.

Ova prednost je definisana zahvaljujući jednoj od glavnih karakteristika ovog sistema, a to je proaktivnost. Proaktivnost ima za cilj smanjenje greške isključenosti. Dakle, ona lica koja su bila iz nekog razloga odbijena, a u međuvremenu se neki od podataka od uticaja na pravo u oblasti socijalne zaštite promene u korist tog lica, to lice automatski stiče pravo koje će i ostvariti.

Druga stvar je smanjenje greška uključenosti. Svi koji su greškom uključeni u prava biće isključeni, tj. na osnovu promena u podacima koji pristižu u Registar iz eksternih registara, a ta promena dovodi da lice koje je imalo pravo više nama to pravo, ono će to pravo automatski izgubiti.

Kako ovo funkcioniše? Funkcioniše u realnom vremenu, jer sam softver daje određene notifikacije, odnosno obaveštenja za postupanje čim se uoče određene promene. Signalizira se odgovarajućom notifikacijom organu koji je teritorijalno nadležan za lica da proveri, dobije notifikaciju, i ako utvrdi da je osnovana, da službeno postupi u odgovarajućoj stvari. Dakle, smanjenje grešaka je ovde neminovnost.

Druga bitna karakteristika je odgovornosti i transparentnost u radu uprave. Kada sistem da notifikaciju, tj. obaveštenje, po njoj se mora postupiti i automatski se dostavlja zapis o njenom razrešenju, dakle, ko je, na koji način i kada razrešio.

Svako korišćenje podataka iz Registra socijalne karte od strane službenih lica ostaje zabeleženo, pa to dovodi do veće odgovornosti tih istih lica i transparentnosti njihovog rada.

Treća bitna karakteristika je smanjivanje i sprečavanje zloupotrebe. Jednom ovakvom informatizacijom podataka smanjuje se mogućnost za zloupotrebe kako od strane podnosilaca zahteva, tako od strane službenog osoblja koje je rešavao pravilno, jer ti podaci su vidljivi, a ako postoji neusaglašenost podataka oni se brzo razrešavaju.

Dakle, više neće ničije pravo zavisiti od dobre volje onog koji to pravo propisuje, niti će to pravo da ostvari onaj ko ne ispunjava uslove za to pravo.

Pored ovih pogodnosti koje daje socijalne karte, tu su još i lakše ostvarivanje prava samih korisnika i bolja efikasnost u radu uprave, što se vidi kroz pojednostavljenja administrativnog postupka, gde se štedi i vreme i novac.

Na kraju bih rekao da pored ovih činjenica lako uočljivih prednosti, socijalne karte pružaju i podršku pri kreiranju socijalne politike i doprinesu boljem sagledavanju socijalno-ekonomskog statusa dela populacije.

Hvala.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas u ovoj raspravi Narodna skupština treba da usvoji kodeks ponašanja narodnih poslanika. To činimo iz više razloga, a jedan od njih je proces integracije Republike Srbije u EU i primena evropskih standarda. Drugi je npr. da neodgovorno ponašanje pojedinca može da pokrene stihiju, iako su mnoga takva neodgovorna ponašanja već definisana samim Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Kada čujem reč „ponašanje“, dakle, u ovoj sintagmi „kodeks ponašanja“, prava asocijacija koja mi padne na pamet je bonton. Drago mi je što je moja prethodna koleginica Jelica upotrebila ovu reč bonton, jer bonton označava pravila lepog i pristojnog ponašanja u svakodnevnom životu, a svrha bontona je da omogući pojedincu da se prijatno oseća u društvu, ali i da pri tom ne uznemirava druge, a kada u jednom društvu pravila bontona preovladaju, ona postaju zaštita od bahatih i nepristojnih ljudi.

Upravo sam ovako počeo ovu diskusiju da bih se nadovezao na jučerašnju diskusiju predsednika JS Dragana Markovića Palme, koji je o tome govorio. Danas ima sve više takvih, najblaže rečeno, nepristojnih ljudi, jer da biste pokazali svoju nepristojnost prema nekome ne morate biti više ni u kakvoj direktnoj komunikaciji sa njim, da budete fizički prisutni, već putem interneta ostvarujete još jaču komunikaciju od ove direktne, a to je javna komunikacija koju mnogo lakše možete da zloupotrebite i ona se zloupotrebljava i treba nadležni organi da se njome pozabave.

Sa te strane kada pogledate zaista je teško bilo kom narodnom poslaniku da ostane imun na svakojake javno izrečene uvrede na njegov račun ili račun njegove porodice putem raznih društvenih mreža.

Sa druge strane, obzirom da je kodeks ponašanja etički kodeks, a opšte etičke vrednosti se poklapaju delom sa moralnim vrednostima, a delom sa opštim vrednostima koje treba da poseduje svaki pojedinac, poslanička grupa JS će podržati ovaj predlog odluke, jer svaki poslanik se prilikom potpisivanja zakletve ovde u Narodnoj skupštini obavezao istini i pravdi i pravičnosti i poštenju.

Kako Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, cilj svih nas je da svojim ponašanjem branimo dostojanstvo ove iste Narodne skupštine. Takođe, moramo imati saznanje da ukoliko jedan pojedinac prekrši ovaj kodeks ponašanja podriva ugled Narodne skupštine tj. svih nas zajedno.

Naše ponašanje i ovde u Narodnoj skupštini i uopšte van Narodne skupštine, pored mnogih pritisaka koje osećaju narodni poslanici, definišu mnoge stvari u našem društvu. Pored ugleda Narodne skupštine, tu je refleksija koju ono odražava na društvo u celini. Upravo zbog toga je i potrebno doneti jedan ovakav kodeks da bismo i na ovaj način pokazali svoje opredeljenje da želimo da naše društvo postane jedno pristojno mesto gde će se svaki pojedinac osećati prijatno. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ceo set ovih zakona koje danas usvajamo je proizvod ili iskustva korišćenja već postojećih zakona pa dolazi do njihovog unapređenja ili usaglašavanja sa propisima Evropske unije.

Ovaj set zakona će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati, a ja bih da pojasnim zbog čega na dva zakona.

Pre svega krenuću od Predloga zakona o digitalnoj imovini. S obzirom da su moji prethodnici dosta o ovome govorili, pokušaću da kažem nešto što nije rečeno. Dakle, kada govorimo o nečemu što je digitalno mi u stvari mislimo i govorimo o nečemu što je virtuelno, tako da se ova digitalna imovina često naziva i virtuelnom imovinom i to je u stvari jedan digitalni zapis koji ima određenu vrednost sa kojom se, dakle može digitalno ili elektronski kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi, odnosno jednom rečju trgovati.

Jedna vrsta digitalne imovine je i virtuelna valuta. Obično se zove još i kripto-valuta i tu valutu niti je izdala, niti za njenu vrednost može da garantuje Centralna banka. Dakle, ova valuta nema pravni status, ni novca, niti valute, ali je fizička i prana lica prihvataju kao sredstvo razmene i njome se dakle može trgovati.

U svetu tržište digitalne imovine vrtoglavo raste i to su u stvari i razlozi za donošenje ovog zakona, jer je naš cilj da se ide u korak sa savremenim tendencijama globalnog digitalnog i elektronskog poslovanja.

Prva virtuelna valuta koja se zove bitkoin nastaje početkom 2009. godine u jeku svetske ekonomske krize. Danas se ona često zove i digitalno zlato, čija je sadašnja vrednost, na današnji dan oko 19.400 dolara, a pored nje postoje još desetine virtuelnih valuta koje imaju mnogo manji udeo u svetskom tržištu.

Pošto ovde govorimo o valuti, moram reći da ovde nije reč ni o kakvom zakonskom sredstvu plaćanja, jer je dinar i dalje jedino sredstvo plaćanja u Republici Srbiji, a pored toga ovim zakonom postoji i zabrana da se digitalna imovina prenosi direktno sa potrošača na trgovca, tj. da se robe i usluge u trgovini na malo plaćaju u digitalnoj imovini, ali ovde je reč o indirektnom sredstvu plaćanja, jer je ovim zakonom uvedena usluga prihvatanja tj. prenosa digitalne imovine sa potrošača na trgovca, preko specijalizovanih pružaoca usluga koji ima dozvolu nadzornog organa za pružanje ove usluge koja će trgovcu da prenosi isključivo dinare na tekući račun, a ne digitalnu imovinu.

Dakle, ovde kada pogledamo ovo korisničko iskustvo, biće potpuno identično kao kada robu plaćamo direktno digitalnom imovinom. Sve se to danas radi putem interneta, putem mobilnih telefona u realnom vremenu. Pored ovoga, predloženim zakonskim rešenjima se stvara i pravna sigurnost i kod nas trenutno postoji nekoliko kompanija koje posluju na našem tržištu i ove kompanije su većim delom neregulisane, što stvara i određene praktične probleme o kojima smo govorili, pa da ih ne spominjem. A, i oni koji žele da investiraju i da trguju na ovom tržištu sada ovim zakonom dobijaju onaj vid sigurnosti koji im je potreban da kako bi rekao, mnogo sigurnije plove ovim vodama.

Dakle, ovaj zakon na sveobuhvatan i detaljan način uređuje izdavanje i trgovanje digitalnom trgovinom i mi ćemo ga u danu za glasanje podržati.

Drugi zakon koji se nadovezuje na prethodni jeste Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Morao bih tu da spomenem da među obveznica ovog zakona se od 2017. godine nalaze lica koja se bave pružanjem usluga u vezi sa virtuelnom valutom i to na predlog NBS koja je zajedno sa Upravom za sprečavanje pranja novca prepoznala značaj novih neregulisanih entiteta na našem tržištu još pre usvajanja tzv. Pete direktive EU koja je usvojena 30. maja 2018. godine

Izmenom i dopunom zakona iz 2019. godine ovaj krug je proširen i time su ove delatnosti predmet intenzivnog zanimanja regulatora. Dakle, vrši se određene kontrola i nadzor pružanja ovih usluga koji moraju da ispune sve obaveze koje se tiču sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, kao i svi drugi obveznici, uključujući identifikaciju stranke na propisan način. Ovde se planira čak i uvođenje tzv. video identifikacije.

Razlozi za donošenje ovog zakona leže u usklađivanju sa prethodnim zakonom kojim se uređuje digitalna imovina, jer pored virtuelnih valuta koje su još 2017. godine uvedene u sistem, sada se uređuju digitalni tokeni kao vrsta digitalne imovine, uređuje se licenciranje, poslovanje i nadzor nad poslovanjem pružalaca usluga, naročito u vezi sa izdavanjem investicionih tokena koji nisu bili obuhvaćeni prethodnim zakonom i koji u našem zakonodavstvu prestavljaju novinu.

Pored toga, ovim zakonom se obezbeđuje usklađenost sa međunarodnim standardima, a pravna sigurnost u ovoj oblasti doprineće i privlačenju stranih investicija.

Upravo zbog ovoga svega i ovaj drugi zakon će poslanička grupa JS podržati u danu za glasanje. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, redovna godišnja praksa ubuduće bi trebala da bude dostavljanje predloga zakona o završenom računu, o kome bi trebalo Narodna skupština da raspravlja upravo onako kao i što raspravlja o Predlogu zakona o budžetu. Napominjem da od 2002. godine do 2018. godine naknadno su usvojeni svi ovi završni računi.

Što se tiče završnog računa za 2019. godinu, mi možemo tu da vidimo da imamo fiskalni suficit od 13,4 milijarde dinara. I ako pogledamo i ostale budžete prethodne, od 2015. do 2018. godine, koji su takođe u suficitu, možemo tek tada da vidimo koliko je kreiranje budžeta za 2021. godinu bilo specifično. Jer, pored elemenata koji utiču na kreiranje budžeta, postoji još jedan specifični element koji je definisan samom specifičnom situacijom u kojoj se nalazi ne samo Srbija, već i cela planeta, a to je pandemija kovid.

Iskustvo koje je Vlada imala u prethodnom periodu, a naročito u 2020. godini, govorim o Vladi u kontinuitetu, a to su dva rebalansa budžeta i razne mere podrške koje su bile usmerene ka građanstvu i ka privredi, doprinelo je kreiranju budžeta za koji bi neki rekli da je trebalo da bude restriktivniji, s obzirom da imamo deficit od 178,5 milijarde dinara. Neki bi rekli da je Vlada dosta optimistično ušla u priču da iduće godine, 2021. godine, ćemo imati rast BDP od 6%, a ja bih rekao da je Vlada hrabro nastupila sa ovim predlogom, jer i u životu, bilo čime da se bavite, ako nemate hrabrosti i optimizma, ne možete da uspete. A u životu nije sve idealno i potpuno predvidljivo.

Ako pogledamo završni račun za 2019. godinu, vidimo velike kapitalne investicije, ali ne kao u 2021. godini, gde je planirano 330 milijardi dinara. Ja bih tu sada napravio jedno poređenje u dve kategorije, a to je ulaganje u zaštitu životne sredine i putnu infrastrukturu.

Što se tiče zaštite životne sredine, želeo bih da kažem da je u Leskovcu 2019. godine Leskovac dobio 162 miliona dinara za završetak glavnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i da ćemo u 2021. godini ovaj sistem kompletno završiti, znači, centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, liniju mulja, liniju vode itd. i napokon da Leskovac dobije taj jedan savremeni sistem.

Takođe mi je drago što trend ulaganja u zaštitu životne sredine se nastavlja i u 2021. godini. Kao što smo čuli, biće više od 60-ak opština koje ulaze u ovaj projekat.

Što se tiče putne infrastrukture, 2019. godine je planiran porast ulaganja u infrastrukturu i to je karakteristika i ove Vlade, da u 2021. godini imamo nastavak pojačanog ulaganja u puteve. Ali, kada govorimo o putevima, ne trebamo samo govoriti o auto-putevima, već i o regionalnim putevima, a to su putevi koji povezuju sela sa gradovima. I tada, kada se ulaže u takve regionalne puteve, imamo razne benefite. Jedni od njih su direktna pomoć selu, druga je poljoprivredi, zaustavljanje ili usporavanje migracije stanovništva iz sela u grad.

Mi u Leskovcu smo ove godine, 2020, završili jedan regionalni put, to je put koji povezuje Leskovac sa opštinom Vlasotince i to je direktna pomoć za 15-ak sela koja gravitiraju oko tog puta.

Međutim, mi u Leskovcu imamo još jedan problem koji treba da se reši, još jedan regionalni put, a to je Leskovac-Vučje. Što bi moj predsednik, Dragan Marković Palma rekao, to je put još iz vremena Turaka, zato što je napravljen kockom koja je ručno rađena, takvih sumnjam da ima u Srbiji, a i u svetu. U poslednjih 50-ak godina je taj put popravljan asfaltom i možete zamisliti na šta liči takav put. Kada se taj put reši, onda će i država i građani da imaju višestruke benefite. Prvo, to će biti direktna pomoć za 20-ak sela sa 20-ak hiljada stanovnika, indirektna ili direktna pomoć poljoprivredi, zaustavljanje ili usporavanje migracije stanovništva selo-grad, jer, ako imamo za 15-ak minuta od najudaljenijeg sela da dođemo do centra grada, onda to znači to.

Dalje, imamo pojačani kapacitet seoskog turizma i uopšte turizma, jer je porečki kraj poznat kao turistički potencijal, a ujedno i lovni turizam, jer taj lovni turizam će već od 2021. godine krenuti u tom kraju, kao i podizanje uopšte kvaliteta života i velike uštede građana zbog dobrog puta.

Kada sam već ovde, morao bih da spomenem da na tom putu gravitira jedno selo koje je opšte poznato u Srbiji i ima izuzetnu karakteristiku, a to je da svako domaćinstvo, svako sedmo domaćinstvo ima registrovanu privatnu firmu. To je selo Strojkovce, i to bi njima veoma značilo.

Ovo govorim upravo zbog toga što se Vlada opredelila da ulaže u putnu infrastrukturu i zbog toga podržavamo sve ove projekte koje Vlada radi. U danu za glasanje glasaćemo i za budžet i za ove projekte koje prate budžet. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas ću da se osvrnem na tačku dnevnog reda – Finansijski plan Agencije za energetiku za 2021. godinu. Ali, pre nego što se dotaknem samog finansijskog plana, želeo bih da kažem par rečenica o samoj Agenciji.

Naime, Agencija za energetiku je osnovana Zakonom o energetici kao regulatorno telo sa određenim nadležnostima u sektorima oko električne energije, prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata, kao i toplotne energije koja se proizvodu u toplanama.

Takođe, treba reći da ova agencija je samostalni pravni subjekt i totalno je funkcionalno nezavisna od bilo kojih državnih organa, fizičkih ili privatnih lica ili bilo kojih energetskih subjekata, ali zato je kontrolna funkcija poverena upravo nama, tj. Narodnoj skupštini, gde se i donose ovakvi izveštaji, odnosno usvajaju ovakvi planovi i usvajaju izveštaji ovakvih agencija.

Što se tiče poslova Agencije, jedan od poslova koje obavlja je regulacija cena, kao što je cena električne energije. Druga stvar je ste licenciranje energetskih subjekata koji se bave energetskim delatnostima, kao što je i nadzor nad tržištem energije.

Takođe, u ovom finansijskom planu mogli smo da pročitamo da će se Agencija u 2021. godini baviti praćenjem, analizom, nadzorom, davanjem saglasnosti, ali i izradom godišnjeg izveštaja o stanju energetskog sektora Srbije, što je veoma bitno i što ćemo u nekom od narednih zasedanja i da govorimo o tome, kao i podrška Vladi i Ministarstvu u pripremi i analizi energetskih strateških dokumenata. To bi bilo nešto najjednostavnije što sam mogao da kažem o ovoj agenciji.

Što se tiče samog finansijskog plana, moram da izrazim veliko zadovoljstvo jer sam naišao na jedan veoma kompletan, jedan od najkompletnijih planova finansijske prirode, a video sam ih mnoge. Svaka pohvala za ovakav pristup.

Zašto kažem da je ovaj izveštaj najkompletniji? Možemo da pođemo od osnove za izradu ovog godišnjeg plana za 2021. godinu. Navodi se da su procenjeni prihodi i troškovi, tj. rashodi za 2020. godinu osnova za donošenje ovakvog plana. Projektovana inflacija za 2021. godinu takođe je jedna od stvari, kao i trenutna situacija, odnosno Kovid pandemija koja uslovljava to da podloga za izradu plana korišćenja ostvarenja ne mora da bude samo iz 2020, nego i iz 2019. godine, tako da je to ono što je osnova za izradu ovog plana.

Što se tiče samog prihoda, ovde treba reći da ova agencija ne zavisi od budžeta Republike Srbije. Prihod je ukupan na nivou plana za 2020. godinu, tj. oko 220 miliona dinara i samostalni budžet, prihodi su od izdavanja licenci za obavljanje energetske delatnosti od 5,21% u ukupnom prihodu. Tu ste mogli lako da odredite, zato što imate registar licenci i projektovali ste sličan iznos kao za 2020. godinu, pošto licence važe oko 10 godina.

Jedan od najbitnijih prihoda je prihod od regulisanih naknada od 88,6% ili 125 miliona dinara, koji se obračunavaju svim privrednim subjektima koji se bave prenosnim delatnostima, to su električna energija, kao i transportnim delatnostima, to je prirodni gas i nafta, u iznosu od 1% od vrednosti sredstava. Najveća sredstva su tu, uzimaju se od javnog preduzeća „Elektromreža Srbije“ oko 64,2% i javnog preduzeća „Srbija gasa“ od 25,48%.

Napomenuo bih takođe jednu vrlo interesantnu stvar, da ste prihode koji imaju udeo od svega 0,16 ili 0,35% ukupnog prihoda detaljno objasnili, što je karakteristika za ovaj izveštaj i to je za svaku pohvalu.

Što se tiče rashoda, to su uglavnom, kao i kod svih agencija, troškovi zarada 63,24%, troškovi zakupnina 8,42% i troškovi ostali 3,36%. Ali, sada bih se bacio na ono, i time završavam, zašto je ovaj izveštaj vrlo kompletan.

Pogledaću osnovne parametre za troškove zarade, koji su povećani ovde. Vi tu objašnjavate da je povećanje zbog povećanja koeficijenta osnovne zarade od 3% ukalkulisavanje godine više za minuli rad, što prvi put vidim ovde i to je za pohvalu, kao i ukalkulisavanje masa ukupnih zarada za napredovanje u poslu od 1%, povećanje broja zaposlenih od 3, od troje saradnika, kao i važeće stope poreza i doprinosa u 2020. godini, tako da svaka stavka ovog budžeta, bilo da je u prihodnoj ili rashodnoj strani je ovako detaljno objašnjena, da li idemo u plus ili minus, i mi ćemo ovaj predlog, Poslanička grupa Jedinstvena Srbija, sa zadovoljstvom da prihvati. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, poslanička grupa JS ovaj set zakona će, kao što reče naš predsednik Dragan Marković Palma, podržati zato što zakoni moraju da idu u korak sa vremenom i sa realnošću, naročito ovi zakoni koji govor o porezima i taksama ali i svi ostali zakoni moraju da idu u korak sa vremenom jer ne smemo da dopustimo da građani zbog toga ispaštaju.

Kada kažemo, pošto ovaj set zakona govori upravo o porezima i taksama i kada kažemo našem građaninu, oni prvo pomisle da dolazi do novog zaduživanja. Međutim, ovaj set zakona vrši se dopuna i preciziranje postojećih zakona koji nastaju kroz višegodišnju primenu i uočavanje određenih propusta, a koji rezultiraju sa nekoliko ključnih efekata. Ti efekti su prvo brže sprovođenje zakona, to je skraćenje vremena i efikasniji rad. Druga stvar je smanjenje troškova, a treća jačanje pravne sigurnosti i četvrta poboljšanje naplate poreza.

Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji treba reći da odlaganje poreza, plaćanja poreza vrši se dopuna ovog zakona kojim je omogućeno odlaganje plaćanja dugovnog poreza na način i pod uslovima koji utvrdi Vlada u cilju ublažavanja ekonomskih posledica, znači, Kovid-19, a to je u vezi sa ovim paketom mera koje je dala Vlada.

Druga stvar koja je vrlo bitna je elektronska komunikacija. Ovde se vrši preciziranje određenih stvari, da poreski obveznik prilikom elektronske komunikacije preko jedinstvenog elektronskog sandučića, a on dobija to na taj način što se registruje, znači više nije potrebno da se prethodno poreski obveznik saglasi sa time, ali fizičko lice koje dobija poreske prijave u skladu sa odredbama ovog zakona i u papirnom obliku kod njih se traži saglasnost, tako da građani ne razmišljaju o tome da li će morati svi da idu na elektronski oblik, ali mislim da je ova elektronska komunikacija ono što je veoma bitno i ide u korak sa vremenom.

Dakle, očekivana korist od svega ovog su tri koristi – dovodi do skraćivanja vremena, do drastičnog smanjenja troškova, troškova poreske uprave. To su troškovi administriranja od strane zaposlenih, troškovi materijala, troškovi štampe, poštarine i drugi troškovi i treće - povećanje nivoa efikasnosti poslovanja procesa.

Takođe, uvodi se i novo krivično delo o kome su kolege pričale, a to je poreska prevara u vezi sa PDV-om i mislimo da je sve to dobro.

Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, tu bih rekao neke stvari koje su, po meni, bitne da građani čuju. Dugogodišnja primena ovog Zakona o porezima na imovinu ukazala je postojanje određenih pravnih praznina i nedovoljno jasnih odredaba i stoga se vrši dopuna i preciziranje i ujedno se definišu određeni pojmovi. Znači, pojedine grupe se razvrstavaju u nepokretnosti, a sve to u cilju utvrđivanja osnovice poreza za imovinu i polazeći od onog načela da se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini. Na primer, mi smo imali da nepokretnosti koje smo svrstavali u stanove, a koje se koriste kao poslovni prostor, sada toga više neće biti.

Druga stvar jeste da pomoćni objekti se razvrstavaju u istu grupu sa garažama. Zbog čega je to bitno? Zato što su ranije pomoćni objekti bili prodavani zajedno sa kućama, tj. kuća kad se prodaje, prodaje se kuća, zemljište, pomoćni objekat, tako da nismo mogli da utvrdimo u zonama za te objekte prosečnu cenu kvadrata. Ovim će da se reguliše.

Želeo bih da kažem građanima da se zbog pravilnog utvrđivanja poreza na ove pomoćne objekte predlaže uvođenje obaveze obveznicima poreza na imovinu da do 31. januara 2021. godine podnesu poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu za nepokretnosti koje su u skladu sa ovim zakonom, a razvrstavaju se u drugačiju grupu. To je bitno da građani znaju, da mogu do 31. januara da to urade.

Što se tiče stope amortizacije, kao što vidite, ona je ista za sve teritorije jedinice lokalne samouprave na toj teritoriji.

Još jednu stvar bih samo rekao, a to je proširenje perioda za utvrđivanje prosečnih cena sa devetomesečnog na dvanaestomesečni period zbog realnosti koja jeste, jer mi imamo, na primer, u nekim delovima, tj. u zonama da je cena kvadrata kuće skuplja od cene kvadrata stana što nije realno i nadamo se da će ovim zakonom takve stvari da se regulišu i da neće nijedan građanin da plaća više poreza nego ono što je zaista potrebno. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, razlozi za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti proizilazi iz potrebe da se prevaziđu problemi u praksi primene propisa, kao i sankcije kada se te mere u praksi ne poštuju.

Ovim zakonom se definišu neki pojmovi, o kojima su moje kolege već govorile, tako da ja o njima ne bih da govorim, kao što su i govorili o mnogim merama koje su predviđene i sankcijama, ali bih se osvrnuo na jedan pojam koji se zove – pojam lične zaštite od infekcije. Mislim da je to jedan od bitnih pojmova, jer kad našem čoveku kažete da je nešto lično, kao što je lična zaštita, on smatra da sve što radi, tj. ne radi, čini ili ne čini, utiče samo na njega i da je to samo njegova lična stvar. Ja mislim da ovaj pojam lične zaštite od infekcije mnogo je više od ličnog, što bih želeo sada i da pokažem.

Da bih to pokazao napraviću jednu paralelu između ovog zakona i Zakona o bezbednosti saobraćaja. Naime, kada tražimo ličnu zaštitu pojedinca u saobraćaju, mi kažemo da pojedinac koji upravlja motornim vozilom mora da veže pojas radi njegove lične bezbednosti ili bolje bezbednosti, kao i kada vozi motor kažemo moraš da staviš kacigu kako bi bio bezbedniji. Ovaj zakon nije usmeren samo na zaštitu zdravlja i života pojedinca, jer svi znamo ko može da zaštiti čoveka od samoga sebe, jer znamo ako neko ne želi nešto da učini on to i neće da učini, već je ovaj zakon usmeren i na nešto drugo, a to je zaštita našeg društvenog, zajedničkog zdravstvenog sistema, jer bez obzira da li neko želi da primenjuje pravila ili ne, ako dođe do bilo kakve povrede, i jedni i drugi će biti zbrinuti od tog istog zdravstvenog sistema.

Tako da kada govorimo sada o ličnoj zaštiti od infekcije spisak stvari na koje se odnosi zakon se povećava. Malopre sam rekao dve, ponovio bih ih. Znači, kod lične zaštite od infekcije imamo da je vrlo bitno zdravlje i život pojedinaca koji primenjuju mere lične zaštite.

Druga stvar, koja je takođe vrlo bitna, jeste zaštita našeg zdravstvenog sistema, jer zdravstveni sistem postaje preopterećen što vidimo u poslednjih nekoliko meseci jer imamo iskustva sa tim.

Treća stvar, koja je takođe bitna, mi ovim zakonom, odnosno ličnom zaštitom od infekcije štitimo i zdravlje i živote drugih ljudi koji mogu da budu indirektno ugroženi od onih koji ne žele da primenjuju mere lične zaštite. To su uglavnom naši prijatelji, rođaci, komšije, ljudi sa kojima radimo.

Takođe, i četvrta stvar, koja mislim da je isto vrlo bitna, mi štitimo i nonkovid pacijente, odnosno čije je lečenje zbog preopterećenja zdravstvenog sistema otežano. To su pacijenti koji su i pre pandemije korona virusa imale neke probleme i morali da se leče. Ovako kad je zdravstveni sistem opterećen onda i njih na taj način ugrožavamo.

Cilj ovog zakona, kada govorimo o ličnoj zaštiti od infekcije, upravo su ove četiri stvari koje sam rekao, a ne kažnjavanje, i to je naša obaveza, kao što je naša obaveza da svim ljudima koji očekuju od države da ih posavetuje i da smernice kako da zdravi izađemo iz ove situacije, i namerno kažem zdravi, jer psihičko stanje nacije se pogoršava stalnim višečasovnim, dnevnim bombardovanjem preko medija o broju obolelih, o čemu je više puta govorio predsednik JS Dragan Marković Palma.

Pored ovog tipa ljudi koji to očekuju od države i društva i koji mere lične zaštite primenjuju savesno postoji drugi tip ljudi koji misli da su ove mere nepotrebne. Svoja negodovanja baziraju verovatno na određenim teorijama, ali ako dođe i do njihovog zadržavanja zdravstveni sistem i njima će pomoći. Zato na njih apelujem da ako ne žele zbog sebe, a oni bar zbog zaštite zdravstvenog sistema, zaštite zdravlja i života ljudi do kojih im je stalo, kao i zaštite nonkovid pacijenata, i oni primenjuju ove mere. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada pogledamo ovaj rebalans budžeta u fokus pažnje nam je ukupan deficit koji iznosi oko 483 milijarde dinara ili nekih malo više od četiri milijarde evra.

Podsetio bih vas da pogledamo izvorni budžet 2020. godine, kojim je deficit bio planiran na 20 milijardi dinara i ako znamo da je Vlada Republike Srbije dala 5,8 milijardi evra kao mere podrške privredi i građanstvu, onda lako možemo da dođemo do zaključka da bi na kraju, da nema ove pandemije, ovaj budžet iz 2020. godine možda bio u suficitu, kao i prethodnih nekoliko budžeta.

Ovoliki deficit je odgovor Vlade na taj ekonomski uticaj pandemije korona virusa, i to produženim sprovođenjem mera ekonomske pomoći. Te pomoći i mere smo čuli, a neke bih napomenuo i gde su te pare. Znači, mere poreske politike, koje iznose oko 110 milijardi dinara, direktna podrška preduzetnicima, to su ona tri meseca isplate neto minimalne zarade i još dve dodatne po 60% minimalne zarade, što iznosi oko 130 milijardi dinara, direktna podrška hotelijerstvu, sektoru hotelijerstva 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi i više od 300 hiljada turističkih vaučera, da ne zaboravimo, kao i druge mere, da sad ne nabrajam sve mere.

Ukupan paket mera je bio oko 491 milijardu dinara. Ako tu dodamo medicinsku opremu i lekove, to je oko 550 milijardi dinara. Ove mere, da ne zaboravimo, ne bi mogle biti donete da u prethodnom periodu nije bilo makroekonomske i fiskalne stabilnosti i suficita budžeta u prethodnih nekoliko godina koji je to sve definisao.

Da li su ove mere dale rezultate? Ako poslušamo šta je rekao MMF, Evropska komisija i Svetska banka, vrlo lako dolazimo do zaključka da su dale rezultate. Hajde da vidimo šta piše u ovim izveštajima.

Znači, ako uporedimo prvi rebalans iz aprila 2020. godine i ovaj današnji, vidimo da dolazi do postepenog oporavka ekonomske aktivnosti. Ako pogledamo, aprila meseca imali smo snažan pad privredne aktivnosti od 13,4% zbog vanrednog stanja iz 15. marta 2020. godine, ali postepenim otključavanjem ekonomije pad privrede u maju je zaustavljen, a u junu se ekonomija vratila na putanju pozitivnog rasta.

Da ne bi ovo bila prazna priča, opet pogledajmo kroz brojke koje govore da na prihodovnoj strani, kaže se, ukupan budžetski prihod je uvećan za 46,5 milijardi dinara od prethodnog rebalansa budžeta, poreski prihodi uvećani su skoro 26 milijardi itd. Znači, sve ove cifre govore da se ekonomija vratila na putanju pozitivnog rasta što je vrlo bitno.

Takođe, drago mi je da javna ulaganja tj. kapitalne investicije, koje podrazumevaju ekonomski razvoj zemlje, od 85 milijardi dinara idu na 102 milijarde, znači 27 milijardi.

(Predsedavajući: Vreme.)

Još jednu rečenicu.

Pomenuo bih tu Ministarstvo životne sredine koje je nastavilo izgradnju glavnog kolektora za pročišćavanje otpadnih voda u Leskovcu, a koje je počelo još 2008. godine i zato mi je drago što je Vlada dala ovaj novac i da napokon 2020, 2021. godine ovo završimo.

Iz svega rečenog se vidi da će poslanička grupa JS podržati ovaj zakon. Hvala.