Hvala, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka sa saradnikom, s obzirom na to da su danas na dnevnom redu tri zakona i njihove izmene i dopune, ja ću se više usredsrediti na Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Tu bih se malo više zadržao, s obzirom da se radi o pametnim brojilima.

Prvo, trebamo reći da je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila kredit Elektrodistribuciji Srbije u vrednosti od 40 miliona evra za prvu fazu takozvanog projekta „Pametna brojila“. Ovim projektom, između ostalog, treba da se zameni negde oko 205 hiljada dosta zastarelih i brojila koja se menjaju ovim novim pametnim brojilima i da se instalira, pored toga, celokupni sistem sa pratećom softverskom opremom kako bi došlo do toga da imamo daljinsko merenje, daljinsko očitavanje i isključivanje sa mreža ako je to potrebno.

Ovde bih bacio akcenat na ono što smatram da je takođe veoma bitno, a to je da se izabere konsultant koji ima zadatak da analizira već postojeću mernu infrastrukturu, kao i da učestvuje u pripremi tenderske dokumentacije i sprovođenju same nabavke. Kasnije ću i objasniti zašto je to bitno.

Sam ovaj projekat, pre toga želim da kažem da ima niz dobrih efekata, odnosno aspekata i to je prvo takozvani ekonomski benefit koji ima celokupno društvo, i to u zavisnosti od toga koliko iskoristimo, koliko znamo, hoćemo ili možemo da iskoristimo ove benefite. Drugo, sam energetski sistem ima benefite koji se ogledaju u dodatnoj energiji koja se faktički stvara iz same uštede. Treći benefit koji ovaj projekat može da da jeste da distributeri imaju određene uštede koje se vide kroz samih tih operativnih uštede. Četvrto, sami građani imaju određene benefite o kojima ću, naravno, danas govoriti.

Dakle, što se tiče prvog aspekta, tj. takozvani ekonomski benefiti celog društva, moram da podsetim da imamo sada u ovoj prvoj fazi zamenu oko 205 hiljada brojila, a u drugoj fazi će to biti 260 hiljada brojila. Da podsetim da Republika Srbija ima više od tri miliona brojila koja će morati u narednom periodu da dođe do njihove zamene, a ceo ovaj projekat je težak nekih pola milijarde evra. Sama ova činjenica predstavlja jedan veliki izazov i za našu domaću pamet i za naše ljude, za naše firme, da one učestvuju u celom ovom projektu. Znači, firme da budu direktno uključene, da ne budu podizvođači, nego izvođači samih ovih radova.

Naravno da ovo ne govorim slučajno. Mi znamo da smo 2015. godine imali već jedan ovakav sličan projekat gde je trebalo, i on je najavljivan kao projekat decenije, da se zamene sva brojila u Republici Srbiji. Međutim, taj posao je naprasno prekinut i o tome sada ne bih da govorim, ali u tom poslu prvobitno nisu bile predviđene naše domaće firme. Zato hoću da kažem da, iako je tehnologija od 2015. do 2021. godine napredovala i naravno da ćemo sada imati verovatno i bolja brojila i verovatno bolji softver koji će sve to regulisati, mislim da ako postoji iole realna šansa da naše firme, domaće firme budu učesnice u celokupnom ovom poslu, mi to treba maksimalno da podržimo. Taj posao neće biti u narednih godinu, dve, nego će trajati deset i više godina, a procenjuje se da će biti potrebno oko 1500 novih radnika. Dakle, i sama tenderska dokumentacija treba biti tak opredeljena, da da realnu šansu našim preduzećima, a ne kao 2015. godine kada su ona automatski bila isključena iz toga.

Drugi aspekt jeste ušteda samog energetskog sistema. To je sada veoma bitno, zato što dobijamo dodatnu električnu energiju kroz samu uštedu. Ako se pitamo kolika je ta ušteda i gde to možemo videti, ja moram da vas podsetim da smo pre dve nedelje usvojili jedan zakon, odnosno Izveštaj Agencije za energetiku, koja pored svog izveštaja o radu daje i izveštaj o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije. Mislim da je to jedan dobar dokument koji možemo i za ovo koristiti, tako da ga i ja danas koristim. Zbog toga i kažem da, pre svega, gubici električne energije u distributivnoj mreži, iz ovog dokumenta možemo videti, su u 2020. godini bili 11,95%, što je velika brojka, u prethodnoj 2019. godini bili su 11,75%, što vidimo da je to i povećanje samih gubitaka itd.

Znači, imamo ti gubici, kako se prevedu u evre, u dinare, možemo reći da su otprilike od 200 do 300 miliona evra godišnje i ako mi sada kažemo da te gubitke smanjimo svega 2%, znači da ne budu više oko 12%, nego oko 10% što je veoma realno, onda dobijamo uštedu od 30 do 40 miliona evra što, složićete se samim tim novcem možemo pokriti već ovaj kredit od 40 miliona o kojima danas govorimo.

Dakle, da li imao ovakav vid uštede, to treba da se pitamo i do samih smanjenja može doći, znači ovih tehničkih gubitaka koji postoje, to su tehnički, ne tehnički ili komercijalni gubici. Do tehničkih gubitaka, znači, smanjenja u prenosnom i distributivnom sistemu može doći kao posledica smanjenja gubitaka koji je nastao usled veće energetske efikasnosti, odnosno ravnomernog opterećenja elektroenergetskog sistema zbog boljeg upravljanja naponom i naravno, smanjenja gubitaka samog mernog uređaja. Procena je da trofazno indukciono brojilo ima snagu gubitka od pet vati, a ovo novo pametno brojilo ima gubitak od 1,5 vati. Međutim, mnogo veće smanjenje gubitaka jesu komercijalni gubici koji su kod nas mnogo veći i dolazi zbog smanjenja u krađi električne energije, jer sama brojila imaju takozvanu „antipauer sistem“, odnosno funkciju koja onemogućava da dolazi dalje do krađe u električnoj energiji.

Ovde treba takođe spomenuti da iskustvo u zapadnim zemljama koje su u završnoj fazi ovih pametnih brojila daju iskustvo da dolazi do smanjenja utroška električne energije kod domaćinstva koji imaju ovakva brojila od 1% do 1,5%. Dakle, to su sve benefiti koje mi imamo i sama zamena ovih sadašnjih brojila sa novim pametnim brojilima su evidentni i o tome mislim ne treba više ni govoriti.

Ali, ako znamo da ova pametna, ova trenutna brojila koji su trenutno sada njihovo baždarenje, odnosno promena išla veoma sporo iz ovog izveštaja o stanju energetskom sektoru Republike Srbije možemo videti da u 2020. godini, to je iznosilo svega 5%, a prethodne godine je bilo 4,58% brojila su bila baždarena. Tako da samim ovim projektom mislim dolazimo do onih opravdanih rezultata i zato mislim da je ovo sasvim na mestu.

Treći aspekt je benefit za distributere. To su evidentni benefiti, smanjenje troškova prilikom očitavanja, mi imao 12 puta godišnje da se očitava električna energija i takođe održavanje mernih uređaja, a ovi merni uređaji se mnogo jednostavnije održavaju, a malopre sam rekao koliko je to sporo išlo kod nas u prethodne dve godine.

Četvrti aspekt je benefit za građane i tu imamo samo da korisnici mogu da bolje upravljaju sopstvenom potrošnjom zato što im ovaj sistem omogućava, daje dodatne informacije o potrošnji električne energije. Znači, imaće smanjenje troškova upravo zbog smanjenje potrošnje električne energije, a greške u očitavanju koje su evidentne u kojim su kolege pričale ovde, greške u očitavanju električne energije idu sada u obimu statističke greške, znači, gotovo da ih nema ili ih uopšte neće biti, tako da će građani tu imati velike benefite itd.

Mislim da je dosta ovo što sam rekao sve, koji su benefiti i upravo zbog toga će i poslanička grupa u danu za glasanje i podržati ove zakone o kojima je moj kolega Vujislav Vujić govorio. Hvala.

Hvala predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, s obzirom da je 2020. i 2021. godina, to su bile godine pandemije, ujedno i godine neizvesnosti, u mnogim sferama našeg društva, a naročito u finansijskom smislu, mi nismo ni mogli da znamo kako će se epidemiološke mere i koja jačina tih epidemioloških mera, donesena i kakve će ona posledice imati na celokupno društvo i normalno je da u jednoj takvoj atmosferi imamo ispred Narodne skupštine, jedan ovakav dokument, koji ćemo usvajati, a to je rebalans budžeta.

Dakle, mi smo ovde imali aprila meseca prvi rebalans budžeta, koji je Narodna skupština usvojila, imala poverenje u Vladu, u ministarstvo i samog ministra, da će mere koje donose da daju dobre rezultate, što se iz ove perspektive sada mnogo jasnije vidi.

Nadamo se da će do kraja godine javni dug biti oko 58,2%. Zadržavanje javnog duga ispod 60% BDP, tj. ispod nivoa mastrihta, je ono što možemo reći da je važan rezultat u ovoj godini, u godini u kojoj je Vlada dala ogroman novac za suzbijanje ove zdravstvene krize, ako se setimo samo da i prošle godine, i ove godine, to bilo nekih 8 milijardi evra, onda vidimo da je to zaista izuzetan rezultat i da će poslanička grupa zbog toga i onoga što ću u narednom periodu reći i glasati za ovaj rebalans budžeta.

Ovakvi pozitivni rezultati nisu posledica trenutnog rada, već jednog sistematskog kontinuiranog rada, i Vlada i Ministarstva finansija, ako vidimo da u poslednjih 4 godine, imamo suficit u budžetu, onda možemo sa sigurnošću reći da izbalansirani, dobro izbalansirani budžeti koji su bili pre zdravstvene krize, su i doprineli da danas imamo ovakve pozitivne rezultate.

Ovaj rebalans budžeta je projektovan sa fiskalnim deficitom od 4,9% BDP, tj. nekih 304,5 milijardi dinara, u odnosu na aprilski deficit mi ovde imamo pad, smanjenje deficita sa 6,7% na 4,9% BDP.

Ako bolje malo pogledamo ovaj izveštaj onda ćemo videti da neka 3,5% deficita BDP, u stvari predstavljaju neke vanredne mere, koje su usmerene na suzbijanje ove zdravstvene krize, tako da je realni deficit oko 1,4% BDP, i upravo zbog toga mogu da kažem da je to jedna dobra osnova za budžet za 2022. godinu i mogu se složiti da će i javni dug u 2022. godini, biti ispod 60% BDP.

Uvek kada govorimo o rebalansu, bez obzira i pre nego da sagledate ono što će se njime predložiti uvek imamo dosta kritika, kritičara, ja bih rekao i kritizera onih koji traže dlaku u jajetu i koji će uvek reći koliki su to prihodi u ovom rebalansu manji, jer apriori rashodi su ili toliki ili uvećani i koliko to Vlada traži sada novca da se zaduži kako bi pod navodnicima, preživela kraj ove godine.

Međutim, ako pogledamo prihode mi možemo videti da su prihodi izuzetno visoki, to su prihodi povećani za 132 milijarde dinara. Naravno da usled velike neizvesnosti oko razvoja epidemiološke situacije i rizika da se ona može preliti na usporavanje privrednih aktivnosti, Vlada je bila u ovoj slučaju veoma oprezna.

Pored toga mnogi podaci koji su bili upotrebljeni za prvi rebalans budžeta oni su bili ili nevidljivi ili nisu bili pouzdani, tako da je došlo do ovakvih razlika. Naravno da oni koji traže dlaku u jajetu, oni će uvek reći da su ovo velike greške, ali ja postavljam pitanje šta bi bilo kada bi danas na dnevnom redu bio rebalans sa prihodima koji su negativni, tek tada bismo onda imali jedan veliki kritički osvrt svih njih.

Međutim, mislim da u ovom vremenu i sada i pred nama Vlada treba da bude i veoma oprezna, veoma hrabra i mislim da zahvaljujući hrabrosti koju pokazala u prethodnim godinama došli smo do ovakvo izuzetnih rezultata.

Najvažniji faktori koji su doveli do ove izmene prvo to je stopa realnog rasta BDP-a, od 6% na 7%. Ako se setite mnogi nisu verovali u ono vreme kada se govorio od 6% da će biti sada već niko ne postavlja pitanje da li će biti 7%, možda i više od 7% BDP-a.

Povoljnija kretanja na tržištu rada, dakle veće plate i veći broj uposlenih podsetio bih vas da su tada mnogi mislili da će ove godine biti velikih otpuštanja to se nije desilo i naravno pozitivan uticaj programa ekonomskih mera na ličnu potrošnju koja je zaista i povećana.

Što se tiče samih rashoda predloženi rebalans budžeta, kad pogledamo same cifre vidimo da je rashod povećan na 25 milijardi dinara, ali ako malo bolje sagledamo situaciju mi vidimo da baš nije tako. S obzirom da imamo uvećanje kapitalnih investicija ili kapitalnih rashoda od 27 milijardi dinara, znači od 362 na 389 milijardi, a to je 7,4% uvećanje koja se ulažu u putnu infrastrukturi u zdravstvo, onda vidimo samo da ta osnova jednostavno rashod smanjuje tako da rashod nije baš onako kako brojke kažu.

Ako pogledamo da imamo i povećanje rashoda od 25 milijardi dinara, a to su razne intervencije vezane za zdravstvenu krizu, prevenciju ublažavanja posledica nastalu usled ove pandemije. Znači od 76 na 100%, odnosno na 100 milijardi dinara to je 32% uvećanje, onda nam je potpuno jasno o kakvom rashodu ovog budžeta i govorimo.

Što se tiče samih subvencija one su ostale na istom nivou od 212 milijardi dinara, ali u samoj strukturi je došlo do nekih promena i ja bih o tome par rečenica da kažem.

Pre svega, dobro je da su subvencije u poljoprivredi povećane za 1,9 milijardu dinara. Mi u JS smatramo da je i poljoprivreda ona grana koja nam daje veliku stabilnost i to se moglo videti upravo u ovim godinama, u ovoj i prethodnoj godini kada je bila pandemija, kada su se svi odjednom setili i sela i poljoprivrede.

Mi smatramo da mnogo veće subvencije treba ići na poljoprivredu, a ulaganje u poljoprivredu i nije bacanje para, već se ne vraćaju i direktno i indirektno.

Direktno se već zna kako se vraćaju, a indirektno vraćanje možemo samo naslutiti, samo na primeru kroz migracije stanovništva koji će se sigurno smanjivati i kroz povećanje nataliteta koje siguran, smanjenje nezaposlenosti itd.

Zato mi očekujemo da u narednoj godini budžet, znači za 2021. godinu budžet poljoprivede bude oko 5%, a možda i veći, upravo zbog toga što imamo sad imamo velike turbulencije na svetskom tržištu i oko nafte, i oko gasa, a takođe i đubrivo koje je poskupelo 100%, pa i više. To znači da Vlada mnogo više treba da se posveti poljoprivrednom proizvođaču da ne bismo imali tu nekih.

Što se tiče tugovanja koje ministarstvo o ima prema poljoprivrednim proizvođačima u vidu mera direktnih podsticaja iz prethodnih godina očekujemo da će to takođe ući u budžetu za 2022. godinu, da ćemo to ove godine rešiti.

Dobro je da su subvencije za drumski saobraćaj povećane i to 36% u vrednosti od 11,1 milijardu dinara i to su tzv. produktivna ulaganja. Vlada je nastavila da ulaže u putnu infrastrukturu, u železničku infrastrukturu i mislimo da je to dobro ulagati u autoputeve, koridore, itd.

S obzorom da dolazim sa juga Srbije, predložio bih da se malo više ulaže na Jugu Srbije u putnu infrastrukturu. Više puta sam ovde govorio o određenim putevima, regionalnih puteva, i ovog puta ću pomenuti regionalni put Leskovac – Vučje, koji je proglašen za jedan od tri najoštećenija puteva i nadamo se da će u narednoj godini to biti završeno, naročito ako znamo da oko tog puta gravitira negde 30.000, pa i više ljudi, i njihov višedecenijski problem bi time bio rešen.

Što se tiče sektora zdravstva, povećanje u odnosu na rebalans budžeta u aprilu je evidentno i to u vidu rekonstrukcije opremanja Kliničkog centra Srbije, kao i izgradnja opremanja Kovid bolnice i rekonstrukcija zdravstvenih centara, kao i fabrika vakcine, kojoj se očekuje završetak iduće godine. Svi se moramo složiti da su to opravdani kapitalni izdaci.

Takođe, sve što je Vlada uradila u ovom kovid vremenu i za same zdravstvene radnike, od povećanja plate i blagog povećanja upošljenih je bilo pravovremeno i adekvatno, jer su zdravstveni radnici, u suštini, najviše podneli teret u ovoj pandemiji.

Ovom prilikom moram da spomenem sistem obrazovanja, tj. školstva, koji takođe podnosi veliki teret u ovoj pandemiji. Možda on nije direktno viđen, ali sigurno postoji. Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo da ulaganje u prosvetu je ulaganje u sopstvenu budućnost.

Ovom prilikom pozvao bih predstavnike Vlade da razmisle oko toga da se što više ulaže u obrazovanje. Podsetio bih samo na jednu stvar, a to je da prosvetni radnici imaju platu koja je ispod republičkog proseka. Ponovio bih još jednom, ulaganje u obrazovanje je ulaganje u sopstvenu budućnost.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas raspravljamo o pet zakona o potvrđivanju sporazuma, i to tri sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom o graničnim prelazima, zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima i pograničnom saobraćaju, kao i Sporazum sa Arapskom Republikom Egipat o vojnom saradnji i sa Austrijom o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Član 99. stav 1. tačka 4) Ustava Republike Srbije u nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije stavlja i ratifikovanje međunarodnih sporazuma. Nadležni skupštinski odbori su podržali potpisivanje ovih sporazuma i nema razloga da i mi kao Poslaničke grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje ove sporazume ne izglasamo.

Ovi sporazumi jesu deo diplomatske aktivnosti Republike Srbije, koja traje u kontinuitetu već devet godina i deo je građenja međunarodne pozicije naše zemlje. Međunarodne pozicije koja je danas neuporedivo bolja nego što je bila u vreme kada je deo današnje opozicije bio vlast u Srbiji.

Zašto je danas međunarodna pozicija Srbije bolja? Tu postoji nekoliko elemenata i faktora. Jedna od tih stvari jeste i samopoštovanje. Možda je to i ključna reč danas u Srbiji. Ako želiš da budeš poštovan, moraš prvo poštovati sebe. Samo tako možeš učiniti da i drugi poštuju tebe. Poznato je da vas drugi poštuju onoliko koliko vi poštujete sebe. To je ono što danas Srbija radi, vodi računa o sebi i sopstvenim interesima, ali i uvažavajući sve druge i gradeći mostove prijateljstva i saradnje i gradeći imidž pouzdanog partnera.

Srbija danas nije ni prozapadna, ni proruska, ni prokineska, Srbija je danas prosrpska, za razliku od Srbije kojom su vladali neki drugi, od Dragana Đilasa do Vuka Jeremića. Tada se Srbiji i spolja ali i iz unutra nametao osećaj kolektivne krivice za sve što se dešavalo u regionu.

Upravo ovde u ovom visokom domu su hteli da nam nametnu usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici, čime bi se stavio pečat genocidnog naroda na čelo i budućim pokoljenjima, genocidnog naroda 20. veka u kome je bilo dva svetska rata, a svi znamo kako smo prošli upravo mi Srbi u oba rata, kao i na čijoj strani smo bili. Naravno da sam ovde mislio na Mariniku Tepić i njenom pokušaju nametanja jednog ovakvog dokumenta.

To njihovo podilaženje nekim vrednostima koje su nam nametane spolja i koje nemaju baš nikakvo uporište u našoj tradiciji i kulturi, koje je bilo prisutno kod bivše vlasti, bio je pokušaj rušenja onog tradicionalnog, domaćinskog stava i sistema vrednosti, odnosno rušenja samopoštovanja kod građana Srbije.

Zatvaranje fabrika i otpuštanje nekoliko stotina hiljada radnika i ostavljanje građana bez elementarne egzistencije nije ništa drugo nego urušavanje samopoštovanja, a to se činilo upravo zato da bi se lakše manipulisalo građanima, jer kada nemate dovoljno samopoštovanja postajete nesigurni, slabi, taj osećaj nemoći i inferiornosti dovodio je i do toga da je tadašnja vlast mogla, bez bojazni od nekog građanskog revolta, da zloupotrebljava ovaj položaj vlasti i da, zahvaljujući privilegijama, dođe do enormnog bogatstva. Priča o uništavanju samopoštovanja građana jeste priča o gomilanju bogatstva Dragana Đilasa.

Drugi razlog znatno bolje međunarodne pozicije Srbije jeste odgovorna ekonomska, ozbiljna politika. Takva politika je Srbiju, koja je bila pred bankrotom 2012. godine, dovela do ekonomski monetarne fiskalne i stabilne Srbije. Ako pogledamo brojke, to znači da smo iz 2012. godine sa 79% zaduženosti u odnosu na BDP stigli do 55% BDP, čak i u vreme korone i nakon tri paketa pomoći privredi, koji su bili negde oko osam milijardi evra, a nivo javnog duga Srbije je i dan-danas ispod nivoa Mastrihta.

Podsetio bih vas da je nezaposlenost iz 2012. godine bila 29% došla danas na svega 10%, pa možda i manje. Devizne rezerve - 17 milijardi, na 18 milijardi evra. Rezerva zlata su višestruko uvećane. Direktne strane investicije 2020. godine iznosile su tri i po milijardi evra. Prosečna plata u Srbiji povećana je sa 320 na 550 evra. Penzije su povećane i usklađuju se redovno, po tzv. švajcarskoj formuli. BDP sa 33 milijardi, koji je bio 2012. godine, na 52 milijarde ove godine. Imamo snabdevanje gasom iz više pravaca. Izgradnjom Turskog toka postali smo energetski stabilna država.

To što sam sada rekao - nikada nije bilo. Sve to i te kako čini spoljnopolitičku poziciju Srbije boljom, a nova radna mesta, veće plate i više plata u porodici podiže samopouzdanje i samopoštovanje kod naših građana.

Zabrinjavajuće je kada deo opozicije negativno reaguje na svaki evidentan uspeh Srbije danas i pokušava da na svaki način, ne birajući sredstva, ospore dela i rezultate današnje Srbije. A ta sredstva su uglavnom pribegavanje taktici širenja lažnih vesti, i o Srbiji i o najodgovornijim ljudima u Srbiji. Kada nemate politiku, onda pribegavate lažnim aferama, obmanama i opsenama.

Kada je reč o Sporazumu o vojnoj saradnji sa Arapskom Republikom Egipat, ja bih se osvrnuo na neke druge a sigurno lepe stvari, a to je briga za naše heroje današnjice - zdravstvene radnike. U organizaciji Skupštine grada Jagodine i predsednika JS Dragana Markovića Palme put Egipta i Hurgade će krenuti 140 zdravstvenih radnika. Putovanje će biti održano od 23. do 30. oktobra. Sredstva za putovanje su obezbeđena od donatora. Biće to treće putovanje ove godine koje je Dragan Marković Palma organizovao za zdravstvene radnike.

Podsetio bih da je i u aprilu mesecu slična delegacija od 140 zdravstvenih radnika takođe putovala u Egipat, u Hurgadu. U junu je 600 zdravstvenih radnika putovalo u Grčku, u Paraliju, a i hiljadu poljoprivrednih proizvođača u septembru, takođe u Grčku, u Paraliju.

Još jednu lepu vest bih podelio sa građanima Srbije, a to je da će u Jagodini do kraja godine biti otvorene još dve fabrike, jedna kineska i jedna austrijska. Tako se bori za građane Srbije, realizovanim programima i vidljivim delima, a ne lažima, podmetanjima i ličnim bogaćenjem.

Ovako veliki broj stranih investitora posledica je i povoljnog investicionog ambijenta koji je stvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i to je jedan od mnogih razloga zašto mu je Skupština grada Jagodine prekjuče uručila titulu počasnog građanina Jagodine.

Ovo je takođe prilika da građanima Srbije poručimo da će Srbija nastaviti da izgrađuje svoju spoljnopolitičku poziciju kroz jačanje bilateralne saradnje sa drugim državama, putem ovakvih i sličnih sporazuma i snažnom diplomatijom, ali i ekonomskim jačanjem Srbije i sve većom ekonomskom saradnjom sa svetom, jačanjem životnog standarda građana Srbije i podizanjem nivoa samopoštovanja Srbije.

Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, drago mi je da danas unapređujemo zakon iz 2009, tj. 2010. godine, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, koja je inače i posledica ljudskih aktivnosti i slobodno možemo buku nazvati zagađivačem životne sredine.

Drago mi je da smo shvatili da buka može da prouzrokuje određenu vrstu opasnosti. Kažem – određenu vrstu opasnosti, jer su štetni efekti buke na ljude, a i na životinje evidentni, naročito ako je buka kontinuirana, a uznemiravanje ili ometanje ljudi od buke je sve učestalije. Naravno da ova učestalost ima veze sa vremenom u kome živimo, jer kao što i sami možemo da vidimo, dešavaju se mnoge promene u društvu.

Jedna od takvih promena je migracija stanovništva iz sela u gradove i one izazivaju i druge promene, kao što je gustina naseljenosti u samim gradovima, tj. gradskim sredinama. To prouzrokuje dalje povećanje saobraćaja u tim istim sredinama, koje prouzrokuju veću buku. To prouzrokuje dalje povećanje broja ugostiteljskih objekata, koji takođe povećavaju buku itd. Sve to nije u saglasnosti sa prostornim planovima i dolazi do određenih problema.

Zbog povećanja same buke i EU, tj. Evropa, ima velikih problema, tako da četvrtina ljudi u Evropi pati od poremećaja fizičkog, mentalnog i emotivnog zdravlja, a svaki sedmi građanin Evrope ima poremećaj sna. Ako govorimo o stresu, o tome ne treba previše da govorimo, s obzirom da stres koji prouzrokuje buka, naročito ona ekstremna i trenutna, iznenadna buka, i sami smo mogli da se uverimo kakve ona ima posledice još 1999. godine kada je bilo bombardovanje, i mi smo mogli tada da vidimo da ta visina stresa nije zaobišla ni nas kao ljude, a ni životinje.

Naravno da Srbija mora da ide u korak sa vremenom. Ovaj zakon je logičan potez Vlade da uputi Narodnoj skupštini ovaj zakon, da predloži jedan ovakav zakon i on ovde da bude usvojen i poslanička grupa JS u danu za glasanje će ovaj zakon, koji vidno unapređuje prethodni, i podržati.

S obzirom da je zakon veoma obiman i govori o mnogim uzročnicima buke, ja bih se osvrnuo na komunalnu ili opštu buku, koja je najveći problem naročito u gradskim sredinama. Svaka lokalna samouprava koja predstavlja aglomeraciju ima obavezu da napravi strateške karte buke. Te strateške karte buke su dosta kompleksne i ja o njima ne bih mnogo pričao, njihova izrada traje godinu i više dana, ali je mnogo bitnije ono drugo, a to je da posle lokalne samouprave treba da naprave određene akcione planove sa merama zaštite od buke. To je ono na šta bi možda trebalo baciti akcenat i šta bi možda moglo da reši probleme sa kojima se svakodnevno susreću naši građani. Naravno, ako se ovaj zakon u potpunosti implementira.

Iako je saobraćaj jedan od glavnih, kako smo čuli, zagađivača životne sredine bukom, građani se uglavnom žale na buku od ugostiteljskih objekata. Pre svega bih se osvrnuo na taj segment. Dešava se neretko da kada se vrši monitoring buke na određenoj lokaciji, rezultati tog monitoringa nisu usaglašeni sa onim što sami građani čuju koji žive na toj lokaciji, tako da imamo mnogo građana koji žive u određenim stambenim zajednicama, odnosno stambenim zgradama koje se nalaze pored ugostiteljskih objekata i čuju određenu buku i ne mogu da koriste svoj prostor za ono za šta se koristi, za spavanje itd. Znači, imaju određenih problema, vrši se monitoring buke, a ništa se ne menja i to ne traje jedan dan, nego to traje iz nedelje u nedelju, odnosno iz godine u godinu. Tu treba da obratimo pažnju i mislim da će ovim zakonom i takve stvari da se rešavaju.

U svakom gradu se tačno zna i ko pravi buku i tačno se zna kada će se ta buka desiti i tačno se zna da li će ta buka prestati ili neće prestati i građani sa time žive već godinama, kao što sam rekao. Takođe, postoje i drugi slučajevi, i tu moramo biti korektni, da mnogi ugostiteljski objekti ne prave buku, ali imamo nesavesne građane koji pozivaju određene inspekcijske službe, koje dolaze na lice mesta i traže da se ta buka meri, to merenje košta i to mora vlasnik tog objekta da plati, a ispravan je, znači, imamo i takvih problema, tako da i vlasnici tih objekata imaju problema što se tiče samih građana.

Nadam se da će ovakvom primenom ovog zakona koji ćemo uskoro izglasati ovakve primedbe da budu što manje i ovom implementacijom zakona situacija ovakvih mislim da neće biti. Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje i podržati ovaj zakon. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, danas su na dnevnom redu dva zakona koja u suštini pune budžet Republike Srbije. To su Zakon o fiskalizaciji, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a na današnjem dnevnom redu jesu izmene i dopune ovih zakona koji imaju za cilj unapređenje ovih zakona, tako da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ova unapređenja.

Prikupljanje javnih prihoda je jedan od izazova sa kojim se suočavaju sve zemlje u svetu, pa tako i naša zemlja, ali još veći izazov jeste da javne finansije budu održive i predvidive. Jedan od uslova održivosti i predvidivosti javnih finansija jeste da još više suzbijemo sivu ekonomiju, da imamo efikasniju kontrolu i bolju naplatu poreza, što ovim izmenama i dopunama zakona vi pokušavate da učinite.

Mi iz JS smatramo da je pored održivosti i predvidivosti javnih finansija mnogo bitnije da znamo gde se te javne finansije troše tj. gde se troše pare, odnosno novac poreskih obveznika. Kilometri i kilometri novih autoputeva, kilometri mnogih regionalnih puteva, nove brze pruge, nove bolnice, nove škole, to je sve ono što je vidljivo i dokaz gde se troše javne finansije, odnosno novac poreskih obveznika, a o tome da korisnici budžeta budu upravo oni koji taj budžet i pune više puta je u ovom parlamentu govorio i predsednik JS Dragan Marković Palma koji je na delu to pokazao i pokazuje.

Na primer, sada u Jagodini ima jedan projekat koji je trenutno u realizaciji, a to je izgradnja otprilike 200 kilometara atarskih puteva. To je nastavak projekta od prošle godine. Ovi atarski putevi su karakteristični u Jagodini po tome što su od kamenog materijala, sitni kamen, tucanik. Taj put je debljine oko 20-ak centimetara, tako da ima mnogo bolju upotrebnu vrednost, odnosno duži rok trajanja, pa tako ne mora da se menja svake godine, kao u mnogim drugim lokalnim samoupravama.

Što se tiče novog sistema fiskalizacije, možemo reći da je on trenutni tj. dešava se u realnom vremenu i da je upravo on motor pokretač ovih promena. Kada govorimo o promenama, kada kažemo promena, uvek ima niz problema. Ako ništa drugo, postoji problem prilagođavanja, a vi ovim izmenama i dopunama zakona pokušavate da obveznici fiskalizacije na najefektivniji način pređu sa sadašnjeg modela fiskalnih kasa na onlajn fiskalizaciju tj. preko elektronskog fiskalnog uređaja. Jedna od pogodnosti za obveznike fiskalizacije jeste da fazno ili etapno prelaze na novi model u zavisnosti od tehničkih mogućnosti, ali na taj način da se omogućava da nesmetano nastave svoje poslovanje.

Veoma je bitno da nastave svoje poslovanje i ovde to upravo ponavljam i potenciram jer je i o tome govorio više puta u parlamentu predsednik JS Dragan Marković Palma, a to je da kada se ustanovi da neki obveznik fiskalizacije prekrši zakon, da li to učini namerno ili ne, da li napravi grešku ili omašku, nije ni bitno, jer se sve to podvodi pod greškom, a svaka greška se plaća i da kažemo da je to sad sve OK, u redu.

Onda postavljamo pitanje, ako je to u redu i ako se ta greška plaća, te greške nisu jeftine, zato što se te radnje zatvaraju na dve nedelje? Da li neko misli da psihološki efekat koji se time postiže daje dobre rezultate? A koji je psihološki efekat tako postignut? To je da se vidi da je traka poreskih inspektora stavljena oko vrata te radnje, da izazove određenu dozu straha kod drugih ljudi koji to vide da takve greške ne čine i drugo, stavlja se na stub srama, ili da ne kažem još teži neki izraz, onaj čija radnja je u prekršaju.

Da li taj efekat daje dobre rezultate? Mi, znači, zatvaramo radnje, one ne nastavljaju svoje poslovanje, nema, niko ne zarađuje, svi uopšljenici odlaze na prinudne odmore itd, pa čak i oni koji propisuju zakon a to je država, ne uzimaju one poreze koje treba da uzmu. Ako imate, na primer, neku porodičnu firmu gde imamo dvoje uopšljenih, oni moraju da plate kaznu, idu na prinudni odmor od dve nedelje i jednostavno mogu da postanu čak i socijalni slučajevi. Ako su prodavnice, kafići i slično, sa 20 i više upošljenika, tu takođe imamo da 20 porodica ostaje bez primanja u narednih dve nedelje itd.

Postavlja se pitanje da li treba i tu koristiti savremenu tehnologiju? Da li treba i tu vršiti korekcije i primenjivati nove metode, naročito u današnje vreme Kovida, koji kao što znamo je sam po sebi zatvorio mnoge te radnje više meseci, neke za stalno, neke parcijalno itd, pa, mislim da tu treba obratiti pažnju na to.

Ako gledamo Kovid u današnje vreme, mi iz Jedinstvene Srbije možemo reći da se ponosimo time da smo mi prepoznali da je u ovom teškom vremenu potrebno pomoći, naročito onima koji su na braniku, a to su zdravstveni radnici, da smo ih mi vodili već u aprilu mesecu u Egipat, jednu zdravstveno-političku delegaciju od 130 ljudi, da smo juna meseca vodili 600 zdravstvenih radnika u Paraliju, da ćemo 23. oktobra do 30. oktobra opet voditi jednu delegaciju zdravstvenih radnika.

(Predsedavajući: Vreme, kolega.)

Završavam.

Na kraju bih želeo da kažem da je nesporno da treba suzbiti sivu ekonomiju i mi moramo da se borimo za čoveka i za svakog građanina, jer zbog malog procenta onih koji su neodgovorni ne treba da stradaju svi ostali.

U svakom slučaju, ove izmene i dopune unapređuju znatno postojeća rešenja i poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje će podržati ove izmene. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, danas je na redu jedan od onih zakona koji na jedan sveobuhvatan i celovit način doprinose očuvanju svega onoga što je ostavilo i ostavlja istorijskog traga u vremenu o identitetu srpskog naroda.

Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar je upravo jedan takav zakon, kojim mi sada dajemo svoj doprinos, ne samo na očuvanju istorijskih, verskih i kulturnih tradicija samog manastira, već i na podizanju svesti, znanja o srpskom kulturnom i istorijskom nasleđu na Svetoj gori koja je danas, iskreno govoreći, mnogo veća nego pre 20-ak godina.

Ovakvim pristupom kakav danas imamo u raspravi i usvajajući jedan ovakav zakon samo pokazujemo da je nivo društvene odgovornosti za zaštitu svetskog i srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa dosegao takav nivo koji ovakvo istorijsko nasleđe i zaslužuje. Nisam slučajno rekao svetskog i srpskog nasleđa, jer iako manastir Hilandar predstavlja neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe, samoupravna monaška ustanova koja svojim neprekinutim postojanjem predstavlja jedinstveni centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije, on je upisan zajedno sa celokupnom baštinom Svete gore Atonske u listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.

Ovaj zakon je jedan u nizu gradacijskih poteza koje je učinila država Srbija, a radi brige o svom kulturnom i istorijskom identitetu. Setimo se najpre spomenika velikom Stefanu Nemanji na Savskom trgu, pa zatim Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma i danas Zakona o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar. Ova gradacija treba da kaže svakome od nas ko je i od koga potiče i odakle dolazi i kuda treba da ide.

Poslanička grupa JS smatra da nam je jedan ovakav zakon bio više nego potreban, jer on obezbeđuje kontinuiranu pomoć uz stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku radi očuvanja, kako kulturno-istorijskog nasleđa, tako i podršku radi obnove i rekonstrukcije samog manastira Hilandar.

Podsetio bih sve nas na požar koji se desio 4. marta 2004. godine u kome je zbrisano 57% manastirskog prostora, kao i to da do danas i pored velike pomoći i države Srbije i prijateljske Grčke i Rusije, kompleks nije potpuno obnovljen. Sada finansijska sredstva nisu problem, što je dobro, ali za autentično restauriranje je potrebno vreme. Ali, nije uvek bilo tako. Nekada su finansijska sredstva i te kako bila potrebna, pa je u jednom periodu sveti manastir Hilandar bio u bugarskim rukama, koji su se nedomaćinski ophodili prema imovini samog manastira koji poseduje čak 25% svetogorske površine. Sve do 1896. godine kada je kralj Aleksandar Obrenović platio dugove, te je sam manastir opet bio srpski.

Takođe, ako se vratimo još malo u istoriju od samog osnivanja manastira koga je iz temelja obnovio Stefan Nemanja sa sinom Raskom, to je Sveti Simeon i Sveti Sava, vidimo da su manastir pomagali i kralj Milutin, kao jedan od najvećih ktitora, Stefan Uroš I, car Dušan Silni, knjaz Miloš Obrenović, te kralj Petar I Karađorđević.

Naravno, kada imamo jedno ovakvo kulturno dobro gde se nalazi ikona presvete Bogorodice Trojeručice, kao najsvetija ikona u srpskom pravoslavlju uopšte, kao i druge ikone i mnogi drugi predmeti koji imaju izuzetnu vrednost za duhovnost srpskog naroda, ali i svih pravoslavnih naroda, pitanje komercijalizacije gde se ostvaruje finansijska dobit je veoma bitno i ono je ovim zakonom dobro definisano.

Dakle, kao prvo, komercijalnom upotrebom kulturnog i istorijskog nasleđa i dobra, kao proizvoda istorije, kulture, umetnosti i tradicija manastira Hilandar, ne sme biti narušena njegova kulturno-istorijska vrednost. I drugo, svaku vrstu komercijalizacije može koristiti samo manastir Hilandar, odnosno zadužbina svetog manastira Hilandara, a druga lica isključivo po odobrenju samog manastira Hilandara.

I na kraju, kako ovaj zakon obezbeđuje institucionalne osnove za detaljno uređenje očuvanja kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, te kako on treba da probudi u svakom od nas svest o našim korenima i precima kojih moramo biti dostojni, poslanička grupa JS u Danu za glasanje će podržati ovaj predlog.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poslanička grupa JS je veoma zadovoljna zbog današnje rasprave u parlamentu o Predlogu zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma. Naravno, to svoje zadovoljstvo ćemo krunisati u danu za glasanje i apsolutno podržati ovaj predlog zakona.

Prilikom sagledavanja ovog Predloga zakona trebamo poći od činjenica, a a to je da je Ustavom iz 2006. godine definisano da je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. Da li su svi koji su bili u obavezi da koriste ćirilicu to i činili ili su po svom nahođenju upotrebljavali latinično pismo, smatrajući verovatno da je ono rasprostranjenije i da će na takav način imati više koristi? Da li možemo onda reći da svi oni koji nisu koristili ćirilicu i bolje reći koji danas ne koriste ćirilicu, a bili su i u obavezi po Ustavu da to čine, a to su predstavnici državnih institucija, kršili Ustav? Da, jesu. Da li je neko snosio odgovornost zbog toga, imao neke posledice, verovatno nije.

Danas ovim zakonom osnivamo Savet za srpski jezik, upravo sa zadatkom da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Naravno, ovim zakonom se i proširuje spisak svih onih koji su u obavezi da primenjuju ćirilično pismo, dakle, da poštuju i Ustav Republike Srbije i ovaj zakon.

Kao i svaki narod, tako i naš srpski narod ima obavezu da brine o svom kulturnom identitetu. Narod je bogat onoliko koliko čuva svoju kulturnu baštinu, jezik, običaj i istoriju. Jedan od osnovnih stubova kulturno nacionalnog identiteta našeg naroda je upravo i naše pismo – srpska ćirilica.

Moram da primetim, pa i da kažem, da se srpski narod preko vere i jezika, što je jedinstven slučaj u svetu, pretapao u druge narode. Od Srba pravoslavaca, Srba katolika i Srba muslimana, jednog jezika, nastaju tri naroda i tri jezika. Ta forma može i da se nastavi, ako je mi ne zaustavimo.

Ako pokušamo da izvršimo neka poređenja mi danas u ovom vremenu možemo sigurno staviti znake ekvivalentnosti između srpstva i ćirilice, između Srpske pravoslavne crkve i ćirilice, ali apsolutno nema nikakve veze porediti upotrebu našeg autentičnog pisma sa nacionalizmom, kao što mnogi pokušavaju. Čak upotreba autentičnog pisma npr. naše brendirane autentične proizvode može samo doprineti njihovoj boljoj promociji. Zato to treba i koristiti. Zato je naša dužnost da tu obavezu prema našem pismu, srpskoj ćirilici ispunimo.

Napomenuo bih i da je sama EU još 1996. godine donela program za promociju jezičke različitosti u Evropi i u informacionom društvu, što nam daje za pravo da još više jednim ovakvim zakonom srpsku ćirilicu stavimo na mesto koje joj pripada.

Naravno da mnogi smatraju da razvojem računara i raznih standardnih platformi operativnih sistema, upotreba ćirilice biva sve više potisnuta, ali bih ovde potencirao da sam „Windows“, kao najrasprostranjeniji operativni sistem ima na stotine definisanih pisama raznih naroda koje korisnici jednostavno mogu preuzeti i maksimalno koristiti. Jedno od tih pisama je i srpska ćirilica i svako ko koristi računare, mobilne telefone, tablete i slično, tj. njihove aplikacije, postoji mogućnost korišćenja ćirilice u svakodnevnoj upotrebi. Dakle, i ceo svet je shvatio da jezičke različitosti treba negovati.

Napomenuo bih naročito da upotrebom mobilnih telefona i tableta vraćamo ono što smo odavno uklonili iz upotrebe, a to su ćirilične tastature, ranije ćirilične kucaće mašine koje su naravno ovde programske, tj. virtuelne i to treba maksimalno koristiti i na društvenim mrežama i u stalnoj komunikaciji. Pismo kao sredstvo komunikacije je ono koje ostavlja istorijskog traga za sva vremena o narodima koji su živeli na određenim prostorima. Zato ga i treba negovati i upotrebljavati. Zato je ono deo identiteta svakog naroda, svakog čoveka. Sačuvajmo ono što je naše i zarad nas i zarad generacija koje dolaze. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, uvažena guvernerko sa saradnikom, s obzirom da Skupština obavlja zajednički načelni pretres o kadrovskim rešenjima, pre svega o izboru viceguvernera NBS, ali i o članovima i zamenicima članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, ja ću se u svom obraćanju pre svega osvrnuti na izbor viceguvernera NBS gospođu dr Anu Ivković.

Naravno da će poslanička grupa JS kada se radi o izmenama i izboru novih članova tj. zamenika članova u skupštinskim odborima, ovaj izbor apsolutno podržati, jer je to jedna vrsta političkog dogovora postignutog među političkim strankama još prilikom formiranja ovog skupštinskog saziva, te mi ne bismo ni komentarisali kadrovska rešenja stranaka, jer je to i njihovo pravo, pa ćemo u danu za glasanje ove izmene podržati.

Kako danas govorimo o izboru viceguvernera NBS, napomenuo bih da su na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije u ovom sazivu tačke koje su bile posvećene raznim agencijama i institucijama koje su u svom radu nezavisne i samostalne. Njihova nezavisnost i samostalnost ipak nije apsolutna, jer svaka od tih agencija tj. institucija radi u ime naroda, pa njemu i odgovara preko njegovih predstavnika, dakle ovde u Narodnoj skupštini, pred narodnim poslanicima. Tako da bih na ovaj način istakao važnost i Narodne skupštine i narodnih poslanika.

Jedna takva institucija je NBS, koja je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o NBS, a za svoj rad je odgovorna upravo Narodnoj skupštini Republike Srbije, te danas mi odlučujemo o izboru viceguvernera.

Naravno, kada se biraju kadrovska rešenja, potrebno je uvek obratiti pažnju na dve stvari, a to su stručnost kandidata i ispunjenje potrebnih uslova.

Više puta smo ovde u ovoj Skupštini čuli od izvestioca raznih nezavisnih agencija da je veliki problem naći dobar, tj. stručan kadar, ali još veći problem je taj kadar i zadržati. Skoro svako od tih kadrova se opredeljuje da svoje znanje i iskustvo uloži tamo gde će ono i biti dobro plaćeno, tako da mnogi od kadrova koji su svoju karijeru gradili u raznim državnim institucijama, tu nadogradili svoje znanje i stekli novo i neophodno za dobro funkcionisanje tih institucija, često napuštaju te institucije, uglavnom nezadovoljni visinom svojih primanja.

Kadar koji daje pozitivne rezultate, koji je jedan od oslonaca institucije u kojoj radi, treba da se zadrži i treba da bude plaćen, a o tome je ovde u ovom parlamentu često govorio i predsednik JS Dragan Marković Palma, napominjući da svako treba da bude plaćen prema rezultatima svog rada, za šta se mi u JS zalažemo.

Kod ovog kandidata, tj. kandidatkinje, kada su u pitanju njene kvalifikacije, tj. stručnost i ispunjenje svih potrebnih uslova, to nije sporno u oba slučaja. Nama je ovde posao oko odlučivanja veoma olakšan, jer se kandidatkinja bira po drugi put na istu funkciju, dakle, ispunjava sve potrebne uslove, a što se tiče stručnosti i same biografije, vidimo da je kandidatkinja ne samo stručna, već i da ima velikog iskustva, koje je i nadogradila obavljajući funkciju viceguvernera u prethodnih nekoliko godina.

Ali, kada imamo kandidata koga ponovo biramo na istu funkciju, pored navedenih kvalifikacija, postoji još jedna, po meni najbitnija, a to je kakvi su rezultati rada u tom prethodnom periodu kada je obavljao tu funkciju za koju je ponovo predložen, i da li su ti rezultati dovoljni i kakva je bila posvećenost radu kako bi ga kvalifikovali za novi mandat. Da bismo videli kakvi su to rezultati viceguvernera, zato moramo da pogledamo samu organizacionu strukturu NBS, gde vidimo da je jedan od organa NBS Izvršni odbor banke, koga čine guverner i viceguverneri.

Neki od zadataka izvršnog odbora, za koji su pored guvernere odgovorni i viceguverneri, jesu i utvrđivanje monetarne devizne politike, aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, kao i utvrđivanje politike kursa dinara, kao i mnogi drugi zadaci. O realizaciji svih ovih zadataka, rezultatima Narodne banke Srbije okvirno je govorila izvestilac, tj. guvernerka Narodne banke Srbije, pa ću se ja osvrnuti na jedan manji deo.

Kakav je rad Narodne banke Srbije svako od građana može realno da vidi na taj način ako pogleda kurs dinara, tj. evra. On je stabilan već godinama, a poslednje dve godine gotovo fiksni i iznosi oko 117,5 dinara. Činjenica je da je Narodna banka Srbije svojim proaktivnim delovanjem i odgovornim ponašanjem poslednjih devet godina uspešno održala i održava relativnu stabilnost deviznog kursa, a to je jedan od glavnih stubova monetarne, finansijske i makroekonomske stabilnosti zemlje. Nestabilan kurs, činjenica je takođe, daje pojačane rizike i povlači niz drugih negativnih ekonomskih efekata. Ceh bi najviše platili sami građani, a naročiti oni koji imaju kredite.

S obzirom na ovu važnost samog kursa dinara, rasprave se vode i danas, a vodile su se i prethodnih godina. Kritika koju smo mogli da čujemo pre par godina je da je dinar precenjen i da će se njegova vrednost smanjiti odmah posle izbora. Izbori su bili 2020. godine, a kurs je ostao istu. Istu kritiku čujemo i danas.

Da li je ovakav kurs dobar ili ne, najbolje mogu da kažu građani, naročito oni koji su doživeli i preživeli hiperinflaciju od početka do sredine devedesetih godina 20. veka kada je kurs nemačke marke divljao, životni standard nije ni postojao, sa platom se nije moglo gotovo ništa kupiti.

Odgovore na pitanja ovakvog tipa i na razne kritične stavove možemo da dobijemo ako pogledamo mnoge novinske tekstove iz prethodnih godina u kojima smo mogli da pročitamo da su predviđanja da Narodna banka Srbije sa merama koje sprovodi neće dugo izdržati. Namerno kažem iz prethodnog perioda, dakle unazad pet i više godina, jer je ova Narodna banka sa Vladom Republike Srbije Narodna banka sa kontinuitetom. Mnogi su mogli pre par godina da kažu da pretpostavljaju, da nagađaju, da neki potezi Narodne banke Srbije nisu dobri, ali iz ove perspektive se vidi da oni daju pozitivne rezultate.

Pored svega toga dolazi korona koja je postala sastavni deo našeg života početkom prošle, 2020. godine, koja je samo dolila ulje na vatru, pa su mnogi opet predviđali, nagađali i slično da će restriktivne mere koje sprovela Vlada Republike Srbije, kao neminovnost na odgovor na korona virus, biti te koje će destabilizovati naš finansijski sistem. Međutim, to se do danas nije desilo.

Naravno, kada spominjem Vladu Republike Srbije, njen rad je u direktnoj vezi sa Narodnom bankom Srbije i obrnuto. Uspesi Vlade su evidentni, čak i u ovakvim uslovima kakve nameće pandemija kovida.

Na kraju, ovaj kontinuitet Narodne banke Srbije treba održati. Tim koji daje dobre rezultate ne treba menjati. Zato će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj predlog za reizbor viceguvernera. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani, danas su na dnevnom redu veoma bitne izmene i dopune dva veoma bitna zakona, naročito u ovom vremenu – Zakon o zaštiti prirode i Zakon o vodama. Naravno, ove izmene i dopune su nastale kao proizvod uočenih nedostataka u dosadašnjoj primeni ovih zakona, usklađivanje sa propisima EU, naročito kada se radi o ekološkoj mreži koja je ovim zakonom potpuno definisana, ali i usklađivanja sa određenim domaćim zakonima, kao što su Zakon o planskom sistemu Republike Srbije i Zakon o inspekcijskom nadzoru.

Kada govorimo o Zakonu o zaštiti prirode, ipak, po meni, jedan od glavnih razloga izmena i dopuna ovog zakona se odnosi na izgradnju derivacionih malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Male hidroelektrane u Srbiji su aktuelne u javnosti, rekao bih, u poslednjih 20-ak godina, ali one postoje u Srbiji od početka prošlog veka, od 1901. godine. Prva mini hidroelektrana izgrađena je u Užicu na reci Đetinji, a sledeća je iz 1903. godine u Vučju na reci Vučjanki kraj Leskovca.

Đorđe Stanojević, inače čovek zaslužan za uvođenje prvog električnog osvetljenja i izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji, a inače veliki prijatelj Nikole Tesle, izabrao je upravo kanjon Vučjanke za izgradnju ove mini hidroelektrane koju je lično projektovao i koja je poznata u Srbiji po tome što od svog početka rada, 1903. godine, nije prestajala sa radom, to nijedna mini hidroelektrana nije činila u Srbiji, do njene revitalizacije. Da nije bilo te revitalizacije i dalje bi nastavila da radi. Znači, ona ima više od 115 godina svog rada. Inače, ona je poznata i po tome što je prvi dalekovod u Srbiji krenuo od mini hidroelektrane Vučje u dužini od 17 kilometara do Leskovca. Da ne nabrajam sve, ali da kažem da i dalje imamo mini hidroelektrane iz 1909. godine u Gamzigradskoj banji, pa Sićevo itd.

Kako su u javnosti ove derivacione mini hidrocentrale poznate kao trenutno najveća ekološka pretnja održivosti na određenim područjima, normalno je za očekivati da se ovaj zakon, koji je veću primeni ovim izmenama i dopunama, kategoriše kao zakon koji će pokušati da reši sva ova sporna pitanja koja se stalno čuju u javnosti.

Mi iz poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, smatramo da su ovi predlozi izmena i dopuna Zakona dobri, da će se u primeni ovih zakona pokazati da su sadašnje zamerke javnosti upravo na ove izmene i dopune preuveličane i neutemeljene. Mi ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Naime, ovaj zakon ubacuje neke nove elemente i definiše na pravi način sve ono što je u primeni zakona uočeno kao nedostatak u očuvanju životne sredine. Najpre, imamo načelo predostrožnosti koje deluje preventivno u cilju sprečavanja ugrožavanja i degradacije prirode, kada god postoji pretnja značajne štete ili negativnog uticaja za zaštićeno prirodno dobro, tj. životnu sredinu.

Zatim, svako ko hoće da gradi u ovim područjima moraće da dobije prethodnu saglasnost Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, kao i da pribavi akt o uslovima zaštite prirode za sve tipove hidroelektrana, dakle, bez obzira gde se lokacija nalazi, da li su u zaštićenom području ili ne.

Jedna od najbitnijih stvari prilikom izgradnje ovih mini hidroelektrana jeste kako odrediti reprezentativan biološki minimum, odnosno ekološki održiv protok, tj. koja je to dovoljna količina vode koja ide u rečno korito koja bi trebala da obezbedi opstanak flore i faune. Do sada se određivalo na osnovu verovatnoće, primene verovatnoće, empirijskih ili statističkih metoda, ali bez ikakvih garancija da će se nastaviti život biljnog i životinjskog sveta koji zavisi upravo od te reke.

Od sada će se određivati tek nakon detaljnog monitoringa živog sveta od strane stručnih lica iz oblasti hidrobiologije, hidrometrije. Takođe u celu ovu priču oko određivanja biološkog minimuma treba uključiti i samo lokalno stanovništvo jer ono najbolje poznaje samu reku i floru i faunu oko nje i u njoj.

Moramo, takođe, napomenuti i da ovakav detaljan monitoring sistema nije obavljen ni za jednu mini hidroelektranu u Srbiji, tako da se s pravom postavlja pitanje reprezentativnosti usvojenih vrednosti biološkog minimuma, odnosno nema dokaza da tako određeni proticaj, odnosno određena količina vode obezbeđuje uslove za opstanak živog sveta u rečnom toku. Dakle, sa primenom ovakvog detaljnog monitoringa mi pravimo veliku branu zaštite životne sredine, tj. prirode u kojoj i sa kojom živimo.

Druga bitna stvar jesu tzv. riblje staze koje su potrebne za uzvodnu i nizvodnu migraciju rečnog sveta. Međutim, one su uglavnom bez vode, zasute nanosom ili granjem, dakle, potpuno nefunkcionalne. Pored ovoga treba napomenuti da dovođenjem teške mehanizacije za izgradnju mini hidroelektrana dolazi do mnogih drugih posledica po životnu sredinu.

Dakle, ovakve i slične negativne uticaje ovaj Predlog zakona o zaštiti prirode će u startu iskoreniti, a pored toga ovaj zakon definiše interese lokalnog stanovništva. Osniva se savet korisnika u cilju međusobne saradnje na zaštiti životne sredine i održivom korišćenju prirodnih vrednosti i resursa. Sve su ovo elementi koji mogu da nam daju jedan vid sigurnosti da će ovaj zakon maksimalno zaštititi naše okruženje i samu životnu sredinu.

Napomenuo bih da je Prostornim planom Republike Srbije utvrđeno da se mini hidroelektrane grade na osnovu tehničke dokumentacije i da je Katastar mini hidroelektrana iz 1987. godine predstavljao dokumentacionu podlogu za lokacije za njihovu izgradnju, čijom analizom je utvrđeno da podaci često ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu i da se ne bi trebali striktno primenjivati.

Takođe, moramo reći da male hidroelektrane nisu ekološki prihvatljive na delovima zaštićenih područja bez obzira na režim zaštite, što treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacija malih hidroelektrana i proglašenja zaštićenih područja. Verovatno se zato i zovu zaštićena područja.

Sve su ovo elementi koji nam daju za pravo da u danu za glasanje ovaj Predlog zakona podržimo što će poslanička grupa Jedinstvena Srbija i u danu za glasanje i učiniti.

Kada su u pitanju izmena i dopuna Zakona o vodama, cilj ovog zakona je poboljšanje postojećih zakonskih rešenja i stvaranje pravnih uslova za njegovo efikasnije sprovođenje u praksi. Takođe, cilj je usklađivanje sa odredbama drugih zakona, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o prekršajima, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o javnoj svojini.

Kada dolazi do izmena i dopuna Zakona zbog uočenih nedostataka to znači da onaj ko primenjuje zakon, a uoči odgovarajuće nedostatke, treba što hitnije da prenosi svoja iskustva sa nadležnim ministarstvom koji i predlaže te izmene. U ovom slučaju Javno vodovodno preduzeće „Srbijavode“ u svom radu uočilo je određene nedostatke zakona u delu sprovođenja postupka davanja u zakup vodnog zemljišta u delu koji propisuje davanje u zakup vodnog zemljišta izuzetno putem neposredne pogodbe, šta se sada ovim zakonom i definiše.

Svi znamo šta voda predstavlja i za čoveka i za planetu i tu se ne bih mnogo zadržavao. Da bi ovaj zakon mogao da adekvatno funkcioniše i da bi mogao da bude potpuno implementiran, pored Javno-vodovodnog preduzeća i određenih institucija grada Beograda potrebno je da se vrši i adekvatni inspekcijski nadzor i ja bih se tu zadržao. Poslove vodnog inspekcijskog nadzora na teritoriji Republike Srbije vrše vodni inspektori u Odeljenju vodne inspekcije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kao poverene poslove vodnog inspekcijskog nadzora za teritorije sedam upravnih okruga vodni inspektori u Sektoru za vodoprivredu, Odeljenja za vodnu inspekciju Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine, a za grad Beograd vrše vodni inspektori u Sekretarijatu za inspekcijske poslove.

Kada sam pogledao izveštaj o radu Odeljenja vodne inspekcije uočio sam neke možda čak i zabrinjavajuće stvari. Naime, Odeljenje vodne inspekcije ima sistematizovanih 21, a popunjenih 13 radnih mesta. Broj vodnih inspektora je od 2009. godine kada ih je bilo 34 pao na 13 u 2020. godini. Starosna struktura je takođe zabrinjavajuća. Od 13 inspektora 10 je preko 50 godina. Prosečna starost je preko 50 godina. Većina ima zvanje savetnika, a to zvanje se dobija samo posle tri godine radnog iskustva, a ovde vidimo da mnogi imaju radno iskustvo i preko 20 godina. Plata vodnog inspektora u ovom zvanju bez minulog rada je od 50 do 70 hiljada, dobijaju se i dodatna zaduženja odredbama novog zakona.

Kao proizvod napred navedenog, kao prvo logično pitanje možemo da postavimo – da li je ovo adekvatan broj vodnih inspektora koji vrše nadzor i sprovode mere iz svog delokruga rada? U nekim analizama stoji da je broj potrebnih vodnih inspektora 67 u odnosu na sadašnjih 13. Sada je situacija da jedan vodni inspektor vrši nadzor i sve poslove vezane za preduzimanje određenih mera u jednom upravnom okrugu, ponegde i na teritoriji čak dva upravna okruga.

Ovakav odnos broja inspektora prema površini na kojoj svako od njih gravitira uglavnom ide na uštrb kvaliteta rada i adekvatnog funkcionisanja samog zakona. Kako je delokrug rada vodnih inspektora i to da se preduzimaju mere koje se odnose na rekonstrukciju postojećih vodnih objekata i izvođenja drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu jer ako dođe na primer do nekontrolisane eksploatacije šljunka i peska iz reke može čak doći da se sama rečna korita izmeštaju. Jedan takav primer je i rečno korito Južne Morave koje se toliko izmestilo da je došlo do samog naseljenog mesta, a to mesto se zove Grajevce blizu Leskovca, a posledice su pokopavanje i rušenje kuća koje se sada nalaze faktički uz samu obalu reka, a nekada su bile udaljene od te obale pedesetak i više metara.

Ako govorimo o zaštiti voda od zagađenja i tu je situacija slična, a to je takođe u opisu posla slobodnog inspektora.

Da potvrdimo, da nije čoveka i njegovog delovanja vode i reke bi bile potpuno čiste i zato moramo uložiti maksimalne napore kako bismo spasili naše vode i naše reke.

Drugo logično pitanje koje se može postaviti je pitanje vezano za mogućnost korupcije, jer ako imamo jednog čoveka zaduženog za tako veliki, površinski gledano, potez sa platom za koju na malopre napomenuo kolika je, a on je zadužen za nadzor i postupanje prema subjektima oko kojih se okreću milioni naravno da moramo da postavimo i takvo pitanje.

Dakle, svaki zakon koji je u primeni i da je najbolji sama javnost tj. građani mogu smatrati da nije dobar samo onda ako se on ne implementira na način na koji je napisan. Za potpunu implementaciju zakona i da on može da potpuno adekvatno funkcioniše potrebni su svi ovi elementi.

Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnikom, s obzirom da je Srbija zemlja poljoprivrede ovaj zakon o kome danas diskutujemo, Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je bio preko potreban kako bi država mogla da interveniše kad dođe do poremećaja izazvanih velikim rasponima u cenama, naročito kod međusobno zavisnih poljoprivrednih proizvoda, a do poremećaja je dolazilo i dolazi i danas. Taj poremećaj uglavnom znači da proizvodnja postaje neisplativa i nerentabilna.

Naravno da očekujemo da se ovaj zakon, koji se prvi put pojavljuje u ovakvom obliku pred Narodnom skupštinom, i dalje nadograđuje kada se u njegovoj primeni uoče određeni nedostaci, što mislimo da je sasvim i normalno.

Kada dođe do poremećaja na tržištu poljoprivrednih proizvoda, onda u nizu od poljoprivrednog proizvođača, otkupljivača, prerađivača i do krajnjeg kupca uglavnom stradaju oni na početku i na kraju ovog niza, dakle poljoprivredni proizvođači i krajnji kupci.

Zamislimo jednog poljoprivrednog proizvođača koji se bavi određenom poljoprivrednom proizvodnjom, ulaže u nju i svoj trud i svoj rad i svoja sredstva i na kraju, kada bi trebalo da vidi plodove svoga rada, on vidi da je u gubitku. On onda sledeće godine ili nešto menja u toj proizvodnji ili na kraju odustaje. S obzirom da u poljoprivrednoj proizvodnji vladaju tzv. ciklusi koji traju i više godina, to znači da taj poljoprivredni proizvođač koji odustaje ne gubi samo tu godinu, nego gubi ceo taj jedan ciklus, dakle nekoliko godina.

Ako pogledamo, na primer, zasad višnje, prvi rod višnja daje tek posle treće godine, a prvi pravi rezultati tog roda jesu u sedmoj i posle sedme godine. Znači, ako takav jedan proizvođač odustane od ovakve proizvodnje, on gubi ceo ciklus, ulaganje u taj zasad, a to je više od pet godina i tada ne gubi ne samo on nego svi oni u nizu koje sam malopre spomenuo.

Kako ja dolazim iz Leskovca preneću vam neka iskustva iz mog kraja i okoline. Dakle, kao krajnji produkt jednog takvog stanja gde dolazi do poremećaja na poljoprivrednom tržištu jesu razne neprijatne scene koje smo mogli da vidimo, a to su kako proizvođači seku i uništavaju svoje zasade voća i povrća, uglavnom višanja i paradajza. Takođe smo mogli da vidimo i pune zasade neobranog voća, jer poljoprivrednim proizvođačima se uopšte ne isplati da te zasade beru zato što je cena branja sa cenom odvoza do otkupljivača skuplja nego sama cena proizvoda. Na kraju smo mogli da vidimo da se ono obrano voće i povrće isipa u rečna korita ili kontejnere kao vid protesta zbog niske cene.

Napomenuo bih da je 2020. godine, tj. prošle godine, stotinak tona paradajza na taj način uništeno u Leskovcu i okolini. Nezadovoljni proizvođači su svoj proizvod javno uništavali. Dakle, jedan ovakav zakon treba da reši svojom intervencijom na tržištu ovakve i slične probleme, da to više niti gledamo, niti čujemo da se dešava po Srbiji.

Još jedan problem koji se javlja kod poljoprivrednog proizvođača, a ovaj zakon to takođe treba da reguliše, jeste odnos između samog poljoprivrednog proizvođača i otkupljivača. Praksa nam je pokazala da se u mnogim slučajevima dešavalo da proizvođači daju svoju robu otkupljivačima i od tada su predati njima na milost i nemilost, što se tiče isplate. Ne bivaju isplaćeni mesecima, čak ni do sledeće berbe. Dakle, celu godinu oni ne vide ni dinara. Neki otkupljivači bivaju toliko drski da ne plaćaju i po više godina ono što su uzeli od proizvođača. Proizvođače nema kod da zaštiti u ovakvim slučajevima.

Ovim zakonom se rešava i takav problem, jer će prvo otkupljivači morati da uplate depozit na ime osiguranja kako proizvođači ne bi ostali kratkih rukava u poslovanju sa nesavesnim otkupljivačima i, drugo, pre same isporuke poljoprivrednog proizvoda mora doći do potpisivanja i zaključivanja ugovora između samog poljoprivrednog proizvođača i otkupljivača, čime se dodatno osiguravaju sami proizvođači da će biti isplaćeni.

Zbog ovih prednosti koje daje ovaj predlog zakona, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas je na dnevnom redu jedan izuzetno bitan zakon tj. njegove izmene i dopune koje ne bi trebale da budu inicijator bilo kakvih podela u društvu, jer se radi o zakonu koji postaje deo nacionalnog interesa i naravno da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje ovaj zakon podržati, jer je on temelj naše politike.

Smatrajući važnost ovog zakona samo Ministarstvo je odmah po njegovom stupanju na snagu formiralo radnu grupu koja je pratila i procenjivala efekte primene zakona, vršila njegove analize u praksi, osluškivala glas javnosti tj. mnogih udruženja koja se u praksi susreću sa ovim zakonom. To je danas i rezultiralo ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom.

Krajnji cilj ovog zakona koji je stupio na snagu 1. jula 2018. godine, a i današnjih predloga izmena i dopuna jeste povećanje nataliteta. Problem nataliteta ne postoji od 2018. godine već nekoliko decenija unazad.

Novo vreme koje nosi 21. vek donosi i nove tendencije u društvu koje su, takođe faktori koji negativno utiču na populacionu politiku.

Ako znamo da se brakovi sklapaju u proseku pet i više godina kasnije nego pre dvadesetak godina, ako znamo da imamo veliki broj abortusa, ako znamo da se odlaže rođenje prvog deteta i nekoliko godina više nego što je to bio slučaj na početku ovog veka, ako znamo da se danas u Srbiji gase mnoga sela ili su na pragu gašenja, ako znamo da imamo druge vidove depopulacije stanovništva, onda znamo da imamo čitav niz razloga koji negativno utiču na natalitet i govore nam da ovaj zakon i sa izmenama i dopunama nije jedini koji može pozitivno da utiče na populacionu politiku, već je on deo jednog opšteg sistema, jedne slagalice koja i da je najsavršenija ne bi je realizovao, ne bi se realizovala odmah, jer je sve ovo jedan kompleksan proces koji traje.

Dakle, ovaj zakon je u direktnoj i indirektnoj vezi sa mnogim drugim zakonima, ali sa celokupnom društvenom situacijom. To nam samo govori koliko je teško naći sistem pravih mera, da taj proces bude vremenski što kraći, a njegovi rezultati što pozitivniji.

Takođe, u postavljanju sistema mera koje treba da daju pozitivne rezultate možemo postaviti jedno interesantno pitanje, a to je da li podjednako ulaganje u svaki deo zemlje dobijamo iste rezultate ili ulaganjem u seoske sredine, ruralne sredine dobijamo bolje rezultate.

Sve nam ovo govori da će ovaj zakon i u budućnosti doživljavati određene promene, sve dok se ne napravi balans između želja i mogućnosti ali i dok stopa nataliteta ne bude veća od stope mortaliteta.

Naravno, pomenuo bi da pored Vlade Republike Srbije i lokalne samouprave odvajaju određena sredstva za podsticaj populacione politike i pomoć porodicama sa decom.

Smatram da su lokalne samouprave one koje treba da budu vodilje za poboljšanje uslova koji će dovesti do većeg nataliteta, jer to nije samo finansijska pomoć prilikom rođenja deteta, to su i vrtići gde će ta deca ići, a da nema liste čekanja, to su i besplatni udžbenici, besplatne ekskurzije, to je i besplatan prevoz za decu i đake, to su asfaltni putevi od kuće do škole, to su uređeni sportski tereni gde će se ta deca igrati, to su i uređene škole.

Dakle, to su uslovi u kojima žive i rade i deca i njihovi roditelji. Mnogi će prepoznati u ovom mom nabrajanju da su to sve mere i rezultati koje je postigla Jedinstvena Srbija na čelu sa Draganom Markovićem Palmom u Jagodini. Te mere su dale rezultate. Kada svake godine imate bar po jedno odeljenje više upisanih prvaka u osnovnu školu, onda znate da ste upisani.

Na kraju bih citirao pokojnog patrijarha srpskog Irineja – ništa nam draga deco duhovno neće vredeti ni država, niti uređeni gradovi i sela, ni ekonomski napredak koliko toliko težimo, niti sva dobra ovog sveta ako kao narod postepeno ali sigurno nestajemo, tj. ako više umiremo nego što se rađamo.

Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka sa saradnicima, tri predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije za kredite radi gasifikacije određenih okruga, izgradnja razvodnih gasovoda o kojima će se Skupština izjasniti je sigurno korak napred naše zemlje i što se tiče energetske stabilnosti i ekološkog unapređenja.

Podsetio bih vas da smo pre mesec dana ovde u Skupštini raspravljali o energetskoj efikasnosti, o obnovljivim izvorima energije, o zaštiti životne sredine kao paradigme savremenog sveta, o fosilnim gorivima i njihovom uticaju na tu istu životnu sredinu. Jedno od fosilnih goriva je i prirodni gas. Sada imamo na izgled nekakav apsurd, pre mesec dana smo govorili o neophodnosti smanjenja upotrebe fosilnih goriva i što brži prelaz na tzv. zelenu energiju, a sada govorimo opet o upotrebi fosilnog goriva.

Ako pogledamo koje prednosti ima prirodni gas u odnosu na druga fosilna goriva, onda možda ovaj na izgled apsurd bude jasniji. Naime, prednost prirodnog gasa su višestruke. Prvo ekonomski je veoma prihvatljiv, niski troškovi eksploatacije, nema troškova skladištenja, vrlo visok stepen iskorišćenja, naročito ako se koriste kondezacioni kotlovi, najniža emisija ugljendioksida u odnosu na sva ostala fosilna goriva, nema čađi prilikom sagorevanja, dakle nema zagađenja i jednostavnost korišćenja.

Druga bitna stvar, pošto su u ovim predlozima zakona govori o kreditima, svaki kredit koji se uzima treba na kraju biti ekonomski isplativ, a ovde se ekonomska isplativost vidi u više pravaca. Prvi pravac je smanjenje emisije ugljendioksida. Malopre sam spomenuo da prirodni gas ima najmanju emisiju ugljendioksida u odnosu na sva ostala fosilna goriva.

Cena emitovanja ugljendioksida u EU je samo u poslednjih godinu dana porasla 140% i sada oko 55 evra po toni emitovanog ugljendioksida. Naravno i zemlje koje nisu u EU će se u jednom trenutku suočiti sa tom činjenicom da će morati na neki način plaćati to emitovanje ili kroz neku taksu ili kroz izvoz robe ka EU, tako da je to i naša neminovnost, a na ovaj način ćemo velika sredstva uštedeti kroz umanjenje emitovanju ugljendioksida.

Drugi pravac je privlačenje novih investicija, jer upotrebom prirodnog gasa u mnogome se smanjuje proizvodna cena, ta područja gde ima gasa postaju atraktivnija za nove investitore, a to znači otvaranje novih radnih mesta. U Srbiji prirodni gas se najviše upotrebljava u Vojvodini, Beogradu i delovima centralne Srbije. Jagodina je dobar primer gasifikovanog rada iz centralne Srbije gde imamo prirodni gas razveden do svakog sela, a što se tiče privlačenja novih investicija tu nije potrebno ništa reći, jer to je postalo paradigma od kada je predsednik JS Dragan Marković Palma preuzeo vođenje grada.

Treći pravac je energetska stabilnost koja nastaje kao posledica rasterećenja energetskog sistema, a na koji utiče gasna stabilnost sa diversifikacijom gasnih ruta. Naravno, jedan od uslova je da bi ovi krediti bili ekonomski isplativi jeste da se što veći broj domaćinstva priključi na ovaj sistem.

Zato treba izvršiti dobru edukaciju građana kako bi dobili što podrobnije informacije o gasu kao energentu. Ne samo edukacija, već i uslovi moraju biti takvi koji će biti i ekonomski prihvatljivi za većinu domaćinstva, jer ako imate domaćinstvo koje je priključeno na gas bez adekvatne izolacije samog objekta, sa neefikasnom stolarijom, sa pećima koje imaju niski stepen iskorišćenje energije, dakle, domaćinstvo tj. objekat koji veoma gubi toplotnu energiju koji god energent da koristi on će mu biti skup. Ali, to će biti antikampanja protiv koje se posle teško boriti. Zato treba vršiti edukaciju da ulaganje u infrastrukturu na duže vreme donosi siguran dobitak da se daju određene povlastice domaćinstvima, smanje cene priključka i sl. Jer, ako pogledamo ekološku situaciju u gradovima, zagađenje životne sredine u gradovima u velikoj meri zavisi od individualnih ložišta pojedinačnih kuća. Na ovaj način kada bi ta ložišta bila na gas i ekološka situacija, tj. zagađenost vazduha u gradovima, bi se smanjila. Lokalne samouprave će takođe imati velike benefite od gasifikacije, jer prelaskom lokalnih toplana na gas rešavaju se mnogi energetski i ekološki problemi.

Grad Leskovac je skoro završio dva pravca gasifikacije u samom gradu, a najavljuju se i gasifiakcije industrijske zone koja se kod nas zove zelena zona, koja će na taj način postati još atraktivnija za nove investicije. Napomenuo bih da je samo pre par meseci leskovačka toplana dobila 18 miliona dinara od Ministarstva za zaštitu životne sredine za rekonstrukciju kotlarnice koja prelazi na gas, tako da to u Leskovcu ide u dobrom pravcu.

Pravac razvodnog gasovoda od Leskovca ka Vranju imaće veoma veliki pozitivan uticaj za razvoj dela juga Srbije tj. za ceo Pčinjski okrug. Naravno ovakvi infrastrukturni projekti nisu trenutni već ostaju za buduće generacije, a njihov značaj za industriju i građanstvo u narednih par decenija će biti izuzetan i zato će poslanička grupa JS ove predloge zakona podržati. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani, danas Skupština raspravlja o Predlogu zakona o zaštiti poslovne tajne. Kao mnogo puta do sada, raspravljali smo o mnogim zakonima, ulagali smo razne amandmane na te zakone i na kraju ih usvajali u izvornom obliku ili ovako unapređenje tj. dopunjene amandmanima. Tako ćemo i sa ovim zakonom.

Ako pogledamo šta zapravo svaki zakon radi, on je tu kao određeni korektiv, da spreči da određena ponašanja pređu određene granice, bilo da su to moralne granice, pravne ili dogovorne granice, ali zakon je taj koji ima određene okvire unutar kojih treba postupati. Sve izvan tih okvira on je tu ne da ima ulogu kažnjavanja, već uloga zaštitništva. On je tu koji štiti sve nas koji znamo granice i pristojnosti i mogućnosti od onih koji smatraju da te granice mogu samostalno da pomere zbog navike koju su stekli, najpre na sitnicama koje ne prouzrokuju veliku ili ikakvu štetu, pa sve do stvari koje imaju katastrofalne posledice za pojedince i društvo u celini.

Zakon može da bude i savršen, ali će postojati slučajevi gde neće moći da vas tj. nas zaštiti, jer kao što u svakom žitu ima kukolja, tako i u društvu postoje pojedinci koji se od svojih navika teško odvajaju.

I danas može da se ide izvan okvira zakona i da se prozivaju i pojedinci i cele organizacije, da se lažno optužuju i da se nude lažni svedoci, da optužbe toliko budu gnusne da ih je teško i slušati, a kamoli izgovarati. Ali, takve koje plene pažnjom i koje same presuđuju, ne dozvoljavajući onome koga optužuju ni da se brani, ni da spere ljagu sa svog imena.

Danas, onaj ko ima dovoljno novca ili drugog resursa misli da može da ide izvan okvira o kojima sam govorio, a da svoj stečeni oblik ponašanja nameće celom društvu kao normalan. Za zakone i njegove okvire zaduženi su i tužilaštvo i sudstvo. Od brzine njihovog rada, naravno koja neće uticati na kvalitet, zavisi i šteta koja vam se stvara. Što sporije radi tužilaštvo i sudstvo, šteta je veća. Zato imate pravo da se branite i niko vam to pravo ne može uzeti, čak ni oni koji vas lažno optužuju i odmah presuđuju.

Najteže u svemu ovome je što ovakav izlazak iz okvira zakona daje ogromne negativne posledice i za pojedinca i za njegovu porodicu i prijatelje i svi koji ga zaista znaju žele da pomognu, kao sada i ja, ali na kraju dana on ipak u ovom ostaje sam, jer sva težina gnusnih reči je samo na njegovim leđima, koliko god mi želeli da ih skinemo.

I ovaj zakon koji ćemo danas doneti, zakon o zaštiti poslovne tajne, je zakon koji treba da zaštiti investicije privrednih subjekata uz sticanje, razvoj i primenu znanja, iskustva i drugih informacija koje će im obezbediti prednost nad konkurencijom. Poslovna tajna se takođe koristi da bi se zaštitio pronalazak u toku postupka podnošenja prijave patenata, kao i podaci koje patent ne obuhvata ili oni ili koji ne mogu biti patentirani.

Kada sam malopre rekao i da je zakon savršen, ne može nas u potpunosti zaštititi od onih koji igraju izvan okvira takvog zakona. Imao sam na umu i neke slične situacije koje su se dešavale u skorijoj prošlosti. Naime, naš najveći naučnik Nikola Tesla je imao neprijatna iskustva upravo na ovu temu. Italijanski naučnik Markoni je deo svog radnog veka proveo kao tehničar upravo kod Nikole Tesle i tu je video i radio sa nekim tehničkim pronalascima koje je nastavio da razvija samostalno i uskoro će mu biti priznat patent na radio-prenos. Taj isti patent je kasnije bio poništen, pa opet priznat, da bi 1943. godine, juna meseca, šest meseci posle smrti Nikole Tesle, Vrhovni sud SAD priznao pravo Nikole Tesle na ovaj patent i time je stavljena tačka na nepravdu koju su naneli našem naučniku. Čudno je da i danas u mnogim udžbenicima naših srednjih škola stoji da je Markoni izumeo radio.

I zato i pored zakona, za koji mi iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije smatramo da je dobar i koji ćemo u danu za glasanje, naravno, podržati, svako mora da vodi dodatnu pažnju kome sve mogu da budu dostupne informacije koje se mogu okarakterisati kao poslovna tajna. Naravno, poslovna tajna se razlikuje od patenata i autorskog prava, jer i patenti i autorska prava na kraju tog puta, da tako kažem, nalažu da se objave informacije definisane postupkom. Dakle, one na kraju postanu javne, a poslovna tajna traži čak i trajno čuvanje informacija.

Jedna od najpoznatijih poslovnih tajni je recept za „koka-kolu“, koji je star 135 godina, gde taj recept zna samo nekoliko ljudi u svetu i do dan-danas taj recept nije otkriven. Ovo je jedan dobar primer kako se čuva poslovna tajna. Iako za njeno čuvanje „brinu“ i lokalni i državni i međunarodni zakoni i propisi, moraju se uspostaviti i lične i dodatne mere opreza, upravo kako je to uradila i kompanija „Koka-Kola“.

Takođe, sve više poslovnih tajni imamo i u svetu programiranja, tj. računarskih programa, gde je stalna borba između programerskih kuća i hakera. S obzirom da ja dolazim iz Leskovca, a Leskovac je poznati grad roštilja, što uopšte nije slučajno, jer se kod nas u Leskovcu odavno pravi najbolje roštilj meso, po recepturi koja je slična ostalim recepturama, uz par tajni, poslovnih tajni i trikova u pripremi, zbog kojih je leskovački roštilj i stekao takav status. Naravno, svake godine se u Leskovcu održava velika smotra roštilja, dobro poznata „Leskovačka roštiljada“, gde svoje umeće demonstriraju kako leskovački, tako i ostali roštilj-majstori iz svih krajeva naše zemlje. Ove godine će biti održana 31. roštiljada, a s obzirom da prošle godine zbog pandemije korona virusa nije bila održana u obliku u kome je već tri decenije održavana, nadam se da će ove godine od 23. do 29. avgusta biti održana u punom kapacitetu, gde će svako moći da okusi poslovnu tajnu leskovačkog roštilja.

Da se ipak vratimo ponovo na temu. Naravno, kada pogledamo ovaj predlog zakona o zaštiti poslovne tajne o kome danas govorimo, postavlja se logično pitanje – zašto nismo iskoristili već postojeći zakon iz 2011. godine, sa određenim brojem izmena i dopuna, ali kada vidimo promene koje su opisane u ovom predlogu zakona u odnosu na važeći, zaključujemo da su one zahtevale nove formulacije zakonskih odredbi koje nisu mogle da se ostvare izmenama i dopunama važećeg zakona.

Ovaj predlog zakona definiše i šta se smatra poslovnom tajnom, ko je držalac poslovne tajne, šta su to razumne mere kako bi se sačuvala tajnost, takođe se definiše i kako se na zakonit način može pribaviti, koristiti i čak otkriti poslovna tajna, a isto to definiše i kada je u pitanju nezakonit način. Ovaj predlog zakona potpuno definiše i građansko-pravnu zaštitu, od podnošenja tužbi i njihovih rokova do odlučivanja, objavljivanja presuda, uvođenja privremenih mera do naknade štete.

S obzirom na to da je cilj smanjenje nelojalne konkurencije koja bi se ogledala u neovlašćenom prisvajanju poslovnih tajni konkurenata, ove mere će doprineti sankcionisanju i odvraćanju nelojalnih privrednih subjekata od preduzimanja nezakonitih radnji, čime će se pozitivno uticati na uslove tržišne konkurencije.

Dakle, da zaključim, ovaj predlog je sveobuhvatan, kompletan i usklađen sa relevantnim propisima Evropske unije. Njegovim donošenjem ćemo staviti pravne okvire da bi se sankcionisao svaki akt neovlašćenog otkrivanja poslovne tajne, a time zaštitio njen držalac.

Zbog svih ovih elemenata, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, gospodine Pantiću, danas je na dnevnom redu izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i to sudija u prekršajnim sudovima iz 17 opština i gradova Republike Srbije i danas biramo njih 26, kao i u osnovnim sudovima iz 21 opštine tj. grada i danas biramo njih 90.

Podsetio bih vas da smo prošlog meseca takođe izabrali tj. doneli odluku o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju osnovnih sudova i to njih tridesetak.

Postavlja se logično pitanja – da li je potreban zaista ovoliki broj sudija? Ako znamo da je bila višegodišnja zabrana zapošljavanja, a da je bilo prirodnog odliva sudija tj. odlaska u penziju i slično, a sve je to povećalo broj nerešenih slučajeva tj. predmeta, kao i to da je došlo do velikog priliva novih slučajeva, govorim o osnovnim sudovima, nameće se zaključak neminovnosti primanja novih sudija kako bi se suđenje vodilo u razumnom roku tj. bilo što pravičnije, kao i kvalitet presuda bio veći i bolji.

Naime, dovođenjem novih sudija imamo efekat dokazivanja, kao i velike ažurnosti i efikasnosti koja se očekuje od svih novoizabranih sudija naročito ako znamo da će nakon tri godine njihovog rada opet biti na određenim proverama da se vidi da li su zadovoljili kriterijume i kvalitete rada.

Što se tiče prekršajnih sudova situacija je slična. Broj predmeta je bio čak i dve hiljade predmeta po sudiji u pojedinim gradovima, a uvođenjem prekršajnih naloga broj se drastično smanjio pa je danas oko 500 predmeta po sudiji, što je takođe veliki broj koji se na ovaj način uvođenjem novih sudija i preraspodelom predmeta može svesti na optimalan broj predmeta koji će i samim tim biti kvalitetnije rešavani.

Naravno, pošto je danas na dnevnom redu odluka o izboru više od 100 kandidata mi iz Poslaničke grupe JS verujemo da je VSS pribavio podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti svih kandidata da mogu da obavljaju sudijsku funkciju, kao i da je sproveo sve procedure koje su definisane zakonima i pravilnicima i da su predloženi kandidati oni pravi i mi ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge. Naravno, očekujemo od svih novoizabranih sudija da imaju sopstvenu personalu nezavisnost u svom radu koja se ogleda u slobodi da donose nepristrasne odluke, bez ikakvih ograničenja, bilo čijeg ili bilo kakvog uticaja ili podsticaja direktnih ili indirektnih intervencija, instrukcija ili pritisaka ma od koga ili iz bilo kojih razloga.

To što će vas ova Skupština izabrati ne znači da imate bilo kakvu zavisnost. Naša očekivanja od vas koje ćemo danas izabrati postoje, a to su da se strogo držite zakona, da svojim aktivnim radom doprinesete da se povrati poverenje građana u sudstvo.

Sudija mora da bude čovek od integriteta koji će svoju stručnost neprestano nadograđivati sticanjem novih znanja i veština potrebnih za obavljanje sudijske dužnosti, ali i stručnost koja će mu najviše koristiti u odbrani personalne nezavisnosti i opšte nezavisnosti sudstva.

Pored ličnog integriteta i neupitne stručnosti sudija da bi bio dobar sudija mora biti pošten, odlučan i hrabar, otporan na stres, a pre svega karakteran. Sudija mora biti opšteobrazovan, naročito da poseduje i neguje, tj. nadograđuje znanja iz oblasti društvenog značaja samo takav sudija će povratiti poverenje građana u pravosudni sistem. Ja lično želim da uspete da budete dobre sudije.

Mi ćemo vas u danu za glasanje izabrati na sudijske funkcije u ime naroda, a vi svoju dužnost i obavezu takođe radite časno, dostojno i pošteno u ime tog istog naroda. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da imam ograničeno vreme, osvrnuo bih se samo na Zakon o elektronskom fakturisanju. Odmah bih i krenuo šta on donosi, koje prednosti daje novi način fakturisanja, tj. elektronsko fakturisanje.

Prvo, jedan od najvažnijih pozitivnih efekata uvođenjem elektronskog fakturisanja jeste visok nivo automatizacije. Naime, učešće ljudskog faktora se svodi na minimum, pa bi se mogućnost grešaka takođe svela na minimum. Dakle, imamo potpuno uklanjanje potrebe za pojedinim fizičkim licima tokom čitavog procesa priprema, obrade i arhiviranja elektronskih faktura. Drugo, ušteda vremena i novca.

Što se tiče novca, uštede su evidentne, jer ako pogledamo tradicionalne fakture, koje su bile na papiru, onda je ušteda u, prvo, pre svega, ceni papira, drugo, troškova štampanja, pa troškova poštarina, a kada znamo da imamo ručno pakovanje prilikom slanja ili prijema i pregled i odobravanja faktura rade određena fizička lica, kao i unos podataka u ERP sisteme, vidimo da sve to košta i da je to evidentna ušteda.

Dodatna finansijska ušteda se ostvaruje tako što prilikom izdavanja, slanja i arhiviranja elektronskih faktura ne postoje troškovi transporta, jer ovom prilikom transport je elektronski.

Što se tiče uštede vremena, ono je neupitno, kada god govorimo o digitalizaciji. U ovom slučaju, u procesu slanja i dostavljanja elektronskih faktura vidimo da je vremenski period gotovo trenutan, te je ušteda vremena potpuno evidentna. A, ako treba ispravljati greške, koje su neminovnost, ili pretraživati i pronalaziti određene arhivirane fakture, ušteda u vremenu je eksponencijalna.

Prilikom pretrage takvih arhiviranih dokumenata postoji velika verovatnoća da se mnogi izgube, zature ili na drugi način u toj masi papira ne pronađu. Elektronska faktura doprinosi bezbednosti celokupnog procesa fakturisanja, jer smanjuje rizik od gubitka dokumenta. Do sada je sav taj materijal u papirnom obliku trebao negde da bude skladišten, prostor je dakle iz godine u godinu bivao sve veći zato, a kada je elektronska faktura u pitanju taj problem ne postoji.

Kada govorimo o papiru i njegovom anuliranju, odnosno prelasku na elektronsku formu, naravno da postoje i dodatni pozitivni elementi koji su u vezi sa zaštitom životne sredine. Naime, kako se papir dobija od drveta, na ovaj način smanjujemo seču određenog broja stabala koja nije ni malo mala. Procenjuje se da je potrebno 12 miliona stabala poseći za 30 milijardi faktura, koliko na primer godišnje koriste u Evropi.

Pored smanjenja seče stabala smanjuje se i emitovanje ugljen-dioksida zbog smanjenog transporta i zbog proizvodnje samog papira. Takođe se smanjuju količina stvorenog čvrstog otpada. Dakle, pored smanjenja troškova i vremena i drugih pozitivnih elemenata o kojima sam danas govorio, ovim zakonom ćemo dobiti i povećanu naplativost PDV, efikasniju poresku kontrolu, smanjenje administrativnog tereta usled obrade faktura, ubrzanje poslovnih procesa, automatizaciju obrade faktura i svega gore navedenog poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove zakone.

Na kraju bih da se, takođe, pridružim diskusijama mojih kolega iz poslaničke grupe JS i SPS o trenutno aktuelnoj situaciji tj. napadu na predsednika JS Dragana Markovića Palme, a naročito podržavam sve ono što je rekao u prethodnih nekoliko dana sam predsednik Dragan Marković Palma odgovarajući na te optužbe. Hvala.