Replika na izlaganje gospodina Milenića, koji me je spomenuo imenom i prezimenom i delimično i na jedno ranije izlaganje.
Upravo to što smo sad čuli od koleginice Judite Popović. Gospodin Pastor Balint se danas javio oko 18,00 časova da govori, kada nije dobio reč, baš zbog toga što smo dobili informaciju da će ministar finansija u sedam sati otići. Hteli smo da ga pitamo da li možemo da se nadamo da će ova Vlada u skoroj budućnosti ispoštovati ono na šta je Ustav obavezuje, da donese zakon o finansiranju APV. Onda ne bi imali ovih problema koje imamo sada. Mi smo to pitanje konstantno postavljali i prethodnoj Vladi, ali na žalost taj zakon još uvek nije donesen.
Ovde se pričalo o transparentnosti. Ova Vlada i ministar finansija kaže da je rešenje koje je predloženo transparentnije. Molim vas, predlog koji sada stoji u ovom zakonu, amandman o kojem pričamo je da bi sada za osnovicu trebalo da budu uzeti rashodi koji se finansiraju iz poreskih prihoda. Molim vas, ko god je pročitao ovaj predlog rebalansa ne vidi koji je to iznos. Znači, mi vidimo da su poreski prihodi planirani 700 milijardi 643 miliona dinara. To su poreski prihodi. Mi ne znamo koji je iznos tih rashoda koji se finansiraju iz poreskih prihoda, zato što se ne zna iz kojih izvora i vrsta prihoda će se pojedini rashodi i izdaci finansirati. To će jedino znati ministar finansija i nekoliko ljudi oko njega, koji je taj iznos. Tako da mi, ako se ovo ovako usvoji nikada nećemo znati da izračunamo da li je zapravo ispoštovano tih 7%. Hvala.

Zaista se poslednji put javljam pošto mi je ostalo još dva minuta kao predlagaču amandmana. Želela bih da naglasim ono o čemu se najmanje pričalo. Svi znaju da kod svakog donošenja budžeta i rebalansa, do sada smo se borili sami, nadam se u budućnosti zajedno sa ostalima će se boriti za tih 7%. Problem je što u okviru tih 7% Ustav traži da se najmanje 7%, to se zaboravlja, to nije 7% nego najmanje 7%, i okviru toga tri sedmine bi trebale da se obezbede za kapitalna ulaganja. Na žalost, u proteklih nekoliko godina smo imali problema oko izvršenja budžeta. Ovih tri sedmine iako je bilo planirano nikada nije izvršeno. I Fond za kapitalna ulaganja ima ogromnih problema sa svojim funkcionisanjem, ogromne dugove.
U proteklih pet godina ti dugovi, odnosno ti taj manjak tog novca koji je trebao da bude prebačen, pa na kraju ipak nije prebačen je dostigao takav nivo da u proteklih pet godina, kada se sabere koliki su dugovi, koliko je Republika trebala da prebaci APV ili ti Fondu za kapitalna ulaganja, kad se sve to sabere i pomnoži to je ceo jedan budžet, ceo jedan godišnji budžet APV i na to bi trebalo da obratimo pažnju. Zaista mi je žao i svesna sam da ministar nauke, prosvete i obrazovanja ne može da mi odgovori na pitanje kada će se doneti zakon o finansiranju, ali nadamo se da će ministar finansija biti ovde. Molim vas još jednom da do dana za glasanje razmislite o ovom realnom amandmanu Saveza vojvođanskih Mađara.

Zahvaljujem. Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih želela da se bavim politikanstvom, već isključivo bih želela da govorim o temi dnevnog reda i isključivo o amandmanu koji se odnosi na Upravu za poljoprivredno zemljište.
Kao što vidimo iz Predloga zakona o ministarstvima, u okviru Ministarstva poljoprivrede je predloženo samo da postoji Uprava za veterinu, Uprava za zaštitu bilja, Republička direkcija za vode i Uprava za šume. Nije jasno zašto niste predložili posebnu upravu za poljoprivredno zemljište, upravo zbog izuzetnog značaja. Iskreno, verovatno su svi očekivali da će ovaj amandman biti prihvaćen, kao što vidimo, on je odbijen. SVM, upravo zbog toga što smatramo da je poljoprivreda izuzetno bitna grana privrede, jedna od najbitnijih, i što se 80% stanovništva u Vojvodini bavi poljoprivredom, tu je najveće obradivo zemljište, će podržati ovaj amandman i nadamo se da će i ostale poslaničke grupe. Hvala.

Zahvaljujem se na odgovoru i zaista je na nama da vidimo kako će Vlada dalje formulisati. Ovo je posebna tema, ali ja sam o tome govorila i u raspravi u načelu, da je nejasno zašto je kod pojedinih ministarstava ostala odredba određenim upravama, direkcijama itd. Ostao je nedostatak, najviše sam se tu bazirala na nedostatak Uprave za ljudska i manjinska prava, ali ovo je slična situacija i pozitivno je ako će se to desiti u budućnosti, samo možda je moglo to već sada da se uradi. Ako postoji amandman čija je sadržina zaista identična, nejasno je zašto on nije prihvatljiv, ali to je problem sa tim da na neke stvari, čitajući samo ovaj zakon, bez objašnjenja, nije bilo jasno zašto se određena pitanja od značaja za AP Kosovo i Metohiju, za ljudska i manjinska prava, za verske zajednice itd. rešavaju samo službama, jer u ovom predlogu stoje službe. Mi smo mislili, o tome sam i govorila, ne želim da se ponavljam, da će biti manji značaj tih pitanja, odnosno tih tela. Hvala.

Zahvaljujem.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da započnem ovu diskusiju konstatacijom da smatramo da je demagoško pričati o tome da će manja Vlada biti efikasnija. Naravno da mi, poslanici SVM, nemamo ništa protiv toga i podržavamo to da Vlada ima manje članova, ali smatramo pogrešnim da se to smanjenje broja ili kalkulacije da li postoji 15, 17, 19 ili više od 20 ministarstava, da je to nešto što je ekstremno važno za Republiku Srbiju i da ćemo time ekstremno mnogo novca uštedeti.

Da li će nova Vlada Republike Srbije biti efikasna i da li će ona da radi posao zbog koga je izabrana, da li će izvršavati taj program, ne zavisi od broja ministarstava. Znači, ekonomičnost te vlade, racionalnost i funkcionalna organizacija može da postoji. Pogledajte primere iz evropskih zemalja. Ako pogledamo Mađarsku, ona ima osam ministarstava, a znamo da je neki prostor između 15 i 18.

Mi kao SVM, poslanici, stranka, nikada nismo bili faktor nestabilnosti u ovoj državi, to nismo ni sada, niti ćemo biti u budućnosti. Mi ćemo i sada kada smo u poziciji opozicije nastaviti da budemo iskreni, pošteni, ali ćemo se truditi da sarađujemo. Imaćemo konstruktivne predloge i očekujemo i od vas da saslušate te naše predloge i da, ukoliko je moguće, nešto od njih i usvojite. U prošlosti smo se uvek trudili da se ne utopimo, kako mi to volimo da kažemo, u velike stranke. I sada smo na izbore izašli samostalno i trudićemo se da i u budućnosti imamo svoje mišljenje i to ćemo mišljenje izneti oko svake značajne teme u Skupštini Srbije.

U svojoj diskusiji ću se najviše bazirati na Predlog zakona o ministarstvima. Ono što mi smatramo kao najveću grešku i ogromnu štetu je što u ovom predlogu zakona nigde ne vidimo posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Čuli smo i u izlaganju predlagača da nije ova vlada zaboravila ljudska i manjinska prava. Oni koji detaljnije pročitaju ceo ovaj predlog zakona vide da postoji ministarstvo u čijem delokrugu je upravo ovaj posao. Međutim, ono što nedostaje, možda je to samo kozmetička ispravka, da neko ko pročita, ono što će mediji da prenesu – 17 ministarstava. Nekom ko ne zna tačno koje ministarstvo se čime bavi, jer postoji dosta nelogičnosti, ali o tome ću u drugom delu diskusije, možda nije jasno u okviru kog ministarstva se zapravo bavimo ljudskim i manjinskim pravima. Zato smatramo da je trebalo naglasiti naziv ministarstva – Ministarstvo pravde i državne uprave. To je jedan minimum koji smo očekivali od vas.

Svi mi znamo da je Srbija jedna multietnička, multinacionalna država i po rezultatima popisa stanovništva 18% stanovništva čine pripadnici nacionalnih manjina ili nacionalnih zajednica. To je skoro jedna petina ovog stanovništva. Kada sam već načela temu posebnog Ministarstva za ljudska i manjinska prava, mi smo to predlagali i bili smo na tom stanovištu da je potrebno formirati posebno ministarstvo i 2008. godine, kada se formirala prethodna ili kako je neki zovu – odlazeća vlada. Izuzetno smo bili zadovoljni što se formiralo to ministarstvo.

Jedan od osnovnih razloga je bio tada što je postojalo ministarstvo koje je moglo kasnije da predloži zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i

ministarstvo koje je izvršilo i prve direktne izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. SVM smatra da je ovo najznačajniji organ kulturne autonomije nacionalnih manjina.

Mi smo i 2011. godine, kada je na dnevnom redu bila rekonstrukcija Vlade, bili na stanovištu da bi bilo bolje da je opstalo posebno i samostalno ministarstvo, ali do toga nije došlo. Mi smo ipak glasali za tu rekonstrukciju. Ali, kao što sam spomenula, ni tada nismo hteli da budemo razlog za političku nestabilnost. Imali smo drugu situaciju – da pre toga već nisu bili formirani ti nacionalni saveti nacionalnih manjina i nisu prošli prve direktne izbore.

Sa druge strane, podsećam vas da smo mi tada insistirali na tome da ta kozmetička redakcija u ministarstvu koje je ušlo u Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu tada, to ministarstvo se nazvalo, znači, u svom nazivu je nosilo i naglašeno na prvom mestu – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nekako smo očekivali da ćemo i sada, u ovom predlogu zakona koji smo dobili od vas, to i videti. Ogromna je šteta što to nije tako.

Ono što bi bilo bolje rešenje i o čemu je dr Tabaković i pričala u svom uvodnom delu je, i moram da naglasim da je to tako, u članu 37. ovog predloga zakona se predlaže da za obavljanje poslova od značaja za AP KiM ljudska i manjinska prava, crkve i verske zajednice i dijasporu Vlada u skladu sa zakonom osnuje posebne službe. Vi ste ovde spominjali posebne kancelarije i naglašavali njihov značaj, a u Predlogu zakona piše – službe. Mi smatramo da služba jeste i tražili ste od nas da budemo konstruktivni, da razumemo da to nema manjeg značaja od ministarstva, ali smatramo da služba jeste od manjeg značaja nego, na primer, uprava. Kada bi imali posebnu upravu za ljudska i manjinska prava, onda bi bilo jasno koji se to deo bavi ovim pitanjima i dobilo bi na značaju i u samom zakonu o kojem sada raspravljamo i koji ćete, verovatno, usvojiti za par dana. Znači, imali bi posebnu upravu, kao što imamo posebnu upravu kod mnogih ministarstava – Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, itd. Znači, nije nam jasno zašto niste mogli u okviru Ministarstva pravde i državne uprave, kako ga vi nazivate? Onda ste bar trebali posebnu upravu da nam predložite.

Ovo je jedan minimum za nas, u jednoj civilizovanoj evropskoj zemlji. Svi mi znamo da su osnovno opredeljenje naše zemlje evropske integracije i put ka EU, ali, sa druge strane, ono o čemu se možda manje priča je da smo mi zemlja članica Saveta Evrope i da smo mi još uvek pod monitoring procesom Saveta Evrope. Punopravno članstvo u EU predstavlja naš strateški cilj i baš zbog toga, i zbog tog napretka u procesu evropskih integracija, ali i zbog samog monitoring procesa SE, mi moramo da pokažemo značajan dalji napredak u oblasti ljudskih i manjinskih prava. Zbog svega toga bi zaista mogli da razmislite o toj posebnoj upravi. Znači, posebna uprava za ovu oblast bi mogla da se bavi ispunjenjem preuzetih obaveza i obezbeđivanju daljeg napretka u ovoj izuzetno bitnoj oblasti.

Kada pričamo o daljim konkretnim rešenjima koja su predložena u ovom predlogu zakona o ministarstvima, moram da naglasim da, prema poslaničkoj grupu SVM, ima dosta nelogičnosti i za nas je nejasno.

Na primer, ako toliko govorite o toj racionalizaciji i o smanjenju broja ministarstava, zašto je neophodno da postoji u predlogu Ministarstvo saobraćaja posebno i Ministarstvo građevinarstva i urbanizma? Da ne pričam o tome da mediji špekulišu o tome da je jedno ministarstvo za Koridor 10, drugo za Koridor 11. To je potpuna nelogičnost.

Druga stvar, uz poštovanje koleginice koja je verovatno izuzetan ekspert na polju energetike. Zašto je neophodno da postoji posebno Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a sa druge strane, Ministarstvo prinudnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja? Ne kažem da bi bilo idealno rešenje kada bi spojili ova dva ministarstva, zaista bi delokrug bio preširok, ali je nekako logičnije, bar po nama, povezati energetiku i rudarstvo, a sa druge strane životnu sredinu i prostorno planiranje. Jer, smatramo, ako životna sredina ostane u Ministarstvu energetike, da će biti od potpuno sekundarnog značaja ta izuzetno bitna tema.

Ono što se isto postavlja pitanje, moram da priznam, kada sam detaljnije pročitala ovaj predlog, da su neke stvari bile jasnije, ali nikada nismo imali Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Nije nam jasno zašto je neophodno se bazirati na to, jednostavno, Ministarstvo trgovine. Ono što moram da pohvalim, da ne bude da samo kritikujem, je da je za nas od izuzetnog značaja što ste konačno trgovinu odvojili od poljoprivrede. Poljoprivreda je jedno od najznačajnijih privrednih grana za sve nas i zbog toga izuzetno značajno je što ste trgovinu predvideli u posebno ministarstvo, ali nije nam jasno zašto naglašavate da je unutrašnja i spoljna trgovina, trebalo bi da bude i jedno i drugo, i potpuno nam je nejasno zašto su tu dodate i telekomunikacije.

Isto tako, naravno da je važno pitanje omladine i sporta, ali ne razumemo zašto je važnije imati posebno Ministarstvo omladine i sporta, a s druge strane, nauku koju potpuno zaboravljamo povezati sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom obrazovanja, jer i ovako je nedovoljno sredstava predviđeno i prethodnim budžetima za izuzetno bitno naučno istraživanje, razvoj i nauke u našoj zemlji. Mi nemamo posebno Ministarstvo za nauku. Kao što sam već spomenula, nemamo ni posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

Imamo još nekoliko nejasnoća. Nejasna nam je podela, odnosno povezivanje resora, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Nekako bi mi to povezali kao što je bilo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, regionalnog razvoja nam je jasno verovatno ko će biti predloženi ministar i zašto se tako zove ministarstvo, time ne želim da se bavim, ali nekako Ministarstvo pravde trebalo je da ostane Ministarstvo pravde, a da se državna uprava spoji sa lokalnom samoupravom.

Moram da pohvalim i to što je u predlogu zakona naglašen značaj i objašnjeno da zapravo u delokrug spomenutog Ministarstva pravde, državne uprave spada i vođenje registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina, odnosno izbor upravo tih nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i, ovo je izuzetno značajno, priprema propisa o ljudskim i manjinskim pravima, kao i drugi poslovi određeni zakonom.

Još jednom bih želela da naglasim da je za nas izuzetno bitno što postoji posebno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i što tu nije uključena i trgovina, ali želela bih da naglasim, što je takođe izuzetno dobro, da ste ovde predložili posebne uprave, Upravu za veterinu, Upravu za zaštitu bilja, Republičku direkciju za vode, Upravu za šume i nije nam jasno zašto niste mogli da predložite posebnu upravu u okviru drugog ministarstva.

Da se ne ponavljam, nekoliko je nejasnoća oko povezivanja tih ministarstava. Smatramo da je rudarstvo i energetika nešto što je trebalo zajedno i nepotrebno je posebno povezivati prirodne resurse, to je sve povezano.

Ono što verujem da će većina pohvaliti je što ne planirate da ukinete Upravu za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, što je dobro.

Spomenuto Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, kako ga vi nazivate, potpuno je nejasno i smatramo da je preširoki delokrug rada. Zašto su tu telekomunikacije i zašto je tu čak predloženo da postoji posebna Uprava za digitalnu agendu?

Kažete da je ovaj predlog, ovakav kakav je, da bi se obezbedio delotvoran i ekonomičan rad vlade, u ostvarivanju određenih nadležnosti koje ona ima i da ona najbolje odgovara interesima i potrebama Republike Srbije i kažete da se ovo preuređivanje, jer i vi ste pričali dosta o tome, koja su to ministarstva koja su ukinuta, koja više nisu ministarstva, koja će biti kancelarije, mada ja to ovde ne vidim, vidim da je predloženo da to budu službe. U obrazloženju kažete da se sve to radi, odnosno predlaže, da bi rad bio što efikasniji, da bi se uštedeli resursi. Mi to odavde ne vidimo.

SVM smatra, ako postoji efikasnost rada te vlade, ako ona dobro izvršava svoje zadatke i vide se konkretni rezultati, onda je zaista nebitno koliko ima resora i posle nekoliko meseci će ljudi zaboraviti koliko tačno ima ministarstava i koliko tačno ima članova vlade.

Nadamo se, iskreno, da će nova vlada u budućnosti zaista biti proevropska i što efikasnija. Od vas očekujemo da budete otvoreni za sugestije i predloge opozicije, da usvojite što više predloga opozicije i da radite, kako u interesu Republike Srbije, tako i u interesu svih nacionalnih manjina ili nacionalnih zajednica koje žive u ovoj zemlji.

U danu za glasanje, naravno, mi nećemo moći da podržimo ovaj predlog, s jedne strane zbog vrlo prostog objašnjenja, zato što smo odlučili da ostanemo u opoziciji i opozicija neće da glasa za ovaj predlog, a sa druge strane zbog svih tih zamerki koje sam iznela u proteklih nekoliko minuta. Hvala na pažnji.

Predlagač zakona je pre 15-ak minuta u jednom od svojih odgovora gospodinu Đuriću direktno spomenula moje ime i prezime, tako da zbog toga imam pravo na repliku.

Gospođo Tabaković, ja sam 17 minuta argumentovano objašnjavala i kritikovala ovaj predlog zakona. Naglašavala sam nekoliko puta značaj, posebno Ministarstva za ljudska i manjinska prava, uprave. Možda sam pohvalila deo Ministarstva poljoprivrede, što trgovina nije povezana sa tim, ali, to ste preuzeli od prethodne vlade, sve te uprave.

Kritikovala sam polovinu vaših predloženih ministarstava, rekla da su nelogično povezana, a vi ste mi u svom odgovoru rekli da je to zato što jedan koalicioni partner treba da dobije u skladu sa svojom snagom, što znači da se i vi slažete da telekomunikacije ne treba da budu zajedno sa spoljnom i unutrašnjom trgovinom.

Na kraju, možda sam rekla da kao opozicija ne možemo da podržimo ovaj zakon, ali sam rekla i zbog svega onoga što sam u prethodnih nekoliko minuta obrazlagala. Želim da razjasnim neke stvari. Godine 2007. smo mi bili u opoziciji i glasali smo za Olivera Dulića. Godine 2008. smo bili na poziciji i glasali smo za gospođu Slavicu Đukić-Dejanović. Juče smo glasali za predsednika parlamenta, ali to ne znači da ćemo mi glasati za bilo šta. Mi smo opozicija i mi smatramo da je ovaj zakon loš i nećemo ga podržati. Ako budete imali neke predloge zakona koji će biti kvalitetni, dobri, koji će nam pomoći na putu ka EU, onda je moguće.

Ali, ovo o čemu se sada otvorila rasprava, to su nebuloze o kojima nisam ni stigla da pričam. Taj član 38, kojim zapravo dozvoljavate sebi da smenite državne sekretare ako nisu bili dovoljno dobri je tek još jači argument za to da mi budemo protiv. Hvala

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ni SVM, poslanička grupa, nije zadovoljna onim što smo dobili, odnosno, ono što nam pripada nije u ovom predlogu, jer kako god pričali o matematici i o zaokruživanju, nama bi pripadao jedan član delegacije i jedan zamenik člana delegacije. Onda smo mi dobili obaveštenje, odnosno zahtev od prošlog generalnog sekretara Skupštine da damo predlog za jednog člana, i to određene delegacije, što znači da mi nismo imali prava.

Zanimljivo je da poslaničke grupe koje imaju identičan broj poslanika kao mi, znači, minimalan, pet, prema ovom predlogu imaju i člana i zamenu, dok mi imamo samo člana a nemamo tu zamenu. Za nas bi izuzetno značila delegacija Parlamentarne skupštine SE i zanimljivo je da vrlo male poslaničke grupe po brojnosti sada tu imaju prava i na člana i na zamenu, dok smo mi godinama imali tu zamenu. Ja sam lično

tamo pet godina vrlo aktivno radila, i to svi znaju, i bilo bi izuzetno loše da u Parlamentarnoj skupštini SE koja se bavi ljudskim i manjinskim pravima nemamo predstavnika. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo, malobrojni narodni poslanici, moram da naglasim da je vrlo zanimljivo da se danas dosta raspravljalo i dobro je što pričamo i o poljoprivredi, pored trgovine, ali za razliku od ostalih situacija, malo smo pričali o dnevnom redu.
Želela bih javnost da podsetim da mi sada raspravljamo u pojedinostima o Predlogu zakona o tržišnom nadzoru i došli smo do poslednjeg amandmana, amandmana koji je predložio Savez vojvođanskih Mađara.
Zanimljivo je da smo pre izvesnog vremena, pre nekoliko nedelja, imali vrlo sličnu raspravu kada sam ponovo pokušala da ubedim tada na vašem mestu gospodina Ćirića, tada smo razgovarali o zakonu javno privatnom partnerstvu i koncesijama, koji je predlagao jedno telo koje se tačno zvalo Komisija za javno privatno partnerstvo.
Sada, ovaj predlog zakona o tržišnom nadzoru, takođe, predlaže jedno telo koje se zove Savet za bezbednost proizvoda. Ovaj član na koji smo mi podneli amandman, znači član 26, reguliše najpre sastav tog saveta za bezbednost proizvoda, pa i određene zadatke tog saveta.
Želela bih samo ukratko da naglasim značaj tog saveta koji prati funkcionisanje mehanizama za komunikaciju i saradnju između organa tržišnog nadzora i carinskih organa, kao i saradnju sa ostalim zainteresovanim stranama.
Taj organ, takođe, predlaže preporuke u cilju efikasne primene mehanizama. Taj organ razmatra izveštaj, daje mišljenje o izveštajima organa tržišnog nadzora, preduzima korektivne mere, koordinira aktivnosti. Zapravo, taj organ, Savet za bezbednost proizvoda, se predlaže u cilju bolje koordinacije u oblasti tržišnog nadzora.
Problem koji je nastao sa tim organom je problem koji se konstantno ponavlja, a to je da taj Savet za bezbednost proizvoda ima određen broj članova koje predlažu razni. Između ostalog, predlaže se da član ovog organa budu dva predstavnika Privredne komore Srbije, a naravno Vojvodina je ovoga puta potpuno zaboravljena. Znači, obično se u tim i sličnim telima predloži bar jedan predstavnik AP Vojvodine, pa mi insistiramo da to bude više, u skladu sa učešćem Vojvodine, pa i u trgovini i u izvozu Srbije. Znamo da je, prema podacima Zavoda za statistiku, republičkog, Vojvodina je u prvih deset meseci ove godine činila skoro 36,6% izvoza. Ovoga puta je predlog da budu dva predstavnika Privredne komore Srbije. Savez vojvođanskih Mađara, kao konstruktivna stranka, ne želi da sruši ceo koncept i u ovom savetu za bezbednost proizvoda mi ne želimo da menjamo broj članova, samo predlažemo, kada već vi predlažete dva predstavnika Privredne komore Srbije, da to bude jedan predstavnik Privredne komore Srbije i jedan predstavnik Privredne komore Vojvodine.
Vrlo zanimljivo da je stigao i Izveštaj Vlade koji ovom prilikom sa tehničke strane moram da pohvalim jer ste bar obrazložili zašto nam odbijate amandman. Prošli put ste napisali zato što nije celishodno, a sada se kaže –amandman se odbija zbog toga što zastupljenost predstavnika Privredne komore Srbije garantuje i na taj način se najprikladnije izražava zastupljenost interesa privrednih subjekata koji imaju sedište, odnosno obavljaju delatnost na teritoriji Republike Srbije, uključujući i privrednike sa teritorija AP Vojvodine. Kako zastupljenost Privredne komore Srbije to dokazuje? Prema vama, Privredna komora Vojvodine uopšte nije bitna, možemo i da je zatvorimo.
Gospodine ministre, apelujem na vas da razmislite. Mi svakako ne menjamo koncept. Ako ste zamislili dva predstavnika Privredne komore Srbije, zašto ne bi bio jedan predstavnik Privredne komore Srbije i drugi predstavnik Privredne komore Vojvodine? Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem na odgovoru. I dalje se pitam, kada smo bili u sličnim situacijama i vi ste član iste vlade koja je pre nekoliko nedelja odbila naš amandman kada smo predložili predstavnika AP Vojvodine, uz obrazloženje da će se tu odluke donositi konsenzusom, pa ne moramo, ovde ta vlada, odnosno vi ste predložili ovaj predlog zakona, i od silnih članova Saveta za bezbednost proizvoda nigde niste spomenuli AP Vojvodinu. Tehnički smo tražili mogućnost i videli smo da kod Privredne komore Srbije stoje dva člana i postoji Privredna komora Vojvodine. Možda nismo znali za te tehničke detalje, ali da li vaš ovaj odgovor znači da ako je proceduralno jedino moguće da podnesemo ispravku amandmana ili da matični odbor podnese amandman da će ipak predstavnik Vojvodine na neki način da uđe u ovaj predlog zakona?

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM su podneli amandman na Predlog zakona o kojem danas raspravljamo. Naime, naša zamerka se odnosila na sastav kontrolnog organa, komisiju za javno-privatno partnerstvo.
Naime, ova komisija ima devet članova i od tih devet članova AP ima pravo da predloži svega jednog, grad Beograd ima pravo da predloži svega jednog, a ostali članovi, znači sedam članova, Komisije za javno-privatno partnerstvo bi bili predloženi na predlog najpre kabineta predsednika Vlade i na predlog svih ostalih ministarstava.
Naša zamerka se odnosila na to da je udeo Vojvodine u privredi Srbije mnogo veći od ovog procenta, jedan od devet. Mene zanima, gospodine ministre, zaista je za svaku pohvalu kako danas učestvujete u raspravi, odgovarate na pitanja, da vi kao ministar koji dolazi iz jedne stranke koja se zalaže za decentralizaciju, kako objašnjavate da Vojvodina, iz koje ide 40% izvoza naše zemlje, zaslužuje sveta jedno mesto u ovoj komisiji?
Naš predlog je bio da se, umesto jednog člana komisije koji bi išao na predlog kabineta predsednika Vlade, ubaci još jedan na predlog AP. Znači, ne bi rušili taj koncept, ostalo bi devet članova, s tim da bi Vojvodina imala dva, a kabinet predsednika Vlade ne bi imao ni jednog, jer je i ne razumljivo šta znači kabinet predsednika Vlade. Hvala.

Zahvaljujem na odgovoru.
Slažem se delimično sa vama, ali morate i vi razumeti da procentualno AP nije ovde dovoljno zastupljena.
Ono što je moj problem, zaista se zahvaljujem na odgovoru, radi javnosti, neke stvari su svima nama jasnije, ali bih zamolila predstavnike Vlade ili one koji kucaju obrazloženje kada nam dolaze odgovori iz Vlade, narodni poslanici predlažu amandmane, to ide do Vlade, Vlada donosi mišljenje o tim amandmanima i onda nama na jednom papiru stiže mišljenje – odgovor zašto je naš amandman, amandman poslanika SVM na ovaj zakon odbije je zato što ga predlagač nije obrazložio ili zato što iz obrazloženja nije jasno.
Molim vas da se u budućnosti malo više potrudite oko odgovora zašto naši amandmani bivaju odbijeni. Hvala.

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, saradnici, žao mi je što gospodin ministar trenutno nije u sali. Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM su podneli amandman na član 25. Predloga zakona o komunalnim delatnostima, tačnije na stav 1. tačku 1). Radi javnosti ću ga pročitati - da se posle reči "finansijskim izveštajima" dodaju reči: "na osnovu metodologije, obrazovanja i korekciji cena komunalnih usluga".
Naime, osnovna zamerka naša, poslanika SVM koju smo formulisali u amandman se odnosi na određivanje cena komunalnih usluga. U Predlogu zakona o komunalnim delatnostima stoji, odnosno predlaže se elementi za određivanje cena komunalnih usluga budu 1) poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, 2) rashodi za izgradnju i rekonstrukciju objekata komunalne infrastrukture i nabavku opreme prema usvojenim programima i planovima vršiocima komunalne delatnosti na koje jedinica lokalne samouprave daje saglasnost, sa čime se slažemo i smatramo da je izuzetno značajno, 3) namena za određivanje cena je sama dobit vršioca komunalne delatnosti.
Slažemo se sa drugim i trećim elementom određivanja cena, ali želela bih još jednom da naglasim - ovaj predlog zakona predlaže da jedan od elemenata za određivanje cena komunalnih usluga budu upravo poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, što je, kada pogledamo, u potpunosti u redu i prihvatljivo. Međutim, stručnjaci ekonomisti smatraju da ovakav predlog bez speciziranja ostavlja mogućnost da korisnik komunalnih usluga bude nepotrebno opterećen dodatnim troškovima i samim tim da korisnik bude nepotrebno opterećen višim cenama komunalnih usluga.
S toga smo mi predložili da se posle dela "poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima" doda da se ovi stvarni troškovi ustanove metodologijom o obrazovanju i korekciji cena komunalnih usluga i na ovaj način bi se došlo do stvarnih troškova i da se na osnovu tih istih stvarnih troškova odredi i cena komunalnih usluga. Naš osnovni cilj je bio da ne opteretimo dodatno korisnika komunalnih usluga eventualnim povećanjem cena.
Naš amandman nije prihvaćen. Odgovor Vlade, odnosno obrazloženje zašto nije prihvaćen amandman je sledeće. Između ostalog, u njemu piše: "poslovni rashodi su ona vrsta rashoda koji su isključivo vezani za poslovanje i kao takvi se iskazuju u poslovnim knjigama". Zaista se nadamo da će to tako biti i u budućnosti i da ovaj naš apel da korisnike komunalnih usluga ne opteretimo višim cenama je zaista stigao do Vlade. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba Manjina i SVM ću se u svom izlaganju bazirati na jedan od dva zakona o kojima raspravljamo, predloga zakona o kojima raspravljamo zajedno. Baziraću se na Predlog zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.
Pred nama se nalazi jedan predlog zakona koji treba, kao što smo čuli, da sveobuhvatno obezbedi pravni okvir za uspostavljanje partnerstva između javnog, sa jedne strane, i privatnog, sa druge, sa jednim osnovnim ciljem, a to je zadovoljenje potreba stanovništva.
Svi mi smo svedoci da se u našem okruženju, ovde najviše mislim na susedne zemlje, već u njima vidimo sve veći broj uspešnih projekata, o kojima se upravo kroz ovaj model javno-privatnog partnerstva uspešno izgrađuju ili obnavljaju infrastrukturni i drugi objekti. Na ovaj način se otvaraju mnoge nove mogućnosti za razvoj.
U Republici Srbiji, međutim, kao što smo čuli, do sada, nažalost, nije postojala adekvatna zakonska potpora u povezivanju javnog i privatnog, u oblasti zajedničkog projektovanja, finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije,upravljanja ili održavanja kako infrastrukturnih, tako i drugih objekata, koji su od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja.
Trenutno važeći Zakon o koncesijama, koji je, kao što smo čuli iz uvoda gospodina ministra, donet 2003. godine i koji će prestati da važi donošenjem ovog novog predloga zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, taj zakon nije zadovoljavao potrebe. S toga su vlasti veoma često bile primorane da primenjuju ostale brojne zakone koji su doticali navedenu oblast, u slučajevima kada su nameravali da uspostave saradnju javnog i privatnog ili ugovore koncesiju na korišćenje dobara ili na obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
Predlog zakona o kojem raspravljamo treba da otvori zaista nove mogućnosti za razvoj, kao i da omogući upravo pravu institucionalizaciju javno-privatnog partnerstva, jer saradnja između javnog i privatnog može da ima kako trenutne, tako i dugoročne pozitivne rezultate, kroz korišćenje sposobnosti privatnog partnera ovde najpre mislimo kako u tehničkim, tako i u upravljačkim inovacijama privatnog partnera. Svakako je od presudnog značaja, svi ćemo se tu složiti, privlačenje privatnog kapitala.
Mi iz SVM imamo jednu manju zamerku na ovaj predlog zakona. Predali smo jedan amandman, o kojem ću kasnije vrlo kratko, ali ovde moram da naglasim da se, pošto se naravno zalažemo za pristupanje naše zemlje EU, nadamo da će usvajanje i primena ovog zakona olakšati za Republiku Srbiju i korišćenje fondova EU, koji nažalost još uvek nisu u potpunosti otvoreni za Republiku Srbiju.
Pošto svi znamo, radi javnosti želim da naglasim, kada naša zemlja dobije status kandidata, pored prve dve komponente IPA pretpristupnog fonda, koje se odnose na projekte prekogranične saradnje i projekte za izgradnju institucija, sledi treća komponenta koja se odnosi na regionalnu saradnju i za čije korišćenje ćemo biti sposobni, mi, Republika Srbija, jedino ako ćemo umeti da sprovodimo projekte upravo ovim delatnostima, delatnostima od opšteg interesa, kao što je izgradnja saobraćajne infrastrukture, infrastrukture u oblasti životne sredine i komunalnih usluga.
Sve to je moguće jedino kroz suštinsku regionalizaciju, za koju se SVM zalaže i suštinska regionalizacija je jedina prava razvojna mogućnost, kako EU, tako i nama koji smo pred vratima EU.
Dobar zakon treba da pruži adekvatne podsticaje za razvoj, a ovaj predloženi zakon će svakako to učiniti i zbog toga ga podržavamo.
Kao poslanica Saveza vojvođanskih Mađara, moram da naglasim da sam regionalno, tačnije, mogu to nazvati vojvođanskim aspektom, da možemo sa olakšanjem zaista konstatovati da je ovaj predlog zakona jedan od retkih koji je u potpunosti dosledan, da su u ovom predlogu zaista ispoštovani svi nivoi vlasti, od Republike Srbije preko autonomne pokrajine, do lokalnih samouprava, kako po pitanju davanja saglasnosti za odobravanje projekata, tako i po pitanju kontrole, odnosno nadzora nad realizacijom javnih ugovora, u smislu ovog zakona i u potpunosti ispoštovan i Zakon o javnoj svojini.
Dobro je, znači, pozitivna strana Predloga je što koncesionu naknadu koju plaća koncesionar, ona je prihod budžeta Republike Srbije, ali i budžeta autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, kao i da upravo po prestanku koncesionog odnosa, objekti, uređaji, postrojenja i druga sredstva iz okvira predmeta koncesije postaju svojina, kako Republike Srbije, tako autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Ukratko bih možda mogla da kažem da je ovaj predlog jedan vrlo dobar, pošto smo čuli da je usklađen sa međunarodnim standardima, dobro je proveden, primenljiv zakon koji se primenjuje u mnogim zemljama Evropske unije i nadamo se da će ta primena pozitivno uticati i kod nas.
Naša zamerka se odnosi na Komisiju za javno i privatno partnerstvo koju je uvaženi gospodin ministar spomenuo. Naime, u Predlogu zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama stoji – stručnu pomoć pri realizaciji projekata javnog, privatnog partnerstva i koncesija u skladu sa ovim zakonom vrši Komisija za javno i privatno partnerstvo. Komisiju obrazuje Vlada na predlog raznih ministarstava, najpre na predlog Kabineta predsednika Vlade. Tu sam želela da postavim pitanje – šta znači Kabineta predsednika Vlade, ali delimično smo dobili odgovor od vas. Nadalje, na predlog ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, pa ministarstva nadležnog za poslove finansija, za poslove infrastrukture, za poslove rudarstva, komunalnih delatnosti, zaštite životne sredine, autonomne pokrajine i grada Beograda.
Verovatno se nadzire da je naša osnovna zamerka što ovaj kontrolni organ, znači takozvana komisija, ima devet članova, a od tih devet članova, autonomna pokrajina ima pravo da predlaže svega jednog, tako da smo mi u našem, pošto smatramo da to nikako, znači ovo učešće nikako nije u srazmeri, udelu Vojvodine u privredi Republike Srbije, amandmanom smo predložili da ne želimo da srušimo ceo koncept i svesni smo da Komisija treba da ima devet članova. Predlog je da se briše taj jedan član na predlog Kabineta predsednika Vlade, a da se doda – da na predlog autonomne pokrajine Komisija može da ima dva člana. Vidim da ću dobiti odgovor od gospodina ministra.
Toliko o zamerci. Svesni ste da zaista taj broj, jedan mali, ali smo svesni da je nažalost važeća praksa takva da u većini takvih i sličnih komisija autonomna pokrajina ima svega jednog člana, i vi ste verovatno svesni toga da smo mi oni koji smo trebali da predložimo bar povećanje, da se ne zaboravi da zaista autonomna pokrajina čini veći udeo privrede Srbije.
Osnovni elementi javno privatnog partnerstva su minimalni - zahtevan kvalitet i standard usluga i radova u interesu javnosti korisnika usluga, kao i adekvatno obezbeđenje interesa javnog partnera. Prošle nedelje, kada smo raspravljali o Zakonu o komunalnim delatnostima i o Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, razgovarali smo o tome da je zaista vrlo teško obezbediti javni interes i privući privatne investicije.
Stoga, u Predlogu stoji da se privatnom partneru garantuju prava utvrđena kako zakonom, tako i javnim ugovorom, odnosno ugovorom o finansiranju projekata, a ako je privatni partner strano lice, onda se njima, znači, stranim licima se pravo obezbeđuje međunarodnim ugovorima o podsticanju i zaštiti ulaganja, koji su na snazi.
Ovaj predlog zakona je nastao zbog potrebe, kao što smo čuli, za izgradnju nove infrastrukture, ulaganjem u dobra o opštoj upotrebi, kao i pružanjem usluga od opšteg interesa. Jedan od osnovnih razloga zašto je bilo potrebno doneti ovaj novi zakon je porast tražnje za privatnim izvorima finansiranja ovih navedenih projekata.
Usled nedostatka javnog finansiranja i nedovoljno sredstava državnih organa da dovoljno razviju i modernizuju putnu i komunalnu infrastrukturu, neophodno je zaista da se unapredi, kako pravni, tako i ekonomski razni mehanizmi, kako bi se privukle neophodne privatne investicije domaćih i stranih investitora, a tako i banaka za finansiranje i sufinansiranje ovih projekata.
Neophodno je omogućiti svim nivoima vlasti da realizuju projekte kroz javno privatno partnerstvo. Učešće privatnog sektora je, složićemo se, vrlo značajno. Kao što smo to ovde više puta naglasili, želela bih da kažem da Savez vojvođanskih Mađara podržava predlog, upravo zbog toga što je on u potpunosti usklađen sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom finansiranja izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata.
Ono što je vrlo zanimljivo i što moram da naglasim je, da u predlogu stoji i da koncesioni odnos može prestati oduzimanjem koncesije, a u slučajevima da koncesionar ne obavlja koncesionu delatnost duže od godinu dana, da ne izvršava ugovorom preuzete obaveze, ali i iz raznih drugih razloga, kao što su javna bezbednost, slučaj da se obavljanjem koncesione delatnosti ugrožava životna sredina, zdravlje ljudi, itd. Definisane nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine, ili jedinice lokalne samouprave, nadležne upravo za poslove finansija, da pokrenu postupak nadzora samostalno, u skladu naravno sa svojim zakonskim ovlašćenjima.
Nadalje je definisana i obaveza javnog partnera da konstantno, kontiuirano prati i nadzire realizaciju javnog ugovora, da prikupi periodične izveštaje privatnog partnera.
Naglašavam još jednom, da su izradi teksta zakona korišćena, analizirana uporedno-pravna rešenja i iskustva susednih zemalja u regionu, ali i druga međunarodna iskustva.
Pored zahteva za novom javnom infrastrukturom u Republici Srbiji, doprinela je razmatranje mogućnosti finansiranja projekata javne infrastrukture, privatnog finansiranja.
Osim toga, nekoliko govornika je već spomenulo nedostatak javnog finansiranja i nedovoljna sredstva državnih organa da razvijaju i modernizuju putnu i komunalnu infrastrukturu, upravo je dovela do potrebe da se bez odlaganja uspostave, znači, pod hitno uspostave neophodni pravni i ekonomski mehanizmi, kako bi se što pre privukle privatne investicije. Sa druge strane, neophodno je da se pruži sigurnost upravo ovom privatnom kapitalu, da će uspeti da povrati ove investicije.
Da sumiram, tri osnovna cilja donošenja zakona o javno-privatnom partnerstvu o koncesijama su, između ostalog, izgradnja javne infrastrukture i pružanje usluga u javnom interesu, obezbeđivanje kvalitetnih usluga od javnog značaja, kao i privlačenje domaćih i stranih investitora i banaka za finansiranje, sufinansiranje, i vođenje projekata od opšteg interesa.
Ukratko, suština je da će primenom ovog zakona budžetska sredstva biti korišćena na mnogo efikasniji način, a usluge koje se pružaju građanima će biti kvalitetnije. Ne zaboravimo da je javnom partneru neophodno da ima potpuno odgovornog privatnog partnera.
Osnovni cilj svih nas je da se zaštiti javni interes, ali da se obezbede neophodne privatne investicije. SVM ima jedan amandman i podržaćemo ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem. Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram da izrazim svoje veliko žaljenje što ovako izuzetni predlozi zakona u načelu raspravljamo u polupraznoj, da ne kažem skoro praznoj sali.
U svom izlaganju, u ime poslaničkog kluba Manjina i SVM govoriti o Predlogu zakona o komunalnim delatnostima i o Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Ukoliko mi dozvolite krenuću od trećeg Predloga zakona. U važećem Zakonu o rudarstvu, naknada za korišćenje mineralnih sirovina koju plaća preduzeće koje vrši eksploataciju nafte i gasa, utvrđena je u visini od 3% ukupnog prihoda, a novim Predlogom zakona se predviđa visina od 7% od ukupnog prihoda. U ime SVM moram da naglasim da smo izuzetno zadovoljni što je povećan procenat sa 3% na 7%, ali bih želela da naglasim da smo mi ovom prilikom predali amandman kojim predlažemo da se ovih 7% poveća bar na 9%. Realni smo, svakako želimo da pohvalimo predlog Vlade o povećanju na 7%, razmišljali smo da tražimo povećanje na 10%.
Želela bih da podsetim javnost i gospodina ministra, da smo pre dve godine mi imali amandman kojim smo predlagali povećanje na 15% koji je nažalost bio odbijen, tako da ovom prilikom predlažem povećanje na 9%. I smatramo da je ono opravdano iz nekoliko razloga.
Eksploatacija mineralnih sirovina je stalan, kontinuiran proces koji vodi trajnom odlivu bogatstva, upravo opštine, a povećanje naknade za korišćenje mineralnih sirovina bi vrlo mnogo, čak i povećanje od 1%, vrlo mnogo značilo za naše opštine da bi se bar deo tog bogatstva vratio njima. Kao što svi znamo i kao što stoji u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, lokalne vlasti su jedan od glavnih osnova svakog demokratskog društva, očuvanje i unapređivanje lokalne samouprave je važan doprinos izgradnje Evrope zasnovane na principu demokratije i decentralizacije vlasti. Lokalni organi po ovoj povelji imaju pravo na adekvatna, sopstvena finansijska sredstva kojima mogu slobodno da raspolažu. Povećanje ovih prihoda ne bi značilo mnogo samo lokalnim samoupravama, znači ne isključuju interes lokalnih samouprava, na čijim područjima se nalaze ova mineralna bogatstva već kako Republike tako i AP Vojvodine.
Značajan deo ovih sredstava bi mogao da se upotrebi za finansiranje, odnosno sufinansiranje raznih razvojnih projekata opštine čija realizacija se planira u budućnosti. Ti projekti mogu da budu u oblasti obrazovanja, socijalne zaštite, kulture, sporta, komunalnih delatnosti, turizma, odnosno drugih veoma značajnih oblasti za stanovnike lokalnih samouprava.
Povećan iznos ovih sredstava ostvarenih na naknadu korišćenja mineralnih sirovina bi se mogao upotrebiti za otklanjanje štete na postojeću infrastrukturu, ovde najviše mislimo na puteve u opštini nastale upravo usled eksploatacije nafte. Iskustva drugih država takođe idu u prilog ovog našeg amandmana i inicijativi da se procenat naknade poveća, pošto je taj procenat npr. veoma različit u raznim evropskim zemljama, npr. u Mađarskoj je 14%, a u nekim državama dostiže čak i 30% od ukupnih prihoda ostvarenih eksploatacijom mineralnih sirovina.
Druga naša zamerka, odnosno naš amandman, se odnosi na problem što se sredstva ostvarena na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina prema postojećoj, trenutnoj važećoj zakonskoj regulativi u visini od 40% su prihod Republike Srbije, u visini od 10% su prihod AP, a u visini od 50% su prihod opštine na čijoj teritoriji se naravno vrši eksploatacija.
Međutim, ovim Predlogom zakona i njegovim članom 137. pak predviđa sledeći raspored, Republika 40%, opština 40% i nadležno ministarstvo 20%. Na ovaj način, bez obzira na činjenicu koja je svima poznata da se vađenje nafte i gasa drastično smanjuju upravo resursi opštine i da bi naknada trebala da se vrati upravo tamo gde se to osiromašenje vrši, predlaže se smanjenje učešća opštine sa postojećih 50%. Znači, na 40%, a pokrajinskom budžetu, prema ovom predlogu se ne predviđa apsolutno ništa.
Zbog iznetog, pošto su po ovom predlogu, bi bile oštećene opštine, a još više pokrajina, poslanici SVM su predložili amandman kojim zapravo predlažemo da se u suštini u celosti ostavi prethodni raspored, odnosno raspored koji je određivao trenutno važeći zakon na način: da se opštini daje 50% uz smanjenje dela da se opštini daje 50% uz smanjenje dela Republike predloženog sa 40 na 30% i da se 20% naknade, koja prema predlogu pripada ministarstvu, u slučaju da se ta eksploatacija vrši na teritoriji AP Vojvodine rasporedi pola, pola ministarstvu i nadležnom organu AP.
To znači da bi ministarstvo i nadležni organ AP dobili po 10% nakon ovih izmena, odnosno prihvatanjem našeg amandman srazmere bi bile sledeće: opština 50%, Republika 50%, ministarstvo 10%, a to je u suštini i bilo prethodno.
Naša poslednja zamerka na ovaj predlog zakona se tiče istog člana, članom 137. stavom 5. poslednjim stavom ovog člana Predloga zakona o rudarstvu i biološkim istraživanjima se predlaže način raspolaganja sredstvima ostvarenim upravo iz naftne rente opštini.
On se zapravo ovim predlogom ograničava donošenjem posebnog programa mera koje donosi nadležni organ opštine za unapređenje uslova života lokalne samouprave, a posebno za izgradnju infrastrukturnih objekata i drugih objekata u cilju poboljšanja uslova života i tu dolazi problem, na koju saglasnost daje nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ AP tako stoji u predlogu.
Ovom odredbom, ukoliko ona ostane ovako u Predlogu zakona bi se za razliku od rešenja koje je trenutno važeće, znači, iz prethodnog zakona predviđa se obaveza pribavljanja saglasnosti centralne vlasti, na program korišćenja naknade i ovim smatramo da se ograničava pravo na lokalnu samoupravu koja je zagarantovana Ustavom Republike Srbije i ova izmena, znači, zapravo centralizaciju, a ne decentralizaciju kojoj mi svi težimo i SVM se zalaže, predmetna odredba želela bih da naglasim da se ona protivi Evropskoj povelji i lokalnoj samoupravi, ratifikovan od strane Republike Srbije čiji član 9. stav 7. predviđa da provizija o subvencijama ne sme ukloniti osnovno pravo lokalnih organa vlasti, da u okviru svojih nadležnosti imaju slobodu političkog odlučivanja.
Naravno, u raspravi o pojedinostima, sledeće nedelje ćemo i detaljnije raspravljati o amandmanima, a iskreno se nadamo da će ministarstvo i Vlada imati sluha za njihovo prihvatanje.
Preostalo vreme bih želela da iskoristim da govorim o Predlogu zakona o komunalnim delatnostima. Na ovaj predlog zakona imamo samo jedan tehnički amandman.
SVM i poslanički klub manjina smatra da je novi Predlog zakona o komunalnim delatnostima, kao što smo to čuli od gospodina ministra, korak napred u regulisanju ove oblasti.
Zakonski tekst se prilagođava već postojećoj situaciji na terenu, što znači da će se donošenjem ovog zakona stvoriti zakonski okvir za postojeću situaciju, ali moram spomenuti da bi ovaj zakon mogao da bude još malo inovativniji.
Do sadašnji zakonski okvir kao što smo čuli, nije obezbeđivao nikakav osnov za efikasno i kvalitetno obavljanje komunalne delatnosti, kao ni sigurnost i predvidivost poslovanja privatnih investitora, što je bio jedan od osnovnih problema.
SVM svakako pozdravlja obezbeđenje zaštite transparentnosti javnosti u postupku poveravanja komunalnih delatnosti, kao i zaštitu prava korisnika što je izuzetno značajno, korisnika komunalnih usluga i proizvoda na kvalitetan, trajan i dostupan komunalnom servisu.
Komunalne delatnosti, kao što svi znamo, podrazumevaju delatnost proizvodnje i isporuke komunalnih proizvoda i od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica, kod kojih je jedinica lokalne samouprave, dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem.
Razlika između ovog, novog Predloga zakona, i prethodnog zakonskog okvira je da novi Predlog zakona sadrži listu od 15 komunalnih delatnosti, a prethodni je sadržao listu od devet komunalnih delatnosti.
Novi Predlog zakona obuhvata upravljanje javnim parkiralištima, pijacama, obezbeđivanje javnog osvetljenja, dimničarske delatnosti i delatnosti higijene, što je vrlo dobro.
Razlika je i u određivanju vršilaca komunalnih delatnosti u novom Predlogu zakona, u njemu je uređenje, odnosno određivanje ko sve može da bude vršilac komunalnih delatnosti, zapravo šire, u važećem zakonu su obavljanjem komunalne delatnosti mogle da se bave javna komunalna preduzeća, kao i privredna društva i preduzetnici, samo ukoliko im bilo povereno obavljanje delatnosti pojedinih poslova.
Prema ovom novom Predlogu zakona koji podržavamo, komunalnu delatnost može obavljati privredno društvo, preduzetnik, javno preduzeće, ili drugi privredni subjekat.
Na ovaj način se obezbeđuje poboljšanje konkurentnosti, kao što smo čuli, javnih komunalnih preduzeća, povećava kvalitet usluga na tržištu komunalnih usluga, pošto u pružanju komunalnih usluga učestvuju i privredna društva sa privatnim kapitalom, što je od izuzetnog značaja.
Naša zamerka, odnosno naš amandman, što se tiče Predloga zakona o komunalnim delatnostima se odnosi na određivanje cena komunalnih usluga. U Predlogu zakona konkretno stoji, predlaže se da elementi za određivanje cena komunalnih usluga budu poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, rashodi za izgradnju i rekonstrukciju objekata komunalne infrastrukture i nabavka opreme, kao i dobit vršilaca delatnosti.
Dakle, predlaže se da jedan od elemenata za određivanje cena komunalnih usluga budu poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, što je u potpunosti u redu i razumljivo, ali smatramo, stručnjaci smatraju da ovakav predlog ukoliko ostane u ovoj formi, ostavlja mogućnost da korisnik komunalnih usluga bude nepotrebno opterećen neopravdanim troškovima i samim tim višim cenama komunalnih usluga.
S toga je naš predlog da se doda posle ovog dela, da su to poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, da se metodologijom, obrazovanju i korekciji, cena komunalnih usluga ustanove, da se ustanove zapravo stvarni troškovi i da se na osnovu te metodologije odredi i osnov tih stvarnih troškova i cene komunalnih usluga. Svakako se trudimo da ne opteretimo nepotrebno korisnika.
Ono što Predlog zakona ne reguliše, a što bih volela još da naglasim , SVM, SVM smatra da bi bilo značajno regulisanje zaduživanja, kao i kapitalnih ulaganja javnih preduzeća u onim situacijama, kada bi njihovo preterano zaduživanje moglo da postane rizično ili bi ugrozilo makro ekonomsku stabilnost.
Jedan od predloga naših stručnjaka je da ne bi bilo loše usloviti zaduživanje javnih preduzeća odobrenjem od strane skupština opština ili skupštine grada, naravno ne svako zaduživanje pojedinačno, ali SO ili skupštine grada bi na primer mogla da odredi minimalan iznos zaduživanja od kojeg bi za podizanje kredita, od strane javnih preduzeća svaki put bilo potrebno tražiti odobrenje SO ili skupštine grada.
Naši saradnici su razmišljali o tome da li da predložimo da to bude gradsko ili opštinsko veće, ali SO i skupština grada … (ne razume se), ima i opozicije.
Slična pravila bi se odnosila na veća ulaganja javnih preduzeća. Izvršenje komunalnih delatnosti je, kada bolje razmislimo zaista svrsishodno poveriti privrednom preduzeću, ako je to povoljno iz makro ekonomskog ugla, a iz mikro ekonomskog ugla postoji sigurnost da će privredni subjekat kojem je povereno obavljanje komunalnih delatnosti, koji proizvodi, pruža komunalne usluge, zaista obezbediti bolji kvalitet usluga i proizvoda. U slučaju da privredno društvo obavi delatnost po tržišnim cenama, a prema njegovom bilansu uspeha posluje sa gubitkom u dve uzastopne godine, lokalna samouprava bi zaista trebalo da razmotri nastavak saradnje i da traži obrazloženje o razlozima gubitka.
Kada smo raspravljali o ovoj tematici dobili smo jedan vrlo zanimljiv predlog o kojem bi trebali svi mi zajedno da razmislimo, preko kojeg ćemo se nekad u budućnosti verovatno i svi složiti.
Činjenica je da zbog povećanja efikasnosti rada komunalnih preduzeća može da se desi da neka od tih preduzeća otpuste nekoliko svojih zaposlenih i da ti ljudi ostanu na ulici. Zbog toga bi trebalo, možda, razmisliti, razgovarati o utvrđivanju humanitarne rezerve od strane samih javnih preduzeća. Humanitarna rezerva bi bila okvir sredstava iz kojeg bi se uz odgovarajuću društvenu kontrolu mogla obezbediti nepovratna jednokratna pomoć onima koji bi se našli u najtežoj situaciji, kada bi se našli na ulici a sredstva bi se obezbedila od strane samih javnih preduzeća.
Još jedna manja zamerka, ali nismo predložili amandman. Samo moram da naglasim da je i u članu 25. ovog predloga zakona, gde se govori o prenosu komunalnih delatnosti, a posle određenim članom, Vlada ipak kontroliše rad lokalne samouprave, da je možda ovo deo člana delimično u suprotnosti sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi u kojoj piše da ovlašćenja data lokalnoj samoupravi nikako ne mogu biti narušavana ili ograničena drugom centralnom ili regionalnom vlašću.
Da sumiram, na kraju, poštovani gospodine ministre i saradnici, znači ovde se radi o dobrim predlozima zakona, ali vam predlažem da zaista razmotrite ozbiljno naše amandmane i da u raspravi u pojedinostima pričamo možda detaljnije o njima, pošto je rok bio sada nedavno, možda niste uspeli da vidite, mi smo inače predali te amandmane. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala. Poštovana predsednice ja bih koristila, ako dozvolite pravo na repliku, pošto je potpredsednica Skupština gospođa Judita Popović u svom izlaganju pričala o krizi u vladajućoj koaliciji, o ucenjivačima, ona nije direktno nazvala neke ali prozvala nas je time što je rekla da se interesi Vojvođana i nacionalnih manjina nisu zastupljeni.
SVM je poslednjih nekoliko nedelja, meseci od kada smo Skupštini u svom dosadašnjem radu proteklih 15, 16 godina dokazala da je principijelna stranka, mi smo prošle nedelje u raspravi u načelu, govorili o tome da imamo amandman na rebalans budžeta, koji se odnosi na već predviđeni novac za AP Vojvodinu, tačnije za kapitalna ulaganja i da je suština našeg amandmana da se taj obećani novac u tri rate, 1.-og i 15. novembra i 1. decembra, zaista prebaci Vojvodini.
Mi smo rekli da ćemo glasati za ovaj rebalans, ukoliko naš amandman bude prihvaćen.
Danas je održan Odbor za finansije i prihvatio je ovaj amandman i predsednik Vlade je prihvatio ovaj amandman, s toga ćemo mi glasati.
Mi nismo nikakvi ucenjivači, najmanje što želimo je da ugrozimo stabilnost ove Vlade. Hvala.