Jesi ti svestan šta ti izgovaraš?

Znači, napadnuto je sve živo.

Gospodin Vesić stoji trenutno na čelu, sprovodi jedan projekat koji za cilj ima da ljudi koji žive, recimo, u okolini Bora, koji tri godine već čekaju, gospodine Vesiću da im kineski investitor isplati cenu zemlje koja im je oduzeta po Zakonu o eksproprijaciji, a koju je procenila Agencija, državna Agencija, Kinezi tri godine ne žele da isplate cenu, tužili državu, a ljudi ostali bez zemlje. Njih sam ja doveo ispred kineske ambasade ovde, kod gospođe Čen Bo, da kažemo dotičnoj da ovde postoje firme njihove koje su došle ovde da truju našu decu.

Ideja je da nestanu ljudi. A ovo čemu prisustvujemo, gospodine Vesiću, a što vi sprovodite, jeste poslednja faza nestanka jednog naroda sa ovih prostora. To je čerupanje prirode, prirodnih resursa i svega ovde po principu ko šta dohvati.

Kome vi prodajete priču da je normalno da vi nekome poklanjate? Čiju to zemlju poklanjate vi gospodine Vesiću? Čiju to zemlju vi krčmite, ljudi? Samo ti, Marijane, pokazuj to. Trideset godina pljačkate ovu zemlju svi zajedno.

Gospođo Kovač, da li znate šta piše u članu 107. Poslovnika?

Dakle, ako znate, zašto ne postupate po Poslovniku? Vi ste čuli šta je malo pre šta je gospodin Torbica izgovorio ovde, a vaš komentar na to je bio da vas je pomenuo, reko da ste ološ…

Žuti ološ, jel? Dakle, da ste poštovali…

Šta sam ja? Kažite šta sam ja?

Ovo ovde, evo slušajte sad. Znači, ja sam „zeleni ološ“, šta sam još? Da čujem?

Ne ulazim ja u repliku gospođo Kovač, vi ste u obavezi da vodite ovu sednicu u skladu sa Poslovnikom. Da li je vama normalno ovde da se malo pre gospodin Torbica obraća sa „ološem“? Da li je to normalno? To je za repliku? Ne, to je za opomenu. Neću da vas učim, vi dobro znate, počinjete lepo. Vidim da vam je zadovoljstvo da vodite ovu sednicu, taj osmeh koji ne možete da sakrijete sa lica.

Bravo gospođo Kovač, ja vas samo upozoravam da u članu 107. Poslovnika stoji da ste dužni da opomenete govornika koji se uvredljivo izražava u odnosu na druge kolege. Vama je to smešno, sve je u redu, ja sam za to ovde dobijao neke kazne, a ovom ovde, nije on ološ, ovaj Bakarec, nisi ti Bakarec ološ, tebe nešto otelo ovde i dovelo.

Molim?

Imam ja još vremena, pet sekundi.

Dakle, gospođo Kovač, drago mi je da se užasno zabavljate ovde, samo vas molim da poštujete Poslovnik. Hvala.

Želim.

Vreme zamenika šefa poslaničke grupe.

Iskoristiću prisustvo gospodina Vesića. Ovde je bilo reči između ostalog u proteklih nedelju dana o priključenju ljudi koji nisu legalno priključeni tj. stambenih objekata koji nisu priključeni na infrastrukturnu mrežu.

Gospodine Vesiću, prenosim vam zahtev stanovnika tj. stanara iz naselja „Radio Far“ Surčin. Ne znam da li ste upoznati sa njihovom sudbinom. Dakle, radi se o ljudima, to su bivši radnici „Ratka Mitrovića“ koji već 11 meseci nemaju struju, a samim tim ni vodu pošto im snabdevanje vodom zavisi od električne energije jer pumpe kojima se snabdevaju rade na struju. To su ljudi koji 11 meseci žive bez vode i bez struje. Zašto? Zato što opština Surčin, EDB i vlasnici aerodroma ne mogu da raspetljaju nekakve odnose.

Ja ovom prilikom od vas zahtevam da dođete kod tih ljudi, da vidite u kakvim uslovima oni žive. To je sedam porodica. To je negde 20 ljudi. Zamislite da vi živite bez vode i bez struje 11 meseci. Mogu da vam pokažem fotografije kasnije.

Dakle, vi ste dužni, znam da ste sposobni, znam da vas ima svuda, pošto ste tako sposobni odite i rešite problem. To su građani grada koji ste vi nekada vodili iako ste bili zamenik.

Još nešto samo hoću da kažem gospodinu Jovanovu tj. hoću da se obratim građanima Srbije koji možda to ne znaju, mada cela Srbija zna o čemu se radi. Dakle, biti Milenko Jovanov nije politička funkcija, u ovom slučaju šef poslaničkog kluba SNS. To je karakterna osobina. To znači da viriš iz dupeta svakom ko je na vlasti zvao se on Koštunica ili Aleksandar Vučić.

Gospodine predsedavajući Orliću, vi znate šta piše u članu 106.

Dakle, ako ja dobro razumem, izgleda da je gospodina Torbicu nešto otelo. Znači, kakve veze ima priča o Vulinu sa tačkama dnevnog reda?

Zašto dopuštate da se ovde emotivnim izlivima prema svom, ne znam šta on vama dođe, predsednik nekakve stranke, Aleksandar Vulin, zašto moramo da slušamo o tome…

Samo polako. Dakle, prekršili ste član 106. gospodine Orliću. Dozvoljavate ovde da gospodin Torbica pada u trans kad priča…

Molim?

Hvala.

Ja sam, znači, slobodan čovek, gospodine Orliću. Puno vam hvala.

Uh, posle Palme teško je govoriti, ali ajde da krenemo ovako. Dakle, danas na dnevnom redu su, između ostalog, izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Iskoristiću prisustvo gospođe Đedović.

Gospođo Đedović, dobar dan.

Ekološki ustanak je u ponedeljak bio u selu Mazgoš ili Mazgoš na lokalnom jeziku. To je opština Dimitrovgrad, to je pogranična zona. U pitanju je planirana izgradnja rudnika uglja. Nije veliki kao Bor i Majdanpek, mali je, ali je gadan. Gadan po životnu sredinu i po lokalnu zajednicu, po ljude koji tamo čuvaju koze, imaju svoju zemlju, gaje pčele, bave se poljoprivredom.

Sad pričamo o zakonu, izmeni Zakona o planiranju i izgradnji, a vi znate da sam ja konkretan čovek. Evo, imam i konkretan primer. Ovo što držim u ruci je pismo, pismo o namerama između firme „Vuković benz“ iz Veternika u Novom Sadu, čiji ljudi u poslednjih nedelju dana obilaze teren i vrše pritisak na meštane, na kozare, na ovčare, na pčelare da im prodaju svoju zemlju, svoju poljoprivrednu zemlju, ona ima tu namenu, da bi se eksploatisao ugalj, da bi se otvorio rudnik koga nema u prostornom planu.

Kako to obično biva, nikog ne obaveštava nego se pravi dil između predsednika opštine Dimitrovgrada, Vladica, ne znam kako se čovek preziva, nije ni važno. Lepo se oni dogovore, naprave sebi matematiku i krene. Prvo ide pismo o namerama. Ono što je sad sledeće u toku jeste licitacija za zakup zemljišta.

Ono što će sledeće biti na dnevnom redu tj. u ovom postupku jeste prenamena zemljišta, tj. ono što je njiva treba da postane trovačnica, tj. rudnik.

Sada vas pitam, gospodine Vesiću, pošto ovde nisu samo u pitanju zgrade, već ovaj zakon se odnosi i na rudnike, po kom to zakonu se vrši kada neko želi da otvori rudnik procedura, po kom zakonu se dobija dozvola za istražne radnje, po kom zakonu se vrši prenamena zemljišta? Znam da postoji uredba. Znam da postoji sve, ali zar nije logično ako tamo treba da bude rudnik da to stoji u nekakvim planskim aktima? Nema ga, ali zato su tu ovi Vuković i ekipica iz Novog Sada, koja je bila više puta hapšena, između ostalog 2018. godine, ako se ne varam, zbog šverca 520 tona goriva. Ljudi se lepo bave benzinom, imaju svoj biznis.

Dakle, ta ekipa vršlja gore po selu Mazgoš i pritiska ljude, zovu ih novu telefonima, idu po terenu i to smo već viđali hiljadu puta. To je država u kojoj živimo, to je država u kojoj ste vi, gospodine Vesiću, trenutno na poziciji ministra za građevinarstvo, a pokazali ste kakav ste talenat za građevinarstvo.

Vi ste, recimo, mrtvi ladni dozvolili da se oaza nadomak Beograda, Reva zatrpa šutom, jer vama je samo gradnja u pitanju. Vrlo ste talentovani, niste umeli kocke da posložite na Trgu Republike i baš vas briga i za zelenu agendu, za te vaše zelene pametne zgrade o kojima sada ovde prosipate neku zelenu maglu.

Vas zanima samo novac i tu vašu ekipu koja gradi od „Milenijum tima“, koja gradi male hidro elektrane. Tu su naravno, kumovi, ovi drogirani što lupaju besna kola za koja ne važe nikakvi zakoni, ali zato kada se neko pobuni protiv Aleksandra Vučića i napiše nešto loše tj. protiv njega na Fejsbuku završi u zatvoru ili ostane bez posla.

Ono juče čemu smo prisustvovali, ona farsa od nekakvog javnog slušanja, javnih rasprava, dan pred zakazivanje ove sednice u vreme kada se sastaje prvi put i osniva Anketni odbor, sve je to jedna farsa kojoj prisustvujemo, kao i ova ovde sednica, vi ste rešili da zgurate po vašem starom dobrom običaju 30 tačaka bubnete na dnevni red, i rokaj, baš vas briga. To smo navikli.

Da treba da budem srećan što sada imam prava da govorim, što me niste udaljili sa sednice, gospodine Orliću. Evo, ovaj Zukorlić, vaš zamenik mi preti kada dođe na vaše mesto. Ja sam duboko razočaran, gospodine Orliću, ja sam mislio da ste vi sposobni da poštujete svoje odluke. Vi očigledno niste sposobni da poštujete odluke koje sami donesete, i molim vas sledeći put kad hoćete da me udaljite odavde pozovite ove momke iz obezbeđenja i poštujte odluke koje ste sami doneli.