Vreme ovlašćenog.

Ja ne znam što se vi, kolega Lukiću, bunite to što se Aleksandar Vučić stalno pojavljuje na televiziji. Meni je beskrajno uvek zanimljivo da gledam Vučića kada izlazi iz frižidera, kada jede sa Malim onaj parizer, prave sendviče sa majonezom, jede sardine, peče palačinke, tako da puna podrška predsedniku države, da vidimo šta je sledeća uloga u koju će da uđe. Meni je to apsolutno prihvatljivo. Ja ga podržavam da prihvati sve uloge koje je do sada prihvatao. Poslednji put smo videli da vodi dnevnik, tj. da vodi emisiju „Oko“, ako se ne varam, da bude voditelj RTS-a. On je bio odjavljivač odjavne špice. Puna podrška predsedniku države u tim novim ulogama koje je na sebe prihvatio. Meni je to apsolutno prihvatljivo. Hvala lepo.

Vreme ovlašćenog.

Ja pozivam kolegu Radomira Lazovića da vodi ovu sednicu kako treba ili da prepusti nekom drugom vođenje ove sednice. hvala.

Evo, baš lepo, Milenko, da te demantujem odmah.

Dakle, ovde priča da neko ima nešto protiv kineskih investicija koje hoće neko da protera. Naprotiv, Kinezi trenutno proteruju naše stanovništvo iz okoline Bora i Majdanpeka jer ste im zemlju ne samo dali za eksploataciju našeg bakra i zlata za „dž“, već ste im poklonili zemlju.

Dakle, kineski investitor „Ziđin“ pored toga što ima prava da eksploatiše a da ne znamo koliko tona odnese godišnje bakra i zlata, on se upisuje kao trajni vlasnik zemlje.

Što se tiče investicija kineskih, ja molim reditelja da pokaže ovo, da zumira. Evo i Milenku Jovanovu i vama svima.

Gospođo Saro Pavkov, gospođice, izvinjavam se, znate li šta je ovo? Ovo je nemačka investicija. Ovo je Surdulica, firma „Knauf“. Sećate li se, gospođo Pavkov, našeg sastanka pre dve godine otprilike u Agenciji za zaštitu životne sredine? Masovno trovanje stanovnika Surdulice. Firma proizvodi kamenu vunu. Firma dolazi iz Nemačke. Dajte umirite, molim vas, ovoga što arlauče ovde prekoputa.

Ajde smiri se malo. Miran.

Dakle, masovno trovanje stanovnika Surdulice, pre dve godine smo bili tamo, to što radi firma „Knauf“ u Surdulici, ne bi smela da pomisli da radi u Nemačkoj. Gospođo Pavkov, vidite ovu fotografiju, evo još jedna, da li biste vi živeli ovde i vaša deca, u Surdulici gde se masovno truje, nemamo pojma šta ispuštaju u vazduh? Baš vas briga za trovanje vazduha.

Ima još jedna stvar, gospođice Pavkov, posle četiri dana od kada sam vam dostavio rešenje Ministarstva za zaštitu životne sredine o uklanjanju cevi iz Rakitske reke, da li postojite kao ministarstvo ili ne postojite? Da li postoji zakon ili ne postoji? Vi se smejete, vama je to smešno.

Predsednik države pre četiri godine je obećao da će rešiti problem ljudima u Rakiti, da će doći tamo. Takođe poruka njemu, ljudi u Rakiti vas gore čekaju da im rešavate, ostavili ste ih bez vode, da bi Goran Belić strpao sebi milione u džepove. Na to se svodi vaša briga o zaštiti životne sredine.

Poziv svima, da dođu u Surdulicu, da povedu i svoju decu, da provedu u ovom gradu, a tu je i gospodin Tončev, i on mi je rekao da će to biti rešeno, on je odatle. Vidite šta radite vi, masovno trujete stanovništvo, ovde nam prodajete maglu o nekakvom Zakonu o zaštiti vazduha.

Ima dosta toga da pričamo, ja vam kažem Srbija je tempirana ekološka bomba, imaćete masovnu pobunu stanovništva po Srbiji. Hvala lepo.

Vreme ovlašćenog.

Ode gospođica Pavkov. Hoće li se vraćati? Hoće.

Ništa, samo da pitam ovde nekog drugog. U Zrenjaninu su se već decenijama gradi fabrika vode.

(Radoslav Milojičić: Koga pitaš?)

Evo, vas lično pitam. Ko se javio? Evo, ti koji si se javio, tebe lično pitam, pošto sve znaš.

Pitam sve, znači, kada ćete da izgradite tu čuvenu fabriku vode u Zrenjaninu? Gradite je već godinama, a sačekaću da se vrati ministarka Pavkov, pa da je pitam šta sam hteo. Hvala.

Gospođo Brnabić, pre vas je ovde sedela na vašem mestu gospođa Raguš i postavila se u ulogu narodnog poslanika. Bilo je priče o patriotizmu, bilo je priče o NATO bombardovanju. Ja želim još jednom samo da kažem, ta stvar je u vezi NATO agresije na našu zemlju. Tom prilikom 1999. godine srušen je kompleks Generalštaba.

Kad pričam o patriotizmu, svi ovde prisutni, vrlo dobro vam je poznato šta je plan ove države kada je u pitanju mesto gde je nastala srpska vojna misao i srpska vojska. Ako je patriotizam da ga poklonite Trampovim kumovima i da tamo gradite džakuzije i hotele sa pet zvezdica, gospođo Raguš, onda vama svaka čast. Ako je patriotizam da 24. marta, na dan bombardovanja, napunite Arenu i dovedete Gerharda Šredera, kome ste aplaudirali, onda opet svaka čast. Ako je patriotizam to što radite, da prodajete naš bakar, naše zlato, našu zemlju, naše vodne resurse...

Evo, ovde je jedan primer, pošto je malopre rečeno da se ovde nešto paušalno izriče. Gospođo Raguš, ovo što vidite na ovoj fotografiji, to je deponija kod Užica, Duboko, koja je gorela prošle godine dve nedelje. Za to nam nisu krivi ni Kinezi, ni „Ziđin“, ni „Knauf“ nemački, za to smo krivi mi sami. Nikada niko nije izmerio čime su se tačno dve nedelje i više trovali građani Užica i okolnih sela. To je posao ove države, ako država, ponavljam, postoji, ako postoji Agencija za zaštitu prirode, ako postoji Sara Pavkov, kao nova ministarka. Ako postojite, dajte da rešavamo to, ako hoćete. Ako nećete, možemo da se raspravljamo ovde danima, to neće pomoći ni građanima Bora, ni Smedereva, da udišu onu otrovčinu. Isto važi i za vode, isto važi i za šume.

Hvala lepo.

Gospođo Raguš, postavlja se osnovno pitanje – a čiji su to bakar i zlato i u Boru i u Majdanpeku i dole u okolini Zaječara koji su sad takođe predmet sveopšteg čerupanja iste te kompanije? Čije su naše vode, čije su naše šume, čija je bre ovo zemlja? Ako pitamo vas, vašeg predsednika iz SNS-a, pa vi ste to dali na izvolte. Vi se ponašate kao konobar, od Srbije ste napravili švedski sto. Ja vas pitam to ne napamet, gospođo Raguš, vi ste jedan kroz jedan dali Kinezima, „Ziđinu“, „Čukaru Peki“, sa svim nalazištima. A čiju vi to zemlju prodajete? Čija je zemlja u centru Beograda? Niste mi odgovorili na to pitanje, kao i kada je u pitanju NATO agresija.

Koga ste doveli, bre, na dan bombardovanja? Onog ko nas je bombardovao. Nemojte nam pričati o patriotizmu, gospođo Raguš. Na tom prostoru ovde kod Generalštaba ginuli su ljudi, tamo je nastala srpska vojska. Ja na vašem mestu više ne bih govorio ni o Generalštabu ni o patriotizmu. Hvala lepo.

Gospođo Raguš, nije tu, Srbija nije tradicionalno rudarska zemlja, Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja, i to znaju deca u osnovnoj školi. Srbija se nalazi i Srbija se brani u Gornjim Nedeljicama ljudi, tamo ljudi proizvedu, to selo proizvede godišnje milion litara mleka. Tamo je svaki santimetar zemlje, gospođo Raguš, obrađen. Svako ko je tamo bio shvatio je da je Bog dao za poljoprivredu i svaka normalna država, pričamo o patriotizmu, to nije pitanje patriotizma, to je pitanje zdrave pameti, čuva to mesto, one koji ih hrane, koje hrane, kao malo vode na dlanu.

Projektom Jadar, tamo lepo stoji, da je neophodno raseliti stanovništvo. Vi, ako hoćete da znate kako je lepo živeti pored rudnika idite u Slatinu, idite u Metovnicu. Pre dve godine me zovu iz sela Slatina, i nije problem, oni se generacijama sele, od kada je Vajfert tamo početkom 20. veka doveo Francuze, oni su navikli da se sele i tačno je da oni rade u rudniku i rudnik je njihova sudbina. Ali, čekajte, polako, vi ste doveli Kineze, „Ziđin“, i dolaze Kinezi u Slatinu, i kažu – vidite ovako ljudi, ispod vaše privatne imovine nalazi se bakar i zlato, hoćemo da kupimo. Naravno, ako sada neće da prodaju sledi eksproprijacija, i pogode se za cenu, i poreska uprava razreže cenu i sve je u redu. Međutim, kada je došlo vreme da se plati Kinezi se predomisle i kažu – sada nam je skupo i ostanu i bez para, gospođo Raguš, a država je garant i bez zemlje. Onda zovu mene, i gde ćemo mi, država ne reaguje, oni se žale, itd. Država, nemaš kome da se žališ, hajdemo mi lepo u Užičku ulicu ispred kineske ambasade, kod tadašnje ambasadorke Čeng Bo, da joj prenesemo jednu poruku, da prenese svojim drugarima iz Centralnog komiteta, da njihove firme ovde…

Molim. Koje vreme? Imam još vremena?

Čekajte, gospođo Brnabić….

Molim. Kako treba da se krstim, evo ovako,

a ti imaš malu školicu krštenja, jel? Bravo.

Dakle, šta smo uradili? Ljudi su otišli, bili prinuđeni, jer nema države da ih zaštiti, u redu, morali su da odu sa svoje zemlje, prodali su Kinezima, Kinezi neće da plate. Ko je garant da će oni dobiti svoje pare? Vi, gospođo Raguš i vaša stranka na vlasti koja vodi ovu državu.

Dakle, Užičku ulicu ispred kineske ambasade da se ljudima nadoknade pare, a ne zemlja koju su im oteli. U redu, mora da se šire rudnici, oni su na to navikli. Dajte malo kada pričate o tim stvarima, mogu da vas povedem i u Slatinu i Metovnicu, okolinu Bora, budite sa tim ljudima, da vidite kako žive. Oni su ostali bez svega, bez ičega. Lepo je kada se sudare ta sirotinja i bogatstvo gore gde živi Ana Brnabić, u Jovankinoj vili na Dedinju, da vidite kako izgleda neko koga je država ostavila na cedilu, ko nema ništa, ali, bukvalno ništa, i svila i kadifa gore, lavovi, vile na Dedinju, to su ta dva sveta gospođo Raguš. Nadam se da smo se razumeli.

Kada pričate o NATO agresiji, evo idite gore, hoćete vi da branite Generalštab, hoćete vi da branite Generalštab? Jel normalno gospođo Raguš, da vi stvarno imate nameru da je normalno da prodajte kojekakvim Trampovim zetovima mesto gde nastaje srpska vojska? Odgovorite mi molim vas na to pitanje.

Vreme ovlašćenog.

Često se ovde pominju Kinezi, veliki naši prijatelji, investitori itd. Ja sam prošli put predložio, kad je u pitanju ekologija, da se donese jedan ekološki Dušanov zakonik, pa da se lepo primene sve odredbe, a ne one koje truju masovno, čerupaju ovu zemlju itd.

Sad vam predlažem da pogledate kako se Kinezi obračunavaju sa korupcijom. Kada bi prekopirali kineski krivični zakon, za dva minuta u ovoj zemlji ne bi bilo više korupcije. Hvala lepo.

Gospođo Pavkov, gospođice, stalno mešam, ovo što vidite na fotografiji nije Teheran. Ovo je Surdulica. Ja sam vama postavio pitanje još pre tri godine – šta ste uradili da izmerite vazduh u Surdulici i čime se trovao svaki meštanin, živi stvor u Surdulici? Još jednom postavljam pitanje i nemojte više da izbegavate taj odgovor. Imate rešenje ministra Trivana. Pet godina vam treba da poštujete Ministarstvo, da poštujete Ustav i zakon, zbog toga ste ovde. Da povadite ono đubre iz Rakitske reke. Šta se pravite blesavi ovde svi? Jel neko ima bager da mi nabavi? Ja pet godina pokušavam da nađem bager, da sprovedem zakon, da porušimo ono što se zove mala hidroelektrana u Rakiti. Smejte se, gospođo Pavkov, samo se vi smejte. Nije vas jurila policija, nego mene. Ne tuži vas investitor za 351 hiljada evra, nego mene. Niste vi proveli u pritvorima, nego ja. Ostavili ste ljude bez vode gore. Sprovedite rešenje koje ste sami doneli i nemojte da nam prodajete zelenu maglu više ovde.

Šta me gledate? Imate rok. Koliko vam treba vremena da sprovedete rešenje. Poštujte zakon. Opet se smejete, vama je to smešno. Okej. Doći će vreme, gospođo Pavkov, radite na vrlo odgovornom mestu, desiće vam se neka tragedija ekološka… Srbija je puna ekoloških tempiranih bombi. Razvaliće vam velika voda gore ono što stoji u Rakiti. Imaćete na desetine mrtvih, zatrovanih, podavljenih. I ko će vam posle biti kriv, pa ćete da krivite narod što je besan, jel? Radite svoj posao dok imate vremena. Nemojte da izigravate Irenu Vujović. Ona nije bila tu da radi svoj posao. Sprovedite rešenje, gospođo Pavkov. Ja sam ga… (Isključen mikrofon.)

Ja ću, gospođo Brnabić, koristiti vreme grupe.

Imam jedan predlog kojim bi se rešili svi ekološki problemi u Srbiji, a ima ih mnogo. Tu je i gospođica Sara Pavkov koja mi je juče nešto predložila u vezi rešenja za jednu malu hidroelektranu, ali to nije jedini problem.

Ja predlažem da mi pod hitno krenemo u izradu jednog zakona koji bi se direktno oslonio na čuveni Dušanov zakonik, koji je važio jednako za plemstvo i za one najniže slojeve, kmetove. Dakle, da mi donesemo jedan ekološki Dušanov zakonik, pa, recimo, svako ko baci neku otrovčinu u reku, da mu se odseče ruka, svako ko masovno truje vazduh, da mu se odseče glava, itd. Za dva dana u ovoj zemlji rešili bi se svi ekološki problemi.

Gospođo Pavkov, ono što držim u ruci, godina 2020, rešenje Ministarstva zaštite životne sredine, potpisao tadašnji ministar Goran Trivan, da se pod hitno uklone cevi iz Rakitske reke. Po Zakonu o zaštiti prirode cevi male hidroelektrane ne smeju biti ukopane u korito reke. Pet godina se ne postupa po ovom rešenju.

Ako postoji Zakon o zaštiti prirode u ovoj zemlji i ako postoji vaše ministarstvo, ja vas pozivam da odmah i bez odlaganja sprovedete ovo rešenje, ako ova država postoji. Ako ne postoji, bićemo primorani kao građani da sprovodimo zakon, to smo već jednom probali, da razlupamo te cevi pa onda kom opanci, kom obojci, ko u zatvor, ko u policiju, kom krivične prijave, itd.

Ovo što držim u ruci, gospođo Pavkov, i vas gospođo Brnabić da uputim, da li ste nekada bili u kanjonu reke Jerme? Vaša majka je iz tog kraja, isto kao što je i moj otac…

Ovde se svašta pričalo, samo polako.

Ovo što držim u ruci, ovo je anti-bujičanska pregrada koja se nalazi na 700 metara iznad sela Zvonce u kome živi 500 stanovnika, a ova cev, to je cev te male hidroelektrane u Rakiti koju vi nećete da vadite. Dakle, ova brana služi kad sa Ruja gore, sa 2.000 metara krenu velike vode, da spase život meštanima sela Zvonci, da ih ne zatrpa kamenje i blato.

Investitor male hidroelektrane Goran Belić, koji me tuži da mu nadoknadim štetu od 350 hiljada evra, je probio ovu branu koja služi da spašava život ljudima dole nizvodno. Vi to vrlo dobro znate. Imate "nadstrešnicu dva" u najavi, igrate se sa životima ljudi.

Ja vas pozivam da pod hitno reagujete, da postupite po zakonu, jer ako postojite kao ministarstvo, vi ste nova ministarka, ja verujem u vas, ja sam ceo taj materijal i dokumentaciju vama dostavio, kao i vama, gospođo Brnabić. Upozorio sam vas na ovo.

Nemojte da se igrate sa ljudskim životima. Ako se desi ta velika voda, a desiće se kad-tad, dole će se dogoditi isto ono što i u Jablanici pre nekoliko meseci, na desetine mrtvih, pa vi kako god hoćete. Moje je da vas upozorim da samo treba da postupite po zakonu. Hvala lepo.

Član 104. gospođo Brnabić. Tu piše da ako se neko uvredljivo izrazi itd, evo šta god da kaže o meni bilo ko od vas, evo ja se ne ljutim. Nikakav problem, bio sam ekološki taliban, fašista, vi ste mi govorili svašta, a ja ću vama da nastavim da govorim svašta, ali to će da traje do jednog trenutka, a taj trenutak se odražava na ulicama. Šta god mi govorimo jedni o drugima, samo da znate to neće da smiri besan narod na ulicama, ajte malo da dođemo sebi.

Nastavite slobodno da pričate o nama šta god vam padne napamet, nikakav problem, evo ja prihvatam da sam sve što kažete za mene. Hvala.

Dobar dan svima.

Zakon o Alimentacionom fondu, gospođo Brnabić.

Jučerašnji dan moja koleginica Danijela Nestorović je stavila neke primedbe na taj zakon oko koga smo vi saglasni. Ne postoji niko ko je normalan ko nije za to da žene, uglavnom su žene ostale bez alimentacije zbog neodgovornih muževa, dobiju tu alimentaciju.

Problem je u izvršnoj ispravi takozvanoj.

Da li me slušate, gospođo Brnabić? Vama se obraćam, predsednice Skupštine.

Dakle, juče ste ovde, nakon izlaganja Danijele Nestorović, odmah iskoristili priliku da kažete svima ovde da ona nije čitala zakon, a ona je rekla samo jednu stvar, a to je činjenica, da bi došli do izvršne isprave, da bi te mučene žene dobile taj novac, neophodno je da to bude rezultat nekakve sudske presude. Dakle, da se povede sudski postupak da bi sud presudio u korist tih žena, a pošto ste pokrenuli jedan dobar zakon, i sasvim je nebitno da li ga je pre tri godine pokrenula opozicija ili vi, hajde da konačno te žene dobiju ono što zaslužuju i onako su sluđene i nije im lako, ali vi ste iskoristili odmah priliku, gospođo Brnabić, da Danijelu Nestorović optužite da ona nije pročitala zakon.

Hajde stanite vi kao država, pošto ste moćni, kao stranka i budite pravni zastupnik tih žena i povedite postupak, umesto njih, da bi na kraju sud presudio i da bi se na kraju desilo to što treba da se desi, da one dobiju to što zaslužuju, da im bude lakše u životu.

Da, mi jesmo za taj zakon, ali ovo šta vi radite, vi odmah iskoristite priliku da nekoga nalepite, pritom ona nije bila tu, da nije pročitala zakon. U tome je problem, gospođo Brnabić - kako se mi odnosimo jedni prema drugima, a kako se mi odnosimo jedni prema drugima, tako se i građani odnose jedni prema drugima. Hajde da prekinemo više sa tim.

Ima i drugi zakon koji je ovde na dnevnom redu, a to je Zakon o zaštiti vazduha i super je što je Sara Pavkov ovde, nova ministarka. Mi se znamo od ranije, i sa Odbora i tako dalje.

Kada pričamo već o Odboru za zaštitu životne sredine, evo tu je predsednik Odbora Milimir. Kada smo poslednji put, Milimire, imali Odbor mi? U oktobru mesecu prošle godine je poslednji Odbor održan, ne računajući ovaj poslednji, pred donošenje ovog zakona, usvajanje ovog zakona.

Srbija, bre, gori, deponije gore, ljudi se masovno truju, pune onkologije, a ti se, Milimire, češljaš.

Milimire, Odbor za ekologiju ne sme da stane. To važi i za tebe, Saro.

Ako hoćete stvarno nešto da menjate u ovoj zemlji, Srbija je tempirana ekološka bomba, na teren Saro. To isto važi i za tebe, Milimire.

Ja sam bio predsednik tog Odbora.

Evo, vidite, gospođo Brnabić. Vama je to smešno. Pa smo bili u Majdanpeku, pa smo bili u Rakiti. Saro, Rakitska reka je još uvek u cevima po kom to zakonu? Ti si odgovorna sada za to. Nemoj da bude kao i sa tvojom prethodnicom, da ne radi ništa. Tu je problem. Ta žena je bila tu da ne radi svoj posao, a ne da radi, isto kao ovaj „mileram“. Stavili ga da bude na mesto predsednika Odbora, a on osam meseci ne zakazuje Odbor. Za to vreme gore deponije, nestaju šume, narod se truje. Baš tebe briga, bre, Milimire, šta se dešava. Ti se ne baviš svojim poslom.

Bavite se svojim poslom. Radiš jedan odgovoran posao.

Ljudi, ekologija je tema koja će da izvede ponovo ljude na ulicu i vi to vrlo dobro znate, besne ljude na ulicu. Zašto? Zato što se domunđavate sa „Rio Tintom“.

Gledam ovu Evropsku komisiju. Vi ste od Srbije napravili ćacilend, a oni od ove zemlje hoće da naprave „ćapilend“ zajedno sa vama. Ćapate, bre, šta stignete i baš vas briga za narod.

Ja vam kažem, ljudi u Gornjim Nedeljicama su na ivici nerava. Cela Srbija će ponovo da vam se digne, isto kao što se digla zbog nepravde. Ne možete vi da se dogovarate sa bilo kim, da ovde uništavate sve živo.

Evo, Slavica Radovanović malopre pokaza sliku. Po kom to zakonu, bre, neko može da dođe i da zazida žive ljude?

Hajde da vidim vas, gospođo Brnabić, da neko krene vama na Dedinju u Jovankinoj vili ili u vašem privatnom stanu da vam na dva metara od vaše kuće digne osam spratova, da ne vidite više nebo? Da li je to normalno? Po kom to zakonu?

Što se tiče EU i Evropske komisije, ona se pokazala kakav odnos ima prema Srbiji kada govorimo o poštovanju ljudskih prava, poglavljima itd. To što radi EU, to može da radi ovde, a i zbog vas jer ste se dogovorili da sprovedete to poglavlje koje treba jedino da se ispuni, a to je dajte, brate, litijum i sve vam je dozvoljeno. O tome se radi.

Dakle, ja mogu sada ovde svašta da vam kažem. Meni je muka više da se svađam sa vama.

(Marijan Rističević: Kopaćemo.)

Šta ćete da kopate? E, pa kada hoćete da kopate, šta čekate? Krenite odmah.

Evropska komisija je stavila projekat Jadar u svoje prioritete, a mi imamo jedan samo prioritet na toj listi prioriteta, a to je kada se pojavi mehanizacija „Rio Tinta“ gore u Gornjim Nedeljicama da ih dočekamo lepo, da im više nikad ne padne na pamet gore da se pojavljuje.

Prodali ste, bre, sve živo. Sve ste živo prodali. Najzapadnija kineska provincija je Bor i Majdanpek. Kinezi su zaboli 40 kineskih zastava.

Gore kada ste ljude tukli po Starici jasno ste stavili do znanja čija je to zemlja. To što se desilo Majdanpeku i Boru, to sada čeka ceo prostor Zaječara, patriote.

Patriote, bre, zemlju ste prodali.

Tražili smo prijem kod generala Mojsilovića. Pazi, general koji ćuti. Ruši mu se Generalštab, ruši mu se mesto gde je nastala srpska vojska, a on ćuti. General Mojsilović, Bata Gašić, doživotni ministar odbrane.

Prodali ste, bre, Generalštab. Poništili ste državu. Pazite šta ste vi uradili. Vi ste poništili instituciju koja se zove Zavod za zaštitu spomenika. Po kom ste to zakonu doneli odluku da se ukine status kulturno zaštićenog dobra na prostoru Generalštaba? Po kom to zakonu?

Kukate da vam neko drugi ruši državu, farbate svoje biračko telo obojenom revolucijom, a prodajte svetinje, prodajete istoriju i onda vam je neko drugi kriv? Pa, kakva ste vi to država kada vam studenti buše bezbednosne sisteme, kada vam ne radi sudstvo, kad vam ne radi školstvo? Kakva ste vi to država?

(Radoslav Milojičić: Ne studenti.)

Nego ko? Strani faktor, jel?

Pa, ajde, recite ko je taj strani faktor?

Što se medija tiče, gospođo Brnabić, a i to je na dnevnom redu. Ja sam u oktobru mesecu prošle godine na pisarnici predao jedan zahtev upućen vama, a on glasi da mi se skine imunitet. Znate zašto? Zato što je onaj vaš glasnogovornik „Informer“, Vučko, između ostalog, prvo rekao da hoću da silujem decu, odmah nakon tragedije u „Ribnikaru“, to je prvo rekao, a onda je rekao da hoću da uletim u „Informer“ i da pobijem sve novinare u „Informeru“, a tome ste se pridružili i vi, gospođo Brnabić. Tome ste se vi pridružili.

Pošto sam ja terorista, silovatelj dece, fašista, neprijatelj svoje zemlje, skinite mi imunitet, ako se desi da bilo šta uradim što je protiv. Ne želim da se pozivam na imunitet. Ne treba mi vaš imunitet. Ja sam običan građanin, a vi nastavite samo da radite to što radite, odnosite se prema ljudima tako kako se odnosite, gazite sve živo, gazite ljude, gazite prirodu, gazite institucije, imaćete pobunu. Ja ne želim da se ovde desi bilo kakvo zlo, ali kako ste krenuli bićete zgaženi vi, a ne država koju ste zgazili, jer se odnosite prema ljudima kao prema krpama. To je osnovni problem, gospođo Brnabić. Eto toliko i hvala što ste me saslušali.