Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o dva bilateralna sporazuma Republike Srbije, jedan sa Kraljevinom Lesoto u oblasti odbrane, a drugi sa Republikom Severnom Makedonijom u oblasti borbe protiv krijumčarenja migrantima. Mi iz JS smatramo da su oba ova sporazuma važna i trudiću se da u ovom izlaganju objasnim zašto ćemo mi kao poslanička grupa u danu za glasanje podržati ove predloge.

Naime, često možemo čuti – bogati ste koliko imate prijatelja. Mi ovde na svakom skupštinskom zasedanju razmatramo po nekoliko bilateralnih sporazuma naše države i mi gledamo to u svetlu da ovakvi sporazumi jačaju političku saradnju. Posledica političke saradnje jeste razvijanje i ekonomskih odnosa i jednostavno stvaranje sveukupnih dobrih, prijateljskih odnosa i relacija sa drugim državama. Samim tim, svakim tim sporazumom Srbija postaje sve bogatija.

Ono što je takođe jako važno jeste da u današnjem svetu, opterećenom pojačanim tenzijama, ratnim sukobima, stalnom, konstantnom pretnjom od terorizma, u svetu u kome organizovani kriminal odavno je izgubio nacionalni predznak i prevazilazi čak i regionalne okvire i dobija jednu globalnu razmeru, ovakvi sporazumi u oblasti odbrane, ovakvi sporazumi u oblasti trgovine i krijumčarenja migrantima, što spada u deo organizovanog kriminala, svakako jesu važni u procesu prevencije, suzbijanja i borbe protiv ovih negativnih procesa koji nagrizaju današnju civilizaciju.

Prvi sporazum jeste sporazum u oblasti odbrane sa Kraljevinom Lesoto, sa državom koja ima negde oko 300.000 kilometara kvadratnih, koja je, da bi poredili, veličine otprilike jedne Belgije, sa državom u kojoj živi nešto više od dva miliona stanovnika i pre svega sa državom koja se ohrabrila da stane na stranu pravde i istine, sa jednom od 18 država koje su povukle priznanje nezavisnosti naše južne pokrajine.

Tačnije, 16. oktobra 2018. godine sadašnji predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić, tada ministar inostranih poslova, primio je diplomatsku notu od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Kraljevine Lesoto u kojoj Kraljevina Lesoto smatra da njen jedini doprinos rešenju budućeg statusa Kosova treba da bude podrška dijalogu Beograda i Prištine, a ne definisanje statusa pre nego što se dijalog završi. Stoga u toj noti stoji da je pitanje državnosti Kosova preuranjeno i da Vlada Kraljevine Lesoto se nije izjasnila po tom pitanju, niti će to učiniti sve dok dijalog traje i da će podržati ishod tog dijaloga.

Takođe, u toj diplomatskoj noti stoji da Vlada Kraljevine Lesoto istovremeno povlači sve prethodne izjave u vezi sa Kosovom, naročito one koje na bilo koji način se mogu tumačiti kao priznanje nezavisnosti Kosova, i to takođe stoji u toj noti.

Godinu dana kasnije, ako se ne varam oktobra 2019. godine, u posetu Beogradu je bio i tadašnji premijer Vlade Kraljevine Lesoto gospodin Tabane i bio je primljen od čitavog državnog vrha i negde rezultat te posete je i ovaj sporazum o kome danas pričamo, sporazum u oblasti odbrane. Ovaj sporazum podrazumeva saradnju u oblastima odbrambene i bezbednosne politike, sporazum u oblasti vojnog obrazovanja i obuke, sporazum u oblasti vojno-ekonomske saradnje, naučno-tehničke saradnje, sporazum tretira i oblast vojne medicine i veterine, kao i druge oblasti o kojima se dve strane budu saglasile.

Ovo je sporazum sa jednom prijateljskom zemljom, sa zemljom koja je u jednom za nas važnom trenutku, kao što sam rekao, se ohrabrila da stane na stranu istine i pravde i da povuče priznanje Kosova i samim tim osnaži našu borbu za ono što je, ja bih rekao, kamen temeljac, osnovni postulat politike i države Srbije, ali i jedinstvene Srbije i taj temelj politike Jedinstvene Srbije stoji u samom imenu stranke, a to je državna celovitost, odnosno integritet i suverenitet na svakom delu naše zemlje.

S obzirom na tu podršku Kraljevine Lesoto mi na ovaj sporazum gledamo jako pozitivno i naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj sporazum.

Drugi sporazum o kome danas raspravljamo jeste Sporazum sa našim južnim susedom Severnom Makedonijom, o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata. Definicija organizovanog krijumčarenja migranata nalazi se i u Protokolu UN protiv krijumčarenja migranata u čijoj tački 3a. stoji da krijumčarenje migranata podrazumeva obezbeđivanje nelegalnog ulaska u državu članicu za neko lice koje nije državljanin, ili nema mesto boravka i prebivalište, a radi sticanja direktne ili indirektne finansijske ili druge materijalne koristi.

Naravno, ovaj Sporazum sa Severnom Makedonijom, osim što se oslanja na zakonodavstva dve države Srbije i Severne Makedonije, svoje uporište nalazi i u ovom Protokolu UN koji u tački 10. kaže da države potpisnice naročito one sa zajedničkim granicama i one koje su locirane na putevima na kojima se vrši krijumčarenje migranata, u cilju postizanja ciljeva protokola, razmenjivaće međusobno u skladu sa svojim domaćim pravnim i administrativnim sistemom relevantne informacije o pitanjima kao što su identitet i metoda organizacija i grupa za organizovani kriminal za koje se zna ili se sumnja da su angažovane u radnjama krijumčarenja migranata, koje su to tačke i odredišta i rute, prevoznika i prevoznih sredstava i drugih informacija koje bi pomogle u borbi protiv organizovanog krijumčarenja migranata. To je deo organizovanog kriminala koji je uzeo maha i koji ima velike razmere svuda u svetu.

Republika Srbija i Severna Makedonija se nalaze na jednom od glavnih pravaca migranata iz ratom zahvaćenih područja Bliskog istoka, Južne Azije. Moram da kažem da migrantska kriza nije počela 2011. godine, kada je to proglasila EU. Znači, migrantska kriza i ta kretanja i procesu su postojali i pre 2011. godine, ali se nije ni završila 2019. godine, kada je EU rekla da je završena migranstka kriza. Taj proces, kao što vidimo, traje i danas. Naravno da je vrhunac krize bio 2015. godine, kada je više od milion migranata ušlo u Evropu preko Mediterana i preko jugoistočne Evrope, odnosno Balkana, odnosno preko država na Balkanu, među kojima je i Srbija, a ovaj proces je posle počeo da se smanjuje i jenjava, tako da, je 2019. godine, po podacima Eurostata, u Evropu ušlo oko 219.000 migranata.

Zemlja u koju je najviše migranata ušlo jesu Nemačka, Mađarska, Švedska i Austrija. Od te 2011. godine najviše migranata je otišlo iz Sirije, oko šest miliona, zatim, naravno, početkom ratnih sukoba u Siriji 2011. godine, ti migranti su se najviše smestili u okolnim zemljama, pre svega u Turskoj, negde oko 3,6 miliona ih ima sada, zatim, u Libanu, Jordanu, Egiptu, ali i u EU. Znači, migranata ima najviše Turska 3,6, a u Evropi 1,1 milion je došao u Nemačku.

Što se države Srbije tiče, od 2015. godine do danas preko Srbije je prošlo nešto više od milion migranata. U 19 prihvatnih centara za azil, na teritoriji naše države trenutno boravi oko šest hiljada migranata, oko 660 je dece. Polovina ovih migranata dolazi iz Sirije, Avganistana i Bangladeša. Procena je da van prihvatnih centara boravi još oko hiljadu migranata.

Moram ovom prilikom da naglasim da u ogromnoj većini njih Srbija predstavlja usputnu stanicu i da su dezinformacije kako će ih Srbija ovde smestiti, integrisati i da su te dezinformacije plod čiste fikcije. Tome u prilog ide i činjenica da je međunarodnu zaštitu u Srbiji dobilo svega 28 lica u prošloj godini, u 2019. godini. Međutim svedoci smo činjenica da prisustvo migranata povećava stepen nervoze među građanima u krajevima gde se nalaze prihvatni centri, što zbog sporadičnih incidenata od strane migranata, što zbog dezinformacija koje se čini mi se tendenciozno šire po ovom pitanju. Iza tih dezinformacija najčešće stoji želja za sticanjem političke pažnje pojedinih političkih i interesnih struktura.

Država Srbija je do sada dobro upravljala migrantskom krizom i čini mi se da je našla dobar balans između očuvanja bezbednosti naših građana u oblastima u kojima se migranti prisutni sa jedne strane i želje države Srbije da se migrantima tokom njihovog boravka u Srbiji obezbede uslovi u skladu sa svim međunarodnim pravima i konvencijama o zaštiti ljudskih prava i tako dalje.

Naravno, cilj svih ovih migranta jeste ulazak u zemlje EU pre svega u Nemačku i oni su na taj krajnje neizvestan i opasan put, nesiguran put krenuli upravo sa tim ciljem da uđu u države EU. U toj situaciji oni ljudi koji su van zakoni videli su priliku da dobro zarade na nesreći ljudi koji žele da se dokopaju boljeg života bežeći od svojih ratom zahvaćenih područja. Tako su stvorene organizovane kriminalne grupe koje se bave ilegalnim krijumčarenjem migrantima i to je zaista veliki nelegalni posao danas, ne kod nas nego i u svetu.

Ako imamo u vidu činjenicu da je negde oko 79 miliona prisilno raseljenih lica u svetu, što je negde skoro jedan posto svetske populacije, onda možemo videti koje su razmere tog nelegalnog, tog krijumčarenja migranta. Republika Srbija vodi borbu u sprečavanju tog krijumčarenja. Imali smo priliku već u decembru, sredinom decembra, odnosno ako se ne varam 22. decembra je uhapšeno 12 osoba koje su učestvovale u prebacivanju 310 migranata na teritoriju Bosne i Hercegovine i Hrvatske. To je jedan veliki doprinos države Srbije u toj borbi, ali naravno da te organizovane kriminalne grupe ne deluju samo nacionalno i regionalno već su povezane sa sličnim grupama i nama susednim državama, tako da i ovaj sporazum sa Republikom Severnom Makedonijom daće značajan doprinos sprečavanju ovog vida organizovanog kriminala, odnosno sprečavanju ilegalnog krijumčarenja migranata.

Jedinstvena Srbija podržava svaki vid borbe protiv kriminala, pa i borbu protiv ilegalnog krijumčarenja migranata i tom smislu mi ćemo i ovaj sporazum u danu za glasanje rado podržati. Hvala vam.

Upravo sam to hteo reći, treća sreća.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva, danas smo u prilici da raspravljamo i biramo sudije koji se po prvi put kandiduju za nosioce pravosudnih funkcija i meni kao poslaniku je čast da mogu da podržim ove predloge i svakako će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ove predloge.

Naime, izbor sudija je jedna od ustavnih nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije dana Ustavom Republike Srbije u svom članu 99.

Svedoci smo da se zadnjih godina povela rasprava o tome da je možda potrebno dati veći stepen samostalnosti pravosudnim organima i nosiocima pravosudnih funkcija od Narodne skupštine Republike Srbije.

Ta rasprava se vodi nekoliko godina unazad i rezultirala je time da je Vlada Republike Srbije 2018. godine napravila nacrt amandmana za promenu Ustava u tom delu kada je u pitanju izbor pravosudnih organa i nosioca pravosudnih funkcija.

Taj nacrt je analizirala i Venecijanska komisija i dala svoje mišljenje. Mišljenje o tom nacrtu dao je i Visoki savet sudstva. Ja ne bih ovom prilikom da se bavim detaljima te rasprave u pojedinostima. Rekoh, suština je ta da je bila namera da se možda da viši stepen samostalnosti pravosudnim organima i nosiocima pravosudnih funkcija od Narodne skupštine Republike Srbije.

U zadnje vreme je više puta i sam predsednik Narodne skupštine Republike Srbije najavio mogućnost pokretanja procedure za izmenu Ustava u tom delu.

Ono što je sigurno, Jedinstvena Srbija će uzeti učešće u tom procesu, kao što uzima aktivno učešće i u svim drugim društvenim procesima, ali ja ovom prilikom moram da kažem da i sadašnji Ustav u svom članu 4. garantuje nezavisnost sudske grane vlasti i ovaj sadašnji Ustav garantuje stalnost i nepremestivost nosioca pravosudnih funkcija. Ovaj Ustav daje i ustavno pravo i nadležnost Narodnoj skupštini da bira nosioce pravosudnih funkcija i Narodna skupština jeste odraz biračke volje naroda, pa je tom analogijom i sam izbor sudija odraz te volje naroda, ali to nije suština o kojoj ja želim danas da govorim.

Naime, mi možemo ovde napraviti idealan sistem izbora pravosudnih organa i nosioca pravosudnih funkcija. Možemo obezbediti i najviši stepen autonomije istima, a da taj sistem bude obesmišljen. Zašto? Zato što sistem sam po sebi ne znači ništa bez ljudi. Šta to znači? To znači da nije sve do sistema, već je i do svakog pojedinačnog nosioca pravosudnih funkcija, do njegove stručnosti, do njegove osposobljenosti, do njegove posvećenosti poslu, do njegovih, na kraju krajeva, ličnih, moralnih nadzora i integriteta.ž

O tome sam pričao i kada smo govorili u skupštinskoj raspravi o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika, kada sam rekao da nikakav kodeks, nikakav Poslovnik o radu ne može od nas 250 da napravi idealnim poslanicima, jer ni Kodeks, ni Poslovnik o radu ne znače ništa bez ljudi i da je mnogo toga i do ljudi, do njihove stručnosti, do njihovih moralnih i drugih kvaliteta. Tako je i kod sudija. Dobar sudija je onaj koji je posvećen zakletvi koju je dao da će da sudi po pravu, po pravdi i zakonu. Sudija koji drži do svog integriteta i do nekih opštih društvenih i moralnih načela je i do sada bio nezavistan sudija. Takav sudija će i u buduće biti nezavistan. Opet, s druge strane, oni kojih je, Bogu hvala, jako malo, koji su svoje lične ili možda političke interese stavili ispred opštih i interesa građana, države i društva, oni ni do sada nisu bili nezavisni i oni ni u jednom sistemu neće biti nezavisni, jer su se, jednostavno, vezali za lične ili neke druge interese, a ne za opšte ili za interese građana, društva i države.

Još je Ivo Andrić, čiju tablu, ploču ovde sa ponosom gledamo u ovoj skupštinskoj sali, naš Nobelovac, u svom delu „Znakovi pored puta“ napisao: „Kažu da postoji mesto pravog suda i pune pravde. To je mesto gde istina sija kao sunce koje nikad ne zalazi, gde pravda caruje“. Na pitanje skeptika – gde se nalazi i da li zaista postoji takvo mesto, on je napisao: „Ono je među nama, tu gde mi stojimo. Budi hrabar, iskren, postojan, čovekoljubiv, razuman i pravedan i takvo mesto će biti svuda gde tvoja noga zakorači i gde tvoj glas odjekuje“.

Naravno, Ivo Andrić je to mnogo lepše rekao, ono što je suština ove priče i naravno da mnogo toga zavisi i od samih nosioca pravosudnih funkcija.

Naime, Ustav Republike Srbije u svom članu 152. kaže: „Zabranjeno je političko delovanje sudija“. Mi imamo situaciju da u pojedinim političkim emisijama svako malo zovu sudiju koji tamo ne iznosi svoje pravno tumačenje i mišljenje, već iznosi politički stav i to je možda dobar primer da nije sve do sistema, nego da je do pojedinca.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je nezavisnost sudstva centralni, osnovni postulat svakog demokratskog poretka koji se oslanja na pravni poredak.

Takođe, mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da nezavisnost sudstva ne može i ne sme biti vrednost za sebe, sama sebi cilj i nezavisnost sudstva ne možemo posmatrati kao privilegiju jedne grane vlasti, niti smemo i možemo posmatrati kao privilegiju nosioca pravosudnih funkcija, već isključivo kao sredstvo kojim se brane ljudska prava i slobode.

Da bi postigli taj cilj – nezavisno sredstvo koje je usmereno na zaštitu ljudskih prava i sloboda, svaki od nosioca pravosudnih funkcija mora dati svoj maksimum u radu u odnosu na svoju stručnost, u odnosu na svoju posvećenost poslu, u odnosu na svoju obučenost, u odnosu na svoje najbolje ljudske karakterne crte.

Naravno da mi treba da oblikujemo, usklađujemo sistem, pa i pravosudni sistem, da ga usklađujemo sa vremenom i prostorom, da pratimo i tokove koji su aktuelni u svetu, ali to moramo da radimo, pre svega, zbog nas i zato što je to naša potreba, a ne zbog toga što nam to neko kaže da to treba da uradimo ili nameće. Zašto? Jer taj neko sa strane, ti centri svetske moći svakako će Srbiji nametnuti pravo sile, a Srbija na to pravo sile može i mora odgovoriti samo silom prava i nikako ne treba potceniti silu prava, jer je jako izdržljiva i to možemo videti na primerima i u procesu koji se dešava u našoj južnoj Pokrajini Kosovo i Metohija i u mnogim primerima unutar naše zemlje, ali i u mnogim primerima u svetu.

Da zaključim. Nema vlasti bez ljudi, pa nema ni sudske. Nema prosperiteta bez pravde i dobre politike. Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju u kojoj vlada volja naroda, a ne volja pojedinaca koji žele svoju volju da nametnu narodu uz pomoć nekih sa strane. Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju prosperiteta. Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju pravde. Zato ćemo u danu za glasanje glasati za ove predloge. Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o četiri zakona iz različitih oblasti društvenog života, iz oblasti informisanja, iz oblasti kinematografije i filmske produkcije, iz oblasti fiskalne politike i infrastrukture.

Odmah na početku da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sva četiri ova zakona.

Prvi na dnevnom redu svakako je zakon o dopuni Zakona o javnom medijskom servisu kojim se iza člana 62. dodaje član 62a, koji definiše delimično budžetsko finansiranje jednog od javnih medijskih servisa u Srbiji, konkretno Radio-televizije Vojvodine. S obzirom da su televizije svakako najvažniji medij danas u svetu, uvek javni servisi pobuđuju raspravu i polemiku i to nije ekskluzivitet samo Srbije, već se rasprava i polemika o javnim medijskim servisima vodi svuda u svetu, a svakako sa pozicije teorije i prakse najintrigantnije pitanje jeste pitanje finansiranja javnih medijskih servisa.

Zašto? Zato što po definiciji javnih servisa njihov imperativ nije i ne može biti dobijanje i sticanje maksimalnog profita, već prioritet u njihovom delovanju mora biti kvalitetan programski sadržaj, koji pokriva najširi spektar potreba i interesovanja građana u nekom društvu.

Naravno, jedan medijski servis po definiciji mora da pokrije teritoriju čitave države, mora da bude objektivan, da obuhvati sve grupacije i sve interese društvene i, ono što je bitno, da bude finansijski i politički nezavistan.

Otuda je i pitanje finansiranja jedno od pitanja o kojima se puno priča i mi danas rešavamo, između ostalog, i to da javni servisi imaju stalno, kontinuirano finansiranje kako bi nesmetano obavljali svoju delatnost.

Ono što je ovde bitno reći jeste da je javni servis javno dobro, kao i sva druga prirodna dobra u državi i prema njemu treba tako da se odnosimo. Koliko je važan javni servis, nije tema, pitanje samo informisanja i tog informativnog programa, dovoljno je otići u Arhivu RTS-a i videti kolikim bogatstvom ta naša kuća raspolaže i koliko svedočenja i snimaka i podataka imamo iz važnih perioda naše prošlosti.

Kažem, polemika oko finansiranja se stalno vodi, ne samo kod nas, nego svuda u svetu iz razloga što idealni, teoretski, način finansiranja javnog servisa bi bio putem dobrovoljnih priloga i tzv. izdvajanja savesnih građana koji su postigli konsenzus po tom pitanju. Naravno, stvarnost je sasvim drugačija i mi smo pitanje finansiranja javnih servisa rešili na jedan adekvatan i optimalan način.

Naravno da postoje različiti modeli u svetu. Imamo BBC kao najstariji javni medijski servis, koji je 1926. godine, kada je Velika Britanija otkupila privatne akcije te kuće, postao javni medijski servis i finansira se isključivo iz taksi i eventualno iz prodaje svog programa. Imamo slušaj španskog javnog servisa koji se uopšte ne finansira iz taksi već iz drugih izvora prihoda, a imamo nemački javni medijski servis koji je pola pola, dualno finansiranje, odnosno delom se finansira iz taksi, a delom se finansira iz svojim ekonomskih programa. Slično je i u Francuskoj i Italiji, s tim što se u Francuskoj i Italiji javni servisi manje finansiraju iz takse, a većim delom iz komercijalnih programa.

Što se tiče naših medijskih servisa i polemike koja se u društvu odvija u vezi njih, pre svega, u delu informativnog programa, svi mi imamo manje ili veće primedbe na rad RTS-a. RTS, naravno da nije idealan kao javni servis. Nije idealan ni BBC. RTS, znate, svi mi imamo kao i u fudbalu, svi mi znamo najbolji tim, znamo da sastavimo bolji tim od fudbalskog selektora, tako je i kod uređivačke politike javnog medijskog servisa, svi mi imamo manje ili veće primedbe, svi bismo mi bolje projektovali verovatno sebe kroz medijski sadržaj javnog servisa, što je opet i prirodno i ljudski, ali sa druge strane, možda je i to argument negde za nezavisnosti javnog servisa od svih grana vlasti.

Pa, evo, sinoć smo imali primedbu. Sinoć je prenos ove Skupštine prekinut zbog odbojkaške utakmice i svi smo mi pomalo tu gunđali u skupštinskim klupama. Naravno da je sport važan i naravno da ne smatramo da je loše imati prenose sportskih događaja na RTS-u, ali prosto smo smatrali da su i teme o kojima smo pričali juče takođe važne. Ali, kažem, sve to i to što smo svi mi u društvu pomalo nezadovoljni imamo primedbe na RTS, možda govori i o tome da je on, ima, da tako kažem, samostalnu i nezavisnu uređivačku politiku.

Ono što je možda osnovno pitanje kod javnih medijskih servisa jeste pitanje istinitosti, objektivnosti i poverenja, ali opet tu možemo polemisati šta je istina. Ono što ja mislim da je istina možda neko ima drugačije viđenje. Ono što ja mislim da je objektivno izveštavanje, možda neko misli drugačije. Ono što je možda najlakše izmeriti, jer ove stvari je teško meriti, jeste poverenje, a poverenje se meri gledanošću, a gledanost danas možemo meriti i juče je Dragan Marković Palma pokazivao šer Skupštine i prenosa skupštinskih zasedanja. Imam i ja istu tu aplikaciju i ono što se dešava svakako jeste da u 19.30 časova najveća gledanost Dnevnik 2 RTS-a.

Uz poštovanje svih drugih informativnih emisija i mislim da je i to jedan dokaz da narod želi da imamo javni servis. Naravno, treba ga, javni servis treba stalno da se usavršava da čini sebe boljim, ali jednostavno potreba za postojanjem javnog servisa nije sporna i mi iz JS ćemo podržati ovaj zakon upravo iz tog razloga što se ovim zakonom obezbeđuje finansiranje, delimično budžetsko finansiranje jednog od javnih servisa i prosto u Danu za glasanje ćemo glasati i za ovaj zakon.

Naravno, još kada je već javni servis u pitanju, ja samo da kažem, javni servis nije samo Dnevnik 1, 2 i 3, javni servis je i "Lajmet", javni servis je i Dnevnik na mađarskom, javni servis je i Dnevnik na rumunskom jeziku, javni servis su i regioni danas, javni servis su i svi regionalni centri javnog servisa od Novog Pazara, Subotice, Niša, Kruševca itd.

Javni servis je i u ovom periodu pandemije korona virusa pokazao da je važan i potreban. Naime, on je svoj treći kanal i svoju platformu RTS Planeta, stavio na korišćenje Ministarstvu prosvete. Recimo, školska uprava u Jagodini koju ja vodim godinama je snimila 253 nastavne jedinice i tako su radile sve ostale školske uprave. Znači na hiljade nastavnih jedinica je snimljeno i učenici su bili i jesu danas u mogućnosti da prate kvalitetnu i dobru nastavu u specifičnim uslovima, u uslovima više sile.

Naravno da ne može ni nastava na daljinu, ni nastava preko TV ekrana da zameni neposrednu nastavu i mi nemamo tu iluziju. Međutim, u ovim vanrednim okolnostima RTS je takođe i tim činom pokazao da je javni servis potreban svakoj državi pa i našoj. Još jednom kažem, zato ćemo ovaj zakon podržati u Danu za glasanje.

Drugi zakon je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske. Kinematografska saradnja sa Francuskom ima svoju dugu tradiciju. Mi smo dugo radili po Sporazumu iz 1975. godine između Francuske i Jugoslaviju. Naravno da taj Sporazum je i u pravnom i u tehnološkom smislu prevaziđen i da je bio potreban ovaj novi sporazum, Sporazum sa zemljom koja, verovatno, ima najbolju i najrazvijeniju filmsku produkciju u Evropi.

Naime, Francuska je zemlja koja ima kinematografiju koja je iznedrila Luka Besona, Žan Lik Godara, Žan Renoara. Na kraju krajeva, Francuska je zemlja u kojoj je nastao film, koja je imala braću Limijer koji su izmislili film, koji su snimili prve filmove. Prva dva filma su "Ulazak voza u stanicu" i "Izlazak radnika iz fabrike", koji su, evo, kao interesantnost je na današnji dan, ta dva filma su prva koji su projektovani 28. decembra 1895. godine. Znači, sutra je tačno 125 godina od projektovanja prvih filmova, to su filmovi braće Limijer u Parizu. Možda je i to simbolika zašto trebamo usvojiti ovaj sporazum.

Naravno, imamo i mi šta da ponudimo. Nije samo francuska kinematografija ta koja je značajna u Evropi. Mi imamo i Emira Kusturicu, imamo Živojina Žiku Pavlovlića, imamo Želimira Žilnika i da ne nabrajam, jako puno vrsnih reditelja, scenarista, glumaca itd. Mislim da je svaka saradnja u oblasti kulture između ove dve države dobra i da ove dve prijateljske države i na ovaj način trebaju da razvijaju svoju saradnju i da čine odnose boljim i bliskim.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanja evazije, odnosno izbegavanja plaćanja poreza, ovaj tip sporazuma odnosno ugovora uvek je dobar iz razloga što podstiče konkurentnost firmi sa jedne i sa druge strane, podstiče i povećava investicione kapacitete sa jedne i sa druge strane. Naravno, bavi se i sprečavanjem izbegavanja plaćanja poreza i jednostavno ta ekonomska saradnja između ove dve države svakako će uz ovaj ugovor biti bolja i kvalitetnija.

Kada govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj vezano za izgradnju auto-puta E80 Niš-Merdare, odnosno prve deonice Niš-Pločnik. Treba reći da je to Sporazum koji je vredan 85 miliona evra i koji će obezbediti sredstva za izgradnju te deonice Niš-Pločnik u dužini od 32,6 kilometara. To je put koji će spajati jedan od saobraćajnih čvorova u našoj zemlji, to je Niš sa Toplicom, sa krajem koji zaista žudi za još više investicija, za još više investitora, za još veći ekonomski razvoj, a svakako će izgradnja auto-puta koji prolazi kroz taj deo naše zemlje učiniti taj region privlačnijim i za strane investicije, učiniće ga privlačnijim za bolji promet roba i usluga i putnika i jednostavno za brži napredak tog važnog dela naše zemlje.

Naravno, ovo je samo deonica autoputa koji ide od Bugarske preko Srbije, Niša do Merdara i dalje spaja Srbiju sa Albanijom, sa Jonskim morem i na taj način mi ćemo poboljšati promet kako roba, tako i usluga i povećati ekonomsku aktivnost država na Balkansko poluostrvu, i ne samo nas Balkanskom poluostrvu, ali je i važan deo onog projekta o kome pričamo već zadnjih par godina, a to je projekat Mini Šengen koji je jako dobar projekat i koji će učiniti države članice tog projekta konkurentnijim u odnosu na druge države EU i lakše ćemo se takmičiti sa razvijenim državama Evrope i sveta.

U tom smislu sva ova četiri zakona su jako važna, dobra i poslanici JS će u danu za glasanje svakako dati snažnu podršku za sva četiri ova zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas pričamo o Kodeksu ponašanju narodnih poslanika, odnosno o Predlogu kodeksa ponašanja narodnih poslanika, široj javnosti poznatijeg kao etički Kodeks, pa možda nije loše da ovom prilikom pođemo od tog semantičkog jezičkog značenja.

Etika kao deo filozofije ili moralna filozofija izučava koncept ispravnog, odnosno pogrešnog ponašanja i potiče od grčke reči „etikos“ ili „etos“, što znači navika ili običaj. Danas reč „etos“ češće koristimo kao reč koja označava klimu u nekom kolektivu ili u nekoj grupaciji.

Sama reč „kodeks“ u izvornom značenju znači rukom pisana knjiga, ali je mi koristimo kao zakon ili kao grupu zakona ili kao pravilnik.

Samim tim, etički kodeks kao jedan akt treba da uređuje pravila ponašanja u nekoj instituciji, u nekom kolektivu, u nekoj grupaciji.

Naravno, postoji neka univerzalna etička pravila koja su važeća za današnju civilizaciju i za čitav svet, ali naravno da postoje razlike od entiteta do entiteta, tako da nešto što je ispravna u nekoj sredini, u drugoj ne znači da je ispravno.

Mi danas treba da utvrdimo principe i pravila ponašanja narodnih poslanika i moram da kažem da nije prvi put da se utvrđuje etički kodeks za neke oblasti društva.

Samo da podsetim, maločas smo pričali o izboru članova Visokog saveta sudstva. Želim da kažem da je 2010. godine Visoki savet sudstva doneo etički Kodeks koji uređuje ponašanje sudija i tužioca. Slično je i kada su u pitanju lekari i druge oblasti.

Ono što sam želeo reći jeste da možda ovaj pravilnik, odnosno Kodeks ponašanja narodnih poslanika izaziva naročitu pažnju javnosti iz prostog razloga što se prethodnih godina želelo da se predstavi kako politika i etika ne idu zajedno, kako politika i moral ne idu zajedno, što je suštinski pogrešno, jer politika je uvek još od antike do danas bila delatnost koja se smatrala visokomoralnom i u parlamente su birani ljudi koji je narod smatrao najboljim reprezentima i predstavnicima i birao ih je upravo na osnovu njihovih moralnih i etičkih kvaliteta i vrednosti.

Ono što sam želeo da kažem jeste da ovaj Kodeks ponašanja narodnih poslanika dosta toga definiše, ali ponašanje narodnih poslanika ne definiše jedino ovaj Predlog etičkog kodeksa. Ja moram da kažem da i Poslovnik o radu Narodne skupštine tretira pitanje ponašanja narodnih poslanika.

Ono što je bitno ovde reći jeste da nijedan kodeks ponašanja narodnih poslanika, kao što to nije mogao ni Poslovnik o radu, neće sprečiti zlonamerne da krše i taj Kodeks, kao što su kršili i Poslovnik o radu, ali da je dobro da definišemo ovde neka osnovna pravila ponašanja.

Ono što ovaj etički kodeks obuhvata jesu osnovni principi koje narodni poslanik treba da poštuje, a to su princip istine, pravičnosti, poštenja, princip nepristrasnosti, odgovornost, integritet, otvorenost, dostupnost.

Ovaj predlog etičkog kodeksa odnosno Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, mogu reći slobodno da je solidan, iz sledećih razloga – uvažava opšte etičke vrednosti, jer je demokratičan, nije represivan, jer, slažemo se u tome da represija nije način uređivanja pravila ponašanja bilo koga, pa ni narodnih poslanika, obavezuje narodnog poslanika da bude u neposrednom kontaktu ne samo sa svojim biračima nego sa svim građanima Republike Srbije i ovaj kodeks ponašanja obavezuje narodne poslanike da ne pretpostavljaju lični i stranački interes opštem i državnom interesu.

Na kraju, želim ponovo da ponovim, nema ni tog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, ni Poslovnika o radu koji će zlonamerne narodne poslanike sprečiti da izazivaju probleme i da krše i sam Kodeks, kao što su kršili i Poslovnik o radu.

Dobrom narodnom poslaniku ni do sada nije potreban etički kodeks. Nije bio potreban čak ni Poslovnik o radu, jer nije do narodnog poslanika nego je do čoveka. Kao i u svim drugim delatnostima, sve je do čoveka. Naime, i etika i vaspitanje i ponašanje i nadzori, to je sve, na kraju krajeva, individualna stvar, to je ono što nosimo od kuće, iz sredine u kojoj smo vaspitani i jednostavno jesu deo nekog opšteg ponašanja koje smo usvojili kroz lični razvoj. Tako da za najveći deo narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije ovaj etički kodeks nije bio ni potreban.

Što se tiče Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, a mogu reći i za ogromnu većinu narodnih poslanika u ovom visokom domu, ovaj kodeks ponašanja zaista nije bio potreban, jer zastupamo način vođenja politike koji je pomirljiv, koji je politika dijaloga i koji je politika uvažavanja političkog neistomišljenika i iz tog razloga kažemo da je sve do čoveka, pre svega, i do ljudi, a ne do nekih pravila koja propisuju to ponašanje.

Da ponovim, i time da zaključim, mi iz Poslaničke grupe JS smatramo da kodeks ponašanja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije jeste dokument koji je potreban ovoj Skupštini više kao neka savest nego kao dokument koji će strogo uređivati pravila ponašanja narodnih poslanika. I ono što je još bitnije – ne smatram ga dokumentom koji je važan za usklađivanje sa preporukama ovih ili onih međunarodnih institucija, već ga smatram pre svega važnim dokumentom za podizanje ugleda Narodne skupštine i ovog visokog doma.

Pročitali smo, naravno, sve amandmane koji su doneti i koje je predlagač prihvatio i slažemo se i sa tim amandmanima na Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika i u danu za glasanje ćemo glasati za ovaj dokument. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, poslanička grupa JS će u danu za glasanje, naravno, podržati svih ovih devet tačaka dnevnog reda o kojima danas diskutujemo, jer smatramo da su ove izmene zakona vezane za državne službenike i sistem plata državnih službenika i zaposlenih u javnom sektoru, u agencijama itd, jako važan, ali naravno, i potvrđivanje sporazuma koji su danas na dnevnom redu takođe, smatramo izuzetno važnim.

Naime, mi danas pričamo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima…

(Predsedavajuća: Izvinite kolega, moraćete ponovo da se prijavite, niste se čuli. )

Hvala.

Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinicama lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama.

Ovih pet tačaka i ovih pet zakona o kojima danas pričamo, prilikom donošenja, osnovna neka intencija, i tu se ja sa vama slažem, ministarka, jeste da donošenjem tim zakona želi da se profesionalizuje javna uprava, državna uprava i ovih pet zakona su tretirali tu materiju na valjan način.

Ono što nismo mogli znati, u međuvremenu, se desila, s jedne strane pandemija korona virusa, koja je usložila čitavu situaciju i dovela do toga da su se mnoge aktivnosti državne uprave, javnog sektora u celini odvijale u otežanim okolnostima, u otežanim uslovima i stoga je bilo potrebno odlaganje ovih rokova koji su trebali da krenu od 1. januara 2022. godine.

Nije to bio jedini razlog, naravno, kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, vi ste tu lepo rekli da se taj rok odlaže za još dve godine, iz prostog razloga što je u prethodne dve godine u uslovima kontrolisanog zapošljavanja bilo jako malo konkursa za državne službenike na određeno vreme, tako da evidencija koju su državne službe u obavezi da vode prilikom sprovođenja tog konkursa i neka lista ljudi koji su zadovoljili sve uslove konkursa i koji su tokom konkursnog postupka koji nije jednostavan, naprotiv, poprilično složen i traje, zadovoljili ne samo one formalne uslove za rad u državnim službama, već su zadovoljili i tražene kompetencije. To je jako bitno jer mi moramo imati državne službenike koji imaju valjane kompetencije kako bi svoj posao obavljali na najbolji način.

Negde sam pročitao da je na dosad objavljenim konkursima, na jedno izvršilačko radno mesto, konkursni postupak prošlo, otprilike, jedno i po lice. To svakako nije dovoljan broj da bi formirali valjanu evidenciju lica koja su osposobljena i zadovoljavaju kako formalnim kriterijuma, tako svojim kompetencijama uslove da rade na određenim radnim mestima u državnoj upravi u periodu kada državna uprava ima povećani obim posla i ima potrebu za novim izvršiocima.

Tako da, slažemo se sa tim da se ovaj period pravljenja evidencije i čitava procedura se promeni, odnosno, da postojaće zakonsko rešenje gde piše „u prethodne dve“ se promeni „u prethodne četiri godine“ i da se implementacija ovog dela zakona, da se sa implementacijom krene 1. januara 2023. godine.

Takođe, sistem plata u državnoj upravi i u javnom sektoru je takođe važan za profesionalizaciju zaposlenih u državnoj upravi, u javnom sektoru. S obzirom na činjenicu da implementacija tog sistema plata podrazumeva brojna podzakonska akta, brojne radnje raznih delova državne uprave koji su u tom objedinjenom sistemu usled ovih otežanih okolnosti Korona virusa, itd. nije mogao da bude odrađen na vreme i takođe, podržavamo da se taj sistem implementira, odnosno, da se rok za implementaciju produži za godinu dana.

Ono o čemu bih ja ovde, takođe, ovde posebno dao naglasak i pričao jeste Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije vezano za Projekat Ruma – Šabac – Loznica.

Naime, to je jedan od vrlo važnih projekata koji se rade ovih godina u Republici Srbiji. Smatramo da razvoj infrastrukture jeste bitna stavka u politici države Srbije i da će ovaj projekat izgradnje autoputa Ruma – Šabac, mosta na Savi kod Šapca i brze magistrale Šabac – Loznica doprineti daljem ekonomskom razvoju države Srbije, ne samo tog regiona, Zapadne Srbije, ne samo Mačve i Pocerine, već i Srbije u celini, jer ta saobraćajnica spaja Srbiju i BiH i Republiku Srpsku i na taj način će omogućiti povećanu trgovinsku saradnju i trgovinsku razmenu između susednih država.

Takođe, taj projekat će povećati investicioni kapacitet regije zapadne Srbije, regija Mačve i Pocerine, jer, prosto, investitori prvo što pitaju kada dođu i žele da saznaju koji su uslovi za investiranje u nekoj oblasti, u nekoj regiji, u nekom gradu, jesu da li postoji dobra saobraćajna povezanost, da li postoji auto-put, da li postoji pruga, itd.

Rekli ste da i ovaj projekat povezuje 600 hiljada naših građana sa centralnim delovima Srbije i to je takođe vrlo važno, jer će olakšati neophodnu komunikaciju građana Mačve i Pocerine sa ostatkom Srbije, ali ono što je takođe važno jeste da svaki put, pa i ovaj put Ruma-Šabac-Loznica, jeste deo tog saobraćajnog krvotoka Republike Srbije koji mora da funkcioniše nesmetano, jer samo na taj način će država Srbija kao organizam koji ima takav dobar krvotok moći da funkcioniše zdravo i da se dobro ekonomski razvija.

Što se tiče potvrđivanja Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, možemo reći da je i to jako dobar sporazum. Naime, on podrazumeva izgradnju Beogradskog metroa i automatizaciju upravljanja elektrodistributivnom mrežom. Prvi projekat Beogradski metro, prva faza, vrednost je 454 miliona evra, drugi deo ovog sporazuma – Automatizacija upravljanja elektrodistributivnom mrežom je 127 miliona evra. Smatramo da i jedan i drugi projekat jesu od velike važnosti za Republiku Srbiju.

Kada kažem – Beogradski metro, ne znači on samo Beogradu. Naravno, najviše Beogradu, ali i državi Srbiji. Zašto? Svaka država koja drži do sebe, koja želi da bude uvažena, i u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu, između ostalog to pokazuje i time što metropola te države ima metro.

Naravno, imati metro znači i rasterećenje beogradskih saobraćajnica. To sa sobom povlači i čistiji vazduh, jer će se manje koristiti automobili. Ono što je građanima Beograda i okolnih naselja najvažnije – skratiće se vreme putovanja od kuće do posla. O tom projektu smo pričali decenijama unazad, ali ovo je projekat čija realizacija će krenuti i završiti se u jednom kratkom vremenskom roku.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga kao posebne jedinice u okviru Narodne Republike Kine, mi možemo reći da je taj Sporazum o otklanjanju dvostrukog oporezivanja važan, iz prostog razloga što on tretira dvostruko oporezivanje poreza na dohodak i imovinu i, naravno, tiče se sprečavanja poreske evazije, odnosno sprečavanja neplaćanja odnosno izbegavanja obaveze plaćanja poreza. Ovaj sporazum naravno da unapređuje bilateralnu i finansijsku saradnju između Srbije i tog dela naše prijateljske države Kine.

Ono što je takođe bitno, ovaj sporazum povećava konkurentnost, kako srpskih preduzeća u Hong Kongu, tako i njihovih preduzeća kod nas, jer se izbegava dvostruko oporezivanje.

Još jednom ću reći i ponoviti, Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati svih devet tačaka ovog dnevnog reda. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Poslanici Jedinstvene Srbije neće podržati ovaj amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, zato što se ovim amandmanom obesmišljava sam Predlog zakona i želi se praktično ukinuti pretplata za javni medijski servis.

Predlagač se ovim predlogom amandmana nije rukovodio principima nezavisnosti javnog servisa, pozitivnom demokratskom praksom drugih zemalja koje neguju nezavisnost svojih javnih medijskih servisa, već čine upravo suprotno. Predlogom ovog amandmana žele da umesto građana finansiranje javnog servisa pređe u potpunosti na državu ili možda žele da se ukine postojanje javnog medijskog servisa. Nisam sasvim siguran šta je namera, jer u obrazloženju stoji da javni servis ne ispunjava zakonsku obavezu objektivnog informisanja. Svi mi prisutni i iznosimo primedbe na rad javnog servisa.

Prekjuče je moj kolega narodni poslanik Vojislav Vujić izneo primedbu da predsednik Jedinstvene Srbije, jedne parlamentarne stranke Dragan Marković Palma nije gostovao na RTS zadnjih par godina. Primedbe imaju i sve druge političke stranke, ali ni jedna nije iznela ovakav predlog kojim se ili onemogućava rad ili ograničava na način nezavisnost javnog medijskog servisa.

To što svi imamo manje ili veće primedbe možda i jeste pokazatelj nezavisnosti javnog medijskog servisa. Naime, javni medijski servis je mnogo puta u svom radu pokazao da je potreba države i građana Srbije. U vreme epidemije korona virusom, javni servis je stavio svoje resurse za potrebe snimanja izvođenja i nastave na daljinu na svom trećem kanalu i na platformi RTS Planeta. Na hiljade nastavnih jedinica snimljeno je od početka epidemije do danas i od velike su koristi za sve učenice osnovnih i srednjih škola.

Javni medijski servis razlikuje se od komercijalnih medija po tome što emituje i one sadržaje koji su od društvenog interesa, a ne izazivaju toliku medijsku pažnju da bi bili komercijalno isplativi, kao što su naučni program, obrazovni program, sadržaje od značaja za negovanje tradicije, kulture i jezika svih naroda i nacionalnih manjina i religijskih grupa.

Nacionalni servis emituje na jezicima nacionalnih manjina emisije i vodi računa o negovanju nacionalnih, kulturnih i religijskih različitosti na način koji te različitosti tretira kao bogatstvo naše države. Takvi programi svakako nisu sfera interesovanja komercijalnih medija.

Javni medijski servis putem svojih regionalnih centara širom Srbije omogućava građanima širom naše države, ne samo da čuju vesti iz različitih krajeva, već da plasiraju svoja privredna, sportska, kulturna i druga dostignuća. Upravo je to jedan od načina da se podsticaj, da se pruži, da tako kažem, podsticaj ravnomernom regionalnom razvoju za koji se svi zalažemo.

Javni medijski servisi u svetu su tekovina modernih demokratskih država kakva je svakako i država Srbija. Jedinstvena Srbija se zalaže za očuvanje tih tekovina i zato smo protiv ovog i ovakvog amandmana. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o tri veoma važna zakona među kojima je i Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Povezana škola“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, vredan 65 miliona evra.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je svaka investicija u obrazovanje odlična investicija, jer je svakako neznanje najskuplje.

Juče u raspravi kada smo govorili o Zakonu o digitalnoj imovini, rekao sam da je svet, pa i Srbija, koja je integralni deo sveta, na početku 21. veka prešla iz ere industrijskog u eru informatičkog društva, a strateške vrednosti informatičkog društva jesu kreativnost, informacija i znanje. Pri tome, znanje nije čast i privilegija, već je znanje pre svega suštinski resurs za razvoj i stvaranje profita.

Pre nekoliko decenija, naime, mi smo mogli čitav svoj radni vek koristiti znanja stečena u srednjoj školi ili na fakultetu. Danas bilo koji profesionalac sebi ne može pružiti takav komfor. Naime, svi smo svesni da se znanje danas uvećava eksponencijalno, a zastareva još brže.

Jedno američko istraživanje kaže da nivo, odnosno obim znanja se udvostručuje na svakih 18 meseci. To znači da je upotrebljivost znanja iz pojedinih oblasti takva da se meri mesecima i godinama, a ne više decenijama, kao što je bilo nekada.

Šta to znači u oblasti obrazovanja i učenja? Naime, većina današnjih učenika u toku svog radnog veka kretaće se različitim, često međusobno nepovezanim oblastima života. Formalno obrazovanje više ne zadovoljava potrebe privrede, tako da će se sve više okretati neformalnom i informalnom obrazovanju.

Učenje će postati kontinuirani proces koje traje celog života, tzv. celoživotno učenje, a znati - kako i znati - šta moraju biti dopunjeni sa znati - gde, odnosno gde naći potrebna znanja.

Ove brze promene nametnule su preispitivanje načina na koji se učilo i na koji učimo i podučavamo, jer je postalo jasno da tradicionalno organizovana nastava nije dovoljna za postizanje kvalitetnog obrazovanja.

Od obrazovnih sistema i nastavnika očekuje se drugačiji pristup prilagođen uslovima informatičkog društva. Nastavnik ne može više da bude isključivo predavač, već on treba da podstiče i usmerava učenje u čijem centru je učenik da koristi informaciono-komunikacionu tehnologiju koja je od velikog kulturološkog značaja za mlade ljude i da pomoću nje dodatno motiviše i angažuje svoje učenike.

Informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovanju nisu i ne mogu biti same sebi cilj, već sredstvo za razvijanje veština i znanja kod učenika. Za svakog nastavnika od izuzetne važnosti je da ume da integriše informaciono-komunikacione tehnologije u pedagogiju i da je koristi za promociju učenja u čijem središtu je učenik.

Iz ovoga proizilazi da moderna škola mora biti opremljena najsavremenijom informaciono-komunikacionom tehnologijom, da moderan nastavnik mora biti dobro obučen da koristi tu tehnologiju, ali i da razume kako da to informatičko znanje kvalitetno integriše u jedan uspešan pedagoško, didaktičko, metodički pristup učenju i podrazumeva modernog učenika koji je zainteresovan za jedan kreativan pristup učenju, istraživanju u procesu učenja. Samo tako naša škola može odgovoriti potrebama modernog informatičkog društva i biti snažan pokretač naše ekonomije i privrede u celini.

Zato ovaj projekat „Povezana škola“ koji, rekoh, vredi 65 miliona evra i podrazumeva obezbeđivanje 48.000 laptopova, uvođenje bežične mreće u 1.900 škola, 50.000 računara za zamenu stare računarske opreme u školama, čija je prosečna starost od sedam do deset godina. Takođe, podrazumeva i obuku 250 trenera i 50.000 nastavnika širom Srbije za korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija i za integraciju tih novostečenih informatičkih znanja u nove pedagoško-metodičke oblike rada, odnosno stvaranje modernih škola.

Iz takvih škola i jedino iz takvih škola izaći će stručnjaci, mladi stručnjaci koji će biti sposobni da odgovore svim izazovima današnjice, koji će biti sposobni za stalno stručno usavršavanje i doživotno učenje. Takve škole će biti snažan zamajac ekonomiji naše države i društva u celini. Sve su to razlozi zbog kojih ovaj projekat „Povezana škola“ mi iz JS podržavamo i glasaćemo u danu za glasanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u raspravi mogli često čuti pojmove kao što su digitalna imovina, kao što je kriptovaluta, bitkoin, token, itd. Sutra ćemo pričati o jednom lepom i veoma korisnom projektu „Povezana škola“ gde ćemo čuti pojmove kao što su digitalna učionica, digitalna škola, bežična lokalna mreža, itd.

Sve ove rasprave govore o tome da su svet, pa i Srbija, s početka 21. veka definitivno prešli iz industrijske ere u informatičku eru, odnosno iz industrijskog društva u informatičko društvo.

Naime, svi smo svesni da danas govorimo o modernim zakonima kojima ćemo regulisati mnoge nove procese i pojave koji su vezani za eru koju živimo, odnosno za informatičko društvo.

Takođe, svi smo svesni toga da postoji tržište digitalnom imovinom, tržište kriptovalutama. Ono što bi bio zadatak države, a posebno vašeg Ministarstva, uvaženi ministre, jeste da narodu, odnosno građanima Srbije, na jedan jednostavan i razumljiv način objasnite šta su to kriptovalute, šta je to digitalna svojina.

Maločas je u svom izlaganju, moj kolega iz moje poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, Nenad Filipović, kao informatičar probao da nam kaže šta su kriptovalute, međutim, i sam sebe ne smatram formatički neukim, naprotiv, ali mislim da građanima nije jasno šta su to kriptovalute. Zato bi možda vaše Ministarstvo moglo da pokrene kampanju i objasni građanima Srbije o čemu se radi iz prostog razloga što svi građani znaju kada je u pitanju klasična valuta, da ona počiva na pokriću, zlatnim rezervama, u deviznim rezervama, da počiva na snazi centralne banke, na privrednom razvoju države.

Takođe, svi građani znaju, da ako se klasična valuta štampa bez pokrića ide inflacija, ide pad vrednosti klasičnih valuta, a jednostavno šta se dešava sa kriptovalutoma. Iz tog razloga negde predlažem da pokrenete tu neku kampanju i objasnite ljudima, iz prostog razloga što znam puno ljudi koji su uložili dosta novca u tzv. mašine za kopanje kriptovaluta i slične stvari, ušli su u neki posao gde su, manje više, svi, i oni koji su zaradili i oni koji su propali tokom posla, ima i jednih i drugih koje poznajem, su negde tumarali u magli i iz prostog razloga sve to je po prilično velika nedoumica u javnosti.

Iz tog razloga, a iz razloga što je to tržište kriptovalutom jedno od najbrže rastućih tržišta danas. I sami ste rekli da se negde trguje oko 750 milijardi dolara godišnje bitkoinom, da će ta berza porasti vrlo na 1.700 milijardi, pažljivo sam vas slušao.

Ono što sam pročitao jeste da je u celom tom obimu trgovine 46% trgovine i transakcija bitkoinima u sivoj ili nelegalnoj zoni. Zato je dobro što danas donosimo, odnosno radimo izmene i dopune Zakona o pranju novca i finansiranju terorizma iz prostog razloga što ćemo na taj način ne samo usklađivati taj zakon sa zakonom o kome smo na početku pričali, sa Zakonom o digitalnoj imovini, već taj zakon obuhvata i preporuke FATF-a međunarodne organizacije koja se bavi pranjem novca i finansiranjem terorizma.

S obzirom, da sam maločas rekao da je veliki broj transakcija u toj sivoj ili ilegalnoj zoni, ovaj zakon je važan iz prostog razloga što ceo svet danas ima problem sa terorizmom, ima ga i Srbija.

Mi znamo, već je jasno kako su se finansirale, nekada UČK i ANA, da su to bile neke non-profit organizacije gde se sakupljao novac iz inostranstva, bilo je tu i političkih partija koje su ih finansirale, ali bilo je i nelegalnih poslova kao što su trgovina oružjem, drogom itd.

Danas, juče smo mogli da pročitamo vest u novinama da je u Nemačkoj nađen sajt, doduše na dark vebu, ne na običnim pretraživačima, gde je potpuno normalno i transparentno prodavao drogu za bitkoine.

Da bismo kao država mogli da vidimo te transakcije i da bismo mogli da sprečimo te nelegalne radnje od trgovine narkoticima, oružjima itd. do finansiranja terorizma, što je jako važno, mi danas pričamo o ovim zakonima i smatram da su ovi zakoni jako važni. Iz tog razloga poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati i za ova dva zakona, ali i za čitav set zakona o kojima danas raspravljamo.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje Ministarstvu pravde i resornoj ministarki Maji Popović.

Naime, grad Jagodina i firma „Nort karton“ d.o.o. Beograd su dana 28. marta 2013. godine zaključili ugovor o davanju u zakup 11 hektara, 72 ara i tri metra kvadratna zemljišta u industrijskoj zoni bez naknade. Obaveza „Nort kartona“ ovim ugovorom bila je da izgradi industrijski objekat za dve godine i da zaposli 150 radnika. „Nort karton“ objekat nije završio u ugovorenom roku i grad Jagodina je uputila više od 10 dopisa „Nort kartonu“ između 2015. i 2017. godine, a sa zahtevom za završetak objekta i zapošljavanje radnika.

Sve ovo o čemu pričam i ugovore i dopise mogu i lično da dostavim nadležnom Ministarstvu pravde, računajući i ugovor i sve dopise između 2015. i 2017. godine.

Zbog neispunjavanja ugovornih obaveza „Nort kartona“, grad Jagodina je dana 3. novembra 2017. godine podneo tužbu Privrednom sudu u Beogradu radi raskida ugovora o zakupu. „Nort karton“ je dana 30. januara 2018. godine podneo protivtužbu za isplatu iznosa preciziranog nakon veštačenja na 291.324.170,65 dinara i 888.781 evro, a po osnovu uloženog u započeti objekat.

Ističem činjenicu da je zemljište „Nort kartonu“ dato bez naknade, pa raskidom ugovora nema šta da mu se vraća. U ovom slučaju jedino grad Jagodina trpi štetu zbog činjenice da je predmetna lokacija zauzeta započetim, a nezavršenim objektom.

Takođe, ističem da je objekat građen isključivo za potrebe „Nort kartona“ i sva ulaganja koja je imao „Nort karton“ bila su isključivo za sopstvene potrebe, a ne za potrebe grada Jagodine. Građevinska dozvola je u međuvremenu prestala da važi, objekat je sada bespravan, ne upisan u katastru nepokretnosti i kao takav je predviđen za rušenje. Uz to zbog dugova „Nort kartona“ prema izvođačima radova, rešenjem kojim se usvaja privremena mera i „Nort kartonu“ zabranjuje da otuđi ili optereti nepokretnost u izgradnji, objekat je predmet javne prodaje kod javnog izvršitelja. U prilogu mogu dostaviti zaključak javnog izvršitelja od 16. juna 2020. godine.

Obzirom da grad Jagodina ima ovakvu situaciju u praksi, moram da vam postavim poslaničko pitanje radi razjašnjenja iste, a koje je od interesa za sve građane Jagodine, odnosno postavljam pitanje za sledeću pravnu stvar. Naime, da li u slučaju kada investitor kome je ustupljeno zemljište bez naknade za potrebe izgradnje fabrike po ugovoru zaključenom sa opštinom, odnosno gradom, a radi zapošljavanja određenog broja radnika, te ukoliko isti, odnosno investitor ne ispoštuje ugovorne odredbe i ne izgradi planiranu investiciju u ugovorenom roku, odnosno odustane od iste, opština, odnosno grad ima pravo da raskine ugovor bez naknade štete? Da li je opština, odnosno grad, nakon raskinutog ugovora i poništene građevinske dozvole zbog neispunjene obaveze investitora, odnosno odustanka od izgradnje obavezan da investitoru isplati naknadu za deo objekta koji je investitor izgradio na predmetnoj parceli koja mu je bila ustupljena?

Molim pravno tumačenje i stav Ministarstva o ovom pitanju, a sva potrebna dokumenta, ukoliko su potrebna, mogu lično dostaviti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici agencija, Fiskalnog saveta i komisija, dame i gospodo narodni poslanici, danas ovde razgovaramo o setu izveštaja o radu, što Agencije za sprečavanje korupcije, što Fiskalnog saveta, što Agencije za hartije od vrednosti i Agencije za zaštitu prava u postupku javnih nabavki.

Sve ove organizacije i njima slične se bave delatnostima koje im je država poverila, delatnostima koje su od izuzetne važnosti i značaja za sve građane Republike Srbije.

Zato mi iz JS smatramo da je postojanje i rad ovih organizacija, institucija, nezavisnih tela, jako važan iz razloga što predstavljaju neku vrstu kontrole, neku vrstu monitoringa i neku vrstu regulatora pojedinih oblasti iz sfera društvenog života. Takođe smatramo da njihov rad pobuđuje veliku pažnju javnosti i svih građana Republike Srbije.

Ovakve organizacije i agencije, u svetu čak nazivaju i četvrtom granom vlasti, pored zakonodavne, izvršne i sudske. Jedna od zajedničkih odrednica svih ovih tela jeste njihova nezavisnost od preostale tri grane vlasti, ali tu nezavisnost naravno treba shvatiti uslovno, jer da postoji potpuna nezavisnost, ne bismo danas razgovarali ovde u ovom domu i ne bismo usvajali izveštaj o radu i planove rada, što ćemo uraditi tokom sutrašnjeg dana.

Ja danas se neću puno baviti samim izveštajem, npr. Agencije za sprečavanje korupcije, jer su o tome pričale dosta prethodno moje kolege. Sama agencija je od 1. septembra dobila ne samo nov naziv, već i nov alat u ruke i javnost sa pravom očekuje rezultate rada.

Ne sumnjam da ti rezultati postoje, ali kao čovek koji se između ostalog bavi i odnosima sa javnošću imam jednu krajnje dobronamernu i konstruktivnu primedbu. Naime, svi se ovde slažemo da je korupcija pojava koja nagriza, izjeda osnovni supstrat svakog društva i države, da je korupcija pojava koja odvraća strane investitore, da je korupcija pojava koja stvara nepoverenje u institucije, da je korupcija pojava koja uništava na kraju krajeva, ekonomiju naše države. Iz tog razloga, mi iz JS smatramo da je borba protiv korupcije, pored borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, pored borbe za ekonomsko snaženje naše države, otvaranje novih radnih mesta, borba protiv korupcije jeste jedna od najvažnijih politika ove vlasti.

Još je sredinom prošlog veka čuveni nemački ministar finansija Franc Ecel rekao – država nije krava koja se hrani na nebu, a muze na zemlji. Korupcija je tema koja pobuđuje veliku pažnju javnosti, javnost je za nju veoma zainteresovana i, naravno, svi građani Srbije.

Otuda je jako važno da Agencija za sprečavanje korupcije pravovremeno, kvalitetno, objektivno i sadržajno obaveštava javnost i građane o svom radu. Vi ste maločas pomenuli sajt i upravo je to jedna od mojih primedbi.

Naime, pripremajući se za ovaj sastanak, prvo što sam uradio, naravno, posetio sam vaš sajt, sajt Agencije za sprečavanje korupcije, i pretražujući ga video prvo da nije završen, da ima puno stranica koje su u izradi. Takođe, nedovoljno je informativan. Jednostavno, Agencija kao da se usredsredila na svoj neposredni rad, a zapostavila je promociju svog rada.

Međutim, i vi i ja znamo…

Evo, završavam brzo.
Međutim, i vi i ja znamo da je promocija rada gotovo jednako važna kao i sam rad, tako da bi Agencija trebalo da posveti više pažnje u tom smislu.
Takvu vrstu primedbi, recimo, nemam za sajtove Agencije za hartije od vrednosti, a pogotovo nemam za sajt Agencije za zaštitu prava u postupku javnih nabavki, iz prostog razloga što su jako informativni, jako sadržajni, sa puno linkova, kvalitetnim izborom informacija i ka relevantnim institucijama.
Jedinstvena Srbija će glasati za. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je predsednik Dragan Marković Palma na početku ovog zasedanja danas rekao, poslanička grupa JS će podržati ovaj set zakona o priznavanju, o odobravanju, ratifikovanju, kako god hoćete, sporazuma sa relevantnim finansijskim institucijama iz više razloga.

Prvo, ovi sporazumi se tiču konkretnog zdravlja građana Srbije i pomoći će u borbi sa epidemijom Kovida-19. Drugi razlog je taj što ovaj set zakona se tiče mnogih lokalnih samouprava i konkretnih koristi za građane Srbije i tiče se poboljšanja infrastrukture lokalnih samouprava u sferama vodosnabdevanja, prerade otpadnih voda, sfere poboljšanja daljinskog grejanja i sve to zadržavajući dobar kreditni rejting Republike Srbije, za koji znamo da je agencija „Mudis“ 2. septembra 2020. godine zadržala na nivou BA3. Takođe, rejting agencija „Fič“ je, isto u septembru, dala rejting ocenu Republici Srbiji BB+. Obe agencije, naravno, predviđaju stabilan rejting Srbije sa tendencijom, ukoliko se ova ekonomska kriza prouzrokovana pandemijom Kovida-19 završi, poboljšanja kreditnog rejtinga.

To je važno i važno je da je i stanje javnog duga i javnih finansija u Srbiji dobro, jer po mesečnom izveštaju Uprave za javni dug u septembru mesecu Srbija je imala 57,6% BDP učešće u javnom dugu. Sve to govori da te stabilne finansije predstavljaju dobru osnovu da se nastavi, s jedne strane, borba sa korona virusom i dobro upravljanje kriznom situacijom izazvanom pandemijom korona virusa, a s druge strane da se nastavi izgradnja infrastrukture u lokalnim samoupravama i da se na taj način poboljša kvalitet života ljudi u Srbiji.

Rekao bih da je Republika Srbija dobro upravljala kriznom situacijom, kada je u pitanju pandemija korona virusa, ali da ta borba i to upravljanje kriznom situacijom, želeći s jedne strane da sačuvaju zdravlje stanovništva i živote stanovnika, a s druge strane da se zadrži i ta ekonomska i privredna aktivnost Srbije, ta borba protiv korone jednostavno košta. Otuda ova dva ugovora sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj i sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. Bitno će pomoći toj borbi, jer vidimo da smo juče imali više od 21.000 testiranih.

Jako je važno da se regionalne laboratorije u Srbiji osposobe i na taj način pomognu da i zdravstveni sistem, ali i sami građani koji se testiraju, dobiju brzu, kvalitetnu i validnu informaciju o tome da li su zaraženi korona virusom ili ne ili su to drugi neki simptomi.

Što se tiče ovog sporazuma sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, vezano za vodosnabdevanje i za prečišćavanje otpadnih voda, smatram da će 60 lokalnih samouprava imate veliki benefit od toga. Ne samo da smatram, već i znam, jer Jagodina, iz koje dolazim, je taj posao završila pre dve godine. Naime, napravili smo kompletnu rekonstrukciju izvorišta, povećali kapacitete, zamenili smo mašinsko–pumpne stanice, zamenili smo 12 kilometara cementno–azbestnih cevovoda i Jagodina je na taj način obezbedila trajno snabdevanje veoma kvalitetnom pijaćom vodom stanovnike svog grada. To je jedan benefit koji zaslužuju i treba da imaju sve opštine. Iz tog razloga ovaj sporazum je jako, jako dobar.

Ono što sam hteo da kažem jeste i da, što se tiče ovih sporazuma o energetskoj efikasnosti, da oni neće samo poboljšati kvalitet grejanja stanovnika, neće dati samo uštede budžetu Republike Srbije i pojedinih lokalnih samouprava, već će, pre svega, poboljšati i ekološku situaciju i smanjiti zagađivanja iz postojećih toplana i na taj način, takođe, poboljšati kvalitet života stanovnika Srbije.

Iz svih tih razloga poslanička grupa JS će u danu za glasanje dati podršku ovom setu zakona. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi kandidati za članove buduće Vlade Republike Srbije, večeras, danas, biramo 16. po redu Vladu Republike Srbije u modernoj eri višestranačja, ako računamo one izbore iz 1991. godine i Vlade Dragutina Zelenovića ili 142. Vladu, ako brojimo od prve Vlade Avrama Petronijevića iz 1839. godine, odnosno Kneževine Srbije.

Zašto pričam i zašto sam počeo sa ovim podacima? Ovih dana na raznim portalima i medijima možemo videti pojedince ili čitati pojedince koji, želeći da omalovaže, diskredituju Vladu koja još nije izabrana, koji žele da omalovaže i minimiziraju bilo kakav budući rezultat Vlade koju danas biramo, Vladu koja još nije izabrana nazivaju vladom oročenog mandata, govore o tome da vlada ima kratak period i da ne može puno toga da uradi i da postigne značajne rezultate.

Međutim, ja moram da vam kažem da u istoriji Srbije jednostavno jako često i jako puno su birane i smenjivane vlade. Samo u periodu od 1918. do 1929. godine birano je čak 26 vlada, počev od tzv. 12. Vlade Nikole Pašića, pa sve do prve Vlade Petra Živkovića 1929. godine.

Naime, država Srbija je uvek bila izložena brojnim izazovima, kako iznutra, tako i spolja. Kako bi odgovorila tim izazovima, kako bi na najbolji, najoptimalniji način rešila probleme sa kojima se suočava Srbija je često, između ostalog, i menjala, rekonstruisala svoje vlade.

Inače, danas u 21. veku, kada su promene u svetu, Evropi, okruženju jako brze, kada su periodi između ekonomskih kriza i perioda ekonomskog prosperiteta jako kratki i jako se brzo smenjuju, danas u doba kada vlada pandemija Korona virusa i naravno ekonomska kriza koja prati tu pandemiju Korona virusa, svet, pa i Srbija koja svakako nije izolovana od svega imaju i te kako potrebu da se menjaju. Otuda danas biramo vladu koja treba da odgovori potrebama današnjice, izazovima današnjice i koja treba da omogući dobro funkcionisanje svih sfera društva u uslovima pandemije i ekonomske krize koja pogađa čitav svet i koja treba vladu koja treba vladu da zaštiti pre svega zdravlje nacije.

Ali, svet i Srbija danas i svet i Srbija 2022. godine neće biti isti. Svet se, kao što rekoh, jako brzo menja. Mi ne znamo da li će i kada biti završena pandemija Korona virusa. Ne mogu se precizno i tačno predvideti ni posledice ekonomske krize koja sledi i prati pandemiju. Ne znamo kakvi i koliki će biti pritisci, spoljnopolitički pritisci na našu državu. Sve to je razlog i upravo u tom smislu ja shvatam najavu predsednika Republike Srbije da ćemo 2022. godine imati nove parlamentarne izbore i novu Vladu koja će imati zadatak da odgovori nekom novom, drugačijem i nadamo se boljem vremenu.

Međutim, vlada koju danas biramo mora odgovoriti brojnim izazovima, kako sačuvati ekonomiju Srbije u uslovima pandemije i kako zadržati lidersku poziciju u regionu kada su u pitanju direktne strane investicije. Ova Vlada mora sačuvati političku i vojnu neutralnost u vreme kada smo svedoci veoma velikih turbulencija u svetu. Ova Vlada mora da očuva mir i stabilnost, ne samo u državi Srbiji, već i u regionu i da bude lider i stub očuvanja tog mira i stabilnosti u regionu.

Ova Vlada mora da očuva teritorijalni integritet i suverenitet naše države, a da pritom ostane na proklamovanom putu ka članstvu u EU. Ova Vlada mora da nastavi da gradi dobru spoljnu političku poziciju i da gradi dobre prijateljske odnose kako sa SAD i EU, tako i sa tradicionalnim prijateljima Rusijom i Kinom.

Naravno, ova Vlada treba da razvija i dobre dobrosusedske odnose. Ova Vlada treba da nastavi borbu sa kriminalom i korupcijom i da nastavi jačanje svih institucija sistema, mora da osnaži borbu protiv bele kuge, pospeši rađanje, sačuva zdravlje nacije. Ova Vlada mora da pokrene unutar preko potreban unutrašnji dijalog u društvu. Ova Vlada mora da nastavi sa revitalizacijom sela. Slažem se sa tvrdnjom u ekspozeu da svako selo treba da ima širokopojasni interes, ali svako selo mora da ima i zdravu pijaću vodi, kvalitetnu struju, gas, nasipane atarske puteve, mora da ima sportske terene, domove kulture, mora da ima penzionerske klubove kako bismo izjednačili kvalitet života kako u gradu, tako i na selu.

Slažem se i sa tvrdnjom da Srbija mora da ide u korak sa svetom i da Srbija mora da razvija veštačku inteligenciju, to je preko potrebno, ali Srbija mora da nastavi da čuva i da se trudi da očuva i našu prirodnu inteligenciju i znanje, odnosno naše mlade, da spreči odlazak u svet, odliv mozgova kako bismo te mlade, talentovane ljude sačuvali u našoj zemlji i kako bi od njih stvorili dobre građane Srbije.

Što se tiče obrazovanja, naše obrazovanje i naš obrazovni sistem je dobar. O tome svedoči činjenica da su mladi, školovani ljudi rado viđeni u najrazvijenijim državama sveta. Naš obrazovni sistem je nedavno pokazao da se lako i brzo adaptira i na iznenadne i nepovoljne i neprijatne situacije, ali prostora za popravljanje obrazovnog sistema i te kako ima.

Naime, naš obrazovni sistem moramo postaviti tako da odgovori potrebama ne današnjice, već nekog budućeg vremena. Zašto? Zato što oni koje danas školujemo iz obrazovnog sistema kao finalni proizvod izlaze tek za nekoliko godina, tako da naš obrazovni sistem mora ići ispred svog vremena.

Kažu – koja je razlika između škole i života? Školovan prvo da lekciju, pa vam onda da test, da vidi da li ste naučili. Život vam prvo da test iz koga naučite lekciju. Naš obrazovni sistem mora da bude usklađen sa potrebama života današnjice. Naš obrazovni sistem i stečeno znanje u njemu mora biti primenljivo. Zato mi je drago što je u ekspozeu obrazovanje stavljeno kao jedan od prioriteta.

Na prethodnim parlamentarnim izborima narod je pokazao da želi politički kontinuitet, dao je ogromno poverenje strankama koje su i u prethodnom periodu činile vlast, pa je ova vlast, odnosno ova Vlada koju večeras biramo zaista i Vlada političkog kontinuiteta, ali i Vlada sa puno novih personalnih rešenja, samim tim i sa novom energijom, koja će dati jedan dodatni impuls daljem snažnom ekonomskom razvoju naše države i društva.

Otuda poslanička grupa JS će podržati, kao što je i u prethodnom izlaganju rekao naš predsednik Dragan Marković Palma, predlog predsednika Republike za izbor i za kandidate za Vladu Republike Srbije i u daljem radu će dati svoj doprinos kroz skupštinsko delovanje, kako bismo svi zajedno odgovorili izazovima današnjice.

Budućoj Vladi želim puno uspeha u radu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku, kao što i red nalaže, da svima vama čestitam na dobijenim mandatima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Siguran sam da ćemo u narednom periodu donositi dobre zakone i dobre odluke, imati efikasne i konstruktivne diskusije i kao što rekoh ti dobri zakoni, dobre odluke će omogućiti nastavak uspešne borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, omogućiće uspešan nastavak ekonomskog razvoja naše zemlje, omogućiće uspešnu borbu protiv epidemije Kovida-19, ali na način na koji nećemo dozvoliti da stane život, već na način koji će sa jedne strane obezbediti sigurnost i zdravlje građana, a sa druge strane obezbediti i da život, u uslovima pandemije, teče na što normalniji način.

Kao što je, maločas predsednik JS, Dragan Marković Palma, rekao poslanička grupa JS, sa zadovoljstvom se podržati izbor, gospodina Ivice Dačića, za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Ne samo iz razloga što je, Ivica Dačić naš koalicioni partner već 12 godina, ne smo zato što je Ivica Dačić, uspešno radio na istaknutim mestima u državi Srbiji, bio je uspešan i premijer i ministar unutrašnjih i ministar spoljnih poslova. Ne samo zato što je, Ivica Dačić jedan mudar, iskusan političar, već i zato što je Ivica Dačić jedan dobar čovek i tolerantan čovek. Mislim da sve to, gospodina Ivicu Dačića kandiduje da bude dobar predsednik Narodne skupštine i dobar izbor za predsednika Narodne skupštine i dobar za Srbiju.

Mislim da se tom činjenicom rukovodio i predsednik države i predsednik stranke koja ima najviše narodnih poslanika u ovom parlamentu kada je kandidovao Ivicu Dačića za ovu visoku državnu funkciju. Naime, ovde se vodila diskusija i u javnosti da postoje funkcije koje su niže i više. Jednostavno svi znamo u političkoj teoriji da svaku državu čine tri osnovna stuba vlasti, a to su zakonodavni, izvršni i sudski i da su svi podjednako važni. Mislimo da će izborom Ivice Dačića za ovaj parlament ali i izborom narodnih poslanika, narod je poslao jasnu poruku na prethodnih parlamentarnim izborima kojim pravcem želi da naša država ide. Da ćemo imati jako stabilan taj zakonodavni stub vlasti i da je stabilnost naše države jako bitna i da sve odluke koje donosimo i koje ćemo donositi ići će u tom pravcu.

U nekim medijima pojedinci želeći da diskredituju Ivicu Dačića u stvari su omalovažavali poziciju ovog visokog doma, omalovažavali parlament, omalovažavali Ustav Republike Srbije i omalovažavali Republiku Srbiju, jer na taj način kritikujući i omalovažavajući bitne institucije u našoj državi, oni pokazuju samo jednu stvar, a to je da su im lične ambicije bitnije od bilo koje institucije države i od same države.

Jedinstvena Srbija u svom političkom delovanju uvek se jasno zalagala za političku ekonomsku i sveukupnu društvenu stabilnost u društvu. Mislimo da će i izbor Ivice Dačića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije biti korak u pravcu te stabilnosti sveukupne. Ovom prilikom želim prosto Ivici Dačiću da poželim uspešan rad u budućnosti i svima nama u ovom parlamentu i da nastavimo da radimo na dobrobit Srbije i građana Srbije. Hvala vam.