Ovo je sve demokratska argumentacija i sve to razumem.

Rekoh, biramo zamenicu Poverenika koja će biti zadužena za pitanje zaštite podataka o ličnosti, pitanje koje je veoma zahtevno i kompleksno u današnjoj eri informatičkog društva, u današnjoj eri digitalizacije, u današnjoj eri gde svi veliki državni sistemi grade i prave velike informacione sisteme koji su puni raznih podataka o ličnosti i gde je zaštita tih podataka ključno pitanje današnjice i pitanje kojim se, na kraju krajeva, vi kao Poverenik i buduća zamenica koju ćemo birati, i mi iz JS ćemo podržati taj vaš predlog, naravno, to je pitanje koje je veoma važno i kojim se treba baviti u narednom periodu.

Naravno, kako se razvija informatičko društvo, kako se povećava broj korisnika interneta, tako se povećava i dostupnost podataka, ali samim tim, povećava se i mogućnost zloupotrebe tih podataka i zloupotreba podataka o ličnosti u stvari predstavlja svako delanje nezakonito i neovlašćeno korišćenje podataka o ličnosti kojima ličnost je pretrpela ili trpi neki gubitak ili neku štetu.

Naravno, kako sve više svet ulazi u informatičko društvo, kako idemo u eru digitalizacije, kako se povećava broj korisnika i interneta i sve veći broj velikih informacionih sistema i baza podataka, tako se povećavao i problem zaštite podataka o ličnosti, pa se samim tim pojačavala i zakonodavna aktivnost kako u Evropi, tako i kod nas. Pa, mi imamo puno tih pravnih akata koji tretiraju ovu oblast, počev od Konvencije o zaštiti ličnosti u odnosu na automatsku obradu podataka Saveta Evrope, poznata Konvencija 108. Imamo, recimo, i Povelju EU koja u svom članu 8. jamči i garantuje bezbednost podataka o ličnosti. I, naravno, 2016. godine EU je donela niz pravnih akata, od kojih je najvažnija opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti.

Naravno, želeći da idemo u toku sa svetom, mi smo doneli prvi zakon na tu temu 2008. godine, koji je krenuo sa implementacijom 2009. godine, ali želeći da upodobimo našu zakonsku i pravnu regulativu sa evropskom i svetskom, mi smo doneli drugi zakon 2018. godine i on je krenuo sa implementacijom avgusta meseca 2019. godine.

Da je ovo važno pitanje, i vi ste sami rekli da su svi zakoni koji se donose u obavezi da se usklade sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Mi smo ovde već donosili neke zakone koji se tiču velikih baza podataka, kao što je nedavno bio Zakon o socijalnoj karti. Znamo da se u raznim državnim institucijama i ministarstvima grade, prave i koriste ogromne baze podataka, kao što je JIS - jedinstveni informacioni sistem u prosveti, u obrazovanju, da ne pominjem e-upravu kao verovatno najveću bazu podataka u našoj državi. Mi znamo da Zakon propisuje tačne procedure kako se tu vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti.

Međutim, ono što je takođe veliki i ne sumnjam da ti veliki informacioni sistemi vode računa i da se tu poprilično dobro štite podaci o ličnosti. Naravno, nema nigde idealnih situacija, ali generalno mislim da je tu situacija poprilično dobra i nadam se da će te se složiti sa tim.

Ono što je bitno jeste da je zaštita podataka na internetu, na društvenim mrežama još uvek veliki problem današnjice. Naime, imamo situaciju da svaki pretraživač, od „Gugla“ preko „Jahua“ i bilo kojih drugi pretraživač, to je opšte poznato, čuva apsolutno sve podatke o svojim korisnicima. „Gugl“ tačnije i preciznije devet meseci, „Jahu“ čuva podatke o svojim korisnicima i njihovim aktivnostima 90 dana. To znamo svi mi koji koristimo te pretraživače. „Gugl“ to ne krije. On nam i jednom mesečno šalje mejl u kome stoji koliko smo sati proveli na internetu, koje smo sve lokacije obišli u toku tih mesec dana.

Jednostavno, ono što je moje pitanje, možda prema vama, jeste da li su i te velike kompanije, kao što su „Gugl“, „Jahu“ itd. prilagodile svoje poslovanje u Srbiji našim zakonskim okvirima, odnosno da li su i oni vama odredili predstavnike koji će se baviti tim pitanjem i sarađivati sa vama, kao sa nezavisnim regulatornim telom?

Ono što je bitno jeste da su socijalne mreže fenomen današnjice, da je sve više korisnika socijalnih mreža, ali je i sve više različitih tih društvenih i socijalnih mreža. Naročito danas, u vreme pandemije Kovida-19, kada se dobar deo sveta zaključao, kada imamo lokdaun u mnogim državama, kada imamo situaciju da smo, kao što je pre neki dan i gospodin Marković ovde diskutovao, dobar deo naše mlade populacije zatvorili, jer ne idu u škole, pohađaju tzv. onlajn nastavu zato što nema izlazaka, jer su svi ugostiteljski objekti, objekti zabave i kulture zatvoreni. Ta naša mlada populacija je okrenuta onda društvenim mrežama, internetu. To ima i dosta pozitivnih, ali i jako, jako, puno negativnih implikacija. Prosto, trebalo bi možda pričati i o tome koliko se podaci na društvenim mrežama štite. Tu je situacija od društvene mreže do društvene mreže različita.

Imamo situaciju npr. „Tvitera“ koji je u nekom svom začetku 2011. godine, dobio nalog suda u Americi da otkrije podatke o svojim korisnicima koji su učestvovali u aferi „Vikiliks“. „Tviter“ je to tada odbio, pozivajući se na Prvi amandman, ali vidimo da kako je rastao broj korisnika „Tvitera“ da je, naročito se to pokazalo u predsedničkoj kampanji u Americi, „Tviter“ ograničio i slobodu govora, naročito onih predstavnika čija se politika kosi sa politikom menadžmenta ove društvene mreže. Sa druge strane, dozvoljavaju i govor mržnje i pojavu i plasiranje lažnih vesti. To možemo videti i ovde u Srbiji. Na sreću, u Srbiji svega 10,5% ljudi koristi ovu društvenu mrežu, ali vidimo da je na njoj prisutno jako puno lažnih vesti, neistina i neproverenih i netačnih informacija o pojedincima.

Ono što je interesantno, jedno istraživanje o zaštiti podataka na "Fejsbuku" koju je radio jedan univerzitet u SAD, gde su napravili algoritam čija je svrha bila pokušaj pronalaženja ličnih karakteristika korisnika "Fejsbuka" na osnovu liste njihovih prijatelja. To je istraživanje pokazalo da se samo 5% ljudi setilo da zaštiti listu svojih prijatelja, da je u tom istraživanju 58% korisnika objavilo koji su univerzitet pohađali, 42% je pokazivalo radno mesto, 35% interesovanja, a 90% omogućilo pristupe informacijama o svom prebivalištu. Na taj način, putem društvenih mreža, zlonamerni mogu da iskoriste i te kako privatne podatke o ličnosti.

Mislim da biste tu vi kao Poverenik za zaštitu informacija o ličnosti mogli nekom medijskom propagandom, medijskim nastupom, akcijom da uradite mnogo više na edukaciji. Možda i u saradnji sa Ministarstvom prosvete ili sa nekim drugim ministarstvima da uradite više na edukaciji zaštite privatnih i ličnih podataka na društvenim mrežama, naročito kada su mladi ljudi u pitanju, jer smo videli, nisu česti, Bogu hvala, strašne primere zloupotrebe ličnih podataka mladih ljudi, mladih lica na društvenim mrežama.

Naravno, zaštita podataka puno zavisi od internet provajdera koji praktično imaju sve podatke o ponašanju na internetu. Oni vam dodeljuju vašu adresu, IP adresu i, na osnovu vašeg ponašanja, oni mogu videti sve. Zakon ih, Bogu hvala, ograničava, ali se tu opet postavlja pitanje - u kojoj meri se zakon poštuje i primenjuje?

Ja ne bih samo o zaštiti privatnosti i podataka na internetu. Mi imamo situaciju da su, nažalost, softver i hardver za špijuniranje sve jeftiniji i sve pristupačniji. Nažalost, svedoci smo da se najviši državni funkcioneri u ovoj državi, ali ne samo u ovoj državi, nego u čitavom svetu, nezakonito, neovlašćeno, nemoralno prisluškuju. Mislim da je ovo jedna situacija gde vi, kao jedno nezavisno regulatorno telo, ne možete sami izaći na kraj sa tim. Naravno da sa tim ne može da se bori ni samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, ne mogu ni samo bezbednosne službe, negde mnogo toga zavisi, i sam sam svedok ovih dana, od spremnosti pravosudnih organa da procesuiraju te sve zloupotrebe vezane za zaštitu privatnosti, vezane za zaštitu podataka o ličnosti, vezane za plasiranje lažnih vesti o pojedincima.

Mislim da je to deo države i društva i sistema o kome treba posebno pričati. Tu ću se nadovezati na izbor sudija. Naravno, i taj predlog ćemo u danu za glasanje podržati, ali ono što je bitno jeste da naš pravosudni sistem obezbedi dobre, kvalitetne kapacitete, da se izbori sa tim velikim problemom današnjice zvanim zaštita podataka o ličnosti.

Naravno, u danu za glasanje, i jedan i drugi predlog, poslanička grupa JS će podržati i želimo tim kandidatima puno uspeha u daljem radu. Hvala.

Hvala. Replika pre sve u pozitivnom smislu.

Apsolutno kao neko ko čitav život radi u prosveti i obrazovanju prepoznajem značaj aktivnosti u planu edukacije mladih ljudi vezanih za zaštitu podataka o privatnosti ličnosti i ne samo toga, o značaju opšte ponašanja i kulture ponašanja na internetu jer je ta kultura ponašanja na internetu deo jedne opšte kulture danas i to je nešto što je svakako jako važno i imaćete našu podršku u tom smislu i ne samo načelnu, već i operativnu.

Ono što sam hteo takođe da kažem jeste, vi ste pomenuli Fejsbuk koji vas je ignorisao u prethodnom periodu i zaista moram da kažem da poznajem dobro materiju, da je ponašanje te kompanije kada je u pitanju Srbija, a i mnoge zemlje van EU, da tako kažem, u najmanju ruku, neprihvatljivo jer njihov centar koji je zadužen za Srbiju je, ako se ne varam, u Poljskoj. Svaka vaša primedba, svaka vaša težnja da nešto predočite, da ukažete na neke loše pojave ili bilo šta negativno što se dešava na toj društvenoj mreži dobija automatski odgovor – sve je po našoj regulativi, sve je po našim pravilima i vi do pre nekoliko godina je bilo malo drugačije. Imali su oni ovde neke svoje predstavnike i mogli ste da reagujete na određene situacije. Međutim, nekoliko godina unazad njihovo predstavništva, ako se ne varam, za Srbiju je u Poljskoj i podržavam vas. Insistirajte na tome da komunicirate sa tom i sličnim kompanijama kako bi svoje poslovanje, da se ne lažemo, svi oni posluju ovde u Srbiji, upodobili sa našim zakonima i regulativom. Hvala vam.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana na društvenim mrežama čini mi se više nego ikada možemo biti svedoci pojačane aktivnosti neodgovornih, rekao bih, i zlonamernih pojedinaca, antivaksera ili kako već sebe nazivaju, koji šire po društvenim mrežama i ne samo po društvenim mrežama lažne vesti, šire paniku, ja bih rekao, i usmeravaju svoju mržnju i bes prema onima koji su se vakcinisali ili koji žele i imaju nameru da se vakcinišu.

Na društvenim mrežama inače šire razne lažne vesti, ali ovo o čemu večeras pričam moramo odvojiti uobičajenih lažnih vesti, jer se direktno tiču zdravlja i života ljudi. Naime, pozivima ljudima da se ne vakcinišu, jer će, kako kažu, citiram „vakcinisanjem će postati laboratorijski miševi na kojima se izvode eksperimenti o da ljudi ne umiru u stvari od Kovida 19 već od nečega drugog“ jesu zaista opasni pozivi koji će koštati živote mnogih ljudi.

Na svoju veliku žalost sam poznavao na desetine i desetine ljudi koji su preminuli od posledica Kovida 19. U gradu iz koga dolazim svakoga dana po neko izgubi život zbog Kovida 19. Pre nekoliko dana, pre nedelju dana, čak osam osoba u jednom danu. Svakako da mogu da razumem da se neko ne slaže sa političkim mišljenjem našim, da neko navija za neki drugi tim, ali zaista ne mogu da razumem tu vrstu neodgovornosti, neozbiljnosti i rekao bih zlonamernosti.

Naime, ja bih čak rekao da je ovaj poziv da se ljudi ne vakcinišu i ovo širenje panike u stvari ništa drugo nego krivično delo protiv javnog reda i mira koje u Krivičnom zakoniku u članu 343. glasi – ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku ili teže narušavanje javnog reda i mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija, koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Stav 2. ovog člana zakona kaže – ako je delo iz stava 1. učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ne vidim ovde ministra policije, ali evo možete vi predsednice Vlade ili ministarka pravde da odgovorite – kada će se početi sa primenom ovog člana zakona i kada će se stati na put ljudima koji neodgovorno, neozbiljno pokušavaju, ne da ruše državu, nego pre svega da sruše zdravlje naše nacije?

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministre, apelujemo već godinu dana, godinu i jače. Što više mi apelujemo na ljude da uvažavaju struku, da se vakcinišu, da poštuju mere toliko su ovi uporniji na društvenim mrežama.

Zato podržavam stav ministarke pravde i podrška za taj dopis tužilaštvima nadležnim kako bi reagovali i krenuli da procesuiraju te neodgovorne i neozbiljne ljude. Hvala.

Moje sledeće pitanje je upućeno ministru Selakoviću i možda ministarki Matić.

Naime, od sedmog do 13. marta ove godine, Dragan Marković Palma je vodio delegaciju, u kojoj sam i ja bio član, koja je putovala u Egipat i tamo smo imali sastanke sa guvernerom regije Crvenog mora, generalom Amrom Hanafijem, sa guvernerom regije GIZ-a, regija koja ima više od deset miliona stanovnika, generalom Abdulahom Hafezom i sa poslanicima u senatu Egipta, a naravno i sa zamenicom ministra turizma, gospođom Gadom Šalabi.

Zamenica ministra turizma je pokazala otvorenost za jačanje saradnje u oblasti turizma i to u oba pravca, kako povećanja broja turista iz Srbije u Egiptu, ali je takođe izrazila želju da se poveća značajno broj turista koji bi dolazili u Srbiju. Naime, Egipat je zemlja od 106 miliona stanovnika, pa neka i 50 hiljada njih godišnje dođe veoma bi značilo Srbiji.

Ono što je ona navela kao prepreku u tom procesu saradnje jeste izuzetno komplikovana i dugotrajna procedura dobijanja vize za egipatske državljane. Naime, juče smo ovde, samo u maloj sali ovog doma, imali sastanak grupe prijateljstva Srbija-Egipat kome je između ostalog prisustvovao i Nj.E. ambasador, gospodin Alguvejli i on je takođe istakao taj problem u procesu privredne saradnje i procesu saradnje u oblasti turizma.

Moje pitanje, naravno svesni smo naših obaveza u procesu pristupanja EU i naše obaveze se odnose, između ostalog, i na vizni režim prema trećim zemljama, ali moje pitanje je da li možemo iznaći način da olakšamo tu proceduru, da građani Egipta mogu dobijati na brže i efikasnije neke grupne vize za koje bi garantovalo eventualno Ministarstvo turizma Egipta ili turističke organizacije Egipta ili turističke agencije i da na taj način pomognemo i pospešimo saradnju, turističku saradnju između naše dve države? Hvala.

Govorio sam o viznom režimu, nisam govorio o oslobađanju od viznog režima, o uspostavljanju bezviznog režima između Egipta i Srbije, već sam govorio pre svega o pojednostavljenju procedure uz neke garancije sa druge strane, kako egipatski državljani ne bi čekali 20 ili čak 40 dana za dobijanje vize, što komplikuje taj proces uspostavljanja turističke saradnje.
Verujte mi, vi ste, ministarka Matić, rekli da više naših turista ide u Egipat. Tako je, ali koliko se mi divimo crvenom moru, pustinjama i piramidama, verujte, dolazili su i kod nas u Jagodinu u uzvratnu posetu naši prijatelji iz Egipta, oni se jednako dive našim rekama, našim šumama, našim planinama. Kada vide sneg na Kopaoniku i Tari, to je za njih jedan prizor koji ih oduševljava. Verujte mi da bi rado dolazili i egipatski turisti u Srbiju. Još jednom kažem, to je zemlja sa 106 miliona stanovnika. Neka njih 50.000 godišnje dođe u Srbiju, to je velika stvar za turizam u Srbiji i turističku ponudu.
Tako da, moj apel je bio u pravcu da se nađe rešenje koje neće narušiti naš vizni režim, koje neće narušiti naše obaveze, a opet negde naći model i modus da se pojednostavi dobijanje viza za egipatske državljane. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas pričamo o tri amandmana na zakon o kome smo pričali u načelu u utorak, o Zakonu o klimatskim promenama.

Ta tri amandmana su tehnička i vezana su za detaljnije preciziranje teme, odnosno materije koju tretiraju. Sama činjenica da je Vlada i nadležno ministarstvo prihvatilo taj amandman i da će ti amandmani postati sastavni deo ovog zakona govore o tome da su amandmani bili svrsishodni.

Ja sam u utorak rekao da ćemo mi iz JS podržati ovaj zakon u Danu za glasanje jer je to jedan dobar zakon koji tretira ne samo sadašnjost, već i budućnost naše zemlje.

Naime, Frensis Bejkon je svojevremeno rekao - Priroda će biti poražena samo ako poštujemo njene zakone. Odnosno, svaki put kada čovek pomisli da može da ignoriše zakone prirode, priroda mu žestoko uzvrati. Naravno, u prirodi ne postoji odmazda ili kazne, već postoje posledice i klimatske promene uzrokovane antropogenim faktorom upravo jesu posledica preterane, prekomerne emisije gasova sa efektom staklene bašte, a ne neki hir ili odmazda prirode.

Naravno, ovde bih citirao jednu mudru izjavu ili misao Crvenog Oblaka, poglavice Sijuksa, naroda koji su svakako znali da žive u skladu sa prirodom, a to je da onda kada čovek bude posekao i poslednje drvo, kada bude ulovio i poslednju ribu, kada bude zagadio i poslednju reku, tek tada će shvatiti da ne može da jede novac. Naravno, mi ovde moramo naći neku meru, neki sklad između privrednog rasta i razvoja i očuvanja životne sredine.

Mi iz JS zaista smatramo da je jedan od najvažnijih prioriteta Srbije danas naravno privredni razvoj i napredak, ali takođe smatramo i da je očuvanje životne sredine jedan od prioriteta. Takođe smatramo da ova dva prioritetna cilja ne moraju i ne treba da budu suprotstavljeni jedni drugima.

Ovaj zakon upravo treba da stvori pravni okvir, da obezbedimo privredni razvoj, a da pri tome ne ugrozimo kvalitet životne sredine, ali takođe stvara i pravni okvir da čuvanjem prirodne sredine ne zaustavimo i ne ukočimo privredni razvoj.

Osim mera smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte o kome sam pričao u utorak, naravno da jedan od važnih elemenata borbe protiv klimatskih promena jeste i očuvanje šuma.

Naime, šume jesu najveći potrošač ugljen-dioksida, najzastupljenijeg gasa sa efektom staklene bašte i naravno najveći proizvođači kiseonika. Šume su posle pustinje najzastupljeniji ekosistem na našoj planeti, u kopnenom delu naše planete. One danas zauzimaju prostranstvo negde oko četiri milijarde hektara ili 28% ukupne kopnene površine naše planete.

Što se tiče Srbije, pošumljenost je negde oko 29-30%, a prostorni plan Republike Srbije definiše da bi optimalno bilo negde oko 41% šumskih površina.

Ono što je bitno reći je da su istraživanja pokazala da bukova šuma, koja je kod nas i najzastupljenija, godišnje osim što da negde oko 9,6 tona suve mase po hektaru, daje i četiri tona kiseonika po hektaru godišnje i zato je jako važno očuvati naše površine pod šumom. Naravno, godinama, decenijama i vekovima unazad šume su sečene svuda u svetu, što za potrebe stvaranja novog poljoprivrednog zemljišta, što za potrebe ogreva, što za potrebe gradnje itd, tako da se danas u svetu godišnje poseče negde oko 16 miliona hektara šuma. Danas je u Evropi šumski kompleks smanjen za 70%, u Brazilu za 40%, a, recimo, na Filipinima za 30%.

Čitajući putopise iz davne prošlosti kroz Šumadiju, kroz Srbiju, gde su rekli da danima karavani prolaze kroz šume i ne vidi se sunce od gustih krošnji, svesni smo da danas ta situacija nije takva i da je potrebno voditi računa o očuvanju i proširenju šumskog fonda.

Možda tu negde mi iz Jedinstvene Srbije vidimo i šansu kroz pošumljavanje, i to ne samo kroz pošumljavanje ono što je obaveza i što radi „Srbijašume“ i država, već kroz neku vrstu društvenog aktivizma. Nažalost, moram da primetim da se danas društveni aktivizam najčešće sveo isključivo na politički aktivizam i u tom smislu, nažalost, mi pokrete gorana, izviđačke pokrete i ekološke pokrete imamo sve manje, odnosno ekološki pokreti su se sve češće transformisali u političke organizacije, odnosno umesto društvenog aktivizma bavili su se političkim i aktivizmom koji je samo deo tog društvenog aktivizma.

U tom smislu, ministarka, možda ne bi bilo loše da vaše ministarstvo u saradnji sa, na primer, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, napravite neku akciju kojom ćete podstaći škole da osnivaju i organizuju učenike i đake u one nama dobro poznate izviđače, da stvaraju neke ekološke sekcije i organizacije i da se bave pošumljavanjem. Ali, zaista ne bismo efekat imali samo time što bismo pošumljavali naše površine, već bi pre svega imali efekat u tome što bi povećali tu ekološku svest među našim mladim generacijama, među učenicima. Ta ekološka svest nam je svima preko potrebna ako vidimo prizore i scene koje možemo videti u vreme poplava ili nakon poplava naših reka, na branama, gde vidimo gomilu otpada, plastičnih flaša, itd.

Nije samo ugljendioksid jedan od tih gasova sa efektom staklene bašte, tu je i metan. On nastaje ne samo sagorevanjem fosilnih goriva, javlja se i na neuređenim deponijama, u poljoprivredi i na mnoge druge načine se emituje u atmosferu.

Zato što je obrazovanje deponija po nekim najsavremenijim tehnologijama jako važno za smanjenje, između ostalog, i emisije metana, mi smo, recimo, u Jagodini 2008. godine, u saradnji sa „Porr-om“ napravili regionalnu deponiju na lokaciji Gigoš, kapaciteta 1,5 milion tona otpada i time smo znatno poboljšali ekonomsku situaciju ne samo u Jagodini nego u čitavom regionu. Mi tu nećemo stati. Mi sada planiramo da izmestimo i staru deponiju, koja se nalazi blizu predgrađa Jagodine i time ćemo učiniti Jagodinu ekološki dobrom sredinom.

Mi imamo i sistem za prečišćavanje otpadnih voda koji ćemo sada unaprediti zbog svoje zastarelosti, tako da se zaista trudimo kao sredina da poboljšamo kvalitet životne sredine da on bude na jednom evropskom nivou.

Ekologija podrazumeva da živimo u skladu sa prirodom i da negujemo i čuvamo prirodu i prirodne zakone. Što se tiče tih gasova sa efektom staklene bašte, moram da primetim da se u Srbiji godišnje odbaci oko 900 hiljada tona hrane, na primer, da od toga 500 hiljada tona bude na deponijama, a da ta hrana, taj otpad hrane pravi na godišnjem nivou emisiju gasova sa efektom staklene bašte koliko ih pravi za godinu dana i šest do sedam hiljada vozila na motorni pogon.

Ekologija je zaista važna tema današnjice, ne samo u svetu već i kod nas, i zbog važnosti te teme, zbog važnosti ovog zakona, zbog kvaliteta ovog zakona, mi iz Jedinstvene Srbije ćemo u danu za glasanje podržati i ovaj zakon, u koji su inkorporirani i ovi amandmani o kojima danas pričamo, tako da računate na našu podršku. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o klimatskim promenama, o zakonu koji stvara pravni okvir za izradu sistema koji će dovesti do smanjenja emisije gasova sa efektom "staklene bašte" koji će dovesti do izrade planskih i strateških dokumenata koji će tretirati ovu temu i temu adaptacije na klimatske promene, o zakonu koji, na kraju krajeva, uvažava međunarodne obaveze koje je Srbija prihvatila ratifikovanjem Pariskog sporazuma, Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama i Kjoto protokola. Govorimo o zakonu koji će u budućnosti promeniti filozofiju poslovanja i privređivanja u našoj zemlji, o zakonu koji otvara široki prostor za razvoj, za snažni razvoj tzv. "zelene privrede".

Obzirom da jedna od strateških političkih načela kojim se rukovodimo mi iz JS, a to je stvaranje snažnog temelja za dobru i kvalitetnu budućnost naših pokolenja, ta dobra i kvalitetna budućnost neće biti, neće postojati ukoliko ne vodimo računa o tome i kakvu ćemo životnu sredinu i kvalitet životne sredine ostaviti tim budućim pokolenjima. Obzirom da tu temu upravo ovaj zakon tretira, mi ćemo u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Otkako postoji planeta Zemlja postoje klimatske promene, pa je bilo perioda jako tople klime, recimo u Mezozoiku trias jura kreda bilo je i perioda hladne klime tzv. "ledenih doba" kao što je bilo u Pleistocenu, ali sve te klimatske promene su bile uzrokovane pre svega astronomskim i prirodnim faktorima i te klimatske promene su bile jako duge, merene milionima, desetinama i stotinama miliona godina i te promene svakako nisu bile vidljive sa stanovišta jednog ljudskog života, jednog ljudskog veka.

Međutim, mi stariji koji imamo malo više godina danas često želimo da poredimo i pravimo razlike i vidimo razlike između klime kakva je bila kada smo mi bili mladi i današnje klime, pa često kažemo "u naše vreme, u vreme našeg detinjstva zime su bile sa mnogo više snega, bile su mnogo hladnije". Danas su zime mnogo blaže, sa mnogo manje snega. Danas su mnogo češće poplave, mnogo su duži i češći periodi suša i ta poređenja u stvari nam govore da mi imamo danas prisutne klimatske promene koje se mogu videti i za ljudskoga veka. Te promene svakako nisu uzrokovane prirodnim procesima i astronomskim faktorima, već su isključivo prouzrokovane ljudskom aktivnošću.

Upravo tom ljudskom aktivnošću u zadnjih 140 godina od Prve industrijske revolucije, od početka masovne primene parne mašine Džejmsa Vata u industriji, u saobraćaju i daljim razvojem industrije i saobraćaja došlo je do situacije da temperatura na planeti Zemlji u zadnjih 140 godina poraste za jedan stepen Celzijusov.

Taj porast je u pojedinim delovima zemlje i viši, u drugim niži, ali ukoliko se ništa ne promeni i ukoliko bi planeta nastavila, odnosno emisija gasova sa efektom "staklene bašte" se nastavila ovim tempom, bez restriktivnih politika u tom smislu, prognoze su da bi dočekali kraj ovog veka sa temperaturom koja bi bila za četiri stepena veća od temperature u Preindustrijsko doba. To je prosek, opet kažem neki delovi planete bi bili više zagrejani, drugi manje.

Ono što bi bila posledica tog procesa svakako jeste, između ostalog, i otopljavanje leda u polarnim oblastima i leda na glečerima, visoko na planinama. U polarnim oblastima otopljavanje leda, recimo na Grenlandu, bi moglo usled priliva velike količine slatke i hladne vode da zaustavi toplu Golfsku struju, što bi dovelo do velikih poremećaja u Atlantskom, u evropskom delu Atlantika, a znamo da odatle dolaze vazdušne mase preko čitave Evrope i najviše utiču na klimu čitave Evrope.

Naravno, topljenje glečera i lednika bi dovelo do podizanja nivoa mora. Sam četvrti Izveštaj i Zaključak međuvladinog panela o klimatskim promenama kaže, ima i optimističnu i pesimističnu prognozu, pa ova optimistična kaže da će do kraja veka temperatura na planeti porasti za 1,8 stepena Celzijusovih, odnosno u rasponu od 1,1 do 2,9% Celzijusovih, a ona pesimistična kaže da će to biti četiri stepena, da će se kretati od 2,4 do 6,4 stepena u zavisnosti od pojedinih delova planete.

Ono što je jako važno reći jeste da je emisija gasova sa efektom "staklene bašte", odnosno samo emisija ugljen-dioksida koji je najvažniji od tih gasova u zadnjih 250 godina povećana je za 35%. Samo u periodu od 10 godina, od 1995. godine do 2005. godine povećana je za skoro 7% i to je nezabeleženi rast koncentracije ugljen-dioksida ikada.

To je naravno ujedinilo planetu i otuda ovi strateški dokumenti o kojima smo pričali i Okvirna konvencija UN i Kjoto protokoli, Pariski sporazum, to je ujedinilo čitav svet u borbi za smanjenje emisije gasova sa efektom "staklene bašte".

Gde je tu Srbija? Prognoze kažu da će Srbija kontinuirano u narednim godinama, da će se u Srbiji kontinuirano u narednim godinama povećavati temperatura za 0,04 stepena Celzijusovih, godišnje, odnosno da bi opet negde tamo krajem veka došlo do povećanja od skoro četiri stepena Celzijusovih. To povećanje bi bilo poprilično ujednačeno u čitavoj Srbiji, možda nešto više u Podunavlju i istočnoj Srbiji, a manje u ostatku.

Međutim, te klimatske promene bi dovele i do velikih. Prognoze su, naravno, naučne prognoze su da bi doveli do velikih poremećaja u količini padavina, da bi recimo Vojvodina po nekim prognozama imala nešto neznatno veću količinu padavina, ali da bi se padavine u ostatku Srbije, naročito u jugozapadnoj Srbiji smanjile čak 10 do 15%.

Sve ovo o čemu pričamo naravno ima i implikacije i na ljude i na prirodni sistem i zato ovaj zakon i mi danas govorimo, ne samo o težnji da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, već govorimo i o adaptaciji na klimatske promene. Adaptacija na klimatske promene jeste neka vrsta smanjivanja osetljivosti prirodne zajednice i ljudske zajednice na klimatske promene.

Ono što je bitno da kažemo jeste da smo svedoci učestalih vremenskih neprilika usled tih klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, pa i u Srbiji i vi ste sami rekli ministarka da od 2000. godine do danas štetu koju je Srbija imala od suša, ali i od poplava dostiže vrednost od nekih sedam milijardi dolara. Jako je važno zato da mi danas imamo pred nama i raspravljamo o zakonu koji će pokušati da da doprinos ovog globalnoj pojavi.

Naime, znate za onu ekološku devizu – radi lokalno, misli globalno. Svaka država pojedinačno, daće u zbiru jedan pozitivan rezultat. Naravno da Srbija nije tu ni najveći uzročnik klimatskih promena, da tu ima država koje mnogo više utiču na to, ali prosto svako da da svoj doprinos i imaćemo situaciju da ćemo poboljšati kvalitet vazduha, smanjiti koncentraciju ugljendioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte.

Naravno, kada bi čitav svet u ovom trenutku uspeo da obuzda, da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, te promene mi ne bismo videli bilo kakva poboljšanja trenutačno, jer ranije emisije tih gasova bi i dalje uticale na to da se nastavlja sa klimatskim promenama. Ali, naravno, jednom taj proces vraćanja stanja, odnosno situacije u prirodi u prvobitno stanje mora krenuti. Što pre, to bolje.

Ovaj zakon rekoh i kao što sam rekao stvara pravni okvir za izgradnju sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovaj zakon definiše i izgradnju, s obzirom da je potrebno vreme i da je ovo sve čitav proces i kada je u pitanju smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali i kada je u pitanju adaptacija na klimatske promene.

Jako je važno što ovaj zakon definiše i planske dokumente koji će dovesti do željenih ciljeva, da definiše strategiju koju ćemo raditi vezano za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali podrazumeva i akcioni plan i program za adaptaciju na klimatske promene itd.

Ovaj zakon takođe predviđa i to je jako važno, predviđa da sve ostale druge sektorske politike moraju biti usklađene sa ovim ciljem koji proklamuje ovaj zakon, a to je smanjenje gasova sa efektom staklene bašte. Mislim da će sve sektorske politike u narednom periodu morati da urade i svoja zakonska rešenja, ali i svoja planska akta, da tako kažem, koja bi tretirala ovu materiju.

Ovaj zakon predviđa i monitoring emisije gasova sa efektom staklene bašte, što je dobro i to će raditi Agencija za zaštitu životne sredine i mi ćemo, naravno to kao aktivnost podržati. Zakon naravno podrazumeva i jednu celokupnu, sveukupnu borbu za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ovaj zakon, još jednom rekoh, tretira niz aktivnosti koje će se sprovesti za poboljšanje kvaliteta životne sredine, za poboljšanje kvaliteta života, ne današnjih, već i budućih generacija i zbog toga što je ovaj zakon takav da tretira materiju koja će se ticati budućnosti naše dece, naraštaja itd. mi ćemo u danu za glasanje, kao poslanička grupa JS ovaj zakon podržati. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, danas raspravljamo o vašem izveštaju, o Iizveštaju Komisije za zaštitu konkurencije za 2019. godinu.

Jedinstvena Srbija smatra da ste vi, odnosno to nezavisno regulatorno telo važan kontrolni činilac u funkcionisanju našeg domaćeg tržišta i zbog toga će naša poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje glasati za ovaj vaš izveštaj.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je konkurencija neka vrsta tržišne utakmice, nadmetanja, rivalitet između pojedinaca, preduzetnika, između privrednih subjekata za što bolji položaj na tržištu, za stvaranje što većih prihoda, za pridobijanje novih kupaca, za jednostavno nadmetanje i borba za poslovne interese tih privrednih subjekata.

Naime, slobodno tržište mora biti prostor gde ima mesta za sve, a koliko će ko od tog prostora imati mora zavisiti, pre svega, od menadžerskih, preduzetničkih sposobnosti, od inovativnosti, kvaliteta, cene i mnogih drugih faktora.

Suprotno stanje od konkurentnog tržišta jeste monopol. Monopol je stanje na tržištu gde na jednoj strani, na strani ponuđača, imate jednog prodavca koji u poziciji u kojoj jeste ima najveći uticaj i na formiranje cene i na kvalitet proizvoda. Na drugoj stran je više kupaca, koji, nažalost, zbog takve situacije nisu u stanju da biraju ponuđače, niti da bitno utiču na cenu i na kvalitet. Jednostavno, monopolistička situacija na tržištu podrazumeva maksimalizaciju profita monopoliste.

Komisija za zaštitu konkurencije je osnovana 2006. godine sa osnovnim zadatkom da se stara o zaštiti konkurencije, odnosno o zaštiti slobodnog tržišta.

Iako je ovakav način regulisanja tržišta putem nezavisnog regulatornog tela, hajde da kažemo, relativno nov za nas ovde u Srbiji, takav način regulisanja nije nov u svetu. Negde kamen temeljac toga, početak toga jeste bio 1911. godine, kada je čuveni Rokfelerov „Standard Oil“ razbijen na čak 34 kompanije.

Danas ta regulatorna tela u svetu imaju veliku moć. Kolika je moć, recimo, antimonopolske Komisije EU pokazuje nam i slučaj iz 2017. godine, kada je ta antimonopolska Komisija EU kaznila firmu „Alfabet“, vlasnika „Gugla“ za, ako se ne varam, rekordnih 2,42 milijarde evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja.

Kažem, kod nas je Komisija formirana 2006. godine, u okruženju su takva tela formirana ranije. Recimo u Češkoj i Mađarskoj 1991. godine, u Rumuniji i Sloveniji, ako se ne varam, 1997. godine.

Od 2006. godine do danas mi možemo izneti i primedbe i pohvale u radu Komisije za zaštitu konkurentnosti i neki narodni poslanici su pričali o tome, ali ono što bih ja ovde naveo jeste da je Komisija za zaštitu konkurentnosti nezavisno regulatorno telo koje je dobilo pozitivan izveštaj od Evropske komisije koja prati vaš rad kroz Poglavlje 8 u procesu pristupanja Srbije EU, što je, takođe, važno i bitno.

Koliko je veliki značaj fer konkurencija na nekom tržištu upravo nam govori i definicija Evropske komisije koju sam maločas spomenuo, koja kaže da konkurencija omogućava efikasnu upotrebu ograničenih društvenih resursa, omogućava veći i brži tehnološki razvoj, inovacije, niže cene, veći kvalitet, raznovrsnost proizvoda i, na kraju krajeva, ono što je najvažnije, povećava produktivnost.

Direktna posledica konkurentskog tržišta jeste jeftinija roba većeg kvaliteta za kupce i to je ono što je najvažnije.

Naravno, svako ko se bori na tom slobodnom tržištu, svako od tih konkurenata teži da osvoji što veći prostor na tržištu, što je i prirodno, po mogućstvu da dostigne taj status monopola, jer trka na tržištu jeste u krajnjoj liniji trka za profit, pa je samim tim i ta antimonopolska borba neka večita borba, rekao bih, mačke i miša.

Ono što je bitno reći jeste da vi radite po Zakonu o zaštiti konkurencije i da prepoznajete dva različita oblika povrede konkurencije. To su restriktivni sporazumi i zloupotreba dominantnog položaja.

Vi ste u 2019. godini odradili puno predmeta, negde oko 80 predmeta, ali što se tiče povrede konkurencije, tu ste završili tri predmeta vezana za restriktivne sporazume i sedam predmeta vezanih za zloupotrebu dominantnog položaja.

U javnosti smo mogli čuti više vaših reakcija na te negativne pojave narušavanja slobodnog tržišta. Poznata je i ona vaša reakcija na najveće uvoznike, distributere i prodavce sportske obuće koji su se, naravno, međusobno dogovarali o ceni te sportske obuće koja je bila višestruko, neverovatno bih rekao, veća od nabavne cene tamo gde se ta sportska obuća radila u zemljama kao što su Vijetnam, Bangladeš itd. Vi ste te privredne subjekte tada kaznili sa nešto više od 45 miliona dinara. Ipak, najveća takva vaša sankcija bila je kada ste reagovali na zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu sladoleda i kada ste firmu koja je izvršila tu povredu, ne bih sada pominjao ime, kaznili sa skoro 302 miliona dinara ili sa 2,8 miliona evra.

Što se tiče rada Komisije, javnost često misli da vi utičete, odnosno postavljate relaciju između vaše Komisije i konkurenata, što jednostavno nije tako. Ljudi teško prihvataju da monopol sam po sebi nije kažnjiv, već da je kažnjiva samo zloupotreba tog monopola, odnosno vaš zadatak je da se starate o postojanju jednakih uslova za sve i pružanju šanse konkurentima da, na osnovu svojih sposobnosti, zauzmu određeni deo prostora na tom tržištu, odnosno Komisija nema, kako bih rekao, tu robinhudovsku ulogu da štiti male od velikih. To nije posao Komisije. Posao Komisije jeste da stvori iste uslove za sve, a kako će se ko snaći na slobodnom tržištu, to je, praktično, stvar koja zavisi od sposobnosti privrednih subjekata.

Naravno, svako ograničenje i povreda konkurencije dovodi do negativnih pojava kao što su gušenje inovacija, kao što je zatvaranje tržišta za druge učesnike, naročito one manje i takva situacija može obuhvatiti čitave grane i sektore privrede, industrije itd, ali, ono što je bitno, nema razvoja privrede, guše se mala i srednja preduzeća tako i, jednostavno, sve stagnira.

Možda najbolji primer tih negativnih pojava na tržištu jeste i može se ilustrovati kroz dogovaranje ponuđača u postupku javnih nabavki i to spada u jedan od najtežih oblika povrede konkurencije. Naravno, opet na kraju kupac je taj koji trpi najveće konsekvence takvih pojava.

Mi iz Jedinstvene Srbije svakako podržavamo borbu protiv takvih negativnih tržišnih aktivnosti, da tako kažem.

Ono što bih rekao jeste da ne postoji ni jedna tržišna ekonomija na svetu koja u nekom segmentu nema ograničenje konkurencije, samo je pitanje kada će se to ograničenje otkriti i kako će se sankcionisati.

Srbija nije ništa posebno u odnosu na druge takve države i na druga tržišta, odnosno, ono što sam hteo da kažem je da u Srbiji stepen ograničenja konkurencije nije ništa veći nego u nekim drugim čak razvijenijim tržištima i ekonomija sveta, a razlog tome je zato što imamo usaglašene svoje propise sa evropskim i, da kažem, svetskim zakonodavstvom u toj oblasti.

Ono što bih rekao jeste da vi imate neke instrumente, pomenuli smo kažnjavanje, ali nije cilj kažnjavanje. Cilj je da se tržište i konkurentnost na tržištu dovedu u red, da ono što je moj kolega narodni poslanik maločas rekao – konkurentnost u ekonomiji jeste kao demokratija u politici, i prosto, da se tu dovedu stvari kako treba.

Vi imate i druge mere, ne samo kazne, recimo, čak meru da se zabrani učestvovanje u javnim nabavkama ili neke druge aktivnosti u tržištu na određeni vremenski period, usled čestog povređivanja, da tako kažem, pravila ponašanja na tržištu.

Da rezimiram, mi iz Jedinstvene Srbije zalažemo se za funkcionisanje slobodnog tržišta, za stvaranje što veće konkurentnosti u našoj privredi i našem tržištu, jer na taj način preduzeća u našoj zemlji posluju i usmerena su na kvalitet, na kreiranje konkurentskih cena, na inovativnost, pa samim tim će vremenom biti konkurentni ne samo na domaćem tržištu, već i na inostranom tržištu i na taj način osnažićemo još više privredni i ekonomski razvoj naše države.

Iz ovih razloga poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće ovaj vaš izveštaj. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje sam želeo da postavim ministru Selakoviću. Obzirom da uvaženi ministar nije trenutno tu, postaviću pitanje predsednici Vlade.

Naime, juče na Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojen je Izveštaj o Kosovu i izvestilac za Kosovo, gospođa Viola fon Kramon zatražila je od Saveta EU i pozvala da se da zeleno svetlo za viznu liberalizaciju građana Kosova i apel je uputila zemljama EU koje nisu priznale nezavisnost naše južne srpske pokrajine.

Obzirom na stavove pomenute gospođe siguran sam da taj predlog za viznu liberalizaciju nije proizašao iz poštovanja Ustava Republike Srbije u kome stoji da su građani KiM u stvari građani Republike Srbije, pa je želela da ispravi nepravdu EU, pa da tom drugom delu naših građana da istu viznu liberalizaciju kakvu imamo mi u ovim drugim delovima naše zemlje.

Očigledno je da se vrši, odnosno da se stvara atmosfera pritiska ne samo na Republiku Srbiju, već i na evropske institucije i na članice EU koje nisu priznale Kosovo. Moje pitanje ide u pravcu – da li će naša diplomatija krenuti u jedan ofanzivni nastup u svim važnim i relevantnim evropskim institucijama i svetskim institucijama da objasni kako su ovakvi neodgovorni i loši potezi, izjave i odluke ne samo odstupanje od proklamovane statusne neutralnosti EU pregovaračkom procesu već direktno narušavaju sam pregovarački proces i negde, kako bih rekao, narušavaju i mir i stabilnost regionu. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje bih postavio gospodinu Lončaru. Naime, za neki dan navršiće se punih godinu dana od prvog slučaja zaražavanja kovidom 19 u Srbiji. Za proteklih godinu dana videli smo jednu divovsku borbu lekara, medicinskih sestara, nemedicinskog osoblja, protiv pošasti koja je zahvatila čitav svet, ne samo Srbiju. Država, ali i svi mi pojedinačno moramo i činimo sve da se nekako zahvalimo tim herojima današnjice za rešenost, odlučnost, postojanost u toj borbi.

Pre neki dan je u ovom visokom domu, recimo Dragan Marković Palma predsednik Jedinstvene Srbije rekao da će organizovati odlazak 1.100 radnika u Grčku i da je za to pribavio sredstva od donatora. To je svakako jedan mali jest pažnje o ljudima koji nesebično vode brigu o zdravlju naših građana.

Međutim, ovih dana u medijima možemo videti najavu pojedinih članova Kriznog štaba koji govore o neophodnosti pooštravanja mera za borbu protiv trenutne epidemiološke situacije, a usled povećanja broja zaraženih od korone. U ovim izjavama se pominje zatvaranje kafića, restorana i ugostiteljskih objekata koji u najvećoj meri poštuju propisane epidemiološke mere. Sa druge strane možemo videti, rekao bih neshvatljive prizore na Kopaoniku, na Zlatiboru, kao i tajne korona žurke u pojedinim noćnim klubovima.

Moje pitanje je – može li Krizni štab doneti mere koje će malo preciznije gađati glavne izvore zaraze, mere koje će biti malo više konkretizovane, a malo manje generalizovane i opšte? Naime, ugostiteljski objekti koji poštuju sve propisane epidemiološke mere postaju u neku ruku žrtve neodgovornog ponašanja na onim mestima koje svi mi danas prepoznajemo kao glavne izvore zaraze. Imam utisak da ako bi krizni štab donosio malo preciznije mere da bi rezultati u borbi bili još uspešniji, a da bi građani bili zadovoljniji.

Poštovani ministre Lončar, nadam se da će sutra Krizni štab doneti jednu mudru odluku koja će voditi računa o svim aspektima kako zdravstvenim, tako i o životu ljudi, radu i tako dalje.

Što se tiče JS borba za očuvanje teritorijalnog integriteta jeste jedan od najvažnijih borbi koju naša država vodi danas, naravno, uz podizanje ekonomije i očuvanja zdravlja ljudi. Znamo da nije usvojen izveštaj za Srbiju, ali smo pričali o izveštaju koji je juče usvojen za Kosovo gde su provučene neke stvari koje su neprihvatljive za Republiku Srbiju.

Postavio bih ovde pitanje ministru Ružiću. Naš obrazovni sistem je u prethodnih godinu dana bio pred velikim izazovom, izazovom funkcionisanja tog jako obimnog sistema u uslovima pandemije. Smatram da je taj sistem pokazao da je žilav. Taj sistem je pokazao da je adaptivan, prilagodljiv i da uz sve probleme naše škole postižu one proklamovane obrazovne ishode i ciljeve, a da naše škole nisu prepoznate kao mesta velikog rizika od zaražavanja. To je vrlo važno.

Ono što je trenutno veliki posao Ministarstva prosvete, pretpostavljam sada je vreme za to, to je priprema obrazovnog sistema za izvođenje završnog ispita, naravno i prijemnih ispita na fakultet, odnosno upis učenika u srednje škole i na fakultete. Moje pitanje prema vama jeste – u kojoj fazi je taj proces i šta Ministarstvo radi po tim pitanjima?

Kratko bih samo za ministarku privrede, gospođu Atanasković, kao iskusni privrednik, dugogodišnji, jako uspešan privrednik, imam jedno pitanje za vas. Holding fabrika kablova u Jagodini je već tri godine u procesu tzv. UPPR i fabrika kablova, znate da je decenijama bila zamajac razvoja ne samo Jagodine, Pomoravlja već čitave Srbije, baš kao što je to i „Prva petoletka“. Moje pitanje prema vama i vašem ministarstvu jeste – da li vaše ministarstvo prati situaciju vezano za trenutno stanje u fabrici kablova i da li postoji mogućnost pomoći za revitalizaciju te fabrike? Fabrika kablova i danas ima veliki potencijal, ima i dobar proizvodni program, ima nekoliko stotina zaposlenih ljudi.

Javnost u Jagodini je jako zainteresovana, jer nema stanovnika Jagodine kome neko ili ne radi ili nije radio u fabrici kablova. U tom smislu znamo da je fabrici likvidnost najveći problem i da li se radi na nekom od modela. Da li je to neki investicioni fond? Da li je to neka druga vrsta investiranja ili partnerstva kako bi se ta fabrika ponovo vratila na onaj put na kome je nekada bila. Hvala vam.

Hvala na iscrpljenim i temeljnim odgovorima. Četiri pitanja koja sam postavio, otprilike, pokazuju i četiri najveća izazova u kojima se u ovom trenutku nalazi država Srbija, a to je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i ta naša pravedna borba koju vodimo i koja je, naravno, pod velikim iskušenjima, ali je to borba koju moramo da nastavimo da vodimo i za šta se mi iz Jedinstvene Srbije jako puno zalažemo.
Druga stvar je, naravno, očuvanje zdravlja nacije i nalaženje tog optimalnog balansa između mera koje su neophodne da se sprovode kako bi očuvali zdravlje stanovništva i one druge stvari koja se zove normalni život, ekonomija, privreda i tako dalje.
Treća stvar koja je jako važna jeste, naravno, obrazovanje, koje je takođe bilo pod velikim izazovima u vreme kovida i mislim da smo uspešno prošli ovu godinu i da obrazovanje, jednostavno, nije smelo, hajde da kažem laički, pasti, iz prostog razloga što bi tada oštetili čitave generacije i mislim da smo i taj posao dobro obavili.
Naravno, četvrta važna stvar je i privreda i razvoj privrede i ekonomije. Mislim da su to prioriteti za koje će, naravno, država i od Jedinstvene Srbije dobiti maksimalnu podršku.
Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre Vulin, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri sporazuma: Sporazum o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji Srbije i Sjedinjenih Meksičkih Država i dva, rekao bih, sporazuma jako važna za bezbednost naše zemlje, a to su Sporazum sa EU o akciji i aktivnostima Agencije za graničnu i obalsku stražu, poznatije kao Fronteks, i Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o borbi protiv krijumčarenja ljudi, poznatije kao trafiking.

Sve ove tri tačke, makar za pomalo, poboljšavaju spoljno političku poziciju naše zemlje, poboljšavaju bezbednosnu situaciju naše zemlje i, naravno, razvijaju prosvetni, kulturni i sve druge aspekte saradnje sa drugim državama. Zato će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržati sva tri ova sporazuma.

Naravno, prva od ove tri tačke dnevnog reda jeste Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država o saradnji u sferama prosvete ili obrazovanja, kulture i sporta. Naime, Meksiko je u svakom smislu jedna velika država, ona ima nešto manje od dva miliona kilometara kvadratnih i po tome je na trinaestom mestu u svetu. Sa 125 miliona stanovnika, Meksiko je po veličini jedanaesta država u svetu. Prema BDP-u, Meksiko je četrnaesta globalna ekonomija sveta, a po paritetu kupovne moći nalazi se na jedanaestom mestu.

Prema podacima Svetske turističke organizacije, Meksiko je država koju najviše turista poseti u toku godine u Latinskoj Americi, a u svetu je po tom parametru na desetom mestu. Naravno da tome značajno doprinose i brojni prirodni i kulturni lokaliteti Meksika koje je UNESKO uvrstio u svoju svetsku kulturnu baštinu, a takvih je 31 lokalitet i po tome je Meksiko prvi u Americi, a na šestom mestu u svetu.

Naravno, najvažnije je da je Meksiko država koja nije priznala nezavisnost naše južne pokrajine Kosovo i Metohija. To je jedan od važnih razloga zašto trebamo i moramo da razvijamo saradnju sa Meksikom i sa državama poput Meksika.

Naime, Srbija kao ozbiljna država mora da uspostavlja najbolje moguće odnose ne samo zbog toga što Meksiko nije priznao Kosovo, već zato što u trenutnoj geopolitičkoj situaciji Srbija mora imati što bolje bilateralne odnose sa državama širom sveta.

Znate, u međunarodnoj politici nema ljubavi, samo interes. Srbija mora pronaći sve one države sa kojima deli zajednički interes ili bar sa kojima se interesi ne kose i širiti svaki oblik saradnje sa takvim državama, jer samo na taj način Srbija će jačati, putem te bilateralne saradnje, svoju geopolitičku poziciju i Srbija će moći jače, snažnije i bolje da nastavi svoju pravednu borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države.

Naravno, to je i način da jačamo i svoju ekonomiju i svaku drugu oblast društvenog života. Neko će reći Meksiko je daleko. Međutim, to je razmišljanje iz 19. veka. Danas, razvoj informacionih tehnologija, razvojem saobraćaja i transporta ne postoji nedostupno, nepristupačno i daleko mesto na planeti.

Država kao Meksiko je država velikog kulturnog nasleđa, ima preko 30.000 arheoloških lokaliteta, u Meksiku se govori čak 68 zvaničnih jezika. Meksiko je nekada bio zemlja Olmeka, Asteka i Maja, a danas je najmoćniji predstavnik Latinske Amerike. Meksiko je zemlja koja ima i razvija snažan svoj obrazovni sistem, kao neko ko se bavi obrazovanjem, pratio sam i to. Meksiko ima obavezno osnovno obrazovanje u trajanju od šest godina, od šeste do 12 godine života dece, ima srednju školu u trajanju od tri godine, ima dve vrste srednjih škola, ima primariju, tzv. srednje stručno obrazovanje i ima sekundariju ili srednje stručno obrazovanje i preparatoriju, to je srednja škola koja školuje učenike za i priprema ih za fakultet i univerzitet.

Univerziteti Meksika i fakulteti prate tradiciju svog severnog suseda SAD i dobro su kotirani na svetskim listama univerziteta. Meksiko je država izuzetno jakih medija. Meksiko je država i sporta, naročito, fudbala. Sve ovo pomenuto ide u prilog sporazumu između Meksika i Srbije, putem razmene učenika i studenata, pomoću naučne, prosvetne, kulturne saradnje, jačaćemo i političke i ekonomske veze sa ovom zemljom koja možda jeste kilometrima daleko, ali po mentalitetu jako bliska.

Meksiko ima Čičanicu, Teotihuan, Palenku, Srbija ima Gračanicu, Studenicu, Manasiju, Sopoćane. Srbija ima Ivu Andrića, Meksiko ima Oktavija Paza. Meksiko ima marijače, ima Karlosa Santanu. Srbija ima foklor, ima Gorana Bregovića. Meksiko ima jako poznate tevenovele, ali bogami u poslednje vreme i srpska produkcija ubrzanim korakom stižete tu meksičku, imamo naravno i razvijenu filmsku industriju. Tako da Srbija i Meksiko imaju jedni drugima šta da ponude i to ne samo u oblastima koja tretira ovaj sporazum, već i u brojnim drugim oblastima, kao što je ekonomija, kao što je spoljna politika itd.

U svakom slučaju i ovaj sporazum je dobar i pričajući o ovakvim sporazumima uvek smo naglasili da mi iz JS smatramo da svaki od ovakvih sporazuma po malo, makar za milimetar jača spoljnopolitičku poziciju Srbije u svetu i zato ćemo ovaj sporazum podržati.

Drugi sporazum koji je danas na dnevnom redu jeste Sporazum sa EU, o akcijama i aktivnostima Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu, poznatije kao Fronteks. Taj sporazum je potpisan ako se ne varam novembra prošle 2019. godine i mi danas trebamo da potvrdimo taj sporazum. Ovaj sporazum naravno omogućava Fronteksu da pomaže Srbiji u upravljanju granica prema državama EU, da sprovodi zajedničke akcije, da organizuje zajedničke operativne timove i da vrši sve te aktivnosti sa kojima se država Srbija složi.

Naravno da je ovo važno, jer pričali smo skoro o Sporazumu sa Severnom Makedonijom o ilegalnom prelasku migranata. Ova tačka vezana je i sa sledećom tačkom dnevnog reda, a to je Sporazum sa Severnom Makedonijom o sprečavanju trgovinom ljudima, jer jedna i druga aktivnost vrlo često su vezane za granične prelaze, za ilegalne prelaske granica i zato svaka pomoć u kontroli granica i sprečavanju ovakvih neželjenih aktivnosti jeste poželjna i dobro za državu Srbiju.

Migrantska kriza kao što je već rečeno traje i dalje. Nije onog intenziteta kao što je bila 2015. godine, ali svakako da i dalje traje i da u tom smislu ovakva saradnja između naših vlasti i Fronteksa jeste vrlo značajna, pogotovo ako imamo u vidu da je od 2015. godine do danas preko Srbije prešlo više od milion migranata i ako imao u vidu činjenicu da u 19 prihvatnih centara danas u Srbiji boravi oko šest hiljada migranta, od čega je 660 dece.

Naravno, da ovaj sporazum jeste pre svega bezbednosni sporazum ali je i sporazum koji ima uticaj i na ekonomiju i na druge segmente društva ali svakako sporazum sa EU, svaka vrsta sporazuma sa EU pomalo, kako da kažem, približava Srbiju EU, tom cilju koji smo proklamovali u našoj zvaničnoj politici.

Što se tiče treće tačke dnevnog reda, sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o sprečavanju trgovine ljudima, trgovina ljudima je veliki globalni svetski problem. Prema definicije UN to znači vrbovanje, prevoz, transfer, smeštaj ili prihvat lica, upotrebom pretnje ili upotrebom sile a u svrhu eksploatacije. Razlozi pojave su različite pored ličnih pojedine osobe, posebno žene u položaju trafikinga, dolaze iz razloga nezaposlenosti, siromaštva, nedostatka obrazovanja i tako dalje. Godišnje u svetu oko dva miliona i 400 hiljada ljudi postaju žrtve trgovine ljudima, a trgovci ljudima godišnje ostvaruju profit od preko tri milijarde dolara.

Novi izveštaj Međunarodne organizacije za migracije pokazuje da 120.000 žena svake godine biva trafikovano u zemlje EU i najveći broj od tih 120.000 u EU ulaze preko Balkana. Šta to znači? To znači da su Srbija i Makedonija zemlje u kojima žrtve trafikinga budu u tranzitu, ali ne samo u tranzitu osim što su tranzitne često su i Srbija i Makedonija i države destinacije ali i države porekla žrtava trafikinga.

Samo da kažem da je u Srbiji 2018. godine identifikovano 76 žrtava trgovine ljudima, od čega su čak 34 žene i 18 deteta. Najčešće kada su u pitanju žene to su državljani stranog porekla iz Moldavije, Rumunije i Ukrajine. Država Srbija je rešila da trafiking ili trgovinu ljudi kroz svoje pravne okvire, naime, član 388. Krivičnog zakona tretira ovo pitanje, a taj član 388. je inkorporiran i u Zakon o sprečavanju trgovine ljudima gde se u tački 4. gde se taksativno navode krivična dela koja tretira taj zakon, u članu 4. tačka 17) jasno i precizno se navodi i trgovina ljudima kao krivično delo.

Država Srbija je uradila još dosta toga po pitanju sprečavanja trgovine ljudima. Naime 2017. godine usvojena je Strategija borbe za sprečavanje trgovine ljudima. Te 2017. godine je formiran i Savet za borbu protiv trgovine ljudima. Rekoh, trgovina ljudima je globalni fenomen i pogađa sve zemlje, ne samo siromašne, ne samo zemlje u teškoj ekonomskoj situaciji koje su najčešće zemlje porekla žrtava trafikinga ili zemlje u tranziciji, ona takođe pogađa i zemlje koje su destinacija. To su one razvijenije, bogate zemlje u koje najčešće završavaju žrtve trafikinga.

Cilj trgovine ljudima je ostvarivanje zarade ili neke druge koristi kroz eksploataciju, bilo da se radi o seksualnoj eksploataciji ili nekoj drugoj vrsti eksploatacije.

Koji su najčešći oblici trgovine ljudima? Najčešći oblici trgovine ljudima su seksualna eksploatacija, prinudna prostitucija, zatim prinudni rad, prinudno prosjačenje, prinudno vršenje krivičnih dela, trgovina organima, prinudni rad u kući ili prinudni brakovi.

Naravno, da je ovo krivično delo i ova nepoželjna društvena pojava važna i borba protiv nje je jako važna, pre svega u pitanju je sfera elementarnih ljudskih prava, dostojanstva i slobode i s obzirom da se JS zalaže za te vrednosti mi ćemo i ovu tačku dnevnog reda podržati u danu za glasanje.

Da zaključim na kraju. Sva tri sporazuma, makar za malo, poboljšavaju spoljnopolitičku bezbednosnu, ekonomsku i svaku drugu poziciju naše zemlje i poslanička grupa JS će dati podršku ovim zakonima.

Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je osamdesetih i devedesetih godina Holding industrija kablova - Jagodina bila jedan od zamajaca privrednog razvoja ne samo Jagodine i ne samo Pomoravlja, već jedan od najznačajnijih privrednih subjekata u Srbiji.

Krajem osamdesetih godina, početkom devedesetih u Holding industriji kablova radilo je skoro 10.000 radnika. Naravno, zbog svih dešavanja u našoj zemlji i okruženju, holding industrija kablova je zapala u ekonomske probleme i danas u industriji kablova radi nekoliko stotina radnika.

Mi kao poslanička grupa JS obratili su nam se radnici, odnosno udruženje radnika akcionara Holding industrije kablova – Jagodina, koja broji 2.500 članova i to udruženje je pokušavalo zadnjih godina i obraćalo se raznim institucijama od Privrednog suda u Kragujevcu, preko Ministarstva privrede, do Vlade Republike Srbije, kako bi našli put za ostvarenje prava stečenih iz radnog odnosa, radeći u Holding industriji kablova „Kablovi“ u Jagodini.

Tako da ću kao narodni poslanik iz Jagodine, prosto, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i da vidimo koji je to način, odnosno pitanje prvo je koji je organ, institucija, nadležan za sprovođenje UPPR, odnosno unapred pripremljenog plana i programa privatizacije Holding industrije kablova – Jagodine, koji je usvojen pre tri godine?

Drugo pitanje je kom organu, instituciji se radnici Holding industrije kablova – Jagodina treba da obrate u cilju zaštite svojih stečenih prava po osnovu radnog odnosa u ovom nekada veoma važnom i značajnom preduzeću?

Ovom prilikom bih samo hteo da kažem da se radi o više od 2.500 ljudi i da oni, prosto, traže odgovor koji je to put da oni ostvare svoja stečena prava. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Obzirom da smo ovaj zakon doneli 29. februara 2020. godine, da je stupio na snagu 11. marta 2020. godine i da će sa njegovom primenom krenuti 12. marta 2021. godine, JS je glasala i za taj zakon, pa će u danu za glasanje i glasati za ove izmene i dopune zakona.

Naime, mi iz JS smatramo da su korupcija i kriminal rak rana svakog društva, da nema društvenog i ekonomskog razvoja, da nema kvalitetnih direktnih stranih investicija, da nema novih radnih mesta bez beskompromisne i oštre borbe protiv kriminala i korupcije. Zato podržavamo ovaj antikoruptivni zakon.

Sama potreba o ispitivanju porekla imovine tesno je povezana sa korupcijom, sa utajom poreza i sa kriminalom. Korupcija je stara pojava, otprilike pojava korupcije se vezuje za prvi organizovani oblik društva, odnosno pojava korupcije se javlja sa pojavom države. Poznata je još u antičkoj eri, pa je samim tim definisana i u rimskom pravu.

Najpoznatija hrišćanska molitva „Oče naš“ kaže – ne dovedi me u iskušenje. Mislim da ništa slikovitije ne prikazuje stanje pojedinca koji je u prilici da ubere nešto od nedozvoljenog voća ili zabranjenog voća.

Korupcija je bila raširena i u Otomanskom carstvu. O tome govori i deseterac u narodnoj pesmi, koji kaže – dade Marko tri tovara zlata, pa povede sirotinju raju, govoreći o korupciji tadašnjih turskih nameštenika. Nažalost, iako je tretirana kao negativna, kao loša društvena pojava, korupcija je kroz istoriju prihvatana i tretirana kao nužno zlo.

Prema važećoj zakonskoj regulativi definisanoj u Zakonu o sprečavanju korupcije i Agencije za sprečavanje korupcije, korupcija se definiše kao odnos koji se zasniva na zloupotrebi službenog ili društvenog položaja i uticaja u privatnom ili javnom sektoru, a sa ciljem sticanja lične koristi ili koristi za nekog drugog.

Ovde je jako važno što zakon ne ograničava korupciju samo na javni sektor o kome se ovde najviše priča, već i na privatni sektor. Sam predsednik JS, Dragan Marković Palma je više puta u ovom visokom domu isticao da postoje firme, kompanije koje se bave stalnim apliciranjem na tenderima, a zauzvrat traže određenu finansijsku nadoknadu kako bi se ili povukli iz tenderske trke ili kako se ne bi žalili na tendersku proceduru i time produžili proces ugovaranja i započinjanja poslova.

Naravno, nisu sve sredine jednako pogodne za razvoj korupcije. Mi možemo u različitim lokalnim sredinama i lokalnim zajednicama videti nekoliko različitih modela ponašanja. Imamo zajednicu domaćinskog mentaliteta, zajednicu u kojoj se poštuju prihvaćena pravila ponašanja i norme običajnog prava. Imamo suprotnu situaciju zajednicu bez domaćinskog mentaliteta gde se te norme ponašanja ne poštuju i imamo zajednicu u vreme tranzicije, to je zajednica u međuprostoru, odnosno međuvremenu između dva sistema ili dve vlasti.

Najmanje korupcije se, naravno, može razviti u modelu ponašanja u zajednici u kojoj vlada domaćinski moral, jer domaćinski moral podrazumeva poštovanje rada i radom stečenih vrednosti. Jednostavno postoji izreka – nema hleba bez motike. Domaćinski moral podrazumeva poštovanje izgovorene i date reči. Postoji izreka – čovek se za reč vezuje, a volovi za rogove. Obaveza domaćina je i briga o porodici i domaćin nikada neće staviti porodicu u rizičnu situaciju. Svakako je korupcija jedna od tih rizičnih situacija i da ne bi stavio svoju porodicu na stub srama domaćin nikada neće pribeći tom načinu i tom obliku društvenog ponašanja.

Zato mi iz Jedinstvene Srbije se borimo za očuvanje upravo ovakvog domaćinskog modela ponašanja u kome se čuvaju i neguju prihvaćena pravila ponašanja i norme običajnog prava. Upravo zato naš slogan se ne menja od formiranja stranke i glasi – domaćinski.

Koliko traje korupcija toliko traje i borba protiv te socijalno devijantne i društveno-ekonomski veoma štetne pojave. Naravno da lanac korupcije nikada ne može u potpunosti biti prekinut, ali svakako je neophodna borba kako bi se ova društveno nepoželjna pojava svela na neki minimum, odnosno na što manju meru.

U tom smislu, mi iz Jedinstvene Srbije ćemo bezrezervno podržati svaki vid antikoruptivne borbe, kako kroz ovakve antikoruptivne zakone, tako i kroz brojne akcije državnih organa na suzbijanju i sprečavanju korupcije. Smatramo da ne treba i da neće niko biti zaštićen od postupka kontrole porekla imovine, jer na taj način dajemo najveći doprinos suzbijanju ove devastirajuće pojave.

Još jednom, mi iz Jedinstvene Srbije ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj zakon zato što smatramo da uz očuvanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i ekonomskog jačanja naše države jedan od važnih i najvažnijih zadataka jeste borba protiv kriminala i korupcije. Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo dva predloga autentičnog tumačenja, dva člana u dva različita zakona. Konkretno, imamo predlog autentičnog tumačenja člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju i imamo Predlog autentičnog tumačenja člana 2. stav 1. tačka 3) Zakona o sprečavanju korupcije.

Što se tiče člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, njegova suština jeste u stvari da taj član definiše ko može biti biran za organ poslovođenja visokoobrazovnih ustanova, odnosno ko može biti biran za rektora univerziteta, dekana fakulteta, predsednika akademije ili direktora visokoškolske ustanove.

Naime, mi danas razmatramo da li profesori koji su ispunili uslov za penziju, koji su napunili 65 godina života i minimum 15 godina radnog staža, a kojima je po članu 93. Zakona o visokom obrazovanju produžen rad na fakultetu zarad potrebe fakulteta ili visoke škole, odnosno visokoobrazovne ustanove, da li oni mogu biti birani za organ poslovođenja. Jasno je da član 64. Zakona o visokom obrazovanju kaže da za organ poslovođenja može biti biran onaj ko je u radnom odnosu u visokoobrazovnoj ustanovi sa punim radnim vremenom i na neodređeno vreme. Ovi ljudi su birani na određeno vreme, odnosno na dve godine sa mogućnošću reizbora i oni ne potpadaju pod ovu kategoriju.

Međutim, pitanje rukovođenja visokoškolskim ustanovama jeste usko povezano sa pitanjem kvaliteta našeg visokog obrazovanja i kvalitet naših visokoškolskih ustanova često je predmet polemika u javnosti.

Polemike, kao i svaka polemika ima suprotstavljene stavove i najčešće stavove koji su skloni uopštavanju, generalizaciji i pre svega vođeni su više željom da se stekne neki politički poen ili pažnja javnosti nego što se zaista želelo doći do kritičkih i objektivnih analiza.

Nijedan obrazovni sistem na svetu nije idealan, pogotovo u današnjem svetu kada brzina kojom se menjaju i akumuliraju znanja i brzina kojom se razvija tehnologija iziskuju od obrazovnog sistema da bude jako dinamičan.

Naime, više puta sam ovde već govorio da obrazovni sistem ne sme da bude puki pratilac tih procesa i brzih promena u svetu, već mora upravo biti njihov zamajac. Obrazovanje jednostavno mora predvideti pravac i brzinu naučno-tehnološkog razvoja i akumulaciju znanja više godina unapred, jer obrazovanje je proces koji traje i jedan mladi čovek koji danas počinje sa obrazovanjem iz tog obrazovnog procesa kao završni, finalni proizvod izaći će tek za deceniju ili deceniju i po.

Odmah da ispravim sam sebe. Nekada je učenik ili student iz obrazovnog sistema izlazio kao finalni proizvod. Nekada je student sa svojim stečenim znanjima mogao uz neznatne izmene i usavršavanja odgovoriti zahtevima posla tokom čitavog svog radnog veka. Danas kada se taj nivo znanja se udvostručuje na svakih 18 meseci, samim tim i trajnost znanja je kraća i upotrebljivost znanja se meri godinama i mesecima, a zastareva još brže. Danas iz škole i fakulteta treba da izlaze učenici i studenti, da tako kažem, kao polu proizvod jer se znanje i tehnologija toliko brzo menjaju da je celoživotno učenje imperativ današnjice.

Današnji studenti završnih godina fakulteta i visokih škola su rođeni 1998, 1999. godine. Tada nije bilo ni „Fejsbuka“, ni „Jutjuba“, tada da biste preuzeli jedan megabajt podataka trebala vam je čitava večnost, danas samo delić sekunde.

Kao što sam već rekao, znanje se danas uvećava eksponencijalno, a zastareva još brže. Još je Rabindranat Tagora u prvoj polovini 20. veka rekao – nemojte limitirati decu samo onim što ste naučili, jer deca su rođena u drugom vremenu. Ova istina s početka, u prvoj polovini 20. veka nikada nije dobila više na značenju nego danas.

Obrazovni sistem i njegovi činioci kao što su profesori moraju se jako brzo adaptirati na izazove novih, nadolazećih vremena i novih generacija studenata koji i te kako prate te trendove. Zato stalno i celoživotno učenje, stalno prilagođavanje zahtevima vremena, privrede, ljudskim potrebama jesu jaki izazovi za formalno obrazovanje.

U svetu danas se javlja sve više pojedinaca koji se okreću tzv. neformalnom obrazovanju, jer formalno obrazovanje vide kao kočnicu u svom profesionalnom razvoju. Naravno, ja nisam neko ko će svakako staviti neformalno ispred formalnog obrazovanja, jer neformalno obrazovanje ima, ako ne više, najmanje jednu veliku manu, a to je da nije sistematično, ali profesori danas više ne smeju biti samo predavači, već oni moraju da podstiču i usmeravaju studente učenju i centar tog celoživotnog učenja mora biti, kako bih rekao, prioritet.

Još je Plutarh davno rekao – um nije sud koji treba napuniti, već je vatra koju treba rasplamsati. To mora biti vodilja za svakog uspešnog i dobrog profesora, za svaki uspešan i dobar univerzitet ili fakultet.

Gde je naše visoko obrazovanje danas? Kakav je njegov kvalitet? Već sam napomenuo da se o tome vodi rasprava i da je često ta rasprava sklona uopštavanju i generalizaciji. Naše visoko obrazovanje ima jako dobrih strana koji ga stavljaju u sam vrh, ali i nedostataka koje u narednom periodu moramo otkloniti. U tom smislu i vidim inicijativu da se izmeni postojeći Zakon o visokom obrazovanju.

Naši univerziteti moraju biti otvoreniji za potrebe privrede, moraju se više okrenuti učenju veština, a ne samo biti mesta akumuliranja teoretskih znanja. Uvođenje dualnog sistema u visoko obrazovanje znatno će pomoći podizanju ugleda visoko školskih ustanova. Naši univerziteta i fakulteti moraju biti otvoreniji prema spolja, otvoreniji za predloge, sugestije. Spremniji da čuju potrebe privrede, društva, države, da budu otvoreni i za kritike javnosti.

Naime, nezavisnost univerziteta mora biti shvaćena kao sloboda u kreativnosti, sloboda u istraživanju, sloboda u stvaranju naučnih kadrova i novih naučnih postignuća. Ali, sloboda univerziteta nikako ne sme biti shvaćena kao štit ili kao zakon iza koga bi se krila inertnost, učmalost, samodovoljnost ili ne daj bože samo kao prilika za dobar biznis.

U sistemu visokog školstva imamo sjajne primere školovanja kadrova o koje se otimaju sve države sveta i takve ustanove moramo kao država maksimalno podržati ali i zaštiti se od odliva kvalitetnih naučnih kadrova u koje država kroz proces njihovog obrazovanja uložila jako puno. Da ne bi najstručniji kadrovi odlazili u druge države mora se napraviti sistem koji će privući te ljude da svoj maksimum daju ovde, našoj privredi, našoj nauci, našem društvu, našoj državi.

Naravno, imamo i pojedine loše primere i moramo se posvetiti poboljšanju sistem visokog obrazovanja pre svega poboljšanju procesa samovrednovanja, spoljašnjeg vrednovanja i u procesu akreditacije visokoškolskih ustanova kako bu učinili sve da podignemo kvalitet svih naših visokoobrazovnih ustanova.

U tom smislu i vidim i ovo tumačenje člana 64. Zakona o visokom obrazovanju kao priliku da se u rukovođenju visokoškolskim ustanovama pruži prilika pre svega mladim, kvalitetnim kadrovima koji su otvoreni za izazove koje pred njih zahteva današnje vreme.

Što se tiče autentičnog tumačenja člana 2. stav 1. tačka 3. Zakona o sprečavanju korupcije, to tumačenje se odnosi na lica na koje se odnosi odredba javni funkcionere.

Naime, ovu odredbu treba razumeti tako da se odnosi i primenjuje na lica koja su neposredno birana od strane naroda, od stane Narodne skupštine, predsednika Republike, Skupštine AP, Vlade AP i onih relevantnih pravosudnih organa da ih ne nabrajam, koji daju i predlažu javne funkcionere.

Ova odredba zakona je jasna i ovo tumačenje po prilično jasno i mi iz JS smo podržali Zakon o sprečavanju korupcije iz razloga što je temelj politike JS da se javna sredstva što više usmeravaju na građane i da transparentnost korišćenja javnih sredstava mora biti maksimalna i podložna kontroli.

U tom smislu poslanička grupa JS danas će, u vreme glasanja, podržati oba ova predloga autentičnih tumačenja ovih predloga zakona. Zahvaljujem.