Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, poštovana gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o tri zakona koja nam je vladajuća većina dala i malo je čudan taj osećaj da mi raspravljamo o zakonima, a pogotovo o budžetu u trenutku kada se najavljuje rekonstrukcija Vlade, i kada ne znamo ko će od ministara da sprovodi koje zakone, a pogotovo kada imamo najavu da će možda biti i odstupanja od politike Vlade i da će se politika Vlade menjati.
To je jedna neuobičajena situacija, da vi napišete scenario, podelite glavne uloge glumcima, i onda kažete, izvinite, sada ćete da gledate neki drugi film, to nije onaj film koji je najavljen.
Da li se sećate onog kolege Dragana Vujadinovića? On je bio poslanik iz DS, iz Kosjerića, autor je knjige "Obrnuta ekonomija".
Mislim da bi on danas ovim zakonima mogao prilično toga da kaže. Samo ću nekoliko stvari da vam kažem, Dragan Vujadinović je bio čovek iz naroda, bio je vrstan ekonomista, imao je običaj, da kritikuje ove rogobatne nazive koji su ulazili u svakodnevnu upotrebu iz nekih drugih sfera.
Faktoring, kada kažete komšiji danas, kada se sretnete na pijaci, pita vas šta danas radite u Skupštini, raspravljamo zakon o faktoringu, morate da
objasnite ljudima šta je to faktoring. Dakle, faktoring je ovde kako kaže finansijska usluga od kupoprodajućeg postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog novčanog potraživanja.
Nemam puno primedbi kada je reč o tom zakonu. To je zakon koji iziskuje vreme u kome živimo, neka nova pravila poslovanja i to je zakon koji je nužan da se donese.
Mi živimo u jednom vremenu kada smo doneli Zakon o izmirivanju zakonskih obaveza, ali smo opet pre neki dan raspravljali o namirivanju putarskim preduzećima.
Da li će neko hteti da kupi dugovanja države putarskim preduzećima i da li su ta dugovanja u skladu sa zakonom 45, 60, ili 90 dana ili su negde po par meseci.
Da li će ovaj zakon da rastereti neku putnu privredu? Naravno da neće.
Imam još nekoliko ozbiljnih primedbi kada je reč o ovom zakonu, ali najglasnije primedbe ću imati kada je reč o Predlogu zakona o računovodstvu.
Vi se sećate one kampanje koja je bila najavljivana sa giljotinom propisa, pretvorila se u giljotinu propisa za hrast. Umesto da se seku propisi, seče se hrast. Kao što sam kazao, vlast je vlast, a hrast je hrast. Dakle, makar bio star i 600 godina i makar bio mnogo manje truo nego ruke koje hoće da ga poseku.
Zakon o računovodstvu kaže sledeće, javna rasprava jeste o tom zakonu vođena i u toj javnoj raspravi koja je dugo trajala, bila je uključena i stručna javnost, i Unija poslodavaca i Ekonomski fakultet i ne možemo da se žalimo da je tu nešto sakriveno od očiju javnosti.
Opet, tu imamo nekoliko suštinskih primedbi. Hteo sam da reagujem amandmanom na član 6. stav 2. tačka 1. u kriterijuma za razvrstavanje pravnih lica na mikro, mala i srednja preduzeća, pa sam onda od toga odustao, jer postoje jaki razlozi zašto bi trebalo reagovati amandmanom, ali postoje razlozi zašto ne reagovati amandmanom.
Možda nije loše još jednom postaviti pitanje da li su možda mogli kriterijumi za mikro preduzeća da budu drugačiji? Da umesto 10, bude 20 zaposlenih. Da umesto poslovnog prihoda od 700 hiljada budi 1.400 evra i da prosečna vrednost poslovne imovine bude umesto 350 hiljada evra, bude 700 hiljada evra.
Ovo nije tek tako napamet, zato što se nekome javilo da to tako treba da bude. Ovim bi se obezbedili da više pravnih lica predaje skraćeni set finansijskih izveštaja. Umesto da predaje osam, predavao bi tri. Time bi se smanjili nepotrebni troškovi za izradu izveštaj, jer često ti izveštaji koštaju više nego što postoje praktične koristi od njih. Ovo nije moj stav, nisam ja toliko vrstan ekonomista, ovo su kazali ljudi koji se bave računovodstvom, ovo je kazala i neka struka i profesor Ekonomskog fakulteta na seminaru na Zlatiboru i možda nije bilo loše razmisliti na tu temu.
To je već stvar oko koje možemo da se usaglasimo ili da se ne usaglasimo i to je već stvar struke. Kažem ovo je samo jedan od predloga i nije to onaj glavni kamen spoticanja u ovom zakonu, niti je to nešto što može da bude predmet replike između ljudi iz ministarstva i mene. Moram da kažem da je meni žao što je ovde gospođa Verica Kalanović. Ja sa vama mogu da razgovaram o koridorima, putevima, onako lepo kao što i uvek pričamo, ali nemojte da mislite da ja sada nipodaštavam vaše prisustvo ovde. Ja uvek volim da komuniciram sa najvećom strankom vlastodržačke koalicije, jer oni su ti koji kreiraju i politiku i rekonstrukciju Vlade i ekonomsku zbilju. Tamo nemam stručaka, nemam koga da pitam, jer oni baš nisu dorasli vođenju ekonomije ove zemlje. Oni kad je priča o Beogradu kažu, pa mi bi menjali vlast u Beogradu, ali nemamo toliko stručnih ljudi da zamenimo sve te koji treba. Kako ćete Srbiju da vodite, kada za Beograd nemate.
U članu 14. zakona kaže – bilo bi značajno da se uredi ko može urediti poslovne knjige. Vođenje poslovnih knjiga je postalo u Srbiji vrlo profitabilna delatnost i vrlo često zadire u zonu sive ekonomije. Vrlo često se tu završavaju skraćeni kursevi za vođenje poslovnih knjiga, bez neke posebne osposobljenosti ljudi da te poslovne knjige vode.
Međutim, glavni kamen spoticanja je član 32. stav 2. Tiče se one odredbe o istinitom i poštenom prikazivanju finansijskog položaja, uspešnosti poslovanja pravnog lica i tu se kaže da je zato odgovoran zakonski zastupnik, odnosno organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik kao i odgovorno lice iz člana 14. ovog zakona.
Vidim da najveću vlastodržačku stranku ekonomija mnogo ne interesuje i ne razumeju. Razumem to što oni ne prate. Kad neko nešto ne razume najbolje mu je da se isključi.
Odgovorno lice iz člana 14. je knjigovođa. Sad ovo nije bilo predviđeno u Nacrtu zakona, ali to nije bilo ni u prethodnim zakonima o računovodstvu. U praktičnim uslovima poslovanja knjigovođa često nema adekvatna ovlašćenja. Njemu može neko da dostavi dokumentaciju koja nije odgovarajuća, koja je falsifikovana, naštimovana, urađena drugačije, da ne kažem može da bude overena na pečatu od krompira. Problem je sledeći. Da bi imao ovakvu odgovornost on mora da ima i određena ovlašćenja. Tu su se i državni sekretari, koliko sam ja obavešten, i direktor poreske uprave složili sa tim stavom. Opet kažem ne moj, to je stav Udruženja knjigovođa.
Bila je tribina u Privrednoj komori Republike Srbije gde su ljudi malo te stavove izneli i oni su preneli poruku da ste se vi iz ministarstva, na neki način, iz poreske uprave s tim stavom saglasili. Da se razumemo. Mora da postoji odgovornost knjigovođa utvrđena zakonom za onog što vodi knjige. Ali kažem, mora da se predvidi maštovitost naših ljudi u Srbiji, ona je šarolika i raznolika, i mogućnost zloupotrebe ovlašćenja kod nas ta kreativnost kada treba zloupotrebiti neka ovlašćenja, i mašta ljudi, uvek ide iznad mašte zakonodavca. Nikada mi kao zakonodavci ne možemo da uđemo u glavu naših ljudi šta oni sve mogu da smisle.
Na primer, da li knjigovođa može da snosi odgovornost ako firma nije dostavila dokumentaciju na knjiženje ili kad vam je neko dostavio netačan dokument kao validan. Gde je tu odgovornost knjigovođe? To će naravno tužilac utvrditi, ali knjigovođa će biti pozvan na odgovornost.
Posebno kao problem vidim ove završne i prelazne odredbe. Da li će biti retroaktivnosti u ovom zakonu? Da li će ovaj zakon predvideti da se svi obrasci urade u predviđenom roku? Da mi sada nemamo mogućnost da se u tekućoj godini finansijski izveštaj za tu godinu sastavi po pravilima i obrascima donetim na osnovu starog zakona, pa da se od naredne poslovne godine primenjuju rešenja iz novog zakona ili će pak poslovna godina započeti sa postojećim pravilima i obrascima a onda će uoči samog sastavljanja izveštaja za prethodnu godinu menjati pravila i obrasce. To bi voleo da se povede računa.
Da nemamo situaciju kao što imamo situaciju ovog trenutka da ne možete da registrujete auto jer nema obrazaca za saobraćajne dozvole. Znači ovoga trenutka ako hoćete da kupite, registrujete auto, dobijete potvrdu, pa s tom potvrdom probate da odete u Grčkoj. Oni vam kažu ne može sa potvrdom, može samo sa saobraćajnom dozvolom.
Naravno, imam još nekoliko primedbi kada je reč o Predlogu zakona o reviziji. Revizija je jedan vrlo važan zakon. Pogotovo što smo svedoci da često na stranicama tabloida osvanu direktori, političari, predsednici izvršnih odbora banaka, nadzornih odbora banaka, ali nikada revizor. Nikada onaj koji je sastavio reviziju poslovanja nije seo na optuženičku klupu zbog toga što je loše obavio svoj posao.
S druge strane imali smo i politički naručene revizije. Samo ću da vas podsetim, sve vas kolege poslanike, da smo ovde u ovoj sali imali izjavu nekoliko ministara koji su krstili levom i desnom rukom uz pitanje, kako je moguće da Državna lutrija Republike Srbije posluje s gubitkom. I to su stalno postavljali pitanje kako je moguće da se tu pojavi gubitak, a onda su neki ljudi rekli, pa znate mi smo bili prinuđeni da napravimo takav izveštaj o reviziji, da je "Lutrija" poslovala sa gubitkom. Naravno kada neko se ogreši o zakon, nije važno samo pitanje koje se često u javnosti postavlja koliku je on stekao protivpravnu imovinsku korist. Ona je uvek laka za utvrđivanje. Ali, mnogo teže je pitanje koliku su štetu neposredno pretrpeli građani. Taj odgovor nikada ne dobijemo. Nikada se nije još desilo da kažemo, u redu on je uzeo toliko i toliko, ali koliku su štetu pretrpeli građani, to nikada niko nije uradio. To nije kao kad tu štetu podelimo na osam miliona građana Srbije, pa kažemo svaki je zadužen sa toliko evra, dinara ili veće neke druge valute.
Tu postoji šteta po institucije sistema, tu postoji šteta po pravni poredak zemlje, tu postoji šteta da se takva dela posle čine, i naravno, najveći problem je kada se ovakvi zakoni donose, da li će ti zakoni biti primenljivi u praksi ili ne.
Osnovna stvar gde mi izražavamo sumnju i skepsu kada je reč o zakonima koje donosi ova vladajuća većina je baš ta da zakoni sporo zažive u praksi, da se sporo sprovode.
Znate, ako sečete hrast star 600 godina, ne možete da budete u Srbiji "Zeleni", a za Evropu zreli. Onda ste za Evropu "Zeleni", ali "Zeleni" da bi ste ušli tamo, a u Srbiji ste truli, spremni za pad, kao trulo voće i to je najbolji parametar i pokazatelj ozbiljnosti jedne vlade i jedne države, koja prvo radi, pa rekonstrukciju.
To je kao da ste napravili krovove, zidove, ne i temelje i trebate onda nas da uverite da su ti temelji dovoljno čvrsti da nosite zidove i da su ti zidovi dovoljno stabilni da mogu da izdrže bez temelja, to ni sami ne verujete, kamoli mi.
Ako se ne menjaju neke suštinske stvari, onda je bolje i ne menjati zakone nego zadržati stare. Ako se zakoni menjaju da bi se zaista neke suštinske stvari promenile, onda ćemo imati uvek podršku i vlasti i opozicije, jer svi mi želimo boljitak za Srbiju, ali, ako taj boljitak bude samo boljitak za one koji imaju partijske knjižice i članske karte, a nije za sve građane Srbije, onda tu postoji određena skepsa, sumnja i nepoverenje u domete takvih reformi i domete takvih promena zakona.
Za kraj ću vam opet ponoviti, pošto je ponavljanje majka uspeha, nisu baš sve moje kolege poslanici iz najveće vladajuće stranke pažljivo slušali, ali sam siguran da će se ovaj zakon ponovo menjati, pa će valjda biti tada pažljiviji.
Takođe, siguran sam da sve kolege iz najveće vlastodržačke stranke, ne razumeju mnogo o čemu pričamo uprkos želje da razumeju, jer njihov predsednik stranke lepo kaže - nemamo mi kadrove ni za Beograd. Kad nemate za Beograd, gde da ih nađete za Srbiju.

Razumeo sam upozorenje, vrlo brzo završavam.
Dakle, nemojte da donosite zakone…
(Narodni poslanici poslaničke grupe SNS, s mesta: Sedi.)
Ponovo nervoza, ponovo ste ljuti. Da li ste šokirani, ili ste ljuti? Završavam. Kao anti-šok terapija, nemojte menjati zakone ako nećete menjati suštinu i ako nećete stvarno reformisati ovo društvo i ovu državu.

Poštovana gospođo Grubješić, kada kažem poštovana gospođo Grubješić, poštovana gospođo ministarko, ne mislim to poštovana - kurtoazije radi, zaista vredi poštovati rad ministara. Ma koliko bila ova loša vlada, uvek postoji neki biser u toj vladi čiji rad treba poštovati i čiji su rezultati merljivi, opipljivi i koji vredi vrednovati. Žao mi je, dok je govorio moj kolega Ljuban Panić, ovo malo poslanika SNS sa razlogom je gledalo u zemlju i patos, ali su se reči njegove kritike odbijale od njih.
Šta kazati o ovom novom guranju ruke u džep građana Srbije? Šta kazati o ovoj današnjoj sramoti koja se u vidu zakona nameće danas ovom parlamentu, gde mi pokušavamo da spasavamo javno preduzeće tako što guramo ruku u džep građana i od nas tražite da budemo saučesnici u tome? Naravno da mi u tome nećemo saučestvovati niti glasati za to.
Ne znam gde je ovde sada ministar Mrkonjić, ministar saobraćaja, očekivao sam njega. Ne znam što ste doveli ovu dobru ministarku da sedi ovde. Nemojte se ljutiti, gospođo Grubješić, zaista ću ignorisati vaše prisustvo jer ovo nije tema o kojoj mogu polemisati sa vama, bez namere da na bilo koji način budem nepristojan, ali moraću da ignorišem da ste vi ovde i sva pitanja koja imam postavljaću isključivo najvećoj stranci vlastodržačke koalicije u Srbiji.
Prvo vas pitam – gde vam je ministar Mrkonjić? Jeste li ga već smenili? Jeste li već uradili rekonstrukciju Vlade, već je odleteo? Dobro, ako njega nema, mogli ste neku od onih estradnih zvezda da dovedete da sa njima porazgovaramo, pošto se ovde putevi asfaltiraju i održavaju zahvaljujući pesmama i zapomaganju estradnih zvezda. Održi se koncert. Što ste nervozni? Čim vas zaboli istina, tema. Je li tema stanje u putnoj privredi? Jeste. Je li stanje u putnoj privredi dobro? Nije. Je li katastrofalno? Jeste. Jeste li odgovorni za to? Jeste. Ćutite i gledajte u pod i hvatajte beleške, jer treba da gledate u put i treba da vas bude sramota.
Dakle, tema su Javno preduzeće za puteve i činjenica da 1,35 milijardi duga tog putarskog preduzeća prevaljujemo na leđa građana Srbije. To je tema, kome nije jasno da je to tema, neka zamoli kolegu da ugasi reflektore pošto je vešt u tome da vam ne smeta, da vas ne zaslepljuje, pa polako slušajte.
Ovakvu hajdučiju, mi u Srbiji još nismo svedočili, ovakvu burazersku ekonomiju mi još videli nismo. Ovome još nismo prisustvovali. Dakle, 1. aprila, umesto – aprilili, vi ste nama dali račun da se putarskim preduzećima duguje 11,5 miliona evra. Naravno, razumem vašu brigu za putarsku privredu, ne znam zašto samo takvu brigu nemate za stanje u IT sektoru, u sektoru informacionih tehnologija. Zašto u nekom drugom sektoru kome takođe država duguje ne pokazujete ovakvo razumevanje već isključivo za putarska preduzeća.
Šta ja imam to kod sebe, u rukama? Pa imam ono što ste nam dali tog 1. aprila, izveštaj JP "Puteva Srbije" gde imam napomene uz finansijski izveštaj i kad pogledam taj redovni finansijski izveštaj samo od putarine javno preduzeće je zaradilo prošle godine, odnosno prihodovalo ne zaradilo pošto to ide državi Srbiji, 120 miliona evra, od akciza je takođe bilo nekih prihoda u milionima evra dobro iskazano. Sad građani Srbije za vas koji ste se navikli od stranke koja obećava 100 miliona evra stranih investicija, tu se vrlo lako barata milionima, stotinama miliona i desetinama miliona evra, poređenja radi koliko je to 120 miliona evra.
Evo ovako, ako vi građani Srbije koji sada ovo gledate, dnevno uspete, kažem dnevno uspete da uštedite 1000 evra zahvaljujući ovoj Vladi to je misaona imenica ali pretpostavite da možete da uštedite 1000 evra, za godinu dana imate 365.000 evra, za 10 godina 3.650.000 evra. Sad zamislite koliko je 120.000.000 evra, ogromna je to para, toliko prihoduje JP "Putevi Srbije" samo od putarine. Međutim, njima je to malo oni dobijaju i od donacija države nekih 1.600.000 evra, pa od akciza, pa od registracije vozila. U ovim putarskim preduzećima radi 10.000 ljudi, to nije malo.
Po čemu su poznata ova putarska preduzeća i šta vam je prva asocijacija posle hrasta kada kažem put? Šta prvo posle hrasta pomislite kada kažete autoput? Pomislite da je na naplatnoj rampi u Novom Sadu stradalo nekoliko ljudi i da je direktor tog preduzeća kazao – ko im je kriv što dobro ne vide noću. Šta drugo pomislite kada kažete preduzeće za puteve? Pomislite da su to oni ljudi koji su ovih dana kazali da neće da plaćaju PDV i da im ne pada napamet da plaćaju PDV. Činjenica je nisu plaćali PDV i kada smo mi upravljali ovom državom ali kada im je stiglo upozorenje da moraju da plate PDV kazali su – mi to nećemo nego ćemo PDV koji dugujemo u iznosu od 200.000.000 evra naplatiti tako što ćemo taj teret prebaciti na građane Srbije, pa ćemo povećati cenu putarine za 20%.
Vi što gledate u pod sa razlogom da li znate kako ste prošli put ostavili putnu privredu Srbije? Mostove razorene, uništene u NATO bombardovanju, puteve razvaljene, za tri godine koliko ste prošli put vladali Srbijom sem što ste sve razorili i rasturili niste asfaltirali ni jedan metar puta. Kada sam išao iz Kruševca za Valjevo na miting protiv vas 1999. godine putovao sam sedam sati. Posle NATO agresije od Kruševca do Beograda išao sam osam sati, sad taj put prevalim za sat i 45 minuta. Ne znam kako će biti na kraju vašeg mandata ali da li znate da je napravljen neki most između Bugarske i Rumunije i da li znate da tamo nema redova na graničnim prelazima, na putarinama? Da li znate da je neki genije iz vaših redova naredio da se usred početka turističke sezone renovira naplatna rampa na Bubanj Potoku? Pazite, bilo je lepog vremena i u maju i u junu ali ne, 1. jula se renovirala naplatna rampa, da bude dobra gužva, da dobro ljudi čekaju, da se setimo tog vremena kada smo stajali u red za šećer, zejtin, benzin, što ne bismo onda na putarini čekali.
Znam da vi samo avionom idete u Evropu ne idete preko Karlobaga, Ogulina, Karlovca i Virovitice pošto su ti gradovi već u EU ali vas pitam provozajte se jedanput kolima na tim službenim putevima kada idete u inostranstvo i vidite kako izgledaju putarine u EU kad joj toliko težimo. Pogledajte kako izgledaju putarine između Bugarske i Rumunije. Možda je taj put između Bugarske i Rumunije duži ali se mnogo brže prevali. Razmišljajte o tome jer Srbija više nije čak ni tranzitno područje. Svi kamioni sa Bliskog Istoka uveliko idu tim putem.
Ako posmatrate, vi koji se hvalite da ste iz istočne Srbije, kad odete malo do Negotina, pogledajte Dunav i videćete neki brod natovaren kamionima na kojima piše "Vili bec". Neki čovek koji ima ogroman broj kamiona, najveći prevoznik u Evropi više ne prolazi kamionima kroz Srbiju. Nema to veze sa vama, to odmah da se razumemo, ne prebacujem to vama, nije to vaša greška ali je činjenica da je njemu jeftinije da sve kamione i brže i efikasnije natovari na brod i preveze kroz Srbiju nego da ide autoputevima i da plaća putarine i da čeka na naplatnim rampama.
Da li treba da vam kažem šta je 4. jula, pre neki dan na Dan borca kazao Upravni odbor JP "Putevi Srbije"? Kazao je – mi ćemo preispitati i naći način da ispoštujemo odluku Ministarstva finansija i plaćaćemo PDV uz iznalaženje modela kako ćemo to uraditi. To kaže jedno javno preduzeće u trenutku kada vi najavljujete rekonstrukciju Vlade i smenu među direktorima javnih preduzeća. Pazite, ponoviću vam, niste dobro čuli. Hajde, ko će da zapiše od vas? Upravni odbor će poštovati odluku Ministarstva finansija i plaćaćemo PDV uz iznalaženje modela kako ćemo to uraditi i o tome obavestiti nadležne u što kraćem roku. To ni na kozačkoj skupštini nema, to sa demokratijom veze nema. Ovde, što bi kazao kolega zadužen za reflektore – ni u Budenstagu nema.
Sada vas pitam – hoćete da smenite te ljude kada bude rekonstrukcija Vlade? Hoćete tog ministra da smenite? Hoćete da smenite onog ministra koji asfaltira put u opštini Gornji Milanovac tako što se prvo uplati donacija nevladinoj organizaciji "Brojanica" na čijem čelu je, gle čuda, Ana Bekuta, pa kad legne određena suma novca na tekući račun nevladine organizacije "Brojanica" sa sve PDV onda možemo da se nadamo asfaltu.
Znam da ovde ima u ovoj sali onih koji kažu da se asfalt ne maže na hleba i patriotizam ne sipa u traktore ali borba protiv korupcije se takođe ovako ne vodi. Da li ste saglasni samnom u tome? Jeste, evo jedan je rekao da jeste, ima među vama kojima ovo što ja pričam ipak dopire tamo gde treba. Sad pitam građane Srbije kada dođete tamo da platite putarinu i dođete i vidite onog simpatičnog čoveka i platite putarinu, Nemac kad plati putarinu zna da je dao u budžet koji će biti korišćen za penziono, socijalno, za lečenje. Nemački penzioni fond je vlasnik autoputeva u Nemačkoj. Kad plaćate putarinu tamo plaćate svojoj državi i ona raste. Da li mi znamo kome plaćamo putarinu kada platimo ovde putarinu? Da li taj naš građanin koji plati tu putarinu zna da je stavio u novčanik države Srbije, u trezor, u blagajnu ili se oseća kao da mu je neko zavukao ruku u džep.
Da li treba da vas podsetim da prvi uzbunjivač javnosti sa naplatnih rampi nije dobio nikakvu zaštitu, naprotiv dobio je i otkaz. Ne znam da li je dobio otkaz za vreme moje Vlade.
Za vreme moje Vlade je svakako uzbunio javnost i taj je procesuiran i to je ova Vlada zaboravila, Vlada Mirka Cvetkovića je te procesuirala i po Zakonu o oduzimanje imovine stečene krivičnim delima, zašta vi niste glasali, jer se plašite za vašu imovinu, niste glasali za taj zakon, ne možete da mi objasnite zašto niste glasali za Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Po tom zakonu, mi smo svim tim ljudima koji su stekli protivzakonitu imovinu putarskoj mafiji, oduzeli imovinu, za vreme mandata naše Vlade.
Naravno, kada pričamo o putevima, da li se sećate kako je bilo u novembru mesecu? Da ne beše potpredsednika Vlade Vučića, da istera tenkove na put, da izvuku autobuse, čekali bi i Srpsku Novu godinu, Božić i Vidovdan, tamo zavejani na putevima.
Tenkovi su morali da vam izvlače puteve. Da li je video neko ove brojne stručnjake iz Ministarstva, zadužene za saobraćaj i putnu privredu što lete mercedesima sa rotacionim svetlima 200 na sat, voze, pa im policija zaustavlja kod Jagodine, da li ih je video neko sa lopatama, kako čiste put? Nisu mogli da se natrče u Zaječar kao da je bila kampanja za direktora "Putevi Srbije", a ne za gradonačelnika Zaječara.
Ne znam kako su sa bokserskim rukavicama vozili one blindirane mercedese, pošto malo, malo, pa su mlatili nekoga tamo. Imam još nekoliko pitanja za vas koja su vrlo neprijatna.
Da li je ovo javno preduzeće u blokadi ili nije u blokadi. Ako jeste u blokadi, da li je ta blokada smanjena pre neki dan za 150 miliona dinara? Ako jeste, hoćete da mi kažete, koliko mora automobila da prođe dnevno Srbijom, da bi se od putarine naplatilo 150 miliona evra ili su građani Srbije baš u ovih par dana rešili svi da registruju kola, da bi pobegli putnom preduzeću ili ste na neki volšebni način uplatili 150 miliona dinara. Ako je reč o 150 miliona dinara, na koji način je preduzeće za puteve dobilo 150 miliona dinara?
Posebno imam pitanje za vas koji ste onako hvalospevno govorili o Zakon o javnim preduzećima.
Da li ste čuli malopre kada sam rekao da se Upravni odbor i JP "Putevi Srbije", sastao i kazao da će razmisliti kako da izmiri svoj dug za PDV.
Da li hoćete da mi objasnite po kom zakonu postoji Upravni odbor JP "Putevi Srbije"?
Po Zakonu o javnim preduzećima? Taman sam tog dana postao poslanik, pa mogu da vam citiram šta ste govorili kada ste branili zakon – ukinućemo Upravne odbore, neće više niko iz Upravnih odbora, svoje partijske kadrove u Upravne odbore, sve ćemo to da počistimo.
Dakle, to ružno nasleđe prethodne vlasti. Eto, prati vas godinu dana, nikako da raskrstite kada treba da se ukrsti partijska vojska, kako su dobri Upravni odbori?
Imam rešenje za vas, vi mnogo volite filmove, pa da odgledate onaj film "Tri karte za Holivud", do duše tamo se prugom putuje, ali ima ona istorijska rečenica Laze Ristovskog: "To milicijo, hapsi milicijo, samo apsi milicijo", bez onoga – udri milicijo.
To će reći probleme kakve mi imamo u putnoj privredi.
Izvinjavam se, Branislav Lečić, hvala kolega Cvijan, vidite kako ne zaboravljate, odakle je ponikao, dakle, Branislav Lečić, legendaran: "To milicijo, hapsi milicijo", pa bez onog – udri milicijo. To je rešenje za ovu situaciju, ali ne da se hapsi u Informeru, u Tabloidu, u Kuriru, nego tamo gde treba, da se lepo sprovede istraga.
Za kraj, molim vas, smanjite reprezentaciju od 11 miliona i 800 hiljada dinara.
Ja znam da je nekima drago da ručaju o trošku budžetskih korisnika, o trošku države, a pre nego što završim, a završiću kao juče, probajte da onaj hrast ostavite na miru, star je samo 600 godina, da Amerikanci imaju toliko star hrast, Belu kuću bi pored njega preselili, a ne bih hrast selili.
Probajte da se ne brukate. Nemojte da kažete da je zalaganje za hrast odlika paoračkog mentaliteta, možda sam ja predstavnik tog mentaliteta, ali pod tim hrastom pre jedno 200 godina stajao je i moj pračukundeda, Milivoje Milivojević, sa još nekim ljudima iz Rudničko-Takovske nahije, gledali jednog Miloša Obrenovića kako diže barjak pod tim hrastom.
Evo ovaj što dobacuje, pod tim istim hrastom, Miloš Obrenović je i mlatio one što falsifikuju pečate, pa uzimaju državnu zemlju. Ko falsifikuje pečat, onu najdeblju granu od hrasta, odlome, pa dođu žandari, njih 25, antireumatska terapija i eto.
Dakle, pozivam vas, nemojte ovo da radite. Gurate ruku u džep građana Srbije. Ne vodi se ovako država, nije dobro za vas, za građane Srbije. Vodite računa, nije ovo vaša privatna država, nije ovo partijska država, nije ovo država SNS, ide rekonstrukcija Vlade.
Smenite sve ministre koje ste kazali da ćete smeniti, ali sve koji su radili loše posao, smenite sve direktore javnih preduzeća, obračunajte se sa njima, nemojte da vam ti kroje kapu, nemojte da ti takvi budu ogledalo vaše koalicije, jer će vam kazati građani Srbije, niste to pričali u predizbornoj kampanji i imate veliku razliku između doktrine i prakse i nemojte da propustite priliku da sada prilikom rekonstrukcije Vlade smenite sve ove direktore i sve ove ministre.
Samo tako ćete pokazati da zaista želite da Srbija bude u EU i da rešite problem korupcije.
Inače, ako imamo ovakve zakone sa tom novom rekonstruisanom Vladom pomoći nam nema i nema tog Branislava Lečića koji može da izgovori tu rečenicu: "To milicijo hapsi". To nam pomoći neće. Mi se tu leba najesti nećemo.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo ću vam kazati ono što vam stalno kažem, šta bi mi da se vi niste pojavili? Gde bi mi grdni bili sa ovom zemljom, da nema vas da nas spasite? Sada mogu da mislim, kada je ovako zaduženje za putnu privredu, kako li će tek da bude kada krene kanal Beograd – Stalać – Grdelica – Dragobučke. Tu će da bude troškova pet puta više nego ovih troškova. Kada vi sa putevima ovako domaćinski gazdujete, kako li će tu tek kad zaplove skele, parobrodi, sandoline, gondole, ko li će to da naplaća? Koliko li će tek onda, pa građani Srbije neće moći samo za državu da zarade. Kakve penzije, ima da se plaća i putarina, mostarina, kanalina za kanal, nego se bojim da smo mi svi u kanalu, samo u nekom drugom kanalu, a ne u tom Beograd - Stalać – Grdelica – Dragobučke.
Opet vam kažem, nije dobro da teret nesposobnosti javnih preduzeća prebacite na pleća građana Srbije, mi to ne možemo da podnesemo, izdržimo finansijski. Svi ljudi vole ovu zemlju, svako ko živi ovde voli Srbiju, ali postoje granice dokle on može finansijski da plaća troškove te države i nečije nesposobnosti. Postoji trenutak kada mora da se preseče i da se kaže – ovako dalje ne može.
Rekonstrukcija Vlade, 27. jula je taj dan. Tog dana ću sa velikim nestrpljenjem doći ovde, nemojte tada da dođete šokirani, iznenađeni, ja ću biti antišok terapija za vas i kazaću vam – imate tog ministra, treba ga smeniti zbog toga tog, direktora JP zbog toga. Ako to budete kvalitetno uradili, bez partijskih kalkulacija, možda i glasam za tu Vladu. Hvala.

Evo završićemo, pošto kolege dosta negoduju, zaista ću probati da privedem kraju.
Istine radi, Gazela nije pre toga rekonstruisana, od kad je napravljena i da to tada nismo uradili, vi biste sada pravili novu Gazelu, zajedno sa Draganom Đilasom, gradonačelnikom Beograda, jer bi se ona srušila. Svi smo svedoci toga, kamere su prikazivale oštećenja na mostu, most nije bio bezbedan za saobraćaj.
Kada govorimo o kamionskom saobraćaju kroz Beograd, svi koji dolaze na sednice Skupštine preko te naplatne rampe na koju dolazim ja, a ne skelom, biciklom, helikopterom, pošto se na Gazimestan ide helikopterom, a ne na Skupštinu, svi koji dolazimo na sednicu Skupštine, viđamo tamo jednu tablu u Bubanj potoku, koja kamionski saobraćaj polako usmerava preko neke obilaznice oko Beograda i dalje za Vojvodinu.
Svi koji idu na aerodrom u ove skupštinske delegacije, imaju prilike da vide tamo negde kod Dobanovaca kako se odvaja posle tamo jedna petlja, koja obilazi oko Beograda i kamionski saobraćaj usmerava van Gazele i van centra Beograda.
Dragan Đilas se zove taj za čijeg mandata je to urađeno i Nenad Bogdanović je bio taj za čijeg mandata je to projektovano. Da vam kažem nešto, ko god nešto uradi, makar to bili i vi i Tomislav Nikolić, nikada neću kazati to je uradio - Dragan Đilas. To je uradio Nenad Bogdanović, to sam uradio ja. Ja sama uradio onog trenutka kada izvadim novčanik i izdvojim novca onoliko koliko za to treba. Inače, uradili su poreski obveznici građana Srbije, a ja sam samo preusmerio novac.
Ovo ću da vam kažem, taj most koji mnogi napadaju, a neki ne znaju gde se nalazi u Beogradu, taj most koji napadate neće niko na kraju svog mandata da rasturi i na leđima odnese kući. Te puteve u koje neko usmerava novac da se urade, neće na kraju svog mandata da izore, to ostaje građanima Srbije i posle nas i posle vas. Hvala.

Može i Poslovnik, a može i replika, kako god hoćete.

Javljam se po čl. 106, 107, 103. i 104. Bilo je i ranije pokušaja ljudi da unize dostojanstvo parlamenta i oni su to uspešno radili. Naravno, ti koji su to radili više ne sede u parlamentu. Na vama je da svačiju diskusiju shvatite kao kreativnu diskusiju. Na vama je da poštujete slobodu govora i slobodu izražavanja. Meni lično ne smetaju prozivke ma od koga dolazile, bez obzira da li je reč o osobama optuženim za teška krivična dela, da li je reč o osobama optuženim za falsifikovanje pečata, da li je reč o osobama koje su oštetile državu Srbiju, budžet Republike Srbije, da li je reč o osobama koje su falsifikovale pečat Okružnog suda u Valjevu ili o nekim drugima. Ja se tih nisam plašio ni u sali, ni na ulici, ni u mraku, ni kada priđu sa leđa, ni kada ne vežu pojas kako treba, a ne plašim se ni sada. Ali, nije dobro da parlamentarnu raspravu svodimo na ovakav nivo. To govori o onima koji takve argumente koriste, govori o njihovoj poslaničkoj grupi kojoj pripadaju i to je to ogledalo te moderne, civilizovane evropske Srbije koju oni žele i zbog koje nisu dobili datum. Hvala.

Javljam se po članu 27.
Molim vas kao predsedavajuću Narodne skupštine, pošto sam se više puta obratio sa zahtevom Narodnoj skupštini da mi da snimak krađe moje poslaničke kartice, da mi se taj snimak dostavi. Molim vas da utičete kao predsedavajuća i potpredsednica Narodne skupštine. Ima već tome, bogami, 45 dana. Zaista bih voleo da dobijem snimak krađe svoje poslaničke kartice. To sam i u pisanoj formi zatražio, da ne bismo insistirali svakog dana. Hvala.

Eklatantno je prekršen član 107. Poslovnika. Mi 45 dana ovde pokušavamo da utvrdimo ko je ukrao moju poslaničku krticu. Sada kada je evidentno da ćemo dobiti video snimak, mi ćemo naravno tražiti i listing glasanja i kada se taj ko je osumnjičen sam prijavio, molim vas da to uđe u zapisnik, da se narodni poslanik Marijan Rističević oglasio da je uzeo sam protivpravno moju poslaničku karticu i da je odneo u nepoznatom pravcu i ne znam šta uradio sa njom, da mu se, u skladu sa Poslovnikom, izrekne opomena. Mislim da je to skandalozan način. Pazite, nas prozivaju za Bodrum oni koji kradu poslaničke kartice i priznaju da su ukrali poslaničku karticu.
Molim vas lepo, ovde postoje poslaničke stručne službe koje te poslove uzimanja kartica koje nisu ubačene rade. Pošto je ovde očigledno evidentno da će video-snimak dokazati krađu moje poslaničke kartice, a imamo i priznanje počinioca, koji je do sada bio osnovano optužen, a sada ta osnovana sumnja više ne postoji jer se on sam prijavio da je to uradio, molim vas da o ovome obavestite predsednika Narodne skupštine, Administrativni odbor, da dobijemo listinge glasanja u tom danu i prethodnom danu i da vidimo da li je to razlog zbog čega vladajuća većina nikada nema kvorum u 10,00 sati.
Ovo je drastičan primer kršenja dostojanstva Narodne skupštine, gde poslanik priznaje da je ukrao moju poslaničku karticu. Pri tome nam drži predavanja o glasanju iz Bodruma. Podvlačim pitanje – koliko je još takvih kartica uzeo kada nismo tražili video snimak sednice? To sigurno nije prvi put jer ovde postoji jedna sklonost ka vršenju ovog teškog prestupa i kršenja Poslovnika. Mislim da je ovo na bitan način poremetilo dostojanstvo ovog doma, da je doveo u sumnju sva glasanja vladajuće većine. Svaki put ćemo tražiti glasanje prozivkom jer ovde ima poslanika koji se javno hvali da krade karticu. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, reklamiram povredu Poslovnika i to člana 106. i 107.
Član 106. kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ovde smo imali jedno drastično odstupanje od ove tačke Poslovnika.
S druge strane, reklamiram i povredu Poslovnika član 107. koji kaže da je govornik na sednici Skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da je to neprimereno, obraćanje bilo kome iz grupe 3%. Mogao bih da odgovorim – iz grupe 15%. Ne 15% koje ostvare na izborima, nego koje uzimaju za sebe. Ili, mogu da kažem – iz grupe pečat ili iz grupe falsifikatora, ali to nije primereno ovom visokom domu, pa bih vas molio da raspravu vodimo u kontekstu poštovanja poslovničkih odredbi. Hvala.

Nisam baš najbolje razumeo obrazloženje za ove amandmane, ali sam jasno razumeo prozivku na račun DS zbog nekih navodnih zlonamernosti u dodeli nekih kredita. Moram da napomenem, bez obzira što gospodin Dušan Petrović nije u sali, da niko nikada iz DS nije priložio falsifikovanu dokumentaciju za dobijanje kredita, niti je falsifikovao pečat Okružnog suda u Valjevu da bi uzeo kredit.

Čisto argumenata radi. Radi istine. To ne liči na DS. Ko je bio blizu vatre i grejao se najbolje zna kada dođe kući i pogleda fijoku sa falsifikovanim pečatima.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dr Stefanoviću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo nas na kraju ove rasprave o budžetu. Jučerašnja, odnosno prekjučerašnja rasprava se svela na rok stihove, a danas smo malo imali poslovice. Kada bismo tu sublimirali, ispada da su naprednjaci dali takav budžet koji kaže da ipak nije tačna ona poslovica: "Ko peva, zlo ne misli", jer budžet je loš.
U ovom budžetu mi smo predali ovaj amandman koji se tiče održavanja lokalnih puteva, gde sa tri milijarde smanjujete na milijardu i po. Loše je to, jer ti putevi treba da se održavaju, pogotovo što neće biti onog auto-puta između Pojata i Čačka u ovoj godini. Uveren sam da će ga biti u nekim narednim godinama, jer je on neophodan. Ja sam Kruševljanin i zalažem se i zalagaću se za taj put.
Kada smo već kod budžeta, valjalo bi malo da se podsetimo i ovog hrasta, jer vlast je vlast, a hrast je hrast. Onda bi valjalo reći neku i o tom hrastu. Loše je što predsednik Vučić kaže – sklonićemo hrast jer to je odraz palanačkog mentaliteta i neće tu ljudi da grebu automobile. Bolje bi bilo da ste kaznili projektante, da ste na vreme projektovali i radili kako treba, pa da ostane i hrast i da imamo put. Jer, kad bi Amerikanci imali 600 godina star hrast, ispod koga su podigli barjak slobode i krenuli u borbu za nezavisnost, oni bi tu Belu kuću preselili, a ne bi sekli hrast. Ali, to govori o vama i vašem mentalitetu – da li se palanački vrši vlast ili ne, kako je neko kazao.
Možda je taj hrast od 600 godina dobar za čuvanje Tomovače i pravljenje hrastovih burića, možda on dobro drži rakiju, ali je loše za Srbiju da takav simbol sečete. Znam da bi se on na Koridoru 11 možda isprečio predsedniku Nikoliću, on ima često problema u saobraćaju kada ide kući, pa ga zato možda sečete, ali možda bi taj hrast bio upozorenje šta ste uradili od Srbije, od one Srbije gde su se Srbi skupili pod tim hrastom da je naprave kao modernu državu, da ustanu u boj protiv Turaka. Vi ste taj hrast posekli da biste posekli i umirili nečistu savest. To nije dobro.
Na kraju da vam kažem, celu raspravu ste jednog trenutka sveli na rijaliti šou – ko ide iz Vlade, a ko ostaje u Vladi. Neka ide ko hoće, neka ostane ko hoće i ko ima većinu, ali valjda ćete posle ovog rebalansa budžeta uraditi rekonstrukciju Vlade koja će biti bolja Vlada nego što je ova sada. Inače, Srbiji se sa ovakvom Vladom i ovakvim budžetom ne piše dobro. Hvala.

Samo kratko. Bez namere da polemišem sa ministrom, jer ove moje reči nisu bile upućene njemu, nego najvećoj vlastodržačkoj stranci ove koalicije.
Dakle, neću ja mnogo da vas kritikujem, samo ću vam kazati sledeće. Kada ste donosili ovaj budžet prošle godine, ja sam taman tada postao narodni poslanik i sećam se diskusije svih svojih kolega. Loše ste planirali, ne umete da radite i ne umete da vodite ekonomiju i ovo što radite neće biti dobro. Sada se posle šest meseci pokazuje da smo bili u pravu.
Istovremeno, imali smo onu gospođu Zoranu Mihajlović, koja nije propuštala ni jednu konferenciju za novinare dok je bila u opoziciji SNS, da ne izađe i da kaže – jao, građani Srbije, kako se Srbija zadužuje, pa to je katastrofa. Sad je nema reč da kaže o zaduživanju, a četiri milijarde ste se zadužili.
Što vas boli istina? Nemojte da ste nervozni. Istina je lekovita, ali lek prvo morate da popijete, pa da sačekate da počne da deluje, pa tek onda da pokažete emocije. Ovo što sada radite, to je instinktivno ponašanje. Nemojte da reagujete instinktima, emocijama. Reagujte razumom, a razum mora da vam kaže da loše vodite državu i ekonomiju ove zemlje. Isto onako loše, kao što ste prošli put vodili. Samo da ne bude katastrofa kao prošli put. Eto to vas upozoravamo. Apelujemo. Ne zbog vas, to radimo zbog Srbije.
Dakle, tu se moja polemika sa vama završava. Daj Bože da ne budete radili rebalans rebalansa budžeta. Prepravku prepravke budžeta. Daj Bože da nastavite put evropskih integracija, bez obzira na sve što se dešavalo ovih dana i poruge koje su stizale. Nemojte da pokleknete, nemojte da se uplašite. Iskušenja su velika, sami ste ih napravili. Možda bi bilo najpravednije i da sad sami rešavate probleme koje ste napravili. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, reklamiram povredu Poslovnika, član 107, koji kaže u svom 2. stavu – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Mogli ste bar inicijale majke da pročitate.
Bez obzira da li je tačno ili nije, nije trebalo da iznosite ime i prezime ove gospođe. Ni da je dobila trojke, i četvorke i dvojke, samo jedno dete, mogli ste da kažete inicijale, evo imamo inicijale te žene, tako i tako se zvala.
Dragan Popović je javna ličnost, predsednik opštine. Ako se ogrešio o zakon, trk kod tužioca pa da odgovara.
Nemojte ove druge ljude koje iznosite, to ste nekada radili kada ste nosili bedž, sa onim ljudima koji su nastradali u NATO bombardovanju, pa ste ih ovde čerečili, čemu nervoza, da li vas boli prošlost, ako mnogo boli, evo ja ću prvo anti šok terapiju, pa ću onda da pričam.
Evo deset sekundi da se pripremite i 30 minuta pauze koju vam je predsednik odredio.
Dakle, ovo ste isto radili kada ste nosili bedž. Ovako ste isto ovde žrtve ponovo raspinjali, iznosili imena, prezimena, degutantno je.
Nemojte to da radite. Zbog vas vam kažem, ne zbog sebe. Zbog dostojanstva ovog doma.
Zaštitite makar imena i prezimena običnih ljudi koji se ne bave politikom, koji ne žele da ih uvedete u kaljugu i blato. Neka oni bar oni ostanu čisti. Prljajte nas iz Demokratske stranke. Tu se svi naređajte. Čudi me da nisu obojica šefova poslaničke grupe replicirala. Uzmite šake blata, gađajte nas, ali nemojte ove obične ljude, njih pustite neka se suoče sa životom, onakav kakav ste vi kreirali.