Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po članu Poslovnika i reklamiram povredu Poslovnika, članovi 104, 105. i 106.
Dakle, u prepodnevnom delu zasedanja Parlamenta, nekoliko poslanika SRS-a je iznelo grube neistine i uvrede na račun DS-a, pre svega, na pokojnog predsednika Vlade Zorana Đinđića. Gospođa Vjerica Radeta je kazala da je to mafijaški predsednik Vlade.
Gospođo Radeta, mafijaški predsednik Vlade se prepoznaje po tome da li nosi hekler ili pištolj i da li tim pištoljem vitla ispred Parlamenta ili ne.
Mafijaški predsednik Vlade se prepoznaje po tome da li iza njegovog rada ostaju prazni novčanici građana Srbije, a puna groblja i kapele. U tome ne prepoznajem Zorana Đinđića, niti prepoznajem Zorana Đinđića kao predsednika takve vlade.
Jednog drugog čoveka prepoznajem kao čoveka koji je mahao pištoljem ispred Skupštine Srbije i potezao hekler na studente, a u desnom džepu nosio koru od banane, ne bi li se neko okliznuo i sapleo na tu koru banane.
Ne želim da raspravu otvaram u ovom pravcu. Mislim da je vaš ton, pogotovo juče, bio neprimeren, kada ste kazali da je Demokratska stranka ubila Zorana Đinđića.
Da li vi to, gospođo Radeta, možda, imate neke nove okolnosti i saznanja u vezi s ovim tragičnim događajem? Zašto ih ne kažete specijalnom tužiocu, nego iznosite Parlamentu i građanima? To su neistine i dezinformacije.
Ne želim da upoređujem rad vašeg predsednika i predsednika Zorana Đinđića. Mislim da to nije ni primereno, ni potrebno. S druge strane, stigao je gospodin ministar, Milan Marković. Mislim da ste celo prepodne žalili, kukali i jadikovali što njega nema. Više se neću javljati po Poslovniku, da pokažem da smo spremni da radimo.
Takođe, želim da odgovorim gospodinu Topaloviću. Pametnom čoveku treba ponoviti jedanput, međutim, ponavljanje je majka uspeha za one koji nisu uspeli u životu. Probaću da vam ponovim nekoliko puta.
Nikakve tuče u Pančevu, na sednici Opštinskog odbora DS-a, nije bilo. Gospodin Miković je miljenik svih građana Pančeva, koji su za njega glasali i on je, zahvaljujući tim glasovima, pobedio sve vas na izborima u Pančevu. Zbog toga je predsednik opštine Pančevo.
Demokratska stranka nema nikakvih problema u svom funkcionisanju.
Mi jako dobro znamo ko će biti kandidat za predsednika Srbije i nemamo problem da neposlušne članove u Novom Sadu umirujemo i licitiramo da li će se kandidovati ili neće, niti imamo problem da predsednik stranke mora da završava pravni fakultet, pa bi se onda kandidovao. On je sve svoje obaveze na vreme uradio, spreman za pobedničku trku, spreman da ponovo preuzme funkciju predsednika države, kada pobedi na predsedničkim izborima.
Dakle, izvinjavam se još jedanput što sam morao da se javljam povodom povrede Poslovnika.
Gospođo Radeta, mislim da je nepotrebno da se javljam povodom povrede Poslovnika, kao što to rade članovi SRS-a. Javljam se, ne kada uvredite mene, na to sam navikao, ali se javljam kada uvredite čoveka koji mrtav, koji je svoj život položio da bismo mi svi živeli kao sav normalan svet.
Zahvaljujem i vama i građanima Srbije.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, građani Srbije, čitavog prepodneva slušali smo kmečanje i kukanje - zašto nema ministra, gde je ministar, samo da dođe ministar, pa će oni njemu svašta da kažu. I, došao je jedan od najboljih ministara u ovoj vladi, ministar za lokalnu samoupravu, gospodin Milan Marković...
(Zoran Krasić, s mesta: Po kom članu?)
... član 104, hvala, gospodine Krasiću, što me opominjete, jako mi je drago.
Došao je ovde da čuje kako će Vjerica Radeta pročitati "Politikin zabavnik", onda uzmemo i pročitamo "Pravdu", spremila je i "Mikijev zabavnik", "Alana Forda". Zna gospodin Milan Marković sam da čita novine, znaju i građani Srbije da pročitaju novine i jako dobro zna gospodin Milan Marković šta je izjavio za vaše partijsko glasilo, a šta nije izjavio.
Imali ste prilike da krenemo u normalnu raspravu o amandmanima. Očigledno, to vama nije namera i nije želja. Vaše je legitimno pravo, kao opozicije, da pokušavate da pravite opstrukciju Parlamenta, i to je poznat model političke borbe, ali i legitimno pravo nas iz većine je da tražimo da vam se izrekne opomena.
Ponovo podsećam gospodina predsedavajućeg da je gospođa Nada Kolundžija tražila da po članu 106. Poslovnika izreknete opomenu gospođi Vjerici Radeta, jer je ovde grubo prekršen Poslovnik i grubo vređana i DS i predsednik Zoran Đinđić.
S druge strane, gospođo Radeta, ako ne možete da me nadgovorite, sigurno možete da me nadćutite, uopšte to nije teško, verujte.
Očekujem da nastavimo normalan rad. Ministar je stigao. Nadam se da ste pročitali sve ''Mikijeve zabavnike'' koje ste od kuće poneli. Čim budete prekinuli ovakvu raspravu, po Poslovniku, gospodin Milan Marković, koji je bio u prošlom sazivu Parlamenta poslanik i dobro zna Poslovnik, doći će. Ne moram da ga branim. Njega brane rezultati rada.
Ovde sam čuo jednu rečenicu - kada se bude vratio gospodin Vojislav Šešelj iz Haga, mnogima će se zalediti krv u žilama. Živ sam se prepao, ali ne za sebe, nego za svoj grad. Kad god je Vojislav Šešelj aktivan u politici, negde krenu kolone izbeglica, pa znajte, građani Kruševca, sada smo mi, izgleda, na redu.
S Kosovom su završili u vreme prošlog mandata i sada pikiraju neku novu teritoriju, Kraljevo, Kruševac, Čačak, njima je svejedno odakle će krenuti izbeglice. Bitno je da se bilten "Velika Srbija" uredno izdaje, a za vreme njihove vlasti Srbija je sve manja i manja.
Ozbiljno sam zabrinut za građane Srbije, ako bi ikada SRS dobila priliku da se bavi ozbiljnom politikom. Naravno, to se nikada neće desiti, jer građani Srbije žele da idu u Evropu, a ne da idu izbegličke kolone. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, članovi 104, 225. i 226. Imali smo malopre prilike da čujemo gospođu Radetu koja kaže da ne smem da se javim za reč; ona želi da kadrira u Demokratskoj stranci, kada će ko da se javi za reč.
Znate, kada se javljam za reč obično se obraćam poslanicima SRS, ali i građanima Srbije. Sada se obraćam poslanicima SRS. Tužno je kada čovek ima šta da kaže, ali nema kome da kaže. Gospođa Radeta se obraća poslanicima Demokratske stranke. Još je tužnije kad čovek ima kome šta da kaže, ali nema šta da kaže.
Imao sam čast i zadovoljstvo da poznajem gospodina Zorana Đinđića. Imao sam prilike mnogo puta da budem u njegovom društvu, da budem na barikadama zajedno sa njim.
Kada sam video Zorana Đinđića, upoznao sam barjaktara demokratije, vojvodu slobode, upoznao sam čoveka koji peva o krajnjoj pobedi dobra, upoznao sam apostola pravde. Zoran Đinđić nije bio ni božanstvo, ni neko poslat sa neba. Zoran Đinđić je bio čovek od krvi i mesa, pošten, koji voli ovu zemlju. Na njegovom grobu može zlatnim slovima da se upiše da za vreme njegove vladavine ni santimetar srpske teritorije nije predat u ruke NATO paktu.
Imao sam tugu i nesreću da upoznam Vojislava Šešelja u kafani "Domovina", kao student. Došao je u sandalama u novembru mesecu...
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, molim vas da se tako ne izražavate.)
To su činjenice, gospodine Albijaniću. Znam jako dobro ko je i šta je Vojislav Šešelj. Ovde se nekima zamera da su bili članovi Saveza komunista.
Pazite šta kaže Vojislav Šešelj, u trenutku kad ga isteruju iz Saveza komunista, u jednom političkom eseju "Moja politička odbrana": "Danas kada me isterujete iz Saveza komunista dosledno tvrdim da sam bio, biću i ostaću na Titovom putu". Posle toga je taj čovek sa macolom jurišao na Titov grob, a onda je dočekao da mu Mira Marković kaže "Skači", i on ne pita "zašto", nego "koliko visoko".
Toliko o doslednosti jednog komuniste zvanog Vojislav Šešelj, za koga Ivica Dačić u knjizi "Nije srpski lupati" kaže: "Lako je bilo dogovoriti se sa Šešeljem. Ja ga odvedem na šampite i čas posla gotovo". Problem je bio kada su ga Amerikanci odveli na šampite i čas posla Pećke patrijaršije više nema. To je problem u Srbiji. Nekoga su te šampite jako skupo koštale.
Danas čujemo kako je tragedija što on ne može svoje unuke da vodi na kolače, jer sedi u Hagu. Znate koliko baka i deka u ovoj zemlji svojim unucima na Zadušnice nosi kolače zbog politike Srpske radikalne stranke?
Molim vas da više ne spominjete malu Milicu sa ove govornice i da ne spominjete više malu Sanju Milenković iz Varvarina. Njena porodica je protiv SRS i nikada nisu bili članovi SRS. Nemojte čerečiti mrtvu decu. Oni su svoj politički stav iskazali time što su glasali protiv vas, a njena porodica jednako optužuje vas, koliko i NATO, za njenu smrt.
Dakle, nemojte ovu govornicu da zloupotrebljavate. Vreme je isteklo i ja neću zloupotrebljavati svoje vreme, ali ću uvek znati da vam na vaše primitivne ispade odgovorim snagom argumenata i činjenica. Hvala.

Dame i gospodo, odbornici, građani Srbije, gospodin Hrebik je mislio da se rukovodi onom starom izrekom - "ako neko treba da kaže istinu, pa da postrada zbog toga, bolje da postrada on što je kazao istinu, nego da postrada istina, da je niko ne kaže''.
Dakle, dame i gospodo poslanici, slušam ovde hvalospeve već nekoliko dana o gospodinu Srđi Komazecu i mogu da se složim da je jedino dobro, od onog što sam čuo o njemu, njegovo ime. Vrlo lepo, simpatično ime. Imao sam prilike da se malo raspitam i u Pazovi i u Inđiji, i kod ljudi koji su nadležni za gonjenje ljudi koji čine zloupotrebe, o tome ko je Srđa Komazec.
Gle čuda, našao sam jedan zapisnik, pošto sam jutros čuo da taj čovek nema ni krivični dosije, niti je ikada mrava zgazio, maltene je kandidat za Belog anđela.
Gle čuda, čuo sam da je taj čovek krivično odgovarao, da je gonjen i disciplinski. Evo zapisnika u kom se to dokazuje i potvrđuje, za one koji ne veruju. Daću vam fotokopiju, ne brinite ništa.
Kaže ovako, gospodin Komazec Srđo je, molim vas, ako ne možete da me nadgovorite, probajte da ćutite, nije teško, verujte mi. Dakle...

Komazec Srđo je tukao na svom poslu Racić-Šaš Jasminu, a koja je tog trenutka bila trudna, i kaže - jesam, udario sam je pesnicom u glavu i u bradu i kazao sam joj, zaklaću te i ubiću te ako to budeš o meni govorila.
Ko ne veruje, evo zapisnika sa saslušanja. Ovo kažem zbog istine, zbog javnosti i zbog građana Srbije.
Pošto smo čuli ovde da gospođa Gordana Gajić nije rođena, niti živi, niti ima prebivalište u Staroj Pazovi, ja sam danas tražio od policije i policija mi je dostavila sledeću informaciju, da je Gordana Slavka Gajića, rođena 21. januara 1964. godine u mestu Vojnovići, opština Foča, Republika BiH, sa jedinstvenim matičnim brojem građanina 2501964715587, a za one koji slabije kapiraju, ponoviću, 250196471.....
Molim vas, ovo su javni podaci koje možete da dobijete, ja sam ih dobio i piše u koju svrhu sam ih dobio.
Kaže se da ona ima mesto prebivališta u opštini Stara Pazova, mesto Nova Pazova, ulica Majora Gavrilovića broj 006. Uverenje se izdaje u svrhu regulisanja demantija na sednici Narodne skupštine. Daću vam uverenje, pa izvolite i potrudite se.
Kada govorim o gospodinu Jaroslavu, završiću ovim, on je čovek koji ima vozačku dozvolu, znači da je prošao lekarski pregled, jer u ovoj zemlji, da bi čovek upravljao motornim vozilom, treba da prođe lekarski pregled.
Očigledno, da bi se bavio politikom, nije potrebno da to prođe. To su neki jasno pokazali, denuncirajući ovog čoveka koji se zalaže za istinu.
Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po Poslovniku, član 101. i član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, ovde smo čuli jednu konstataciju mog uvaženog kolege gospodina Petkovića o ministru za Nacionalni investicioni plan gospodinu Draganu Đilasu.
Dakle, vi ste citirali rečenicu gospodina Dobrivoja Budimirovića koja je neistinito preneta. Gospodin Dragan Đilas nikada nije izjavio da će nekom novac dati ili neće dati u zavisnosti od toga kako taj grad bude glasao.
Jednostavno, novac u Nacionalnom investicionom planu nije novac Dragana Đilasa, nije novac Demokratske stranke, to je novac građana ove zemlje. On će biti usmeravan u onom pravcu gde bude bilo potrebno da bude usmeren, bez obzira kako građani u tom gradu glasaju ili ne. Niti će Nacionalni investicioni plan služiti za kupovinu glasova od strane DS-a, jer za to nema potrebe, mi dobijamo dovoljan broj glasova.
O tome govori, gospodine Markoviću, pobeda Borisa Tadića na predsedničkim izborima, za one koji ne veruju.
S druge strane, ako govorimo o Nacionalnom investicionom planu, gospodin Dragan Đilas je posetio mnoga mesta u Srbiji, i tamo gde su izbori i tamo gde nisu izbori.
Shvatam da niste imali zlu nameru, samo ste pogrešno citirali ono što je preneo dnevni list "Pravda", vrlo neiskreno i vrlo neistinito.
Dakle, Dragan Đilas nikad to nije izjavio u Svilajncu, to je izjavio Dobrivoje Budimirović i te reči stavio u usta ministra Dragana Đilasa. To govori o njemu, a ne o ministru Draganu Đilasu.
Podvlačim, Dragan Đilas nije vlasnik Nacionalnog investicionog plana; građani Srbije su oni koji će gazdovati Nacionalnim investicionim planom. Tako će i biti dok se na čelu tog resora bude nalazio ministar iz Demokratske stranke. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, gospodine sekretaru, građani Srbije, gospodine ministre, na početku, želim da vam zahvalim u ime građana Kruševca što ste vrlo brzo i energično odgovorili na inicijativu koju su vam građani Kruševca podneli u formi poslaničkog pitanja, preko mene, kao narodnog predstavnika građana Kruševca.
Zatim, želim da obavestim i građane Srbije zbog čega je važno da se ovakav zakon donese i zbog čega je neophodno da što pre dobijemo još neke zakone koji će bitno doprineti ukidanju viza i stavljanju Srbije na belu Šengen listu.
Demokratska stranka se zalaže da se što pre, pored ovog zakona, u skupštinsku proceduru stavi i zakon o državnoj granici, zakon o azilu, zakon o strancima, jer, kao što vam je poznato, biće održan sastanak o stalnom unapređenju dijaloga, pred godišnji izveštaj Evropske komisije, a mi očekujemo vrlo povoljan izveštaj. Ne želim da dalje govorim o ovom zakonu, jer je gospođa Nataša Vučković iz DS-a na celovit način iznela sve prednosti i sve razloge zbog kojih treba glasati za ovakav zakon.
U svakom slučaju, želim da upozorim da je zaista potrebno veoma pažljivo postupati sa biometrijskim podacima i da kažem građanima Srbije da DS smatra da je potrebno doneti zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Smatramo da, pored skraćenja roka za izdavanje putne isprave, odnosno pasoša, treba, svakako, uzeti u obzir i kaznenu odredbu koja će sankcionisati svaku zloupotrebu biometrijskih podataka iz putne isprave, jer su zaista dobro definisane kaznene odredbe kroz ovaj zakon.
Još jednom pozivam sve poslaničke grupe da glasaju za ovaj zakon, jer je važno da Srbija bude stavljena na belu šengensku listu i ne vidim nijedan razlog da ovako dobar zakon ne prihvatimo, uz određene sugestije koje je dala DS, a i još neke poslaničke grupe.
Podvlačim da je jako dobro da skratimo vreme za izdavanje pasoša i da se vodi računa o ovim podacima i o njihovom očuvanju.
Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ja bih da diskusiju vratim, ipak, na temu dnevnog reda - nasilje na sportskim terenima, ali, pre toga, želim da dam jednu primedbu.
Znači, neprihvatljivo je da bilo ko u Srbiji istakne kukasti krst, kao i bilo gde u svetu. Slažem se da neko može da ima svoj politički stav o Evropskoj uniji, da mu se ona sviđa ili ne sviđa, ali neko ko je rođen u Srbiji, ko je rođen u Kruševcu, Kraljevu, Kragujevcu, zna šta kukasti krst znači u istoriji srpskog naroda i zna da je zbog tog kukastog krsta stradalo 1.700.000 građana ove zemlje.
Mislim da nije dobro da bilo ko i bilo gde ističe kukasti krst i da kukasti krst bude argument za iskazivanje političkih stavova. Kukasti krst je u rukama bilo kog građanina Srbije neprihvatljiv, i po Ustavu, i po bilo kom drugom zakonu.
Gospodin Aleksandar Vučić je dao vrlo lep amandman na ovaj zakon kada je reč o isticanju parola. Mislim da treba da se vratimo na taj amandman koji je dao gospodin Vučić, da nađemo način da amandmanom promenimo ovaj zakon, deo koji govori o skandiranju, jer smo, zahvaljujući ministru, bili na dobrom putu da to uradimo i da zaista ovu raspravu sada uobličimo u pravcu u kom je krenula. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nije mi namera da polemišem sa gospodinom Dačićem, samo jedna primedba.
Pre 5. oktobra i pre nego što su građani Srbije izašli na ulicu, u ovoj zemlji se desilo nešto što se zove izbori, i to 24. septembra. Ti izbori su održani i tu su građani iskazali svoju političku volju.
S druge strane, ako govorimo o navijačima, o ponašanju na sportskim utakmicama, samo jedan primer, posle ću pokazati knjigu, postoji jedna knjiga koja se zove "Otpor u nadležnosti policije". Mogu da vam pokažem šta se desilo na stadionu "Crvene zvezde".
Bez zakona, bez političkih sredstava, policija je brutalno pretukla sve navijače na severu, istoku i jugu stadiona "Crvene zvezde", istog trenutka su sinhronizovano ušli i pretukli sve ljude koji su bili u majicama "Otpora" i koji su navijali onako kako se vama tog trenutka nije svidelo.
Kažem, nisu vas navijači srušili, vas je srušila politička volja građana Srbije i mi smo to nedvosmisleno pokazali 24. septembra. Dakle, 5. oktobar je posledica toga što deo tadašnje vlasti nije hteo da prizna rezultate izbora.
Čestitam gospodinu Nikoliću koji je priznao rezultate izbora tada, ali neki nisu hteli da priznaju rezultate izbora.
Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici,  građani Srbije, u ubeđenju da su poslanici Demokratske stranke vrlo jasno obrazložili zašto treba glasati za ovakav zakon, uvažavajući predlog drugih poslaničkih grupa, a u želji da ubrzamo raspravu, odustajem od diskusije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde vidim ministra policije i ministra finansija, ali izgleda da je gospodin Dragan Todorović krenuo u kampanju za opoziv ministra zdravlja. I, izgleda da nema dovoljno bensedina u apotekama.
Razumem takvu reakciju ali vas molim, gospodine Todoroviću, da ne uzimate ime Zorana Đinđića, da se ne bavite onim što je radila DS. Veoma sam ponosan na sve što je Zoran Đinđić uradio za Srbiju. Za vreme njegove vlasti, kada sam ja bio u ''Otporu'', nijedan komad zemlje Srbije nije prodat NATO paktu, kao što je urađeno za vreme kada je SRS bila na vlasti.
Hoću da vas podsetim na reči vašeg lidera Vojislava Šešelja: "Ako i jedna NATO čizma kroči na Kosovo, ja ću napustiti politiku." Sad se sakrijte ispod klupe, gospodine Todoroviću, nikada više nemojte da se javite za reč i da pričate o Zoranu Đinđiću.

Dakle, dame i gospodo, imam obavezu da odgovorim na najgrublje uvrede na račun pokojnog predsednika Zorana Đinđića.
Kad se neko na ovakav način obračunava sa mrtvim čovekom, a još i za vreme njegovog života je najavio krvavo proleće u Srbiji jasni su motivi zbog kojih to radi, jasna je fascinacija gospodina Todorovića likom i delom Zorana Đinđića. Za tri godine uspeo je da popravi mnogo onoga što je Srpska radikalna stranka uspela da razori, nanoseći najveću sramotu Srbiji poslednjih 100 godina i u novijoj istoriji.
Kada sam pre neki dan govorio sa ove govornice, o tome, da sam čitao dosijea Službe državne bezbednosti nisam ih čitao u Kabinetu Dušana Mihajlovića. Dosijea, vas saradnika, objavljuju, piše ovde neki dosije, neki Vojislav Šešelj, sa šifrom magistra, dobrovoljno angažovan 1979. godine, ovakav upitnik, jeste, vi gospodine Jočiću znate o čemu govorim, neka snimi malo i kamera da se vidi. Takav isti dosije ima i gospodin Dragan Todorović, a objavljen je u knjizi "Čuvari Jugoslavije" Ivana Bešlića u Bosni i Hercegovini.
Kada govorite o Demokratskoj stranci, gospodine Todoroviću, evo, da vas pitam samo nekoliko stvari. Kako je poginuo Predrag Vuletić tadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke? Jeste li vi to svoje članove ubijali? Do dana današnjeg nije razjašnjeno? Kako je ubijena gospođa Paraskeva, otcepljenog krila, supruga Petra Jovića? Mogu to da vas pitam, ali nije zaista pristojno to pitati, nije pristojno zloupotrebljavati govornicu na takav način. Mogu sa vama da razgovaram o takvim argumentima, ali nije lepo, gospodine Todoroviću. Treba ovaj parlament uobličiti u jednu instituciju od poverenja građana Srbije. Na ovakav način se ne raspravlja i ne vraća se poverenje građana Srbije u instituciju Parlamenta.
Gospodine Todoroviću, kad god spomenete mrtvog Zorana Đinđića imajte na umu da za vreme njegove vlasti nijedan komad srpske teritorije nije predat u ruke NATO pakta, kao što je urađeno za vreme vlasti SRS. Kada govorite o gospodinu Zoranu Đinđiću ja ne tražim od vas ni poštovanje, ni uvažavanje, jer to su ljudske osobine koje vi nemate, ali vas molim da, gospodine Todoroviću, pre nego što bacite kamen na Demokratsku stranku pogledate šta ste uradili u svojoj stranci i šta ste uradili za sebe.
Kada govorite, gospodine Todoroviću, o tome da su kriminalci izveli 5. oktobar, nisu gospodine Todoroviću, to su uradili građani Srbije nezadovoljni vašom politikom, nezadovoljni činjenicom da ste Pećku patrijaršiju menjali za džip Vilijama Vokera, nezadovoljni činjenicom da ste Visoke Dečane ostavili kao parking za NATO tenkove, to ste vi uradili. I kada govorite da ćete vi braniti Srbiju molim vas da se nikada više ne pozivate na odbranu Srbije, jer tamo gde ste vi Srbiju branili tu su Srbi bili izbeglice, a mrtvi se prebrojali nisu.
Molim vas, gospodine Todoroviću, da mene nikada ne branite i da demokrate nikada ne branite. Molim vas, gospodine Todoroviću, da imate na umu da Milorad Luković Legija 5. oktobra nije imao tri godine i nosio kratke pantalone, nego je uveliko igrao šah sa Vojislavom Šešeljem, a ovaj mu je podešavao nišanske sprave na snajperu. To imajte na umu kada govorite o Zoranu Đinđiću gospodine Todoroviću.
Ja više neću učestvovati u ovoj raspravi. Dovoljno je, nema potrebe da dižete ruku, ne prodaje se nigde srpska teritorija, niste na NATO berzi da prodajete srpsku teritoriju. Imaćete pravo na reč, ali, molim vas, uz dužno poštovanje govorite o gospodinu Zoranu Đinđiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, da mi je neko rekao da ću da vidim ovakvo oduševljenje među poslanicima SRS na pomen Al Kaponea ne bih verovao. Zaista ovakvo uzbuđenje verovatno budi sećanja na stara dobra vremena i nostalgična vremena.
Ne znam zašto ovde prozivate ljude koji nisu u sali, a gospodin Mića Struja je ovde u sali i čitava je Srbija malopre imala prilike da vidi gospodina Struju, ne znam zašto njega u Šapcu zovu Struja, koliko znam Nikola Tesla je izmislio struju i ne znam zašto njega zovu Struja, verovatno ima neke probleme sa strujom.
Međutim, kada govorimo o nekim drugim stvarima i o nekim drugim vremenima, čuli smo, pa hvala gospodu bogu, gospodine Nikoliću, da se kod nas merilo inteligencije ne meri jedinicom Toma, mi nemamo nikoga poput vas i na to smo ponosni. Dakle, želim samo nekoliko stvari da kažem.

Želim samo nekoliko stvari da kažem sa ove govornice. Mi danas imamo na dnevnom redu veoma važnu povelju i zaista bih da vratim raspravu na tačku dnevnog reda. Žao mi je što određeni poslanici iz SRS ne razumeju ovu moju diskusiju i ne razumem zašto ovako burno reaguju, i ne razumem zašto ovako ne žele da učestvuju u raspravi na jedan civilizovan i demokratski način, da iznesu svoje argumente i da kažu zašto ova povelja nije dobra za Srbiju ili zašto je dobra, i zašto ovu raspravu koriste za raspravu na nivou sednica skupštine opštine.
Kada smo preuzeli instituciju predsednika parlamenta, gospodin Oliver Dulić je obećao da će ovu instituciju probati da izgradi da služi ponovo na ponos građana Srbije i da povrati poverenje građana Srbije u ovu instituciju. Ovakvim replikama i ovakvim diskusijama to poverenje se svakako ne gradi.
Malopre smo čuli plakanje nad otpuštenom ženom koja je trudna i meni je jako žao svake žene koja je trudna, a ostala je bez posla. Ali mi mnogo više žao onih trudnih žena koje su u Šapcu bile primoravane 2000. godine da, uz šamare, pojedu letak ''Otpora'', a tada na vlasti nije bio ni Otpor, ni Demokratska stranka.
Postoje podaci, gospodine Todoroviću, lično ću vam doneti fotografiju te žene i zapisnik iz Policijske stanice. Tada ste vi bili na vlasti u ovoj zemlji, tada ste obavljali najodgovornija mesta u ovoj zemlji, tada ste imali ministarska mesta i tada niste davali ostavke kada su trudne žene, uz šamare, bile prinuđene da pojedu letak Otpora. To govori o vašoj demokratičnosti, o vašoj brizi o trudnim ženama, o vašem doprinosu razvoju nataliteta u Srbiji.
Znam da vas boli istina, to zna da vređa, to zna da pogodi, istina mnogo vređa, i žao mi je što vas istina tako vređa, što takav efekat, gospodine Nikoliću, na vas proizvodi istina.

Želim zaista da vratim diskusiju u jedan normalan kolosek, da podsetim samo kako je izgledao grad Šabac 2000. godine i da kažem, neće ovde biti merilo onaj ko ima jače mišiće, ko bolje psuje, ko bolje pljuje, već onaj ko ume jezik argumenata i činjenica da suprotstavi jeziku nagomilane bahatosti i primitivizma.
Mi u ime Demokratske stranke danas to pokazujemo da znamo. Molim poslanike Demokratske stranke da ne učestvuju u ovako prizemnim raspravama i da samo snagom argumenata pokažemo zašto Demokratska stranka smatra da je ova povelja potrebna Srbiji i zašto Srbija mora da ide u Evropu. Hvala.