Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednom veoma značajnom dokumentu koji će ovaj parlament usvojiti. Kada govorimo o ovom dokumentu valjalo bi zbog građana Republike Srbije pročitati i član 2. Ustava Republike Srbije, koji kaže da suverenost potiče od građana koji vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Zarad građana i zarad javnosti, da pojasnim šta danas mi radimo. Mi danas jačamo kontrolnu funkciju Narodne skupštine, jer kao što znate, politiku evropskih integracija i pregovora sa EU vodiće Vlada, ali je veoma dobro da u taj proces bude uključena Narodna skupština i mi narodni poslanici koji predstavljamo građane Republike Srbije koji su nas birali.
Veoma je važno i značajno danas da se prisetimo da naš evropski put ne počinje ni 2000. ni 2004. godine, da smo mi kao bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija imali ponude da postanemo deo EU neposredno pre krvav raspad te naše zajedničke države, koje više nema.
Nisam ja ovde da plačem nad propuštenim prilikama, ali bih zamolio kolege poslanike i vladajuće većine i svih onih koji su za evropsku ideju i one koji se toj ideji protive, da pokažemo da ova Narodna skupština nije arena u kojoj ćemo oko ovog pitanja koristiti argumente i retoriku koja je prevaziđena.
Ja kao intelektualac, kao član DS, kao slobodnomisleći čovek, uvek ću se zalagati i zastupati da svi oni koji su protiv ideje EU imaju pravo da svoj stav iznesu i u javnosti i u parlamentu i da niko ne treba da nosi pečat sramote zbog toga. Nikada neću postati lakom, pa se pozvati na istoriju i tradiciju.
Mi smo danas kao poslanici u onom biblijskom vinogradu, gde pravo na platu ima i onaj ko je došao u prvi sat i onaj ko je došao u jedanaesti sat i ta plata kao u biblijskoj priči treba da bude ista za sve. Niko danas neće da se poziva na istoriju našeg koračanja, posrtanja, padanja, naših stranputica, našeg oklevanja. Niko neće danas citirati dnevnik uvreda sa puta ka EU, jer to nas nigde neće povesti kao društvo.
Nama je potreban konsenzus oko važnih tema, ali vas opet pozivam kao intelektualce, kao narodne poslanike, kao predstavnike građana, da saslušate kritičko mišljenje i onih političkih stranaka koje iznose argumente protiv, jer EU neguje slobodu misli. Evropska unija neguje neke univerzalne ljudske vrednosti. Ona počiva na tim vrednostima. Evropska unija i pitanje EU nije pitanje jednoumlja u srpskom društvu. Jednoumlje nama nije donelo mnogo toga dobrog, kada je reč o razvoju ličnosti, o slobodama, o pravima, kada je reč o demokratskim tekovinama koje su kod nas vrlo krhke.
S druge strane, kada govorimo o univerzalnom sistemu vrednosti koji predstavlja EU i ka kome težimo i stremimo, EU nije skup zvezdica na našem sumornom nebu, koji će rešiti sve naše probleme. Evropska unija je sistem vrednosti koji se decenijama strpljivo gradi, zakonska regulativa za koju se Narodna skupština priprema, koju prihvata.
Pozvaću sve poslanike da se izjasne za ovu rezoluciju, jer jača i kapacitete Narodne skupštine, i one koji su za i one koji su protiv. Narodna skupština treba da ima kontrolnu funkciju i kontrolnu ulogu. Građani su ti koji će dati poslednju reč. Oni su ti koji će se izjasniti na referendumu. Ali, na nama je veoma težak i odgovoran posao. Blagodeti ili konsekvence, u zavisnosti od posla koji budemo radili, osećaće svi građani, reflektovaće se na život građana svaka odluka u Narodnoj skupštini koja se tiče EU.
Završiću ovim. Na današnji dan 1996. godine, u vreme velikih protesta, koračao sam ulicama Beograda iza Zorana Đinđića, koji je zajedno sa profesorom Mićunovićem i još nekoliko entuzijasta upalio evropski svetionik. Pred nama je bila zastava EU. Neću da vas podsećam na vokabular, jer nije tema danas za to, kako je izgledala ta šetnja iza zastave EU i kojim epitetima smo sve počašćeni, ali je važno da danas kod svih ljudi preovladava svest da je to bio dobar potez i da ta zastava EU ima svoje mesto i da Srbija ima svoje mesto pod tom zastavom EU.
Podvlačim ponovo zahvalnost svim ljudima koji današnju rezoluciju, nažalost, nisu dočekali, koji današnji dan nisu dočekali, ali i onima koji su dočekali. Vredelo je istrajavati na tom putu. Vredelo je upaliti evropski svetionik. Vredelo je postaviti evropske putokaze, ma koliko to žrtava zahtevalo u određenim trenucima i vredelo je dočekati trenutak da to raspoloženje bude većinsko.
Ali, opet podvlačim za kraj, u jednom od poslednjih obraćanja Zoran Đinđić je kazao – videćemo se gore u zvezdama. Na nama je sada da pogledamo kojim ćemo putem zakoračiti ka tim zvezdama, da li putem punim trnja, da li putem posutim laticama i da ne bude kao u pesmi Đure Jakšića, da su gvozdene naše noge pa biramo trnovit put, jer taj trnovit put pre svega će osetiti građani. Nema lakog puta i nema lakog načina.
Nema lakog načina da se u našem društvu postigne konsenzus o veoma značajnim temama ali, podvlačim, evropske vrednosti podrazumevaju da mi u Evropu ne idemo sa nekim našim egocentrizmom, da smo najbolji i najpametniji, da mi sve znamo i da apriori žigošemo one ljude koji nisu za tu ideju. Ne, na nama je da jačamo dijalog u našem društvu, da taj dijalog ne bude monolog, da se ne odvija kroz partijske megafone, da se odvija sa svim značajnim segmentima našeg društva, političkim strankama, nevladinim organizacijama i institucijama i da svako ima pravo da bez osude iznese taj svoj sud, ali da imamo na umu da je najveća odgovornost na nama u parlamentu kakvu ćemo klimu kreirati u našem društvu.
Danas je bilo, nažalost, i mene to nimalo ne čini srećnim, veoma ružnog upiranja prstima. Nema potrebe za ovu temu. Kažem, živimo u društvu koje smo stvarali da bude takvo da svako bez straha može da iznese kritički sud.
Biti intelektualac znači biti čovek slobodomisleći, znači biti čovek koji je spreman da čuje drugačije mišljenje, ali ne satanizovati onog ko drugačije misli, nego i njemu možda pokazati koji je taj put i koji je sistem vrednosti za koji se zalažemo.
Istovremeno, biti u pravu ne znači gorditi se time što je neko u pravu, pa makar bio u pravu i tek jedanaestog sata. Biti u pravu ne znači očekivati lovorike zato što je neko u pravu. Nije uopšte vreme ni za lovorike, niti da se evropska ideja tumači rejtinzima političkih stranaka ili uticajem u biračkom telu. Evropska ideja, pre svega, podrazumeva dijalog koji je srpskom društvu ovoga trenutka neophodan, a nažalost sagovornici u dijalogu najčešće žele da čuju samo sami sebe, a ne i one koji u tom dijalogu učestvuju. To nisu evropske vrednosti.
Evropske vrednosti su ono za šta se ta Evropa zalagala od svog trenutka i od svog postanka, a one podrazumevaju i određene različitosti, ali evropske vrednosti, pre svega, podrazumevaju da taj dijalog bude u duhu tolerancije, u duhu pomirljivih tonova i u duhu razumevanja. Ako jedni druge u Srbiji ne razumemo kada je ova tema na dnevnom redu, kako će nas onda Evropa razumeti? Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, čitajući ovaj budžet sa besmislenim stavkama, našao sam i stavku gde nameravate za obeležavanje godišnjice Prvog svetskog rata da potrošite 70 miliona dinara. Onda sam pročitao vaš partijski bilten gde kaže Aleksandar Vučić – Srbija je preokrenula tok svoje istorije.
Onda moram da se zapitam koliko vi kasnite za vremenom u kome živite. Dvadeset i tri godine je Aleksandru Vučiću trebalo da shvati da je budućnost Srbije u EU, a 14 godina da je tok istorije preokrenuo prošli put…

Molim vas, da me ne prekidate, evo, objasniću vam mnogo plastičnije. Četrnaest godina vam je trebalo da shvatite da ste tok istorije preokrenuli pre 14 godina, 1999. godine kada su Ivica Dačić i Aleksandar Vučić za prošlog mandata u bescenje rasprodali milionske žrtve naših predaka iz Prvog i Drugog balkanskog rata i kada je obesmišljeno herojstvo proslavljenih srpskih pukova iz Prvog svetskog rata.
Amandman kaže da hoćete 70 miliona dinara da potrošite za obeležavanje Prvog svetskog rata, a ja vam kažem da niste dostojni za to. Jer, kada stanu galije carske, pitaju iz dubina Jonskoga mora heroji sa Bregalnice, Kolubare, Mačkovog kamena, pitaju heroji sa Gruništa, ima li srpske zastave u Peći? Pitaju heroji iz Prvog svetskog rata čuje li se srpska truba sa Kosova polja?
Noćas sam radio do 12 kao i vi, ali sam mirno spavao, jer mi noćas u san nije došao Milutin da me pita – ima li Gračanice? Nije mi noćas u san došao Stefan Dečanski da me pita – ko pretvori portu Visokih Dečana u parking za NATO tenkove?

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, zamolite kolege da se malo ućute ipak se o njihovoj savesti radi.
Dame i gospodo narodni poslanici, niste vi mene dobro razumeli, apsolutno smatram da Srbija treba i mora da obeleži taj značajan jubilej svoje istorije, ali smatram da vi niste dostojni da taj jubilej obeležavate, a pogotovo ova Vlada koju tvore one političke stranke koje su u bescenje rasprodale milionske žrtve naših predaka koji su slavom ovenčani na Ceru i Kolubari i koji su svoje kosti…

Evo ja ću to ovako da vam predočim, gospodine predsedniče. Da li će taj novac biti dat za uređenje Srpskog vojničkog groblja u Solunu? Da li će ova Vlada kojoj predsednik Republike, koji šakom i kapom deli ordenje, odlikovati Đorđa Mihajlovića čuvara srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku? Da li ćete vi kao narodni poslanici vladajuće većine tražiti da taj čovek koji vodi računa o kostima naših predaka koji su slavom ovenčani poginuli zarad naše otadžbine da bi se okitili medaljama na kojima piše „osvećeno Kosovo i Metohija“? Da li ćete tog čoveka odlikovati? Da li će on znati da neko u Srbiji vrednuje njegov trud? Da li ćete te milione dinara potrošiti da se uredi Srpsko vojničkog groblje u Bizerti? Da li ćete otići na Kajmakčalan da vidite gde stoji jedan spomenik na kome piše – proći će vekovi ali tebi česmice niko doći neće i samo će čopori vukova pevati o slavi srpskih pukova.
Mislim da je bar taj dan dan kada treba da se setiti koliko si tu ljudi sa velikom verom otišli u taj rat, kakvom su se slavom ovenčali, kako su herojstvo demonstrirali i kako su njihove žrtve završene i kako je njihov napor okončan 1999. godine.

Zaista bih morao da repliciram gospodinu Čikirizu, jer zaista delim nemerljiv doprinos SPO, očuvanju tradicije srpskog naroda, pogotovo oslobodilačkih ratova od 1912. do 1914. godine.
Povlačim, ovde nije reč o tome da li Srbija to treba da radi ili ne. Možda će se desiti, zaista, ti vanredni parlamentarni izbori u martu mesecu, pa će neko zaista moći, drugi, da taj program sprovede u delo i da realizuje ovu stavku budžeta. Pođite ovako.
Da sam ja bio ministar u Vladi koja je 1999. godine pustila NATO pakt na KiM i da imam kod kuće Albansku spomenicu svoga dede, i Karađorđevu zvezdu svog pradede, i da imam orden Belog orla sa mačevima, takođe svoga dede, i da na tom odlikovanju stoji – osvećeno Kosovo i da piše – u slavu nezaboravnih srpskih heroja koji su marširali u Prištinu, na Gazimestan i Peć, i da sam ja taj koji sam prouzrokovao da pljunem na ta odlikovanja i da pustim da NATO pakt napravi najveću vojnu bazu na Bonstilu, koju je moj deda takođe oslobodio, ja bih uzeo pištolj i ubio bi se na tom Kosovu i Metohiji na dan obeležavanja Prvog svetskog rata, a ne bih bio u politici.
Ako ništa drugo, za ceo život bi se povukao iz politike i nikada više ne bih koristio one svete termine patriotizam, Srbija, srpstvo, vojnička slava, čast, poštenje, jer sve je to pogaženo jednom besmislenom politikom tokom 90-tih godina, kada je na leđa SPO, DS, LDP i svih ovih, DSS, navučena beda, sramota, da treba da nas bude sramota što smo potomci tih heroja. Umesto da stanemo sada mirno sa Francuzima, sa Rusima, sa čitavim svetom i da prođemo kroz Trijumfalnu kapiju, mi ćemo ići opterećeni teretom Srebrenice, teretom Bratunca, teretom besmislenih ratova, i ja zbog toga ne bi neki ljudi trebalo da budu dostojni da se pojave na tom mestu.

Upravo je, gospodine predsedniče, narušena institucija reklamiranja Poslovnika. Ne može se institucija reklamiranja povrede Poslovnika koristiti za repliku, nijednom poslaniku, a pogotovo poslaniku opozicije, i to nije prvi put.

Poštovana gospođo predsedavajuća, ja sam podneo amandman koji kaže da je na ovaj član zakona ministar za poslove finansija obavezan da uradi način i sadržaj mesečnog izveštavanja iz stava 1. ovog člana do 31. decembra 2013. godine.
Rečeno mi je da se taj amandman ne prihvata zato što u praksi ne postoji formulacija obaveznosti.
Kada sam se rukovodio ovim amandmanom, ja sam kao i svaki poslanik DS predvideo koliko ćete vi u stvari žuriti da ovaj budžet donesete. To smo videli i sinoć, kada smo radili bez televizijskog prenosa, bez da građani Srbije imaju pravo da vide tok rasprave u parlamentu o budžetu. Onda sam mislio da je vama stalo da zaista sve ove rokove skratite što je više moguće. Međutim, očigledno da ta vaša namera ne stoji.
Vi ste samo hteli da izbegnete javnu raspravu pred TV kamerama, a u stvari vam se mnogo i ne žuri. Jer, nesuglasice u vladajućoj koaliciji koje proizlaze ne samo od gospodina Cvijana i njegovog izlaganja, ogromne su.
Ovom prilikom ja pozivam predsednika Republike da ne potpiše ovaj zakon o budžetu, da pronađe još 20 Vladimira Cvijana u svojim redovima i da građane Srbije spasi ovih nameta. Apsolutno sam uveren da će se naći još slobodnomislećih ljudi u SNS koji će kazati da je budžet loš, da su rokovi i termini loši, da će s time izaći pred građane i tu svoju hrabrost demonstrirati glasanjem protiv ovog budžeta.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, najnepoštenija stvar je kada jedna nesposobna Vlada teret svoje nesposobnosti prebaci na pleća, prvo lokalnih samouprava, a nakon toga na teret građana.
Građani to odmah osete. Ja sam probao ovde da zaštitim jednu profesiju koja je ugrožena novim merama Vlade Republike Srbije, a reč je o prosvetnim radnicima.
Vi budžetom Republike Srbije, a evo ovi koji mi dobacuju da ih pitam, znate li ko će biti nadležan, vi koji sve znate i koji mi tako hrabro dobacujete, vas pitam, za isplaćivanje jubilarnih nagrada? Ne intetresuje vas, 7%, nije 7% jubilarna nagrada, to je vaš rezultat na izborima.
Jubilarne nagrade će isplaćivati lokalne samouprave, a šta mislite odakle će da isplate lokalne samouprave, kada u Kruševcu lokalna samouprava treba da održava regionalni put i lokalne puteve, što nije bilo u njihovoj nadležnosti, a sada ste im natovarili, pa mora da se opredele da li će čistiti sneg do Jastrepca, ili će profesorima koji rade podno Jastrepca isplatiti jubilarne nagrade.
Od ta dva posla neće biti nijednog o onda ćete imati odgovor da je kriva zla DS koja vas je sprečila da uradite svoj posao kako treba i onda ćete puniti tabloide i partijska glasila i partijske biltene raznim izmišljenim aferama, a prosvetni radnici će ostati bez svojih novčanih nagrada.
Ja sam poslanik već sedmu godinu i DS je od tog perioda pet godina imala odgovornost za upravljanje ovom zemljom.
Uvek su prosvetni radnici bili nezadovoljni brzinom isplate jubilarnih nagrada i svaki protest prosvetnih radnika završavao se pred Skupštinom Srbije zahtevom da im se redovno isplaćuju jubilarne nagrade.
Posle ovakve odredbe, to neće biti moguće. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da malo obratite pažnju na ovaj amandman, jer se tiče svih nas, a pre svega građana Republike Srbije. 
Ministar je u obrazlaganju i Vlada je u obrazlaganju odgovora na ovaj moj podneti amandman kazala da je predvidela rok do 30. juna 2014. godine da se predvidi plaćanje nekih naknada. Amandmanom sam tražio da to bude 15. janura 2014. godine. Pošto niste pročitali moj amandman, ni moje obrazloženje, to ću vam pojasniti, pokušaću da utičem na svest, da u svakom od vas probudim jednog Vladimira Cvijana i da vam objasnim zašto je potrebno da prihvatite ovaj moj amandman.
Dakle, 30. juna 2014. godine, ova vlada sigurno neće sedeti u ovom sastavu. Petnaestog januara, posle svih ovih afera i skandala, Vlada mora da padne. Ne mogu građani Srbije da budu taoci vaše nesposobnosti, vaše nezajažljive želje za još većom vlašću, a kada vas ta nezajažljiva želja za vlašću bude konačno savladala, kada pobedi alavost i halapljivost u vama, onda teško državnoj kasi i državnoj blagajni.
Apelujem na vas iz SPS, ako vi stvarno mislite da sa 25 poslanika možete imati predsednika Vlade, popite jednu šolju aflatoksičnog mleka, osvežite se jednom bananom, pa polako idite na spavanje i vodite računa da Ivicu ne probudi marica, vodite računa da će u bici za vlast biti sve dozvoljeno i da je izborna kampanja već počela, da vaši koalicioni partneri iz SNS ne veruju u vas. Zato glasajte za ovaj moj amandman, da se ovaj rok do 15. januara 2014. godine ispoštuje, jer posle toga smo u izbornoj kampanji i videti se u ovom sazivu više nećemo.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo baš na primeru ovog člana i ovog amandmana imali smo prilike da vidimo u šta se pretvorila Srbija, jedna siromašna zemlja, gde se mi u parlamentu kao u areni borimo, najbolje ste videli na primeru mog uvaženog kolege iz DSS i samostalne poslanice, gde se svako bori u stvari za svoj grad.
Možda bi ovakva borba i bila neprimerena u nekim drugim okolnostima. Možda ovakva borba ne bi bila ni potrebna da ste imali sluha pa da ste recimo prihvatili onaj moj amandman da se smanje oni nepotrebni izdaci za obeležavanje Prvog svetskog rata od 680 miliona dinara.
Dolazim iz Kruševca, poštovani Kruševljani obećan vam je auto-put, svima nama. Obećan je auto-put i građanima Trstenika i Vrnjačke Banje i Čačka. Nijedno područje u Srbiji u poslednjih 20 godina nije devastirano kao sliv zapadne Morave. Nije zalud rekao Sveti vladika Nikolaj Velimirović kada je došao u Trstenik u Ljubostinju - neka je blagoslovena dolina zapadne Morave.
Nažalost, ta blagoslovena dolina zapadne Morave ostaje bez značajnih finansijskih sredstava svake godine, od kada je mandat ove Vlade, sve su manja sredstva, o tome je govorio moj uvaženi kolega Nikola Jovanović iz Trstenika. Nažalost dobijamo neke druge stvari koje su nam totalno nepotrebne, kao što je recimo istraživanje nikla, pa se crkva pravi u Bajčetini, a groblje u Trsteniku. To nama nije potrebno. Nama je potreban novac sa kojim ćemo pokrenuti naš region.
Kako da pokrenemo naš region? A pošto novca neće biti, onda ćete nama Kruševljanima povećati lokalne komunalne poreze i takse i opet će teret nesposobne Vlade plaćati građani Srbije, ovog puta Kruševca. Kao Kruševljanin ne mogu ćuteći da pređem preko toga i apelujem na vas da Kruševcu povećate značajna finansijska sredstva, mi imamo velike probleme sa „14 oktobrom“, sa „Župom“, sa „Trajalom“ i nama je novac neophodan, a ne da dođe ministar Saša Radulović, da drži predavanje direktoru „14. oktobra“, kako treba da se ponaša.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ima ovako malo poslanika vladajuće većine verovatno ste otišli na sastanak sa Vladimirom Cvijanom, to je legitimno pravo. Ali, ja ću zbog vas koji ste ovde probati da probudim u svako od vas jednog Vladimira Cvijana i da vam pročitam šta kaže član 33. Kaže: „Naloge za izvršavanje izdataka na teritoriji AP Kosova i Metohije koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije zajednički izdaju ministar u čijem su razdelu obezbeđena sredstva za te izdatke, i ministar bez portfelja određen da vodi Kancelariju za Kosovo i Metohiju“.
Moj amandman je bio da se iz ovog člana obrišu ove reči: „ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju“. Znate, zbog čega? Možda ste vi zaboravili reči vaše potpredsednice stranke i ministarke gospođe Zorane Mihajlović, da u Vladi Republike Srbije sedi jedan ministar koji ne radi u interesu Srbije i koji u inostranstvu zastupa nečije druge interese. Ja sam uveren, pošto sam postavio pitanje, a nisam dobio odgovor da li je mislila na gospodina Aleksandra Vulina, posle svega što se desilo sa Kosovom i Metohijom apsolutno sam uveren da je ona mislila na Aleksandra Vulina. I zato smatram da je nepotrebno da o novcu poreskih obveznika odlučuje čovek koji ne radi u interesu građana Republike Srbije.
Pošto takav odgovor nisam dobio, osnovna sumnja stoji. Smatram da je neprimereno davati novac poreskih obveznika ministru Aleksandru Vulinu, jer ministarka Zorana Mihajlović, njegova koleginica u Vladi kaže da on ne radi u interesu građana Srbije i Republike Srbije.
Malopre smo čuli kako vi svi zajedno vadite kestenje iz neke vatre. Ja u vašim rukama samo vidim mehove kojima tu vatru raspirujete.
Dok je ovde DS, a hvala Bogu i nekih drugih poslanika uvek će se naći glas razuma koji će protiv ovoga glasati. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, izražavam veliko žaljenje što gospodin Babić na ovakav način govori o Nebojši Čoviću. Ako je on tako loš čovek, ako je toliko stekao para kroz FMP „Železnik“, što ste ga onda izabrali u Privremenu upravu? Apsolutno sam siguran, kao što je Zorana Mihajlović mislila na Aleksandra Vulina da ste vi sada mislili na Nebojšu Čovića. Sada razumem rečenicu Aleksandra Vučića – uzeli bi mi Beograd, ali nemamo kadrove. Kao što je tada priznao da nema kadrove za Beograd, sada vidimo da nemate kadrove ni za Srbiju i da  nemate odgovore na ova bolna ekonomska pitanja da se sve što ste vi obećali građanima Srbije pretvorilo u veliki balon od sapunice koji svakog dana pomalo pucka po gradovim Srbije i svaki od tih balona od sapunice je jedan mali Vladimir Cvijan, koji će na kraju postati jedan veliki Vladimir Cvijan, dok svi kompletno ne budete pukli u paran parčad.
Uopšte se ne plašim tih vaših velikih rejtinga na istraživanju javnog mnjenja. Tako je bilo i 1997. godine. Koliko ste procenata imali sa bedžom pa se onda završilo katastrofom po RS i ekonomskom i materijalnom i teritorijalnom. Srbija se još uvek nije oporavila od najvećih materijalnih, teritorijalnih razaranja, od ekonomskog propadanja i ljudskih žrtva za vreme vašeg prošlog mandata kada ste takođe mehovima pumpali rejting.
Kad god Aleksandru Vučiću rejting skoči za 2% standard u Srbiji padne za 10% gospodine Babiću. To bi trebalo da uvek imate na umu.

Poštovani gospodine predsedniče, ovde očigledno postoji jedno ne razumevanje moje diskusije. Ja sam apsolutno za to da se za KiM odvajaju sredstva. Ne znam koliko će se iz ovog budžeta odvojiti za funkcionisanje pravosuđa na teritoriji KiM, jer upravo nas je ovde ministar pravde, Nikola Selaković, uveravao da će ti sudovi nastaviti da postoje. Danas čujemo neke drugačije glasove iz Brisela. Danas čujemo neke druge poruke.
Upravo zbog toga imam veliku sumnju, jer Aleksandar Vulin je kazao – za mene je Briselski sporazum mrtvo slovo na papiru. Istovremeno, Aleksandar Vučić je kazao – naš prioritet su evropske integracije. Očigledno da u toj suprotstavljenosti dva pola, ja nemam poverenja ni u jednog ni u drugog, građani KiM još više. Jednostavno, mi ne možemo da verujemo ljudima kojima danas govore jedno, sutra drugo, a u stvari rade treće. Zato smatram da neki ljudi bi trebali da budu eliminisani i izopšteni iz odlučivanja o novcu poreskih obveznika, kada je reč o KiM.
Nisam kazao da to treba da bude ministar, 8%, koji traži 8% za kineske firme. Kazao sam da treba da bude 8% provizije od posla sa kineskim firmama. Kazao sam da to treba da bude ministar, za koga ja osnovano sumnjam da ne radi u interesu građana rsde treće. Zato smatram da neki ljudi bi trebali da budu eliminisani i izopšteni iz odlučivanja o novcu poreskih obveznika, kada je reč o KiM.
Nisam kazao da to treba da bude ministar, 8%, koji traži 8% za kineske firme. Kazao sam da treba da bude 8% provizije od posla sa kineskim firmama. Kazao sam da to treba da bude ministar, za koga ja osnovano sumnjam da ne radi u interesu građana Republike Srbije. Ovde se vodi jedna vrlo čudna spoljna politika. To što Aleksandar Vučić obeća u Njujorku na engleskom, to Tomislav Nikolić ne zna da prevede na Ruski u Kremlju, niti zna Aleksandar Vulin da prevede na srpski, kada dođe u Mitrovicu. U tom kontekstu smatram da on nije dorastao poslu odlučivanja o novcu poreskih obveznika.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući i ponovo podvlačim jedno nerazumevanje. Smatram da još novca treba dati našim sunarodnicima na KiM, još više. Recimo, sav ovaj novac koji je predviđen za obeležavanje proslave godišnjice Prvog svetskog rata treba dati njima, jer oni žive na KiM, kao direktni potomci tih heroja iz Prvog svetskog rata, koji su i dobili tu kosovsku zemlju zahvaljujući svom herojstvu, svojim naporima. Treba sav novac, koji ima u višku, dati onim Srbima koji su na najtežem mogućem mestu ovog trenutka.
Ne ulazim u to, da vas pitam, da vam postavim bolno pitanje, da mi odgovorite – koliko je, ne u procentima, nego u brojevima, izašlo građana na kosovsko-metohijskim izborima? Kažete – izašlo je toliko procenata, ne kažete – izašlo je toliko hiljada ljudi. Da upredimo te realne cifre, kolika je ta podrška Vladi Republike Srbije od strane građana koji žive na KiM, koliko su oni zaista ljudi koji veruju Vladi Republike Srbije, a koliko su ljudi koji uveravaju da je život ono što oni žive svakog dana u neposrednom susedstvu sa komandantima neke terorističke organizacije, kao što recimo žive Srbi u Vitini, kao što žive Srbi u onim mestima i enklavama gde su ostali da žive.
Opet podvlačim – zašto Aleksandar Vulin da odlučuje o tome gde će ko da dobije i koliko novca? Zašto on u izbornoj kampanji da otvara fabriku košulja? Ne mora cela fabrika da se napravi da bi on promenio crnu košulju. Može jednu košulju da dobije, dve, tri. Ja ne verujem u njegove dobre namere, kada je reč o Aleksandru Vulinu, pogotovo što sam užasnut rečenicom Zorane Mihajlović – u Vladi Republike Srbije sedi jedan ministar koji ne radi u interesu građana Srbije. Onda pitaju Ivicu Dačića – ko je taj čovek? On kaže – ja ne mogu da čitam njene misli. Pročitajte diplomatsku poštu.
(Predsednik: Vreme.)
Tu je navedeno ko je taj čovek. Onda bih ja možda preokrenuo svoje mišljenje i glasao za ovakav predlog Vlade Republike Srbije. Naravno da ću ovde voditi i političku raspravu, jer budžet je najviši politički akt oko koga ćemo mi u ovom parlamentu ukrstiti koplja.