Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. koji glasi da je govornik na sednici Skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Molim da se upozore narodni poslanici da ne lažu u direktnom TV programu. Ovo gledaju mala deca. Znači, zabranjeno je laganje u direktnom TV programu. Hvala.

Poštovani građani Srbije, živimo u vremenu kada je napredni, mafijaški i izdajnički režim naše društvo otrovao mržnjom. Naše društvo je tolio otrovano mržnjom da se ta mržnja prelila u sve pore našeg društva.

Što je pozicija u toj piramidi zla viša i veća, to je veći izliv mržnje ka građanima Srbije. Građani sa razlogom pitaju, šta smo to uradili ovom režimu da ovako mrzi ovu zemlju i njene građane. Zlo je ovde kod nas uzgajano, selekcionisano, odabirano, ne jednu ili dve godine, decenijama se zlo ovde uzgajalo. Tragedija koja nas je zbog tog zla zadesila, je teško, neviđena, nezapamćena, bolna, ali mi smo iz DS smo 11 godina ukazivala da ste prepunili bure baruta i da ste oko prepunjenog bura baruta pustili piromane da se igraju šibicama i vatrom.

Pomahnitali tiranin je namerno dao šibice u ruke svojim posrnulim sledbenicima. Ovi pucnji iz Osnovno škole „Vladislav Ribnikar“ nisu bili samo pucnji u našu decu. Nažalost, to su bili pucnji i u mali svet u koji je svaki od ovih malih ljudi pobegao zatvorivši se, uzmakavši pred ovakvom količinom nasilja i mržnje.

Sada su mnogi shvatili da taj mali svet ne postoji i da nema sigurnosti u tom malom svetu, ako je društvo neuređeno i zadojeno mržnjom. Zebnja malog čoveka koji se sklanja od politike, strah za budućnost izveli su te ljude na ulicu. To su ove slike. Evo, građani Srbije da vidite ove slobodne, dostojanstvene građane Srbije za koju su za vas strvinari, hijene. A ja bih zamolio režisera i kamermana, da ne prikazujete ovo zalazeće i poročno sunce, ovde kameru molim vas, ovde sunce tek izlazi, ovde se rađa novi dan. Molim vas, nemojte snimati ovu pomračinu, zalazeće sunce i gluvo doba noći, preko puta mene. Tako je ovo ispravan potez ka zalazećem suncu, okrenite vaše kamere.

Dakle, ti kojima kažete da ih sram bilo što su duvali u pištaljke, njih ste nazivali – lešinarima, hijenama, strvinarima, a to su naši građani i njih 200 hiljada građana, baš zbog tih poziva da su strvinari, hijene, lešinari, izašli su da ih prebrojite, da ih vidite, zaljuljali su Gazelu, ali su mnogo više zaljuljali temelje ovog trulog mafijaškog režima.

Kako je reagovao vlasnik svih neistina, gospodar svih morbidnosti, kako je reagovala državna narikača broj jedan, kada se suočila sa besom ljudi koji su zadovoljni i to odavno zadovoljni samo na njegovom propagandnom servisu. Način na koji medijski servis REM uredio, dugo će se proučavati u krivično-pravnom zakonodavstvu ne samo Srbije, biće tu posla za mnoge druge države.

Vidim, kada god se javim i kad god se javim ovde za reč, jedan od poslanika, preko puta mene, iz redova vladajuće većine, prikazivala se neka šauma nekog čoveka koji u stvari nije ovde. Ja ne znam šta znači to šauma i nisam ja član te napredne elite da razumem te lepe i fensi nazive, mi u Srbiji kažemo priviđenje i znam da on kad god se ja javim za reč ima priviđenje, ali ne mene, nego Vladimira Cvijana. Kad god kaže Gazela, on pomisli na Vladimira Cvijana, ali nije Vladimir Cvijan skočio u Savu sa Gazele, u Dunavu je nađen Vladimir Cvijan kada se kandidovao protiv bivšeg predsednika, Aleksandra Vučića, bivšeg predsednika SNS za stranačku funkciju.

Baš na tom mestu, gde vi dobacujete, je sedeo. Tu kao sad da ga vidim. I meni se priviđa uspravan, prav i pita – što u hladan Dunav, braćo?

Možda bi o njemu mogao da kaže nešto vaš istaknuti stranački kolega Veljko Belivuk.

Izvinite, gospodine Orliću, nešto ste meni kazali?

Da li je to po Poslovniku ili sanovniku?

Hvala.

Nastavićemo.

Tako je sve počelo i kako smo mi došli…

Izvinite?

Čućete, kad ja nastavim, biće veliki aplauz.

Dakle, da nastavimo i da me ne ometate, molim vas.

Dakle, kako smo mi došli do ove situacije da raspravljamo uopšte o parlamentu, o rijalitijima i količini mržnje sa kojom se mi sada suočavamo.

Kada smo prvi put čuli za neki rijaliti? Ko je prvi učesnik od političara u nekom rijalitiju? Pa, naravno, Aleksandar Vučić.

Evo ga, u rijalitiju „Plesom do snova“. Evo ga, pleše sa Ksenijom Pajčin, igra sve u šesnaest.

Danas igra kako Kurti svira, a nekad je bar igrao kako svira di-džej u „Pinkovom“ studiju.

Naravno, vi ćete kazati da je to bila humanitarna akcija, humanitarna misija i Aleksandar Vučić, kao tvorac rečenice – kad-tad osvetiću se Slavku Ćuruviji za laži koje o meni objavljuje dnevnik „Telegraf“, je poznati humanitarac, pripadnik Hare Krišna pokreta, kandidat za Nobelovu nagradu za mir, kao da nije kazao - ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana.

Onda ste nam kazali da smo mi neki nemoralni ljudi, jer mi, navodno, tražimo ostavku nečiju i hoćemo da profitiramo na nekom zločinu i da se to nikada u istoriji Srbije nije desilo.

Građani Srbije, da li se sećate da je 9. aprila 2013. godine u Velikoj Ivanči izvršen jedan masovni zločin? Trinaest ljudi je ubijeno. Još se nisu sahranili ti ljudi, SNS je 13. aprila izašla sa par ekselans političkim zahtevom u Novom Sadu, zahtevajući smenu Bojana Pajtića.

Mladenovac, opština kojoj pripada Velika Ivanča nema nikakve veze…

U pravu ste, gospodine Jovanov, to nikakve veze nije bilo, ali ste iskoristili taj zločin i tražili ostavku Bojana Pajtića. Izašli ste na binu i rekli ostavku da da.

Čudno je kako vi naprednjaci uvek imate dva morala, dve pravde. Jedan imate kad ste u opoziciji, a drugi imate kad ste na vlasti. Moral koji propovedate, njega se ne pridržavate, a onaj kog se pridržavate, njega ne propovedate.

Malopre jedan govori o operaciji. Ja sam siguran da je gospodin Veroljub Stevanović mislio na ljude koji su operisani od morala, koji imaju amputiranu etiku.

Jednog čoveka ste držali u zatvoru zato što je kazao – ko potpiše, njega ubiše. Reč je o novinara Dejanu Petru Zlatanoviću, a vidite ove reči u „Velikoj Srbiji“… Kako vam kuca srce brže kad vidite ovo „Velika Srbija“, radikalsko glasilo. To ste nekada uređivali.

Vidite, šta kaže ovde – ko izabere Radovana, ne dočekao Vidovdana. Da li znate šta kaže izdavački savet Aleksandar Vučić. Da li je neko odgovarao zbog ovoga? Ma, nikom dlaka sa glave nije falila, niti je ko bio u zatvoru, niti je ko hapšen, niti je držan u pritvoru zbog ovakvog teksta.

I, sad vraćamo se na to kako je sve počelo, a kako smo došli do ovoga. Sve je počelo tako što ste 2012. godine došli na vlast, a onda ste rešili da se zahvalite svim ljudima koji su osuđeni za teška krivična dela i nalaze u zatvorima u Srbiji i proglasili ste opštu amnestiju bez ikakve selekcije za 4.800 ljudi da biste ih nagradili amnestijom, jer ste u zatvorima dobili najveći broj glasova. Među kriminalcima je bilo glavno biračko telo tog trenutka SNS.

Sto posto podrške ste imali u tim zatvorima. Naravno, pustili ste ljude bez ikakve selekcije. Trebalo je da popunite posustale falange. Trebao vam je Veljko Belivuk. Trebao vam je Uroš Mišić, koga ste tada amnestirali. To je onaj što je gurao baklju u usta žandarmu i, naravno, vrlo brzo te falange kriminala i straha su našle novog poslodavca. Vrlo brzo ste ih iskoristili za zastrašivanje birača u svim onim mestima gde se održavaju izbori.

Sećate se, građani Srbije, onih scena naprednog nasilja kada brane Dragoljuba Simonovića Simu iz Grocke pred sudom i viču: „Simo, majstore! To, Simo! Ako si mu zapalio kuću!“? Nas nazivaju raznim pogrdnim imenima i brane ga do zadnjeg, svi do jednog, a Sima osuđen, doduše prvostepeno, videćemo šta će dalje biti, za paljenje kuće Milanu Jovanoviću.

Evo, ovde sedi Marija Lukić novinarka. Da li se sećate redova narodnih poslanika koje ste dovodili da brane Jutku iz Brusa, pristalica te stranke?

Šta smo vam govorili za Veljka Belivuka? Ovde su vam govorili i Boško Obradović i Miroslav Aleksić i ja da je vaš istaknuti član i da vrši teška krivična dela, da se po Beogradu dele snimci i slike tih krivičnih dela i da ne možete s takvim ljudima da pravite bolju budućnost.

Kada je stradala Stanika Gligorijević na naplatnoj rampi nestao je snimak, nema ga nigde, ali zato ima snimka iz Ritopeka, nedela vašeg istaknutog člana.

Mene optužujete za neke pljeskavice, a ćevape ste pravili od ljudskog mesa i još se smejete? Smešno? Dabome, pa smešno. Treba i aplauz da dobijete, a ne samo smeh.

Kaže – prodavao si kereće pljeskavice u Kruševcu.

Zašto ponižavate građane Kruševca? Da li je to za vas neka stoka koja jede kereće meso? Kako vas nije sramota?

Pre neki dan ste imali kontramiting, potrpali ste neke ljude u albanske autobuse. Kurti im je dao 250 autobusa da dovedu 25.000 Srba, ali za uzvrat, pošto je Kurti njima dao autobuse, oni su mu dali Kosovo, sever Kosova, gradove. Skinuli ste zastavu sa zgrade SO Zvečan. Sram vas bilo! Kad god ste vi na vlasti, skida se srpska zastava – sa Košara, sa Paštrika, sa Đeneral Jankovića, sa Zvečana, sa Leposavića. To je vaše delo…

Kako vas nije sramota? (Isključen mikrofon.)

Nas, potomke albanskih heroja, nikada ne bi mogli da stavite u albanske autobuse. Mi smo pešice spremni tamo da odemo.

Nama ste govorili da će narod da nas juri na mitinzima. Pa, sve što kažete, svaku monstruoznost koju smislite i klimate glavom, sve vam se kao bumerang vraća.

Da li ste videli kako vas šamaraju Srbi na barikadama u Zvečanu uz povike – izdaja, izdaja? Šamaraju vas ljudi i teraju vas sa barikada. Prebacuju vas kod vašeg gazde Kurtija. To je slika i ogledalo vaše vlasti.

Gospodine Oriću, ja ne znam koliko je meni ostalo vremena jer ste me ponovo uključili, a ja treba da podelim svoje vreme i sa drugim ljudima.

Evo, pošto me terate da završavam, ja ću sada da završim onim što je veoma važno za mene.

Ja imam 58 godina. Za 58 godina nikada nikog tužio sudu nisam. Bavim se politikom od kad znam za sebe i pripadam porodici žrtava komunističkog terora i nikada nikog tužili nismo, a ovde se meni kaže da pretim silovanjem deci u vašem partijskom glasilu tabloidnog karaktera.

Znate, nisam ja vaspitač u Odžacima, član Srpske napredne stranke. Ovde su moji prijatelji iz opozicionih stranaka.

Pazite dalje ovu monstruoznost - linčuju i siluju patrijarha? Ja, potomak Steve Dimitrijevića, prvog osnivača i prvog dekana Bogoslovskog fakulteta, koji je vaspitao petoricu patrijarha – Gavrila Dožića, Germana, patrijarha Pavla, Varnavu i blaženopočivšeg Irineja, hoću da silujem patrijarha? Da li možete neku veću bestidnost i morbidnost da smislite, a da vas ne bude sramota?

Naravno, zbog ovog ću tužiti sve ove partijske tabloide, jer jednom ovom nasilju mora da bude kraj i moraju da odgovaraju, da plate za ove monstruoznosti.

Ovim ću završiti. Traje ova rasprava jedno 20 dana. Pre šest meseci sam kazao svima vama koji izmišljate da sam pretio ubistvom bivšem predsedniku SNS, njegovom sinu i bratu, da će proći kao Gadafi, da će biti udavljeni u šahtu. Ja sam vam lepo objasnio. Gadafi se po padu sa vlasti skrivao u šahtu sa milijardu evra. Vaše je legitimno pravo da prepoznajete članove porodice svog predsednika kao ljude koji imaju milijardu evra, iako on tvrdi da nema ništa, iako tvrdi da nema nikakvu imovinu.

Ja razumem da me niste tužili nikada zbog toga. Ja sam vas pozvao da me tužite. Njega razumem, on može da ode u sud, u tužilaštvo ovog trenutka, pada sistem, pada vlast, može da se javi neki tužilac da ga pita nešto za Pandu, za Olivera Ivanovića, da ga pita za dva minuta snimka i njemu nije prijatno da ode u sud.

Sada se obraćam lično vama, Vladimire Orliću. Sinoć ste bili gost RTS. Tri puta ste ovu monstruoznost izjavili. Ja sam vas pozvao na tv duel, pozvao sam vas pre šest meseci da me tužite, odrekao se poslaničkog mandata. Niko me od vas tužio nije. Znate zašto, građani Srbije? Jer i oni i ja znamo da ovo nije tačno, jer i oni, političke kukavice, ne smeju u tužilaštvo. A, evo, ja vam kažem, tužite me. Nisu me tužili, šest meseci je prošlo. Sada je došlo vreme da promenimo uloge. Sada moram da tužim ja svakoga ko izgovori ovu monstruoznost na javnom servisu, u medijima. Evo, sada vam kažem tužiću sudu, da na sudu dokaže navode ovih svojih besmislica, jer samo politički podlac je u stanju da se sakrije iza svoje dece, dok neku drugu decu spuštaju u rake iskopane ašovima njegove mržnje.

Reklamiram povredu Poslovnika član 108. stav 1. koji kaže - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Vi nam gospodine Orliću ovde uvek držite predavanja kako mi ne znamo Poslovnik i uvek se ponašate kao da postoje dva Poslovnika, jedan za SNS, drugi za nas iz opozicije. Ono što je posebno iritantno, kada god se neko iz vladajuće većine, a pogotovo iz SNS javi po povredi Poslovnika, on dobije vreme za reklamiranje povrede Poslovnika od dva, dva i po minuta, tri minuta, dok nama kao brzi gonzales štopujete vreme, tačno u dva nula gotovo.

Dakle, ja vas molim da ujednačite kriterijum i da Poslovnik važi jednako za nas iz opozicije, kao i za predstavnike SNS. Hvala. Ne mora da se glasa.