Zahvaljujem se.

Žao mi je što je otišao sada gospodin koji će biti budući premijer, jer sam potpuno sigurna da je sam birao Vladu sigurno ne bi sebi dozvolio da pojedini ljudi sede tu i budu deo njegovog ministarstva.

Kada ste govorili da li se osećamo sigurno ovde u Skupštini ili ispred Skupštine, ja ću vam reći da se ja lično ne osećam sigurno.

Juče sam imala dve neprijatnosti. Jedna neprijatnost je da me je ovde presreo jedan od rukovodilaca MUP-a da mi skrene pažnju zašto sam nešto pitala za njega. Izlazeći ovde ispred Skupštine, prišao mi je čovek koji sedi ovde ili već šta radi u ovim šatorima, držao mi je vrata i nije mi dozvoljavao da uđem. Na moj poziv da policija reaguje, policija je reagovala, ali taj čovek je mene vređao. Ometao me je da uđem. Po svim pravilima službe, taj čovek je trebao da bude legitimisan i taj čovek je trebao da bude odveden u prvu policijsku stanicu kako bi se podnela prijava za javni red i mir, a ne da se vrati u ove šatore.

Stoga me zaista zanima ko je postavio ove šatore? Ko je odgovoran za ovo što ovde stoji? Šta je zadatak tih ljudi? Ja zaista želim da podnesem prijavu za jedno veliko uznemiravanje i neprijatnost koju sam ja doživela.

Mi smo ovde podeljeni, naravno, i zato mi je, kažem, žao što nije ovde premijer da čuje, jer kada neko na parkingu vas napadne zato što ste se posvađali oko parking mesta, to se digne na nivo države, napada na državu, napada na predsednika, a kada neko nas uznemirava, onda niko neće da reaguje.

Takođe, smatram i da nije primereno da u ovoj vladi sedi čovek koji je odgovoran za mnoge stvari, među koje i spada, da vas podsetim, helikopter, spada „Ribnikar“. U vreme njegove vladavine desila su se masovna ubistva u Duboni. Desio se nestanak Danke. I danas ne znamo šta se desilo sa čovekom koji je prebijen usred policijske torture. Desilo se posle toga u drugom ministarstvu da je porodica poginula na putu Kraljevo - Raška i taj čovek i dalje sedi u Vladi.

Prema tome, ja molim mandatara da ne predloži ministra odbrane, da bude bilo čega ministar u ovoj vladi. Ovo je zaista neprimereno i zaista smatram da ova vlada nema budućnost, kao što vi kažete.

Čast i uvažavanje za određene predstavnike, ali mislim da ovo što se ovde nama dešava i ova nebezbednost zaista treba da se uzme u razmatranje. Ali, nažalost, ni mi, ni vi nismo mnogo toga uradili, a svi smo imali godinu dana da ostvarimo neki napredak, pa bar za početak da se ujedinimo.

Godinu dana smo imali priliku da načinimo konkretne korake ka promenama. Nismo to učinili svi zajedno ovde. Ako ni sada ništa ne možemo da postignemo, pustimo studente da to urade. Čak i u junu ako bi bio izborni sistem i bez ikakvih promena, verujem da bi studenti, ukoliko se odluče da izađu na izbore, organizuju kontrolu biračkih mesta i predstave svoju snagu, mogli da ostvare neverovatne rezultate, bez ikakve zavisnosti od postojećih političkih struktura, samo oslanjajući se na iskrenost, principijelnost i snagu mladih.

Oni, gospodo, okreću pedale naše budućnosti. Oni se bore za našu budućnost, a ne vi.

Kao opozicionar i dalje ne odustajem i želim da ova Srbija napokon bude slobodna, a rešenje za slobodu Srbije, rešenje izlaska iz svih ovih kriza i problema su isključivo stručni i kompetentni ljudi.

Ne mogu državu da vode ljudi koji nikada nisu radili u sistemu. Ne mogu državu da vode ljudi koji su za jedan ili tri dana došli do diploma. Državu moraju da vode iskusni i isključivo stručni ljudi. Zato se ja sa svojim pokretom i zalažem za depolitizaciju i povratak poverenja u struku, jer verujem da su znanja, etika i stručnost temelj za izgradnju pravednog društva.

Nažalost, mi malo smo toga ispoštovali i malo toga ste vi prihvatili, gospodo. Pogledajte ko su heroji naših promena. Dobro pogledajte ove mlade. Treba da im se divite, jer oni su ti koji su se usudili da urade nešto što niko nije i možete do sutra da govorite da nisu uradili ništa, uradili su mnogo. Uradili su mnogo više nego što je bilo ko uradio, a šta dobijaju? Pogledajte ovo. Ovo je poziv. Ovo je potpuno u suprotnosti za ZKP-om. U Pozivu ne stoji ništa. Znači, na mestu gde treba da stoji ime, prezime, matični broj, da li znate šta stoji po zanimanju - student. Pa, da li ćete da idete na našu decu? Da li ćete da napadate našu decu? Da li su ovi šatori ili čadori ovde, kako god ih nazvali, ovo ruglo Srbije, spremni da krenu na studente? Nećete moći. Zašto? Zato što su se roditelji organizovali i roditelji kreću sa svojim prijateljima, sa svojim komšijama, sa svojom rodbinom da štite decu.

Apelujem na sve vas, posebno na buduće ministre, mi moramo da obezbedimo bezbednu Srbiju. Mi moramo da obezbedimo mir našim građanima i mi moramo da zaštitimo naše studente. Nema mesta represiji. Nema mesta krvoproliću. Nema mesta vređanju, prepucavanju preko medija. Moramo sa studentima da napravimo dijalog i da postignemo ovo za šta se oni bore, a ne da primenjujemo silu, a ne da primenjujemo represiju, jer kao što je i Njegoš rekao – kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovejstvom.

Dobro razmislite. Dragi moji poslanici, dobro razmislite svi kada budete pritisli taster da li ovde svi baš zaslužuju da budu u Vladi.

Žao mi je što nije ovde ministar prosvete, jer ovo je nešto što sam dobila još juče kada sam imala ovde incident od pripadnika policije, koji su jako ogorčeni na ponašanje svojih rukovodilaca i to posebno onih rukovodilaca koji su politički došli na radna mesta, bez ikakvog iskustva, bez ikakvih prethodnih znanja, bez poznavanja policijskih poslova, a gospodin Gašić takođe snosi odgovornost za kadriranje takvih ljudi u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Drago mi je da ste tu, Gašiću. Ja vas zaista molim, nemojte više da sedite tu. Ne zaslužujete da budete uopšte tu i da sedite tu u toj fotelji. Treba da idete u Kruševac, ne znam kako, da gradite onu tamo i donirate crkvi, ali bez vaših freski, jer i to je sramota, a ovo ću sada pročitati svima vama koji branite profesora, odnosno budućeg ministra prosvete. Ovako kaže: „Ministar Dejan Vuk Stanković je pre par godina pozvan u 29, to je PU za Grad Beograd, u Odeljenje za javni red i mir, jer je zatečen“, ja ovo ne mogu da izgovorim, „koja je trebala da mu pruži određene usluge“, ni to ne mogu da pročitam. Informacije su zaista tačne.

Nisu mu pisali prijavu, samo su uzeli službenu belešku i ispeglali su mu to zato što je trebalo da se piše krivična prijava zbog maloletne devojčice.

Imajte to u vidu, gospodine mandataru.

Hvala puno. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Pre nego što počnem i pre nego što postavim pitanja, zaista želim da se pridružim i da svim građanima Republike Severne Makedonije i porodicama nastradilih, u ime našeg poslaničkog kluba, izrazim saučešće za nezapamćenu tragediju koja je zadesila njihovu zemlju.
Ono što želim, pre nego što kažem, sve vas da upozorim, a to je da, dragi moji…

Da, da, okej, koristim ovo vreme, uopšte nije problem.

Što se tiče poslaničkih pitanja, zaista želim da postavim poslanička pitanja ministru unutrašnjih poslova, a to je – vi svi treba da znate da je došao kraj, da je sudija svirao kraj, a taj sudija su studenti. Zašto su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova jutros ispred Skupštine Novog Sada, udarali, tukli studente, privodili studente i koristili represiju prema studentima koji dolaze na jedne mirne i nenasilne proteste?

Koje mere i radnje i u skladu sa zakonom preduzete radi utvrđivanja ko je dana 15. marta 2025. godine naredio i koristio, šta god da je, zvučni top, ili bilo kakvu napravu, prema mirnim i okupljenim građanima i studentima, izazivajući paniku i strah, kao i ko je ovo u našoj zemlji zabranjeno sredstvo još 2022. godine, pokušao da implementira u Zakon o policiji i gde se sada nalazi to oružje koje je tih godina, odnosno taj top, dovedeno i nalazilo se negde u prostorijama Ministarstva unutrašnjih poslova, gde se sada nalaze ta zabranjena sredstva u celom svetu? Takođe, da li je o ovom slučaju službeno od strane policije obavešteno nadležno tužilaštvo i šta se radi na utvrđivanju istine šta se dogodilo u vreme kada je veliki broj građana osetio jako velike tegobe zbog zvuka koje je ispustilo, kako god nazvali to oruđe?

Ko je rukovodio obezbeđenjem javnog skupa studenata održanog 15. marta 2025. godine? Da li je to bio načelnik Policijske uprave za grad Veselin Milić ili vršilac direktora policije Dragan Vasiljević? Zbog čega rukovodilac obezbeđenja, u saradnji sa redarskom službom studenata, nije preduzeo potrebne mere da se sa skupa uklone lica, odnosno spreči njihovo delovanje? Javno je objavljeno na desetine snimaka ovih lica, a koja su uoči skupa organizovano dovedena i boravila na prostoru Pionirskog parka sa studentima koji hoće da uče i koja su nakon zvučnog udara na okupljene studente izazvala više sukoba i povredila okupljena lica, studente i redare. Mi znamo da je u tom Pionirskom parku bilo najmanje onih studenata koji su hteli da uče, mnogo ljudi sa Kosova je došlo i mislim da je to neprimereno.

Želim da obavestim građane da prostor na kojem se odigravao ovaj skup i gde se sve ovo desilo je pokriven kamerama, kamerama koje se prate u Ministarstvu unutrašnjih poslova, i to u Policijskoj upravi za grad Beograd, u komandno-operativnom centru, kao i u kancelariji, odnosno sali 301, na trećem spratu, u SIV-u 2. Tu se nalazi štab koji takođe prati sve ove kamere i to je štab koji izveštava i koji je dužan da o tome obavesti ministra unutrašnjih poslova, koji i sam često zna da boravi u tim prostorijama. Takođe, u Ministarstvu unutrašnjih poslova postoji operativni centar koji može da prati sve što se dešava na kamerama, ne samo u Beogradu, nego u celoj Srbiji. Nemoguće je, dragi građani i dragi poslanici, da ne može da se identifikuje šta se desilo, ko je i kada koristio oruđe koje je izazvalo veliku paniku među građanima.

Zatim, da li su se preduzele mere u vezi sa izjavom Lazara Baćića da su ga udarili studenti, kada se jasno videlo da ga je tomfom, a to je zaštitno sredstvo koje koriste pripadnici žandarmerije, udario pripadnik žandarmerije?

Ono što želim da pitam ministra Dačića, a to je – zašto mi, od kako je postao ministar unutrašnjih poslova, ne odgovara ni na jedno pitanje? Jel to znači da sam u pravu? Moja pitanja nisu improvizacija, moja pitanja su veoma, veoma potkovana i verifikovana, pa me zato i dalje interesuje – zašto mi nikada nije odgovorio šta se desilo sa Daliborom Dragojevićem u prostorijama Policijske uprave u Boru? Zašto niko nije odgovarao za ono što se desilo, jer definitivno je utvrđeno da je čovek nastradao od prevelike upotrebe sredstava prinude? Kada je doveden na sudsku medicinu, ljudi koji rade na sudskoj medicini kažu da su mu toliko bile uništene noge da nije moglo da se radi bilo kakvo, toliko su mu bili razoreni krvni sudovi, da to ljudi koji rade na institutu skoro nisu videli. Ko će da odgovara za to i zašto prikriva i krije ljude koji su učestvovali u tom zločinu, a mi znamo ko je on?

Želim da pitam – zašto i dalje u Inđiji, iako ste obećali građanima, u Ulici Save Kovačevića se oseća toliko velika buka i toliko ljudi već mesecima pokušava da reši svoju situaciju tih kontejnera koji su doneti samo tu da stoje, a ugrožavaju im užasno život i mir i njihovo spokojstvo?

Ono što je najvažnije, za ministarku pravde, kako je moguće da je zastario predmet kuma Petrovića i kako je moguće da njegov predmet zastari, a čovek na Vidikovcu bude pritvoren samo zato što se posvađao sa ljudima na štandu? Na svu sreću je pušten.

(Predsednik: Samo privodite kraju, molim vas.)

Znam, vreme, molim vas.

Prema tome, molim vas, hajmo da sudimo po pravdi, hajmo da sudimo po pravu, a ne po političkoj orijentaciji. Nemojte da dobacujete ni vi, Šćekiću, vidim vas.

Hvala, predsedavajući.

Samo bih iskoristila ovo vreme koje imam, pošto nisam završila svoje pitanje danas kada sam imala zbog kratkog vremena, a to je zbog ulice Save Kovačevića u Inđiji i kontejnera koji su tamo postavljeni sa jednom namerom, a koriste se za drugu nameru.

Ti kontejneri dostižu visinu od devet i po metara. Umesto da budu samo kao skladište, oni se koriste za odlaganje nekog materijala koji je ljudima jako nepoznat i ljudi se plaše šta se nalazi u tim kontejnerima. Ono što je najstrašnije, to je ta buka koja se stvara, a i neki mirisi koji se šire u toj ulici gde živi jako puno ljudi. To je prometna ulica, tu su odrasli ljudi, tu su i bolesni i stariji ljudi, a takav jedan objekat sa takvom namenom ni po kakvim propisima ne bi smeo da se nalazi u gradu, odnosno u jednom takvom naseljenom mestu.

Zato, ja zaista apelujem i na Ministarstvo za ekologiju i sve nadležne inspekcijske službe da odu u Inđiju, da odu u tu ulicu Save Kovačevića, da ispoštuju odluku koja je pre par meseci doneta od strane opštine Inđija i da se napokon ti kontejneri izmeste na mesto gde treba da budu, a ljudi koji žive u tom delu ulice i uopšte u tom delu grada da žive normalno, a ne da stalno žive pod pritiskom i pod bukom.

Zaista moram da se malo i osvrnem na sve ove događaje kojima smo mi svedoci, nažalost, ovih dana. Nije se subota desila zato što se to desilo pre tri, četiri, pet, deset nedelja. Subota se desila zato što su ljudi već 12 ili 13 godina potpuno nezadovoljni kako žive i potpuno su nezadovoljni sa vlašću i uopšte načinom na koji se ova zemlja, odnosno kako se vodi, kako institucije rade, odnosno ne rade po zakonu nego rade po političkim procenama.

Gde god da krenete danas, ja to pričam iz svog okruženja od ljudi sa kojima se ja družim, čak i članovi moje porodice, rodbine, gde god da krenete vi ne možete ništa da završite ako niste član SNS. Pa, ako hoćete, gospodo, da uknjižite stan, vi morate da se javite Saletu 500. Ako hoćete na svojoj imovini u Vrdniku da gradite nešto, vi morate da se čekirate iako ste dobili rešenje da možete na tom delu koje vama pripada da nešto napravite.

Ako hoćete da uknjižite stan, ako hoćete bilo koju legalizaciju da uradite, vi prolazite hod pod mukama, od čoveka do čoveka, koji vam u zavisnosti da li su ustali na levu ili desnu nogu pišu tarife koliko šta treba da radite. Da ne pričam koliko novca treba da date zato što ste sasvim legalno predali da dobijete strujomer i da vam se struja uvede na mesto gde želite da se odmarate. To su neviđene cifre. Ta korupcija koja se sprovodi po institucijama je toliko uzela maha da se ti ljudi više uopšte ne stide.

Zaista molim nadležne da kažu šta znači Sale 500, šta znači čekiranje, šta znači da za jednog čoveka je cifra 7500 evra da se uvede struja, a za nekog može i 2000, a za nekog može i 1700? Da li smo mi želeli takvu državu? Da li smo mi želeli da živimo u takvoj državi? Pitajte i vaše glasačko telo da li su zaista želeli da žive u nečemu takvom, da ne možete na jedan miran način, na jedan legalan način da završite i da dobijete ono što vam pripada?

Da ne govorim o ljudima koji ostaju bez posla zato što nisu pripadnici SNS, a tek da ne govorim o ljudima našim članovima koji nikada neće dobiti posao zato što su im roditelji opozicija ili se ne slažu sa SNS. Ovo više nije život koji vi nama ovde pričate i ovo blagostanje o kojem vi nama pričate i koje govorite. Dosta toga je u realnosti drugačije.

Ono što smo takođe svedoci zadnjih dana, to je da su napokon krenula neka hapšenja. Govorite da je država ustala organizovano protiv korupcije i to podržavam. Ali, znate li šta ne podržavam? Ne podržavam da hapsite ljude iz nekog vašeg pitaj Boga kog ešelona, trećeg, četvrtog, petog. Sa tim možda šaljete poruku da svako može biti uhapšen, ali šta je najstrašnije u svemu tome? To što ljude koje dovodite u policiju da daju izjave i da se izjasne na okolnosti i zašto su dovedeni, u istim tim prostorijama policijskih stanica zadržavaju se manje nego građani kada odu da predaju za ličnu kartu ili za pasoš. Mnogo duže se u policijskoj stanici ostaje kada aplicirate za dokumenta nego kada dođete da razgovarate i da date izjavu na neke okolnosti korupcije.

Neke ste i uhapsili, to samo vama znano određujete im pritvor, ali pitanje je šta će se desiti sa tim pritvorima, pa da ne prođemo kao i sa Miškovićem, pa da ova jadna i napaćena država mora da plati silne oštete zato što su neki ljudi uhapšeni, a posle toga je to bilo, ne zamerite mi na izrazu, ovo nije dom, ali moram da ga koristim - puj pike ne važi.

Država mora ozbiljno da krene u borbu protiv korupcije i ozbiljno mora da vrati institucijama svoju nadležnost. Ne smemo dozvoliti da nam u institucijama, posebno kada je policija, posebno kada je tužilaštvo u pitanju, rade ljudi koji su tu partijski postavljeni. Lično sam otišla iz Ministarstva unutrašnjih poslova onog momenta kada sam stekla prvi uslov za penziju upravo zato što ste politički postavljali ljude, što su ti ljudi donosili neka svoja pravila koja nemaju veze niti su u skladu sa policijom.

Ti ljudi se nisu udostojili da pročitaju i da se upoznaju sa Zakonom o policiji, sa podzakonskim aktima, sa uredbama, sa naredbama, nego su donosili neke svoje vrlo čudne sulude uredbe i naredbe, pa smo tako 2015. godine doživeli najveći sunovrat u policiji sa sistematizacijom koja je upravo rađena, maltene svako radno mesto je bilo samo što ne stoji ime i prezime čoveka koji treba da bude raspoređen na to radno mesto.

Nikada se u istoriji policije nije dogodilo da vam vanredno unapređeni major koji je lojalan SNS, ili ga je dovela SNS, postane načelnik i da rukovodi organizacionom jedinicom gde vam se nalaze tri, četiri iskusna pukovnika. Potpuno ste ubili volju i potpuno ste ubili moral ljudi da se bave poslovima, za ono za šta su polagali zakletvu kada su stupali u jednu takvu instituciju kao što je policija.

Vi ste doveli na jednu od organizacionih jedinica dečka koji je bio agent za prodaju vozila. Pa da li ste normalni? Pa da li to može u bilo kojoj zemlji da bude da neko vodi veoma ozbiljnu organizacionu jedinicu, koja štiti i vas i nas ovde u Skupštini, koja štiti ljude koji dolaze iz inostranstva? Ne možete na takva mesta stavljati potpuno neiskusne ljude, koji će narušavati ugled, ne samo MUP-a, nego svojim neznanjem, svojom željom za dokazivanjem, oni urušavaju i poverenje građana u iste te institucije. Ako krenete sada da radite neka istraživanja koliko građani veruju policiji ili tužilaštvu, videćete koliki je to pad.

Zato, gospodo, svi treba da poradimo na tome da se poverenje u te institucije vrati. Morate na ta radna mesta i svi moramo da se zalažemo da rešenje za sve naše probleme mora da bude struka, da se manemo političkih ideologija i političkih partija. Ovo je višepartijski sistem od 90-ih godina i niko nikome ne brani da bude politički angažovan i da bude sledbenik neke partije, ale ne može zato što voli partiju i zato što voli šefa partije da bude ministar za nešto što i ne zna. Pa to bi isto bilo kao kada bi sad mene stavili da vodim neko ministarstvo za zdravlje ili ekonomiju, ja se u to ne razumem i nikada ne bih to ni prihvatila. E, tako morate i vi da povedete računa da na takva mesta stavljate ljude.

Najveći deo svog života i detinjstva proživela sam u Lazarevcu i to je grad koji najviše volim. Ja sam rasla sa tim ljudima. Rasla sam sa tim gradom koji je bio sedište i energetska podrška cele Srbije. Taj grad je imao svoje proslave, mi smo se dičili tim gradom. Taj grad je imao i u zemlji, a i u inostranstvu svoje bratske gradove. Odlazili smo da im govorimo kako se eksploatiše ruda i na kakav način se eksploatiše i kako je to kvalitetno i dobro.

Međutim, dolaskom SNS, taj Lazarevac je počeo potpuno da se guši. Vi više ne možete dobiti radno mesto ako nemate taj „Pro TENT“, ili otkud znam, te neke ćerke firme, koje i te kako uslovljavaju ljude i ucenjuju ljude za produženje ugovora, da li će ostati. Plate ljudi koji dolaze preko tih firmi su mnogo manje nego plate ljudi kada rade u REIK-u. Zašto ste dali i zašto dozvoljavate da ljudi, pa i tom Lazarevcu, koji se ne slažu sa politikom SNS-a, ostaju bez posla? Zašto su Goran i Vesna ostali bez posla? Oni ne zaslužuju to samo zato što se ne slažu sa ideologijom SNS. Ja ne znam koliko od vas je imalo prilike da ode i da poseti tu Kolubaru. Žao mi je što ovde nije ministarka Đedovićka, da nas dve razgovaramo o tome šta znači REIK. Vi ne možete do tog jednog velikog bagera koji kopa ugalj doći tek tako da se prošetate ili da sednete u svoj auto. Voze vas gazovi, specijalna vozila. To su izuzetno teški uslovi za rad. Ako se REIK podigao i ako je REIK rekao dosta i ako su radnici Kolubare rekli dosta, to je trebalo da vam bude prvi signal da nešto treba da menjamo i da nešto treba da radimo. Da li znate kako ti ljudi odlaze na posao? Odlaze tako što jedni drugima kažu – srećno. To „srećno“ treba svima nama da zvuči u ušima, da svi treba da budemo srećni i da svi treba jedni druge da uvažavamo, a ne da napadamo jedni druge, samo zato što se ne slažemo sa politikom vladajuće stranke.

Imala sam priliku i da pogledam ovaj Pionirski ovde park. Super, slažem se da postoje studenti koji žele da uče. Ali u tom parku je bilo najmanje studenata koji su želeli da uče. Slika koja je obišla svet predstavlja jedno društveno, moralno, kulturološko, socijalno posrnuće našeg društva, kada ode i kada se vidi ko se nalazi

u tom parku. Tamo imate najmanje studenata koji žele da uče, čast onima koji su zaista došli srcem i dušom da uče. Tamo imate studente sa privatnih fakulteta, koji uopšte nisu u blokadi. Taj sloj i kategorija ljudi, ja uvažavam sve ljude, ne želim nijednog jedinog momenta da ih potcenjujem, ali kada odete tamo i kada vidite ljude, vama dođe da se sažalite, bude vam žao koja grupa ljudi je u tom Pionirskom parku. Neću da koristim sada popularan sleng, zato što mislim da je taj park izuzetno lepo mesto i mesto gde treba ceo svet da dođe da vidi, zato što se sa jedne strane nalazi Andrićev venac, zato što se nalazi dom gde je naš nobelovac živeo i stvarao najveća dela, a sa druge strane se nalazi ova Skupština, mesto u kome kucaju srca svih građana Srbije. Zato ne želim da govorim nijedno drugo ime, osim da kažem da je to Pionirski park, koji zaslužuje zaista potpuno drugačiju ulogu od one koju smo mi sada ovde videli i ovih dana.

Ne želim isto niti da krivim, niti da hvalim policiju. Policija je ovih dana radila onako kako im je naređeno. Znam da su se neki suprotstavili i znam da su neki rekli da ne treba da bije svoje građane. Žao mi je što se danas u Novom Sadu desilo da je policija tukla studente i da je policija zaista primenila represiju. Isto mi je tako žao, kada sam gledala slike od pre mesec dana, kada su policajci bili zasuti jajima i brašnom. Niti su policajci zaslužili da budu zasuti jajima i brašnom i da onakva slika ide, gde god je otišla, i da svi to gledamo, niti zaslužuju naši građani da bez ikakvog razloga, samo zato što žele mirno da demonstriraju, to im zaista dozvoljava i Povelja o ljudskim pravima, da građani mogu mirno da izražavaju svoj bunt i svoje nezadovoljstvo.

Digla se cela Srbija i to je veliki signal i znak da nešto ne valja. I umesto da sednemo i da razmislimo šta to ne valja i šta to nije dobro, mi ovde napadamo da će neko nekoga da ubije. Evo, ja apelujem sada na sve poslanike u Skupštini, apelujem na sve poslanike koji nisu tu, apelujem na rukovodstvo ove naše države, nemojte više da koristite taj izraz da neko nekoga hoće da ubije. Niko nikoga neće da ubije i nemojte da svaka dva ili tri meseca ili dve ili tri nedelje čujemo kako je neko životno ugrožen, kako će ga neko ubiti, kako su došle neke jedinice da ubiju, a najmanje vas molim i apelujem ponovo i na to, nemojte da koristite ničijeg člana porodice da kažete da je i on ugrožen ili da će on da bude ubijen. To nisu zaista demokratski principi na kojima mi moramo da gradimo našu državu.

I na kraju, kao neko ko se zalaže za ljudska i manjinska prava, za veći položaj žena, želim da izrazim jedno veliko svoje nezadovoljstvo, a to je – čitajući mreže i čitajući sve što se dešava ovih dana, ono što je mene porazilo, to je da najviše negativnih komentara i da najviše botova pišu žene. Pa da li je moguće da smo žene doveli do te faze da ne mogu da nađu svoje mesto pod suncem, da rade poslove za koje su školovane, nego moraju zarad nekih materijalnih benefita da botuju i da pričaju i da pišu ono što i ne žele? Tako da, molim sve žene botove, nemojte to radite, poštujte jedne druge, imajte svoje mišljenje, ali nemojte na način na koji vam je naređeno da vređate druge i da sebe stavljate u jedan položaj koji je jako ružan.

Nadam se danas da će Ivica Dačić na ovom odboru, na koji ću i ja otići, reći pravu istinu. Nije važno da li je bio top, nije važno koje je to sredstvo bilo, ja znam da je 2022. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova uvezlo nekoliko tih topova, zato što su želeli da ih legalizuju kroz Zakon o policiji. Nisu legalizovani. Da li su u žandarmeriji, da li su u BIA-i, reći će nam možda Ivica Dačić. Ali, hajde da kažemo šta se desilo. Nemojmo da spinujemo da se ništa nije desilo. Nešto se desilo i građani su i svi mi smo dužni da znamo šta se to desilo.

Zato smatram da svi zaslužujemo jednu istinu, da svi zaslužujemo jednu ravnopravnu, nenasilnu borbu za bolje sutra. A ko će pobediti, biće izbori, kad budu bili, svi ćemo izaći na izbore i svi ćemo imati jednaku priliku i šansu da nešto promenimo i da pokažemo kome će građani dati svoju volju. Zato mogu samo da kažem da Srbija nije u subotu prošla mirno samo zato što policija nije reagovala, ne, svi smo dobro reagovali, i studenti su reagovali, i prisutni građani, i policija, uspeli su čak sve one ljude koji su bili negde na nekim mestima možda sa zadatkom spremni da krenu, nisu krenuli, zahvaljujući svima. Ovo je bila jedna zajednička pobeda građana Srbije, na šta svi treba da budemo ponosni. Kao neko ko dolazi iz rudarskog grada, samo ponoviću tu reč, a to je – srećno u budućnosti svima nama.

Ja zaista moram da podržim jedan konstruktivni dijalog, debatu, kako god hoćete da kažete, i mislim da su ovo načini na koji Skupština treba da funkcioniše.

Više puta je gledano u mene i spočitavane su neke stvari i zaista ne prihvatam nikakav vid nasilja, tako da bih volela da gospodin Jovanov, izvinite što vam se obraćam, a to je zabranjeno Poslovnikom, gledali ste u mene kada ste govorili ovde o nekim bakljama i svemu tome. Ako vratite snimak, vi slobodno recite da li sam ja bacala, gde sam ja bila i kako se ponašala.

Jedino što mi je žao u tom momentu Skupštinu je trebalo prekinuti. Nije trebalo dozvoliti da se onakav skandal ovde odvija i da mi uništavamo ovaj dom toliko godina star. Pa, Nemci ga nisu uništili, zašto da ga uništimo mi? Mislim da Skupština nije mesto gde treba da se odvijaju takvi napadi. Nikada neću biti za nasilje.

Ne mogu sada da se vraćam na sve neke teme koje su maltene… Možda sam i pogrešno mislila da su meni imputirane vezano za mnoge stvari koje je gospodin rekao. Žao mi je za bilo kog studenta koji je napadnut. Ne znam razloge zašto je napadnut Miloš Pavlović, ali mislim da sve ono što sam ja iznela ima svojih dokaza i kada su bili izbori ja sam zaista na Ceraku u svom delu pronašla jedan štab i tužilaštvo se uključilo. Uključila se i policija. Našli smo glasačke listiće. Našli smo ljude koji su držali spiskove. Od svega toga nema ništa i to je ono o čemu ja govorim, da institucije ne rade svoj posao zato što negde nešto dođe do suda ili tužilaštva ali tu mu se gubi svaki trag.

Kada govorimo o napadima, da se vratimo samo nekoliko meseci ranije. Ko je napao studente ispred Fakulteta dramskih umetnosti? Napao vas je vaš koordinator, Aleksandar Jokić. On je slobodan, kreće se i prvi je ispred Skupštine napadao studente i koordinisao neke grupe.

Ružno je da mi dobacujete zato što ovo ne pričam napamet, neki poslanici znaju zašto to govorim i zašto to znam.

(Predsedavajući: Vreme je isteklo, koleginice.)

Hvala vam na minutaži, hajmo svi da radimo, ali svi koji napadaju bilo kog studenta, bilo kog poslanika ili građanina, treba da snosi istu vrstu odgovornosti.

Hvala vam puno.

Ispred Narodnog pokreta Srbije želim da postavim sledeća pitanja ministru Dačiću.

Poštovani ministre Dačiću, zašto mi ne odgovarate na poslanička pitanja i urgencije koje vam šaljem već izvestan period od kako ste postali ministar kada vas na to obavezuje 206. Poslovnika? Da li to potvrđuje da sam govorila istinu i da ne želite da se to potvrdi?

Znam da se vi nalazite u nezavisnoj poziciji jer treba da odgovarate na pitanja koja ste nasledili od svojih prethodnika, pa vas u tom pravcu pitam – da li je tačno da ste nasledili dug od 17 milijardi dinara, da se zadnja tri meseca dovijate za plate policijskih službenika te se iz tog razloga obraćate javnom preduzeću EPS kako bi vam prebacili novac za isplatu plata?

Zatim, po kom osnovu i od koga je nabavljeno 700 komada Fijata 500? Da li je rađena ekonomska analiza, i isplativost ove nabavke i da li su u ovom postupku nabavke Direkcija policija izjasnila da je za službene potrebe treba i odgovara baš ovaj auto i u ovolikom broju jer je to mala kubikaža, dvoje vrata, slab motor i slično? Niti mogu da hapse, niti nekoga da jure, niti da se negde stavi zaštitna oprema, niti da se montiraju tehničke-komunikacioni uređaji, svaki dan vidim pripadnike policije u civilu kako voze službeni auto, voze žene na posao, voze decu u školu, voze decu u vrtić i to nije problem, ali je problem što ovako obeleženo vozilo mogu da voze samo policijski službenici koji su u uniformi, a ne u civilu.

Zatim, po kom osnovu i po kom aktu, iz kojih razloga je predmetno vozilo BRABUS došlo u posed potpredsednika Vlade, Aleksandra Vulina to jest, baš da se on u njemu vozi kada se Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom oglasila i izjasnila da je predmetno vozilo svojim zaključkom, da ne čitam, ovo dodelilo MUP, Direkciji policije, Upravi kriminalističke policije. Prema tome po kom osnovu je zloupotrebio Vulin pravo da ovakvo vozilo koristi?

Takođe, od novca koliko košta ovaj BRABUS, deca čije su majke žrtve femiceda sa predloženim iznosom za dodelu dečijeg dodatka u iznosu od 5.500 dinara, mogli bi devet do deset godina da primaju ovu novčanu nadoknadu koju vi niste prihvatili.

Zatim, kada ćete doći na vanrednu sednicu Odbora za unutrašnje poslove i sa svojim saradnicima koje smo naveli u zahtevu kojim se traži sednica, razmotriti sve u vezi sprovedene istrage u slučaju krivičnog dela ubistva Danke Ilić i kako je preminuo ključni svedok, na kojim pozicijama se nalaze policijski službenici MUP-a koji su vodili ovu istragu i preneli, prvo ministru Gašiću, a onda predsedniku da je slučaj rešen, a posle smo saznali da od svih tih dokaza za maltene nema ništa.

Zatim, pitanje za premijera, gde je ministar Gašić? Pošto imamo toliko toga da ga pitamo, da li izgleda i njega čeka sudbina Nebojše Stefanovića?

Zatim, imam pitanje za Vladu i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, zašto građani u ulici Save Kovačevića u Inđiji imaju sledeći problem, a to je, njihov komšija je postavio kontejnerski terminal u vlasništvu nemačkog kapitala, taj komšija je, dozvoljeno mu je, da takav mehanizovani i složeni skladišni sistem, to su kontejneri na šest spratova udaljeni su samo 12 metara od porodičnih kuća koji radi 24 sata dnevno. Rad je počeo, a da nisu ispunjeni i ispoštovani osnovni uslovi zaštite građana od udarne buke, prašine i vibracije koja uznemirava građane 24 sata. Pa, imamo pitanje za ministarku zaštitne sredine, gde je granica prava na ostvarenje profita? Da li je pravo na ostvarenje profita iznad prava građana i građanki na životnu sredinu garantovan Ustavom Republike Srbije?

Na pomenutoj parceli uništena je šuma i umesto pesme ptica i šutšanja lišća sada odatle dolazi samo bela prašina od šuta i neprestani iznenadni uznemiravajući udari metala o metal?

Zatim, da li to važi i za druge strane kompanije, jer ovde imamo upravo taj model, imamo li građani Srbije te mehanizme, ko ih pokreće i kako oni rade? Ima li Srbija tu svest o volji?

Još jedna stvar koju moram da iznesem. Juče smo ovde bili svedoci eskalacije smeha i svega, ovacija, kako je rešeno i kako je policija brzo reagovala u slučaju koleginice Danijele Nestorovoć. Kada iste takve podatke dala Katarina Petrović ona je završila u zatvoru i nemojte da se delimo, dajte da budemo jedinstveni, da pravila važe za sve, a ne da neki dobijaju nagrade, a Katarina Petrović zatvor i suspenziju iz službe.

Ukazala bih na povredu Poslovnika član 107. da govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Nažalost, mi smo malopre bili svedoci da je ministarka sa svog mesta zaista upućivala veoma uvredljive, preteće i potpuno ne primerene reči Miroslavu Aleksiću, pritom izgovarajući, sram ga bilo i to na reči koje je ona juče izgovorila i ona je nudila, Miroslav Aleksić je to samo ponovio.

Zaista znam da istina boli, gospođo Đedović, i znam da je jako teško objasniti građanima Srbije koji su na ivici egzistencije šta se dešava, ali mislim da ministarka i svi mi ne treba na taj način da se ponašamo, da vređamo i da pretimo jedni drugima, jer ipak treba da držimo dostojanstvo ove Skupštine, posebno ministarka vi ste dama, vama je vaš predsednik ukazao poverenje da budete tu. Prema tome, zaista vas molim da budete dostojanstveni svoje funkcije i da ne pretite sa tog mesta.

Hvala predsedavajuća.

Ne znam čime je došao danas gospodin Vulin na posao, ali u predlogu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, član 13. kojim se menja član 33. stav 2. menja se i glasi – iznos dečijeg dodatka utvrđen u stavu 1. ovog člana za jednoroditeljske porodice i staratelje uvećava se za 40%, a za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom za koje je doneto mišljenje komisije i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica uvećava se za 60%.

Ovim amandmanom predlaže se uvećanje jednokratne novčane pomoći za roditelje i staratelje dece kojoj je neophodna posebna nega i pomoć, kao i za decu koja ostvaruju dodatak za pomoć i negu drugog lica, imajući u vidu da su za njih neophodna posebna medicinska nega, rehabilitacija, prilagođeni obrazovni programi i dodatna pomagala. Uvođenjem ove vrste finansijske podrške olakšavaju se ekonomski izazovi sa kojima se suočavaju roditelji, odnosno staratelji te dece, što ujedno doprinosi unapređenju kvaliteta života tih porodica i dete.

Takođe, još jednom bih zamolila da se razmotri predlog Autonomnog ženskog centra, u kojem se zaista predlaže da se deci čije su majke ubijene, kao posledica nasilja u porodici, doda i dodeli dečji dodatak, znači, bez obzira na materijalni status i položaj porodica u kojima se ta deca nalaze. Mislim da je ova kategorija našeg društva zaista veoma osetljiva, pričam o tome. Opet bih podsetila da je zakonska regulativa dobra, ali opet nam se dešava femicid i uvek neko od institucija zataji. Mislim da zaista treba još jednom svi da razmislimo o dodeli ove pomoći.

Ako dozvoljavate, gospođo predsedavajuća, imam jedan poklon za gospodina Vulina, znam da moram od vas da dobijem odobrenje, ako dozvoljavate ja bih uručila poklon gospodinu Vulinu.

U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, u članu 1. - ukupni rashodi i izdaci, socijalno osiguranje i socijalna zaštita, a gde je predviđeno da za boračku i invalidsku zaštitu se izdvoji 21.673.000 hiljade, zamenjuje se sa 24.673.600 dinara i socijalna zaštita gde je predviđeno 38.031.000, zamenjuje se brojem 35.000.000 miliona.

Novčani podsticaj za boračku i invalidsku zaštitu zahtevaju veće iznose kako bismo finansirali i pomogli veteranima, ratnim invalidima i njihovim porodicama u cilju poboljšavanja njihovih životnih uslova. Ti podsticaji su posebno bitni za njihovu zdravstvenu zaštitu, rehabilitaciju i sveukupno njihovu socijalnu sigurnost i podršku, kao licima koja su služila ovu zemlju i suočila se sa posledicama rata, osiguravajući im dostojanstven život, a ne da se sami snalaze kako znaju i umeju.

Takođe, bih ovde apelovala na premijera, koji nije tu, da pronađe načine i mogućnosti da se zaista uvrsti zahtev, inicijativa Autonomnog ženskog centra da se deci koja su ostala bez svojih majki, jer su majke ubijene kao posledica nasilja u porodici, omogući dečiji dodatak. Mi stalno ovde pričamo o toj kategoriji ljudi, stalno govorimo koliko je to važno, pa i predsednik države je govorio da će svaki onaj ko digne ruku na ženu proći kazneno i da će se država odgovorno odnositi prema ovakvim slučajevima. Meni zaista nije jasno kako je Ministarstvo za brigu o porodici moglo da zanemari ovako jedan važan predlog, da li zato što to dolazi od organizacije koja je potpuno neutralna. Možda da je došlo od strane nekoga ko podržava vlast, ovaj predlog bi bio usvojen. Nemojmo da gledamo tako na ovakve stvari. Nasilje u porodici i ovi slučajevi kucaju na sva vrata. Opet vas molim, nemojte da vam bude žao ako se nekome od vas desi što niste nešto uradili, a mogli ste da uradite.

Tako bih ja zamolila gospodina Vulina, pošto je rekao da je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom dodelila ovaj auto… Zna se da ovakva vrsta auta može biti predmet krivičnog dela organizovanog kriminala. Znači, ovo ne može da ima običan građanin, što znači da su ljudi koji se bave organizovanim kriminalom možda u ovom autu vozili ljude koje su kasnije mleli. Sada se vozi u tome, zamislite, potpredsednik Vlade. Direkcija koja vam je ovo dodelila zaista treba da snosi odgovornost, a vas molim, gospodine Vuline, ako je to tačno, da ovaj auto stavite na licitaciju, da se ovaj novac dodeli deci čije su majke žrtve femicida ili u suprotnom podnesite ostavku, jer ne možete se voziti u autu, predmetu najgoreg organizovanog kriminala i čuditi se zašto vam je zabranjen ulazak u Ameriku.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 106, da je govornik trebao da govori o tačci dnevnog reda, ali pre toga zaista moram da kažem da su mi malo pre misli odlutale i nisam čula šta je rečeno. Zaista stojim iza toga da niko ne treba nikoga da vređa i koristim ovu priliku zaista da vas zamolim, i vas i nas, da ne koristimo vređanje, reči i izraze na temu rodne osetljivosti i porodica, da zadržimo dostojanstvo ove Skupštine. Kažem, nisam malo pre čula, inače bih reagovala.

Što se tiče dotičnog gospodina, zaista smatram da treba da mu izreknete opomenu po članu 106, jer on o tačci dnevnog reda apsolutno ništa nije rekao i nema pravo da čita spisak imovine bilo koga. Bolje da se brani i da objasni svojim sugrađanima kako im je ukrao tri milijarde dinara.

Poštovana, evo, ja kažem – izvinite za sve što se ovde dešava i za upućene ružne reči i vama i svima nama sa ove strane.

U članu 3b. Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu redni broj 9. tačka 2 član 3. menja se i glasi – izgradnja Centra za urgentno zbrinjavanje žrtava nasilja u porodici i svih ostalih oblika nasilja.

Amandmanom se traži prenamena novca prethodno planiranog za projekat izgradnje i infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama u Beogradu. Smatram da je daleko hitnije i potrebnije da se navedeni iznos iskoristi za projektovanje daleko nužnijeg objekta kao što je Centar za urgentno zbrinjavanje žrtva nasilja.

Podsetiću samo da nam je 24.9.2024. godine ministar Siniša Mali rekao – da to nije samo stadion to je motor razvoja, sport je odavno prestao da bude sport, to je sada biznis, hoćemo da radimo, hoćemo da zarađujemo novac. Pa, da li zaista treba da na ovakav način zarađujemo novac ako se zna koliko zaista? Znači, ja se slažem da postoji zakonska regulativa i da je zakonska regulativa kada je tema nasilja u porodici zaista u našoj zemlji dobra, ali je problem kod primene i problem je što uvek u nekom sistemu kada dođe do femicida neka institucija zataji.

Ovaj Urgentni centar nije „Sigurna kuća“. Ovaj Urgentni centar prestavlja mesto gde svaka žrtva nasilja, ali čak i onih koji imaju u kući nasilnika pa neka je to i dete na koje se vrši vršačko nasilje u školi može da dođe, tu bi radio tim stručnjaka, pedagoga, psihologa, socijalnih radnika, predstavnici policije, predstavnici sudstva, predstavnici centara za socijalni rad. Ne pričam napamet, videla sam jedan ovakav centar kako funkcioniše u Čikagu, ja vas zaista molim i vas gospodine premijeru pozovite me objasniću vam koliko nam je važno i šta bi taj centar značio za ovde naš Beograd i Srbiju i sve žrtve. Hvala.

Hvala puno uvažena.

U članu 5. Predloga zakona, član 5. menja se i glasi: „Razdeo broja 15 MUP program 1408, projekat broj 5012“ a to je izgradnja Nastavnog centra „Makiš“, menja se i glasi: „Rekonstrukcija i sanacija objekata koji pripadaju policijskoj upravi u Kragujevcu, a to su PS Rača i PS Aranđelovac“.

Smatram da u navedenom Nastavnom centru „Makiš“ nije moguća rekonstrukcija i sanacija objekta usled postojeće infrastrukture, a bez rekonstrukcije i sanacije objekta policijske stanice Rača i policijske stanice Aranđelovac hitnije i nužnije usmeriti novac iz budžeta Republike Srbije.

Više sam puta pričala zašto ne treba da se rekonstruiše. Odakle pare i odakle ideja da se pare ulažu u Nastavni centar „Makiš“ kada je on mnogo puta do sada ustanovljeno da nema mogućnosti da se bilo šta tamo gradi.

Evo pogledajte, dragi građani, kako izgleda objekat policijske stanice Rača. Da li policijski službenici koji zaista rade u ovakvim uslovima, koji treba da brane građane, koji treba da služe građanima, treba da rade u ovakvim uslovima? Ovo su nemogući uslovi.

Svi ovi građani i svi policijski službenici iz unutrašnjosti treba da dođu ovde u Beograd, u kabinete u kojima sede ministri i da vide, njegovi saradnici, u kakvim uslovima oni rade, a u kakvim uslovima rade ovi ljudi koji su 24 sata na terenu i ljudi kojima se prvo obraćate. Bez policajaca na pozornici, pozorničke delatnosti, patrolne delatnosti, dežurne službe, operativne službe koje su žile kucavice ovog MUP nema ni zaštite građana ni njihove bezbednosti. Pogledajte kako izgleda urušena zgrada u Aranđelovcu.

Još jedno pitanje Vulinu, vozite ili ne ili koristite auto? Odgovorite mi sa - da ili ne.

Koristimo član 27. Ja se osećam više i moja porodica ne prijatno od ovolikih hvalospeva gospodina. Ipak to malo i vređa mog partnera kada se vi meni tako obraćate. Vi samo treba da kažete građanima Srbije. Znači, građanima Srbije dugujete – da ili ne. Pustite Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom. Ovakva vozila pripadaju MUP-u ili pravde.

Hvala vama na komplimentima, ali sada kada se vratim kući ne znam kako ću proći. Prema tome, odgovorite mi, gospodine, isključivo građanima dugujete odgovor sa – da ili ne. Pustite te floskule i molim vas recite mu da više ne priča ovako, molim vas, sa mnom.

Ipak sam pukovnica policije koja je karijerno stekla svoj čin. Nisam to sama sebi dala.

Hvala puno.

Pošto je ovde reč o finansijama, ja zaista želim da objasnim kako su se ova vozila ovako skupa našla u garažama SIV-a I, tamo gde se nalaze vozila funkcionera.

Gospodine Vulin, gledajte u mene, jer možda vi nešto naučite od mene, pošto to nije naučio ministar Gašić.

Rekli ste da sud oduzima vozila. Ne oduzima, gospodine Vulin, sud vozila. Ministarstvo unutrašnjih poslova u predkrivičnom oduzima sve predmete koji mogu biti dokaz u krivičnom postupku i izdaje potvrdu o privremeno oduzetim predmetima.

Sud nakon toga, nakon podizanja optužnice, postupa u krivičnom postupku i donosi odluku da li će se predmeti trajno oduzeti ili vratiti njihovom vlasniku.

Vi to, naravno, niste imali priliku gde ni da naučite, jer u školama u kojima ste vi kupili preko noći… takvi predmeti se ne predaju.

Drugo, ovo vozilo se nalazi, kažem vam, u zvaničnoj garaži SIV-a I, gde su sva vozila funkcionera. Vozila koja oduzima Ministarstvo unutrašnjih poslova se nalazi na posebnim mestima, odnosno zaštićena tamo gde ne mogu da budu vozila od funkcionera. Prema tome, ovde ste izneli niz laži.

Ovo vozilo koje ovoliko košta upravo vozi vas i vi ga koristite. Sramota je da vozilo koje košta 500 hiljada vi vozite, a inicijativa Autonomnog ženskog centra da se dodele novčana sredstva, odnosno dohodak da bi deca čije su majke žrtve femicida i nasilja u porodici, niste uzeli u obzir.

Takođe, uništili ste finansije MUP-a tako što ste tražili da vam se dodele uniforme. Non-stop ste nosili uniforme, a vi ste sami sebi dali čin pukovnika, ne ja. Te uniforme i kompleti jako koriste. Nosili ste ih u jedinicama u kojima i ne znate...

Vuline, gledajte u mene. Nemojte da vas je sramota.

Nemojte da gledate u Sinišu Malog. Pa, ne može vas on spasiti.

Ne može vas on spasiti, gospodine, malverzacija koje ste radili.

Prema tome, i vi i vaši saradnici ste nosili uniforme koje puno koštaju…

Ne možete da pričate, opomenite ga, jer ja pričam.

Slagali ste građane Srbije, ovo vozilo nije oduzeto. Ne može sud da ga oduzme i nalazi se u zvaničnim garažama.

Molim vas, Vuline, evo, pričate. Naučite kad se vuče crta.

Molim vas naučite kad treba da povučete crtu. To nije Skupština, molim vas… (Isključen mikrofon.)