Pošto smo više puta govorili i zaista imamo amandman koji se odnosi da se plate državnih službenika i nameštenika utvrđuju procenat ukupnog iznosa, smatramo da ovoj kategoriji naših građana treba povećati platu više, veći koeficijent plate.

Znam da u MUP postoji kategorija isto ljudi koji su državi nameštenici i koji zaista imaju jako mali koeficijent plate, a i svako povećanje koje se dešava i u prošlom periodu i u budućem njima ne donosi ili donosi vrlo mali procenat povećanja plate. Tako da vi u jednom momentu rukovodioca koji ima i po 150, 160 hiljada platu dobije 20 hiljada uvećanje plate, a ovaj nameštenik ne dobije ništa.

Meni je žao što je otišao ministar unutrašnjih poslova, ali zaista želim da mu poručim da ja da sam dobila ovakve odgovore i da mi tim kojim sam okružena pripremao ovakve odgovore, ja bih ih nakon toga smenila, jer odgovore koje on dobija nama da kaže ne liče ni na šta. Prošli put je toliko omašio u godinama kada je nešto doneseno i kada je nešto određeno da zaista i ministar unutrašnjih poslova mora da ima saradnike koji mu vrlo stručno, vrlo kvalifikovano i na pravi način pripremaju odgovore za ovde narodne poslanike.

Takođe, žao mi je što nije tu da nam odgovori gde je zaista Nenad Vučković. Pa zar je teško reći da ne može da ga skloni, da ne može ništa da uradi protiv njega. Takav čovek bi trebalo, po svim pravilima policije, istog momenta da bude suspendovan i da se protiv njega pokrene disciplinski postupak sa merom udaljenja.

Takođe želim isto ministra da pitam, pošto je meni spočitavao za zapošljavanje, da li zna i da li je odobrio da je njegov državni sekretar, po meni, zloupotrebio svoje ovlašćenje, tako što je svoju suprugu postavio na vrlo visoko radno mesto?

Biću vrlo kratka. Ja bih vas još jednom zamolila, ako možete samo da mi odgovorite i na ovo pitanje.

S obzirom da taj član 22, odnosno odredba, taj stav 7. glasi: "Deoba katastarskih parcela sprovodi se kroz bazu podataka katastra nepokretnosti u upravnom postupku i o sprovedenoj deobi donosi se posebno rešenje", to je bio naš predlog, suprotno glasi: "da se ne sprovodi u upravnom postupku". Kako će onda taj vlasnik eksproprisane nepokretnosti saznati da je sprovedena ta linijska infrastruktura ukoliko se tek rešenjem, tj. projektna dokumentacija je nova urađena, kako vlasnik saznaje da je ostao bez svoje površine ako nemate rešenje? Na šta da se žali?

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Narodna stranka je podnela zahtev da se ne usvoji ni jedna izmena ovog Zakona o planiranju i izgradnji zato što smatramo da je on jednostran i da on zaista može da koristi i doprinese samo određenoj kategoriji građana a ne svim građanima.

Takođe, iskoristila bih priliku da pozdravim sve pripadnike Sektora za vanredne situacije koji su danas otišli da pomognu Grčkoj u gašenju požara i da kažem da je to jedna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova koja je uvek na čelu kolone i uvek je prva kada god se desi bilo kakva elementarna nepogoda ili nepogoda bilo koje vrste.

Zato je veoma važno da ovaj Zakon o planiranju i izgradnji bude jedan dosledan zakon i da ovi ljudi i ovi pripadnici Sektora za vanredne situacije imaju što manje posla, jer sa kvalitetnom izgradnjom i planskom izgradnjom za njih će posla biti mnogo manje.

Takođe, osvrnula bih se samo i na jedan vrlo neprijatan gest ministra unutrašnjih poslova Gašića, prošli put kada je sedeo, kada mi se obratio i rekao - Vi ne znate šta je kriminal, vi ste radili u Sektoru za vanredne situacije. Ja sam u tom sektoru bila samo devet meseci i zato što sam sagledala šta sve ti ljudi rade i kako rade, meni je žao što u tom sektoru nisam bila mnogo više i što sa tim ljudima nisam provela mnogo više vremena. To je jedno od najzdravijih i najkvalitetnijih jezgra Ministarstva unutrašnjih poslova. Ali, ti ljudi rade u zaista teškim uslovima, niti imaju adekvatnu opremu, niti su adekvatno plaćeni, niti imaju adekvatne uslove za rad, a opet kažem, obavljaju najteže poslove i učestvuju u svim nesrećama.

Zato smatram da je ovakva fotografija ministra unutrašnjih poslova gde sam sebe politički brendira vrlo loša poruka svim građanima i ovoj državi. Ovo nigde nisam videla u životu da ministar sebe oblači u ovakve majice, on treba da nosi uniformu i da predstavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova. Hvala.

Ja ću zaista da ostanem pri stavu da zaista ovaj zakon ne treba da se usvoji i da zaista treba da krenemo ispočetka i da uradimo zakon koji će biti mnogo kvalitetniji i bolji, nego što je ovaj postojeći što je predložen.

Naime, putujući po Srbiji zaista često pričam sa građanima i susrećem se sa građanima i imaju jako puno problema upravo vezano na temu legalizacije zemljišta i uopšte tog prostornog planiranja. Iznela bih vam ovaj put slučaj porodice Petrović, Novislava i Cvijete iz Petrovca na Mlavi, ulica Srpskih vladara br. 24. To su ljudi koji su povratnici iz Australije i to su ljudi koji su odlučili da svoj kapital ulože ovde u kod nas u Srbiji i da ono što su stekli i zaradili koriste ovde kod nas i doprinose uopšte razvoju našeg područja i našeg budžeta.

Međutim, pored kuće ove porodice nalazi se i stovarište, keramika i gvožđara "Bane". To je stovarište kojeg prema svim saznanjima nema. U katastru uopšte ne postoji i niti imaju upotrebnu dozvolu. Vlasnik tog stovarišta u svakom smislu reči zagorčava život ovoj porodici povratnika. On se totalno proširio na ulaz, na ulicu i ovim ljudima onemogućava da žive normalno. Dana 13. maja 2016. godine u 14.30 časova ova porodica je u svom dvorištu bila napadnuta. Gospodin Novislav i Cvijeta su bili prebijeni samo zato što su se bunili, zato što su tražili svoje pravo da legalizuju svoj posed, odnosno da ne trpe torturu od vlasnika ovog stovarišta. Međutim, to im je potpuno uskraćeno, jer u Petrovcu na Mlavi je jedan potpuno zaštitnički odnos prema vlasniku ovog stovarišta, a prema ljudima koji su povratnici iz Australije, koji žele da kapital ulažu u našu zemlju onemogućeno im je sve. Čak i njegovoj deci koja žele da se vrate tako ovim ljudima zaista treba pomoć u Petrovcu na Mlavi. Molim i vas gospodine Vesiću i SNS da omogućite da ovi ljudi žive normalno, da legalizuju svoju kuću i da ovaj vlasnik stovarišta im više ne zagorčava život. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Kada uopšte govorimo o planiranju i izgradnji, mi smo ovde pre nekoliko dana slušali i kako je renoviran i kako je opremljen dom zdravlja, odnosno, bolnica u Ćupriji i dobili smo čitav niz hvalospeva kako je to lepo urađeno, i kako to sada možda estetski izgleda, ali ono što kažu radnici koji su zaposleni u tom domu zdravlja, da ulaganje u zdravstvo ne podrazumeva samo estetske radove. Medicina nije samo infrastruktura, već i ljudski resursi, kojih je nasuprot rečenici koja je ovde izrečena da je zaposleno 50 radnika, tamo je sve manje, pa se i postavlja pitanje ko su to kompetentni ljudi koji mogu da predlažu i da zapošljavaju ljude u domovima zdravlja, a nemaju završene medicinske fakultete i nisu iz te struke.

Takođe, u domu zdravalja i bolnici u Ćupriji imaju konstantan problem zato što nema dovoljno lekova, nema sanitarnog materijala. Takođe, vozni park je u izuzetno lošem stanju, tako da, ljudi koji idu i koji rade u hitnoj službi koji su svaki dan na terenu, maltene su životno ugroženi jer se voze sa jako lošim automobilima.

Dom zdravlja u Ćupriji je jedan od retkih domova zdravlja koji uopšte nije primio nadoknadu za angažovanje u kovid sistemu, zato što je direktorka doma zdravlja na neku svoju inicijativu i zajedno sa svojim saradnicima uspela da donese odluku da se ljudi odriču tog dodatka koji im takođe pripada, ali zato se nije libila da svojih 10 najbližih saradnika nagradi tim kovid dodatkom, pa je tako od cele bolnice koja je radila u kovid sistemu i koji su se razboljevali po tri puta, jer su radili sa zaraženim pacijentima samo 10 odabranih ljudi primilo taj dodatak.

Ono što je najveći problem tog doma zdravlja i uopšte Ćuprije, a to je da svaki dan 10 ljudi iz Ćuprije odlazi u kovid bolnicu koja se nalazi u Kruševcu, tamo presede, jer kovida više nema. Kada bi se ti ljudi vratili u taj dom zdravlja bilo bi mnogo bolje, tako da građani i meštani Ćuprije zaista imaju veliki problem sa tim domom zdravlja bez obzira šta nam se ovde predstavlja.

Hvala predsedavajući.

Pošto ovde sada pričamo o infrastrukturi, zaista bih iskoristila možda, ovo možda nije toliko bitna tema za ovaj zakon, ali meni jako bitna tema, i iskoristila bih prisustvo ministra Vesića zato što smo kada je rađen rebalans budžeta pričali o infrastrukturi i izgradnji silnih nekih objekata u nastavnom centru Makiš. Taj nastavni centra Makiš i ministar Vesić se složio sa mnom da je prosto nemoguće u tom nastavnom centru graditi bilo šta zato što su tamo se ukrštaju neke silne instalacije i uopšte čitava infrastruktura vezana za grad Beograd, pa mene interesuje kako je moguće da u jednom planu budžeta, pa neka je to i MUP se odredi.

Znači, to je budžet Republike Srbije, to mi građani plaćamo, kako je moguće da se na prostoru i objektu gde je zabranjeno da se bilo šta gradi, odvoje neka sredstva za prosto ne postojeći objekat i kako se posle ta sredstva raspoređuju? Ako je građanima predstavljeno i ako je rebalans budžeta rađen da se nešto uradi, gde su sada te pare koje su predviđene za Makiš? To nije mala cifra.

Takođe bih isto iskoristila priliku i da samo spomenem i da kažem građanima da već tri godine objekat hotela Zlatibor u kojima se rekreiraju i na koje odlaze radnici policije sa svojim porodicama, ne odlaze zato što se on već tri godine renovira. Pa, moje pitanje je isto tako, zašto se tri godine renovira nešto i kakav je taj budžet i zašto ta četvrta faza ne može da se zatvori i finansijski i ko će da snosi odgovornost? Ko će da snosi uopšte posledice za to što tri godine radnici policije ne mogu da odu u centar koji je zaista veoma popularan zbog mesta gde se nalazi, zbog cena povlašćenih, to koriste radnici policije kojima nisu plate tako visoke, kao oficirima i salonskim službenicima MUP.

Zato je moje pitanje, kada će mi ministar odgovoriti na ta pitanja i kada će podneti izveštaj, zašto nešto ne radi, ko će snositi odgovornost?

Predsedavajući, mi kao Narodna stranka i danje ostajemo pri tom stavu da ovaj zakon ne treba usvojiti. Ove amandmane je zaista suludo prihvatiti zato što nisu dobri za građane.

Što se tiče uopšte problema u Ćupriji, tamo nije uopšte predsednik odbora čovek koji je bio direktor osnovne škole. Potpuno je drugi čovek. Neinformisani ste.

Ružno je pričati i možete da pošaljete koga god hoćete tamo da biste pronašli drogu, ali ono što je ružno to je što pričate da smo mi bili na vlasti. Vi zaboravljate da kada ste vi zatekli te krovove koji vam prokišnjavaju i razrušenu infrastrukturu, Jedinstvena Srbija je bila na čelu Ćuprije i vi direktno upirete prst u vaše koalicione partnere.

Niko ovde iz opozicije nije bio u Ćupriji. Niko vama Ćupriju nije razrušio, jer mi nismo ni bili na vlasti, tako da se obratite vašim koalicionim kolegama.

Hvala.

Informacije koje sam iznela dobijam od građana. Tako da, žena lepo kaže da ulaganje u zdravstveni sistem ne podrazumeva samo esteske radove, već i ljude. Ako nema nikoga da vam otvori vrata ili iza tih vrata ne postoji niko, onda vam je sve džabe.

Prema rečima žene trudnice iz Ćuprije, u tom domu zdravlja radi samo jedan ginekolog. Kada taj ginekolog ode na bolovanje, na godišnji odmor ili na neki seminar, te trudnice nema niko da pregleda, one ostaju bez doznaka i one ostaju potpuno bez tih sredstava.

Takođe, žena koja je žarko želela da postane majka je izjavila da je jako frustrirana kada ode u Dom zdravlja u Ćupriju, jer tamo nailazi na vrlo neprijatne doktore i na vrlo neprijatnu situaciju.

Takođe, iz poštovanja prema čoveku koji je bio predsednik opštine Ćuprija u periodu od 2008. do 2012. godine, ja nisam iznela njegovo ime, niti ću izneti, jer mi to moja profesionalna etika ne dozvoljava, taj čovek je preminuo, ali prema svim izveštajima, taj čovek je, pod inicijalima B.K. bio predstavnik stranke JS. Reči koje sam ja dobila da se valjam u blatu su više nego nekorektne prema meni, prema nekome ko nije hteo da spomene ime i prezime čoveka, a zna se kome je taj čovek pripadao i pod čijim je uticajem bio.

Hvala, predsedavajuća.

Zaista nisam očekivala da će neko tako lično da doživi i da toliko ružnih reči uputi na moj račun, a samo zato što sam rekla da je neko ko je pripadao nekoj političkoj orijentaciji u nekom periodu bio predsednik opštine. To je za svaku stranku sasvim normalno i svi ovde koji smo prisutni i svako je iz stranke kojoj pripadamo bio nekada negde neki predsednik opštine, da li je radio dobro ili nije radio dobro, to je pokazalo vreme, ali ja zaista nisam zaslužila da mi spominjete reči da se ja valjam u blatu. Zaista nisam imala nameru, niti sam vas i jednom jedinom rečju, bilo koga ponizila.

Ja sam samo rekla da je u tom periodu neka politička orijentacija bila na čelu tog grada i da to što se nasledilo, nasledilo se od toga. Niko od ovih ovde predstavnika, bili su zajedno, ali niko nije bio predsednik opštine, a znamo da predsednik opštine donosi te velike odluke.

Kažem vam, od nekoga ko mi je ovako rekao ja sam više nego iznenađena, jer tu osobu izuzetno cenim i poštujem i, šta god da je u pitanju, nikada tako prema toj osobi ne bih postupila. Politička orijentacija, kažem, su jedna star, a poštovanje lika i dela su druga stvar. Koliko god se nalazili ovde i koliko god je teška situacija i koliko god je teško da odbranimo neodbranjivo ipak prema ljudima kojima gajim poštovanje ja nikada neću reći ni jednu ružnu reč.

Tako da sam ovde i te kako iznenađena i te kako neprijatno iznenađena, jer čoveka koji je meni izgovorio da se valjam u blatu i dalje cenim. Hvala.

Tražimo od ministra da izađe napolje, zato što vređa sve ljude.

Vređa i žene i muškarce koji nemaju decu u Srbiji. Sram da vas bude. Tražimo da izađe napolje.

Martinović mora da izađe napolje. Uvredio je sve žene i sve nas.

Hvala predsedavajući, ja zaista stojim i dalje iza svojih tvrdnji, a to je da je srpskoj policiji potreban direktor policije, a ne ministar koji donosi političke odluke i koji štiti predsednika i koji štiti partiju. Ministar nam nije odgovorio na pitanje o policajcima, koji je policijski službenik kojeg je nagradio ove godine za Dan policije, a koji je predvodio ljude da ruše Savamalu?

Da, ja bih se javila po Poslovniku, po članu 27.

Pre neki dan, tj. prekjuče, zaista ovde sam u obraćanju izjavila, ja ne bih volela da se smejete, napravila sam jedan lapsus. Rekla sam da je ministar Gašić zaista kriv za smrt, sada kada je ministar u policiji. Ja samo želim da kažem da je to bio lapsus. Ministar Gašić snosi objektivnu odgovornost. Bio je na tom mestu, ali desio se lapsus i ne želim da se to protumači da je on direktno kriv, ali da ima objektivne odgovornosti, ima. O tome ćemo pričati. Hvala vam što ste mi dali reč.

Dobar dan, uvaženi predsedniče i uvaženi građani Srbije.

Meni je danas čast i zadovoljstvo što mogu kao neko ko je 32 godine radio u MUP-u da pričam o ovoj tački dnevnog reda.

Počeću od te 2015. godine kada se srušio helikopter i kada je stradalo sedmoro ljudi. Ja sam tada u MUP-u zajedno sa svojim kolegama rekla – dobro je da taj čovek nije u MUP-u i da neko iz MUP-a ne donosi takve pogrešne odluke.

Bilo je reči da se takav helikopter angažuje i u MUP-u, ali policija je tada imala direktora policije i direktor policije je sa svojim saradnicima i sa profesionalcima i iskusnim ljudima iz helikopterske jedinice procenio i doneo odluku da je podizanje, odnosno angažovanje helikoptera u takvim uslovima potpuno nebezbedno.

Naravno, da po Zakonu o policiji ministar donosi odluku, ali na predlog direktora da li će se angažovati helikopter i bila sam jako ponosna. Profesija je tada pobedila neke interese i neke samopromocije i policija nije tada angažovala helikopter, ali zato je Ministarstvo odbrane angažovalo helikopter i znamo šta se desilo i znamo koliko je žrtvama bilo, a opravdanje za takav događaj nije bila pogrešna odluka, pogrešna procena, bilo je to da je jedan heroj, jedan pilot, jedan junak proglašen alkoholičarem. To je bio veliki skandal tada za našu državu i za Ministarstvo odbrane.

Takođe, eto, posle nekoliko godina desilo se da je taj isti ministar došao u Ministarstvo unutrašnjih poslova i, nažalost, i na njegovu veliku žalost, vrlo brzo su se desila masovna ubistva i desile su se velike tragedije.

Priznajem da ministar unutrašnjih poslova ne može baš da snosi odgovornost i da zna šta se i kako dešava, ali prosto ministar Gašić, odnosno član Vlade je jedan taličan čovek. Ne mogu ništa drugo da kažem, nego jednostavno jedan taličan, jedan malerozan čovek. Gde god da se pojavi javljaju se velike tragedije. Zato mislim da gospodin Gašić ne može da radi i ne može više da bude na čelu ni jednog sistema bezbednosti.

Možda se vi, gospodine Gašiću, dobri da se bavite trgovinom, građevinom i nekim drugim stvarima i pošto vas predsednik jako voli vi idite u ta ministarstva, ali, kao Boga vas molim, nemojte više da budete na čelu ni jednog sistema bezbednosti, zato što ste zaista talični i zato što sa vašim odlukama imamo jako velike tragedije u našem društvu.

Nikada se nije desilo da se u Ministarstvu unutrašnjih poslova ubije čovek.

Nemojte da dobacujete.

Molim vas da upozorite kolege koje ovde dobacuju vrlo nepristojno. Ja ne mogu da sednem, ja ovo jako dobro poznajem i bolje poznajem tematiku od vas.

Znači, u istoriji Ministarstva unutrašnjih poslova nije se desilo da policajac ubije sebe, a zatim ubije i svoje dete.

Prosto, opet kažem, imate neku karmu koja uopšte nije dobra za sistem bezbednosti.

Gospodine Gašiću, za vreme vašeg mandata 10 policajaca je izvršilo samoubistvo. Da li ste ikada otišli negde i da li ste posetili porodice tih policajaca koji su izvršili samoubistvo? Da li znate šta je izjavila sada majka ovog deteta kojeg je otac ubio? Da ne želi ni jednog rukovodioca da vidi.

U Ministarstvu postoji Odeljenje za psihološku prevenciju, ali to Odeljenje se najmanje bavi suicidom i najmanje analizom suicida. Opterećeni su raznim trijažama, raznim prijemima, ne idu na teren. Još dok sam ja radila, načelnik iz Prijepolja nam je slao dopisa, jer je imao najveći broj ljudi koji su izvršili samoubistvo.

Vi niste otišli tamo, ni vi, niti vaši prethodnici. Ja vam govorim iz ličnog iskustva – te porodice su zaboravljene. O tim porodicama Ministarstvo ne brine. O toj deci Ministarstvo uopšte ne brine.

Kažu – nije poginuo na dužnosti, nije poginuo dok je izvršavao službeni zadatak i postaju zaboravljeni od Ministarstva unutrašnjih poslova, a ne zaslužuju jer ti policajci su digli ruku zato što im je bilo teško na poslu i zato što policija i njihovi rukovodioci nisu prepoznali da im je teško i nisu im pomogli. U očaju i u besu od stresa od posla, nemojte da vrtite glavom, ovo je jako stresan posao, ti ljudi su digli ruku na sebe, a o njima niko ne brine.

Vi se, ministre, zapitajte zašto ja ovako pričam o ovakvim slučajevima, kada je u pitanju samoubistvo i kada je u pitanju nebriga za porodice i decu ljudi koji su izvršili samoubistvo.

Zato je uopšte, kažem, nesporno da ste vi dobar partijski drug i da vas voli predsednik, ali nemojte da budete u sistemu bezbednosti.

Zato, u tom duhu i želim da obrazložim vas. Na primer, zašto ne treba da budete zaista na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova, zato što ste ovde, u ovoj Skupštini izjavili, pre izvesnog vremena, da ćete da čuvate šefa i da ćete da čuvate partiju.

Kao ministar unutrašnjih poslova vi ne treba da čuvate šefa. Njega čuvaju Kobre. Njega čuvaju najelitnije jedinice u Srbiji i ne treba vi da ga čuvate. Vi, po članu 3. Zakona o policiji, treba da čuvate građane. Na to vas taj član i obavezuje, jer on kaže da treba da štitite građane i njihovu bezbednost. Vi treba da budete na usluzi građana, a ne treba da budete na usluzi vaše partije i vašeg šefa.

Takođe, u istom tom članu, 169, definisano je da policijski službenici ne mogu biti članovi političkih stranaka, ne mogu se stranački organizovati, niti politički delovati. Međutim, praksa u policiji danas izgleda drugačije. Napreduje se i dobijaju se pozicije na radna mesta samo lojalnošću partiji.

Tako poslušnici majori postaju rukovodioci, neposredne starešine, potpukovnicima i pukovnicima, karijernim policajcima, što se nikada nije desilo do ove nesretne sistematizacije od 2015. godine, koju ni vi, gospodine Gašiću, ne možete da ispravite. Vi sada pokušavate da uradite nešto bolje za policiju, po pitanju sistematizacije, a neko mora da snosi odgovornost koja je snašla.

Nemojte tako da dobacujete, jer to nije lepo. To je malo, da vam kažem, i mangupski, a vi ste ipak i ministar unutrašnjih poslova i sedite ovde u parlamentu. Gledaju vas i drugih ljudi.

Takođe, vi ne vladate ni osnovnom policijskom terminologijom. Vi govorite stalno – lice mesta. Taj termin ne postoji, jer po Zakonu o policiji, u članu 64, kao policijsko ovlašćeno definisano je pod tačkom 10. – obezbeđenje i pregled mesta događaja. Postoji pregled lica, stvari i mesta, ali mesto gde se dogodi neka nesreća ili tragedija je mesto događaja i to mesto je veoma važno. Proučava se na Policijskoj akademiji, odnosno univerzitetu kao poseban predmet zato što se na mestu događaja vrši jedna najvažnija predistražna dokazna radnja, a to je uviđaj i od uviđaja zavisi mnogo toga. Od tog uviđaja zavisi prikupljanje materijala tako da i kada je rađen uviđaj u ovom stanu odakle je ovaj dečak koji je počinio ubistvo, nađen je spisak zato što rađen uviđaj, Spisak je dat neposrednom starešini od tih policajaca, zatim je dat načelniku PU za za Grad Beograd i vama i vas dvojica ste bili ti koji ste odlučivali šta će biti sa tim spiskom i da li će se objavljivati. Tako da gospođo premijerka, unutrašnja kontrola nema šta tu da traži. Unutrašnja kontrola je pod direktnom ingerencijom i polaže račune samo ministru unutrašnjih poslova i Skupštini. Tu je jako jedna čista situacija i veoma jasna situacija.

Takođe, isto u članu 30. pošto kada ste bili u Smederevu i ono oružje i slikali se tamo, ne znam jel to sve oružje oduzeto i u prethodnim godinama, tada je predsednik rekao da ćete postupati represivno. Gospodine ministre, član 30. Zakona o policiji obavezuje vas da je prevencija kriminala u unapređenje bezbednosti u zajednici osnova postupanja policije. Znači ide prvo prevencija pa tek represija, a vi ste klimali glavom. Znači zadatak policije je da prevenira i stalno mi citirate i u ovom odgovorima koje mi šaljete, rad policije u zajednici su neki programi, a ja ću vam reći. U tom programu rad policije u zajednici postoji, slušajte me ministre, možete da naučite nešto, postoji Sara model, to je model ministre gde se prevenira kriminal, gde se analizom i koračanjem u susret problemu sprečava da dođe do represije. Znači, policija prvenstveno postupa preventivno i to treba da znate i da se zove Sara model. Opet kažem zbog čitavog tog niza odgovora gde se pozivate na obuku policajca u zajednici, ja sam je radila. Ja sam je uspostavila, ja sam rukovodila i mene ne možete zato odgovarati i nemojte tako da se mrštite i da odgovarate, jer ja zaslužujem svako poštovanje, ja uvek vama pomažem.

Znači, svaki put kada vam nešto kažem gospodine ministre, ja vama pomažem, a ovi ovde sa kupljenim diplomama koje kakvih menadžmenta mogu da se smeju i do sutra.

Zatim ste više puta ponovili kako smo se bunili da Nacrt zakona o policiji ne treba da uđe u proceduru zato što policija ne može da uđe u stan, a taj Nacrt zakona je omogućavao da se može ući u stan. Evo, opet vas učim ministre, i sada policija po Zakonu o krivičnom postupku, u članu 158. evo ga, citiran je ovde, izvukla sam ga, mogu da vam ga i dam, u tački 5. kaže da policija može i službena lica policije mogu izuzetno bez naredbe ući u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka preuzeti pretresanje stana i drugih lica i prostorija, tačka 5. radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu.

Da ste to primenili gospodine ministre u slučaju Mladenovca, mi ne bismo imali situaciju da nam čovek ima onoliko oružje i da ide i da prangija po selu i da radi šta hoće. Imali ste ministre po Zakonu o krivičnom postupku pravo i da bez naredbe ti policajci koji rade na sektoru i ti policajci koji rade u zajednici trebali su da napišu informaciju i da dostave i da ekipa, možda čak i Žandarmerija, obzirom da se radi o ovolikom broju oružja, bez ikakve naredbe i naloga može da uđe u stan.

Sada, ono najvažnije. Vi ste ministre unutrašnjih poslova kada ste došli u MUP krenuli od naopačke. Prvo šta ste trebali da uradite ministre, to je da ste trebali da radite sa policijom i trebali ste najviše da se pobrinete za uslove i rad onog policajca koji je 12 u patroli, onog policajca koji 12 sati pešači po svom reonu, onog policajca koji je 12 u dežurnoj službi. Da li znate da su me policajci zvali i molili me da vam prenesem da oni nemaju nekada ni osnovne uslove za rad u pojedinim policijskim stanicama, nemaju ni stolice kako treba. Većina njih nema kompjutere-

Evo u Beogradu, u jednoj prigradskoj opštini su mi rekli – reci ministru da mi nemamo štampač, mi nemamo papire. A vi, gospodine ministre, lickate zgrade za vas i vaše saradnike, krečite, lepite pločice po ko zna koji put. U tim istim zgradama su i ministar Stefanović i ministar Vulin renovirali svoj kabinet i doveli ga maltene, silne pare su date. Znači, kako dođete, vi renovirate kabinete i prostorije za vas i vaše saradnike, umesto da krenete da zaštitite onog policajca. Vi najviše treba da brinete o tim policajcima, a ne o salonskim oficirima, koji se u svakoj strukturi snađu i u svakoj strukturi napreduju i bude im dobro, a ne prema policajcima koji rizikuju svoje živote. Evo, pre neki dan su bili pripadnici i postupali su u slučaju nasilja u porodici u Somboru i ranjeni su. Znači, to je kategorija ljudi koje treba da unapredite.

Znate li šta su mi još rekli? Napravili ste veliki jaz sa koeficijentom, pa upravo ti policajci i upravo ti vatrogasci koji su jutros prvi bili na mestu da gase požar, dok su ovi salonski oficiri ulazili u lepo okrečene i u pločicama uređene kancelarije, a imaju najmanji koeficijent plate. I svakim porastom plate, taj jaz se povećava i tim policajcima je najgore, zato što su oni najviše sa narodom. Doveli smo do toga da je veliki jaz između rukovodilaca i ljudi koji sede u tim zgradama koje ste im sada ulepšali i onog policajaca koji je svaki dan ugrožen i koji je svaki dan u opasnosti.

Prema tome, strašno je kako ti policajci nisu ispoštovani. Strašno je, kažem vam, kako ste krenuli unapred. Takođe su mi isto rekli, ministre – nemojte, evo, ko boga vas mole, isti ti policajci, da ne uvodite nove uniforme, one nisu praktične za te policajce. To su uniforme… A zašto me ne gledate, ministre? Ja vama pričam, treba da me gledate u lice i treba da me slušate, a ne tamo da gledate ljude koji se smeju i vi se zajedno smejete sa njima, ovo je važno. To su ljudi koji su nam ovde ispred, to su ljudi koji okružuju našu zgradu. E, ti policajci vas mole, ministre, da im ne uvodite uniformu, jer je uniforma nepraktična. Znači, uniforma ima pantalone koje moraju da se peglaju, ima šapku. Zamislite vi policajca koji treba da potrči za nekim, a ima šapku na glavi. To su košulje koje stalno treba da se peglaju. Ti su ljudi 12 sati maltene pogužvani. Prema tome, ministre, nepraktično je. Sastav uniforme je nepraktičan i ko zna po koji put menjate. To nije uopšte uniforma prikladna za ljude koji rade na terenu.

Zbog svih ovih stvari i zbog svega što sam rekla, ministre, vi zaista treba da odete i da napustite ovaj sistem bezbednosti.

Takođe, podsećam vas, ministre, tamo sam vam više puta postavila pitanje, evo, na primer, 11. aprila sam vam ponovila po ko zna koji put ista pitanja, kolike troškove MUP snosi zarad tih tužbi koje podnose policajci zbog raznih postupaka koje vode protiv MUP-a, a najčešće su to nezakoniti premeštaji? To su ti premeštaji sa tim sistematizacijama i to je bila degradacija policajaca, a podizanje kadrova koje ste vi dovodili i koje vi dovodite.

I znate šta kaže izveštaj Revizorske komisije, evo – samo za 2022. godinu 2,2 milijarde dinara. A ja ovde imam vaš izveštaj, ministre, vi ste prikrili, rekli ste mi, evo čitam – Ministarstvo unutrašnjih poslova nema nijedan jedini trošak i ne spada na teret Ministarstva unutrašnjih poslova. Pa da li vi smete meni kao poslanici tako nešto da kažete? Da li smete da mi odgovorite da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne snosi, a ja dobro znam da snosi i te kako velike posledice?

Drugo, stalno vas, ministre, molim – nemojte to da radite i nemojte, ministre, da onu decu koja će sada da izađu iz Kamenice posle devet meseci, ali samo devet meseci obuke stavljate na radna mesta školskog policajca. Oni su tamo neiskusni. Policijski posao je veština, policijski posao se uči dok ste živi. Svaka intervencija, građani Srbije i dragi poslanici, je intervencija za sebe. Znate li da je, po analizama, najviše bilo napada na policijske službenike kada su izvršili policijsko ovlašćenje legitimisanje lica. Neko će reći da je to najjednostavnija radnja, ali najviše napada i najviše povređenih lica je bilo tada. Taj plan i program u kojem ste vi meni opisali u devet meseci da će oni biti osposobljeni je mali, ne zove se džabe to osnovna policijska obuka. Oni izlaze sa nekih 80 i nešto ishoda. To je jako mali broj časova.

Onda ste mi se isto tako pozvali na taj program – rad policije u zajednici. Oni moraju naknadno da idu i da prođu i tu obuku, ali ono što je mene najviše razočaralo, to je kada ste mi rekli da će isti ti neiskusni policajci proći obuku koja se zove – rad policije na unapređenju bezbednosne zaštite učenika i u školi. Ovo su seminari iz programa stručnog usavršavanja. Ja sam ove seminare uspostavljala i radila. Oni su fakultativni. Znači, program stručnog usavršavanja ima obaveznu i fakultativnu nastavu. Ovaj seminar traje osam časova. Da li vi mislite da jedna od tema, način primene policijskih ovlašćenja prema deci i učenicima, može da se savlada za 45 minuta?

Ministre, gledajte me, ponovo vas molim. Znate šta treba da uradite? I zbog ovoga što me ne poštujete treba da podnesete ostavku. Hvala vama, premijerko, što me gledate. Znači, šta ministar treba da uradi? Evo, probajte vi da utičete.

U svakoj policijskoj stanici postoje policajci. Treba da se napravi kriterijum – pet ili deset godina radnog iskustva u policiji i da ljudi koji već imaju iskustva u policiji da se oni anketiraju, da kažu dobrovoljno ko želi da bude školski policajac, jer od tog posla beže policajci. Ja sam to radila i znam. Pa onda oni koji se jave dobrovoljno, ako nije popunjen broj, da nakon toga se odrede drugi iskusniji policajci po raznim kriterijumima. A ovi mladi policajci koji su željni intervencije, koji sad maštaju kako će izaći na ulicu i kako će primenjivati ovlašćenja, oni treba prvo da se obuče šest meseci, nemojte ni vi da mašete rukama, jer ne znate ni vaše seminarske radove koje ste napisali, a kamoli o policajcima. Znači, oni mladi treba da se obuče. Drugo, ne možete, mali je jaz u godinama ako ga stavite u srednju školu. To su mladići i devojke koji imaju od 22 do 25 godina, znači nemojte njih da stavljate u škole, nije dobro rešenje. I nije dobro rešenje da budu samo policajci, bez pedagoga, bez psihologa i bez ostalih stručnih službi.

Ovo što hoću još da vam kažem, gospodine Gašiću i gospođo premijerka, mene je policijska plata odgajila. Od mene je policijska plata napravila čoveka. Policijska plata je od moje dece napravila ljude. Policijska plata je moju decu iškolovala. Ja volim policiju. Ja ne dam na policiju. Meni je policija u srcu, a vama je prolazna fotelja do sledeće funkcije.