Zahvaljujem.

Pitanje upućujem ministru MUP Nebojši Stefanoviću, a povodom slučaja novinara Stefana Cvetkovića, koji je prijavljen da je nestao u noći između 13. i 14. juna, 15. juna pronađen.

Dakle, pitanje je prvo - zašto je u slučaju novinara Stefana Cvetkovića ministru Stefanoviću i njegovom objavljivaču podataka Aleksandru Vučiću, s obzirom da se radi o podacima kojima raspolaže MUP, a ne kabinet predsednika Republike, sumnjivo sve drugo i sumnjivi su svi drugi osim članova sopstvene političke partije, osim članova Vlade, koji su njihovi članovi ili su predloženi od SNS, imajući u vidu da je Stefan Cvetković imao javne kontakte, za to postoje dokazi, fotografije, i sa predsednicom Vlade Anom Brnabić i sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem? Pa je moje pitanje, takođe, i da li je policija ispitivala i njih, odnosno obavila razgovore sa njima ovim povodom? Imaju li, naravno, ikakva saznanja i kakva je uopšte priroda njihovog kontakta bila?

Takođe, s obzirom da je ministar Stefanović imao zajednički nastup na javnoj konferenciji za medije sa Aleksandrom Vučićem, kao predsednikom Republike, a prethodno su i sami rekli da su se konsultovali, pitam odakle im uopšte podaci i inspiracije za sve aluzije, interpretacije i projekcije za zaključke da bi se optuživali i strani faktori i destabilizatorski interesi na štetu Republike Srbije, a nisu se, kao što kažem, pozabavili kontaktima Stefana Cvetkovića sa visokim funkcionerima SNS?

U tom svetlu, pitam, takođe, da li je policija ispitivala i potpredsednika Izvršnog odbora SNS, ovde u parlamentu već poznatog Branka Malovića, takođe i funkcionera SNS iz Pančeva Dejana Simeunovića, zvanog Simke, jer su obojica tužila za uvredu novinara Stefana Cvetkovića? Dakle, Cvetković je sa njima imao ozbiljnih problema, osuđen na dve godine zatvora i na dva miliona dinara kazne u martu prošle 2017. godine, iz čega je potpuno jasno da je Cvetković sa njima imao problema.

Moram da napomenem da je u drugostepenom postupku on oslobođen, da ga je sudkinja u Pančevu Stanka Simeunović oslobodila, ali je nakon toga, zahvaljujući već pomenutim Malovićima i Simeunovićima i njihovoj informativnoj družini na TV Pančevo, ova žena harangovana, zbog čega su reagovala, iz medija se to da videti i dokazati, sva strukovna udruženja iz pravosudne oblasti.

Takođe, moram i da dodam da po ovom pitanju, s obzirom da je Bela Crkva region meni blizak, ja pripadam južnom Banatu, da su Belocrkvani imali saznanja da je nakon ovog problema Cvetkovića sa Malovićem i Simenunovićem, Cvetković naglo prestao da izveštava kritički o SNS, ali da je posvedočio više puta da je imao lične i telefonske kontakte sa istim tim Brankom Malovćem. Moje je da li smatram ili ne da je taj razgovor bio potreban, ali svakako pitam ministra Stefanovića da li je policija ispitivala i ove visoke funkcionere SNS?

Takođe, je pitanje po kom osnovu je Policijska uprava Pančevo sinoć podnela, bar je sinoć objavljena vest, podnela krivičnu prijavu protiv istog tog Stefana Cvetkovića? Po kojoj nadležnosti, po kojoj mesnoj pripadnosti, s obzirom da on nema nikakve veze sa Pančevom?

Kada već pominjem Policijsku upravu Pančevo, iskoristiću priliku da ministra pitam i po kom osnovu i zbog čega je smenjen Jožef Mlekob, koji je bio načelnik kriminalistike u Pančevu, a Pančevci nemaju nikakvu informaciju o tome?

U prilog celoj ovoj situaciji i atmosferi koja se kreira, dužna sam da pitam i – kako je moguće da je još pre više od 10 dana prijavljen nestanak odbornika rumunske nacionalnosti Mohana u opštini Alibunar? Nestanak je prijavio predsednik opštine. Deset dana tog čoveka nema. Po mojim saznanjima on još uvek nije u svojoj kući, a nisam primetila da je ijedan helikopter angažovan, da je ijedna jedinica MUP angažovana u potrazi za njim ili su eventualno otimači Mohana poznati. Hvala.

Zahvaljujem.

Prvi set pitanja upućujem Agenciji za borbu protiv korupcije, zatim ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i svim nadležnima za privredni kriminal, kao i Ani Brnabić, koja je preuzela funkciju ministra finansija.

Naime, da li su upoznati sa koruptivnim radnjama u čijem lancu je učestvovala apoteka „Pančevo“, zatim narodni poslanik Željko Sušec i Smiljka Sušec, za koju postoje i dokazi i svedoci da je majka narodnog poslanika i našeg kolege Željka Sušeca, a koruptivne radnje se odnose na period od 2013. godine i nekoliko godina nakon toga, o čemu ja posedujem dokaze? Ukoliko svi organi kojima upućujem pitanje nemaju nikakva saznanja, evo, javno nudim dokaze i izvode iz platne evidencije kartica iz kojih se vidi da je apoteka „Pančevo“ nekoliko godina uplaćivala gotovo 40.000 evra na račun zanatske radnje „Gigi“, čija je vlasnica Smiljka Sušec, odnosno majka narodnog poslanika Željka Sušeca. Među tom robom koja je bila preko potrebna u iznosu od, kažem, gotovo 40.000 evra su razne platnene kese, vreće itd.

Inače, zanatska gradnja „Gigi“ je po evidencijama iz Agencije za privredne registre, registrovana 30. maja 2018. godine, a već od jula meseca kreću intenzivna mesečna plaćanja ovoj zanatskoj radnji, a po izjavama svedoka, a s obzirom da je ovo javni prostor, smatrajte to takođe javnom izjavom, narodni poslanik je imao i te kako saznanja i svesno učestvovao u ovom koruptivnom lancu, jer je sam lično donosio račune u apoteku „Pančevo“ za preduzetničku radnju svoje majke, Smiljke Sušec, što je takođe činila i njegova sestra.

Pa pitam, dakle, i Agenciju i MUP i nadležnom privrednom kriminalu, kao i premijerku, imaju li saznanja o ovom koruptivnom lancu? Ako nemaju, ja insistiram da me pozovu ili da prosto mogu da im pošaljem sve ove dokaze. Ako imaju saznanja, želim da znam šta se preduzelo po ovom pitanju, s obzirom da Željko Sušec nema prijavljenih oko četiri miliona dinara, odnosno gotovo 40 hiljada evra u svom izveštaju o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, nije čak ni porez platio na to sve i da je priznao na taj način da je učestvovao u ovom koruptivnom lancu.

Sledeće pitanje upućujem ministru za rad i socijalna pitanja, Zoranu Đorđeviću. Naime, da li ima saznanja ili šta je eventualno, ako ih ima, preuzeo po pitanju inicijative i namere da se Vladimiru Jovanoviću zvanom Maradona, predstavljenom kao MMA borcu, na kojeg je pucano u Pančevu ispred vrtića, po policijskim informacijama, dok je vodio dete u vrtić pripremaju papiri u Javnom komunalnom preduzeću „Zelenilo“ u Pančevu, u kome je zaposlen, da mu ovo bude tretirano kao povreda na radu?

Pitam dodatno ministra Đorđevića, da li je to povreda na radu, jer to znači da ako jeste da je izvršen atentat na zaposlenog u državnom preduzeću? Slobodna sam da tvrdim da bi to onda trebalo da bude događaj od nacionalnog interesa, da neko u sred bela dana u 7.30 ujutru puca na zaposlene u javnom preduzeću, pa čak i ako nisu iz Beograda, što obično traži veću pažnju. Evo, desilo se na 17 kilometara u Pančevu.

Ministar Đorđević, sigurna sam da imam više informacija od mene po ovom pitanju, s obzirom da je i sam zajedno sa Andrejom Vučićem u više navrata posećivao borbe upravo Vladimira Jovanovića Maradone na raznim MMA turnirima.

Takođe, Maradona je i član SNS, bio je i odbornik SNS i sigurna sam da ministar Đorđević ako nema profesionalni, ono bar ima lični interes da ovo utvrdi, s obzirom sve informacije ukazuju na to da se radi o kriminalnom obračunu, a ne da je neko dobio pet metaka u želudac, tako što je bio na radnom zadatku ispred preduzeća „Zelenilo“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Postavljam nekoliko pitanja u ime zabrinutih građana Pančeva, i to u prvom redu ministrima unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i zdravlja Zlatiboru Lončaru.

Naime, pre tačno nedelju dana, 30. aprila, u ranim jutarnjim časovima, u sedam i trideset po službenoj evidenciji, ispred vrtića „Kefalica“ u Pančevu, izrešetan je Vladimir Jovanović Maradona, poslednjih dana čujemo da je preživeo, u medijima predstavljen kao MMA borac.

Moje pitanje je zašto ministri, naročito ministar Stefanović, izbegava da se oglasi ovim povodom, iako smo svedoci da od njega vrlo često cure informacije, čak i kada je to suprotno zakonu. Interesuje me da li je to s toga što je Vladimir Jovanović Maradona član SNS, zato što je po partijskoj liniji zaposlen u JKP „Zelenilo“ u Pančevu, čiji je osnivač jedinice lokalne samouprave, odnosno Grad Pančevo. Dakle, država ga je zaposlila po partijskoj liniji. Da li zato što je on bio odbornik SNS u mandatu 2012. godine, 2016. godine? Dakle, bio je na listi SNS i kako je moguće da ništa o ovome ne znamo uprkos tome što je bezbednost građana Pančeva ne samo ugrožena, nego ovakvim odnosnom ministri i Vlada pokazuju da su Pančevci i Pančevke građani drugog reda.

Takođe, zanima me da li je ministar Stefanović posetio Grad Pančevo ovim povodom, nakon ove jezive situacije, usred bela dana? Da li je posetio vrtić „Kefalicu“? Da li je možda razgovarao sa roditeljima, sa gradonačelnikom Grada Pančeva? Šta je učinio tim povodom?

Dodatno me zanima odgovor na pitanje koje upućujem, napomenula sam i ministru Lončaru, ali i ministru Stefanoviću, šta su preduzeli povodom informacija da su nasilno i neovlašćeno stranački funkcioneri SNS Branko Malović i Dejan Simeunović zvani Simke prisustvovali u lekarskim prostorijama u sali za intervenciju dok se ukazivala pomoć Vladimiru Jovanoviću Maradoni, i to na opšte zgražavanje lekara koji sa njima nisu mogli da izađu na kraj, pa su apelovali na javnost, na narodne poslanike da pitamo kako je moguće da fizička lica, stranački funkcioneri ulaze u lekarske prostorije gde se vrši bilo kakva intervencija suprotno svim pravilima, a samo zbog toga, očigledno, što je Vladimir Jovanović Maradona član SNS i, kako mi to kažemo, pretorijanske garde istog tog Simketa i Malovića, odnosno SNS?

Drugi set pitanja upućujem, takođe, ministru Stefanoviću, ali i ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu. U 11 sati Skupštini grada Pančeva počinje javno slušanje na jednu temu koja je izuzetno uznemirila sve Pančevce, a povodom podataka do kojih su došli vredni novinari Portala „013 Info“ i, naime, da se u bivšoj Staklari, koju je privatizovalo preduzeće „Promist“, nalazi uskladišteno 36 hiljada tona veštačkog đubriva protivzakonito, što je utvrdila policija na osnovu krivične prijave krajem aprila meseca. Stigla je zabrana za rad ovom preduzeću. Međutim ono je uprkos nastavilo da radi pod obrazloženjem da je podnelo zahtev za dozvolu Ministarstvu zaštite životne sredine, ali samo za 10 hiljada tona veštačkog đubriva i uprkos tome i dalje je u krugu fabrike uskladišteno gotovo četvorostruko veća količina čak izuzetno opasnih sadržaja, između ostalog, dozvola je koja se traži za amonijum nitrat, dakle, za potencijalnu tempiranu bombu, a imajući u vidu da se Staklara, odnosno preduzeće „Promist“ sada nalazi u bloku, gusto naseljenom, gde živi oko 22 hiljade ljudi, gde se u neposrednoj okolini nalaze i vrtići i pruga i bazen i hale i narodna bašta itd, kako je moguće da ovo preduzeće protivzakonito i dalje radi, a da se za tri četvrtine zahteva po ovom zahtevu za dozvolu to odnosi na izuzetno opasan amonijum nitrat? Hvala.

Zahvaljujem.

Moja prva dva pitanja upućujem Republičkoj javnoj tužiteljki gospođi Zagorki Dolovac. Šta je učinila, da li je postupila, i ako jeste, kako je postupila i ukoliko nije, zbog čega nije, povodom moje inicijative upućene njoj 5. decembra 2017. godine kako bi pred Ustavnim sudom pokrenula postupak, odnosno inicirala zabranu delovanja organizacije Nacionalni srpski front? Ta inicijativa nije bila amaterska, nije bila u formi jedne rečenice ili običnog pitanja. Ona je bila vrlo detaljna, pravno pripremljena, upravo onako kako i treba i gospođa Dolovac je mogla praktično samo da je prosledi Ustavnom sudu Srbije. Međutim, ja već mesecima ne dobijam nikakav odgovor na ovo pitanje i stoga ga ponavljam ili iniciram ovde.

Drugo pitanje takođe upućujem gospođi Zagorki Dolovac. Naime, da li je u nameri da takođe pred Ustavnim sudom inicira zabranu SRS, a nakon presude međunarodnog mehanizma kojom je predsednik SRS gospodin Vojislav Šešelj osuđen kao ratni zločinac za podstrekivanje progona naših sugrađana 1992. godine u Hrtkovcima. On kao neko ko je predstavljao i tada, a i sada stranku, svoju SRS, koji se ne libi od toga da i javno izrazi, da negira tu presudu, da negira taj zločin i da je spreman da ga, nadam se ne na taj način, ponovi, ovo je apsolutno osnovan uslov i povod da Republička javna tužiteljka pred Ustavnim sudom odmah inicira zabranu ove političke partije koja u svom delovanju i dan danas podstiče na progon naše sugrađane nesrpske ili drugačije nacionalnosti.

Sa treće strane, s obzirom da pokušavam ovim parlamentarnim putem kroz institut poslaničkog pitanja da komuniciram, bar na ovaj način, sa gospođom Dolovac i dobijem neke odgovore, to se ne dešava punih pet meseci, u jednom trenutku sam pitala kada ima nameru da se probudi iz zimskog sna, međutim, zaista se pitam da li je gospođa Dolovac uopšte dobro. Stoga treće pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova i gospođi Neli Kuburović. Dakle, neću se zaustaviti uprkos svim uvredama i pretnjama koje u kontinuitetu traju od strane Vojislava Šešelja i koje se vi pravite da ne čujete, ali vama na čast. Dakle, tražim od ministra Stefanovića i Nele Kuburović da mi odgovore na pitanje da li je Zagorka Dolovac živa uopšte. Da li ta žena radi, postoji i čime se uopšte bavi u svim ovim mesecima, jer ja duboko verujem da se ona ili odselila ili nije više među nama, iako bih to volela da se dokaže da nije tačno?

Drugi set pitanja, odnosno četvrto pitanje upućujem ministru zaštite životne sredine, Goranu Trivanu, tražim da mi odgovori da li je nadležna inspekcija za zaštitu životne sredine bila u „Petrohemiji“, da li je obavila inspekcijski nadzor nad postrojenjem odnosno fabrikom „FEB“ za proizvodnju plastike za koje imam saznanja, dokumentovana saznanja da se iz nje u vazduh već više od godinu dana, dakle od februara prošle godine emituje kancerogeni hrom. Zaposleni su na to odmah upozorili još februara prošle godine, menadžment „Petrohemije“ Pančevo je sa tim takođe bio odmah upoznat, međutim rukovodstvo „Petrohemije“ Pančevo nije želelo da zameni peć koja je porozna, pod opravdanjem da to puno košta, a da bi se time i prikrio problem uoči preuzimanja „Petrohemije“ od strane budućeg ruskog vlasnika ili suvlasnika. Dakle, tražim da mi se odgovori da li je inspekcija bila tamo i da li se uopšte zanima za trovanje Pančevaca i Beograđana kancerogenim hromom. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moja pitanja upućujem predsednici Vlade, Ani Brnabić, ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, ministrima Neli Kuburović, Zorani Mihajlović i Branku Ružiću svakom iz svoje nadležnosti, a radi se o jednom događaju koji je vrlo uznemirio vojvođansku javnost, naročito građane Gakova, te pošto od službenih državnih organa javnost nije dobila adekvatne valjane i pravovremene informacije ovo je, očito, jedini način da do njih dođemo, a zahvaljujući uporno inicijativi vrednih istraživača Vojvođanskog istraživačkog centra – VOIS koji su se pozabavili ovim problemom i doneli nam više početnih informacija da bismo došli do istine.

Naime, 18. januara ove godine, 2018. godine, izvršena je zajednička akcija Žandarmerije i pripadnika PU Sombor, u nekadašnjem objektu gakovačkog Graničara, kada je otkrivena laboratorija marihuane, u vrednosti od preko 50 miliona dinara, odnosno gotovo pola miliona evra. Tada PU Sombor nije izdala nikakvo obaveštenje o ovom događaju i to na insistiranje službenika MUP-a, pod obrazloženjem da će oni da se oglase tim povodom. To se nije dogodilo čitavih šest dana i to je prvo moje pitanje ministru, u prvom redu, zbog čega se šest dana čekalo da se izda bilo koja informacija ili rečenica povodom otkrivanja ove laboratorije na ovom nekada značajnom poljoprivrednom dobru Graničara u Gakovu? Nakon šest dana, bez ikakvog preciziranja i detaljnijih informacija, saopšteno je da je u pitanju imovina nekadašnjeg poljoprivrednog giganta, koji je volšebno pre stečaja 2016. godine prešla u vlasništvo preduzeća Vladimira Vrbaškog, inače poznatog kao pod navodnicima kontroverznog biznismena bliskog Srpskoj naprednoj stranci, mada su ti detalji i tada prikrivani.

Ono što zapada u oči pored pitanja zašto je MUP, Žandarmerija i Policija, zašto su ćutali celih šest dana, ono što zapada u oči da odjednom krajem 2017. godine nestaju iz Centralnog katastra prepisi o promeni vlasničke strukture nad gakovačkim Graničarem, ali u katastarskoj evidenciji se kao novi vlasnici pojavljuju lica koja su najdirektnije povezana sa SNS. Citiram – umesto Vladimira Vrbaškog u katastarskoj evidenciji se kao novi vlasnici parcela gakovačkog Graničara pojavljuju Ivan Bojović, citiram – partner poslanice SNS u Narodnoj skupštini Marije Obradović, koja je ujedno i potpredsednica SNS, zatim, Dragana Potpara, poslanica SNS u Skupštini AP Vojvodina, zatim Stefan Videkanić, bratanac predsednika Opštine Kula Perice Videkanića, takođe iz SNS, o čijim je poslovima javnost bila obaveštena, kao i preduzeća u vlasništvu advokata Tomislava Višnjića, koji se inače proslavio kao branilac optuženih za ratne zločine pred Tribunalnom u Hagu.

Dakle, proverom u katastarskoj evidenciji, ova lica su evidentirana kao novi vlasnici parcela gakovačkog Graničara. Međutim, ono što predstavlja predmet mog drugog pitanja jeste zašto Katastar krije na koji način su oni postali vlasnici, da li kupovinom, da li poklonom, da li potraživanjem i upornim pitanjima istraživača VOIS-a, zarad javnosti, Katastar već nedeljama, mesecima, krije ove podatke. Mi ih tražimo ovim putem, naročito od nadležnih ministara, koji imaju nadležnosti da ove informacije donesu na svetlost dana.

Takođe, ministra unutrašnjih poslova želim da pitam kako je moguće da je Više javno tužilaštvo saopštilo da je jedino identifikovano i privedeno i osumnjičeno lice, izvesni Miloš Raičević iz Gakova, povodom ove otkrivene laboratorije marihuane, a da niko u Gakovu ne poznaje ovo lice, čak šta više, da tvrde da se radi o licu koje je zapravo iz Zemuna, a koje je, zarad opšteg dobra unutar SNS preuzelo na sebe odgovornost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja koje postavljam ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu u ciklusu, rekla bih, bavljenja opasnim otpadom, putujućim otpadom itd.

Prvo pitanje se odnosi na period od pre oko dve godine, na žalost, informacija do koje sam tek nedavno stigla i tražim od ministra da mi odgovori šta se desilo sa gotovo 1.600 ili neka bude i 1.500 tona opasnog otpada iz Petrohemijske fabrike u Elemiru ili o kome je trebalo da se postaraju firme „Delta“ Kladova, „Eko 21“ i „Eko Maber“ iz Pančeva, a za koji se osnovano sumnja da nije tretiran na adekvatan način, već da je završio u Dunavu. To će vrlo lako da se utvrdi tako što će ministar, a ako ministar ne može sam i njegovi nadležni inspekcijski organi, zatražiti pomoć policije ili BIA, koji će od ovih kompanija tražiti, a ja bih takođe volela i molim da mi se i to dostavi na uvid, jer smatram da to jeste informacija od značaja za građane Republike Srbije, tzv. tahograf list koji predstavlja mapu, odnosno tačke kretanja svih prevoznika opasnog otpada koji ili samo transportuju opasni otpad ili ga odvode na skladištenje, na tretiranje itd.

Takođe, kada smo već kod tahograf lista, tražim od nadležnih organa, dakle od ministra Trivana, od BIA ako se time bavi, od nadležnih republičkih inspektora za zaštitu životne sredine da nam se dostavi i tahograf list kompanija „Junirisk“ i „Modekola“ u poslednje dve godine kada je reč o saradnji sa „Petrohemijom“ i opasnom ili o bilo kom otpadu koje su ove dve kompanije preuzimale iz pančevačke „Petrohemije“ i nosile dalje, bilo samo transportovale do neke druge tačke, bilo ga tretirale itd. Dakle, tražim tahograf list od „Juniriska“ i „Modekola“, naravno, uz posredovanje nadležnih organa.

Takođe, tražim od ministra Trivana da mi odgovori na pitanje šta „La Farž“ spaljuje od otpada koje mu ove kompanije, „Juniriks“ i „Modekolo“, donose iz pančevačke „Petrohemije“, ali i iz drugih firmi, industrija ili bilo koga ko je generator opasnog otpada?

Na kraju, u poslednjem delu bih se osvrnula na događaj koji je obeležio jučerašnji dan, posle podne i veče, a to je hapšenje Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici i vraćanje njegovo za Beograd. Ono što mene zanima je pitanje za predsednicu Vlade Anu Brnabić – kada je Vlada odlučila da Marko Đurić, kao njen službenik ode u Kosovsku Mitrovicu? Šta je uradila kada je došlo do incidenta juče, s obzirom da je Marko Đurić, da podsetim sve građane Republike Srbije, službenik Vlade Republike Srbije, dakle vladine Kancelarije za KiM i nema nikakve veze sa kabinetom predsednika Republike?

Takođe me zanima da mi predsednica Vlade odgovori šta je ona preduzela juče nakon hapšenja svog službenika, šta su članovi Vlade odlučili, da li su se uopšte sastali, raspravljali na ovu temu i koji će dalji potezi šefice po zakonu Marka Đurića biti nakon jučerašnjeg dana?

Dakle, želim konkretan odgovor od predsednice Vlade Ane Brnabić, o svemu što se juče dogodilo i o koracima koji treba da uslede nakon ovog incidenta i želim da čujem predsednicu Vlade o tome, a ne isključivo predsednika države, kažem, pogotovo, naglašavajući još jednom da je Marko Đurić službenik Vlade Republike Srbije, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju koji je sastavni deo Vlade Republike Srbije, koja ima svoj budžet u okviru Vlade Republike Srbije, a ne Kabineta predsednika Republike Srbije sa kojim u izvršnom smislu nema ama baš nikakve veze.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući i nadam se da će ovi zakoni bar malo da uozbilje diskusiju u ovoj Skupštini.

Ovo je predlog za izmenu Krivičnog zakonika koji već godinu i po dana pokušavam da stavim na dnevni red uz podršku, nadam se, ovog puta i većine poslanika koji su ostali u sali zato što on zapravo održava svo naličje ove vlast i svo licemerje. Ovo je jedan od najlicemernijih članova Krivičnog zakonika. Nov je bio pre godinu i po dana i samo naizgled deluje kao opravdan. On zapravo zabranjuje negiranje ratnih zločina i genocida, ali samo onih koji se ne tiču Republike Srbije i onih koji nisu počinjeni u naše ime.

Kada je ministarka obrazlagala, ministarka Kuburović, ovog člana Krivičnog zakonika, ona je rekla da nisu uvršteni drugi sudovi u ovu odredbu zato što su to ad hok sudovi, odnosno sudovi sa ograničenim vremenskim trajanjem. Mogla bih da razumem da su to tada rekli frizeri ili pekari koje ona nažalost više uvažava od sopstvene struke. Međutim, to igranje sa pravom čini Republiku Srbiju jedinom državom u Evropi u kojoj je danas da osuđeni ratni zločinci za ratne zločine tokom rata budu predavači na Vojnoj akademiji i to danas čine Republiku Srbiju jedinom državom u Evropi gde osuđeni ratni zločinci mogu da budu promoteri politike vladajuće stranke.

Upravo ovo čini Republiku Srbiju jedinom državom u Evropi gde ministar vojni može da bude Aleksandar Vulin, najprepoznatljiviji huškač i u ratu i za rat, a evo kako vidimo, huškač i u miru.

Još jednom vas pozivam i uvek ću to činiti, dokle god se ovaj predlog ne nađe na dnevnom redu, da što pre pogledate istini u oči i da smognete konačno snage i zapravo, a ne samo falš pred evropskim zvaničnicima, da se suočimo sa prošlošću, da se suočimo sa ratnim zločinima i genocidom koji je počinjen u naše ime i da otvorimo raspravu na ovu temu. Hvala vam.

Naravno da želim reč predsedavajući, a ova opomena se ne može smatrati primenjivom ukoliko ne date obrazloženje zbog čega ste mi izrekli opomenu malopre. Hvala.

Tako je.

Izvinite, ali uopšte mi niste obrazložili zbog čega ste mi izrekli opomenu.

Jeste. Naravno da želim da obrazložim i želim obrazloženje za opomenu, jer vi nemate nikakvo pravo da meni izričete…

Želim i tražim da mi obrazložite zbog čega ste mi izrekli opomenu.

Ako vam je namera da me ućutkate, nećete uspeti. Ja ću nastaviti da govorim, pa ćemo videti ko se ponaša u skladu sa Poslovnikom i zakonima Republike Srbije.
Dakle, izmenom koju predlažem Zakona o finansiranju jedinice lokalne samouprave, namera mi je da se opštinama i gradovima vrati otet iznos od gotovo pet milijardi dinara, koje im je centralna vlast pre godinu i po dana uskratila, odnosno povukla u svoju korist. Kao neko ko je zagovornik što šire autonomije, pa i lokalnih samouprava, naročito finansijske autonomije, moram da se zalažem i smatram da je ispravno da se naročito princip supsidioriteta promoviše kao osnov za uspešan razvoj opština i gradova.
Međutim, uvek imam podeljenu savest, naročito poslednjih godina, kada predlažem ovaj zakon, jer s druge strane, znam da ukoliko bi se čak i usvojio ovakav moj predlog nakon rasprave, to bi značilo da bi javni budžeti nažalost bili i dalje rastrzani i raščerupani od strane gradonačelnika i opština SNS i da bi i ono što bi im se povratilo, pa i u iznosu od ovih pet milijardi dinara, nažalost, završilo zasnovano na partijskim i ličnim interesima.
Daću vam odmah konkretan primer. Moj kolega je nešto ranije govorio o zloupotrebama tekuće budžetske rezerve republičke. Ja ću samo ovde konkretno da pomenem npr. zloupotrebu tekuće budžetske rezerve i uopšte javnih tendera i javnih konkursa, npr. u gradu Pančevu. Vi među vašim redovima imate jednog poslanika koji je takođe iz Pančeva, zove se Dušan Borković, i želim ovde javno da iznesem podatak i dokaze da je iz javnog budžeta grada Pančeva u toku dve godine izdvojeno gotovo preko 200 miliona dinara za dva automobilistička kluba, porodična kluba, iza kojih stoji Dušan Borković, dakle, gotovo dva miliona evra… (Isključen mikrofon)

Dakle, iz javnog budžeta grada Pančeva koji pune i oni koji su glasali za ovu vlast i koji nisu glasali za ovu vlast i koji uopšte nisu glasali, dva miliona evra je otišlo u dva automobilistička kluba Dušana Borkovića, koji je verovatno zbog toga nagrađen poslaničkim mandatom ovde i to za disciplinu, odnosno sport koji nije olimpijski i to za sport gde on vozi auto za premiju, dakle, vozi za pare, a da se pri tom ni na koji način… (Isključen mikrofon)

Zahvaljujem.

Moja pitanja se danas tiču oblasti zaštite životne sredine i upućujem ih ministrima Goranu Trivanu i Branislavu Nedimoviću, dakle, aktuelnom ministru za zaštitu životne sredine i njegovom prethodniku koji se o ovome starao dok nije osnovano posebno ministarstvo.

Zanima me zašto i Vlada, u prvom redu ministri, kriju da se u Pančevu u HIP Petrohemiji krije desetine tona kancerogenog azbesta u sred fabrike, da se krije da, takođe, u sred fabrike postoje desetine tona opasne i toksične žive, od čega je velika količina gotovo čiste metalne žive i za koju vrlo dobro znamo da ne može ni da se prerađuje, ni da se izvozi?

S obzirom da se radi o državnom gigantu, državni ministri bi o tome morali sve znati, a trenutni ministar Trivan, ukoliko nije došao do tih saznanja, mogu da mu preporučim da pita suprugu Jovanu, koja je članica nadzornog odbora te iste Petrohemije.

Takođe me zanima da mi odgovore šta nameravaju da rade sa ovim kancerogenim azbestom i sa ovom toksičnom živom, s obzirom da neki upućeni ljudi kažu da se azbesta rešavaju tako što se određenim operaterima on isporučuje da se melje, solidifikuje i potom prodaje „Lafaržu“. Zbog toga tražim konkretne odgovore od nadležnih lica šta se radi ovim povodom.

Sledeće pitanje, kada smo već u resoru zaštite životne sredine, pitam takođe obojicu ministara, kakav je epilog u slučaju ili aferi putujućeg otpada i da li je to bila samo predstava za javnost u predizbornoj kampanji ili se zaista nešto i čini tim povodom, imajući u vidu da se kao jedan od vinovnika vrlo često pominje, a to je firma „Step trans“ iz Novog Sada. Ova firma se pominje još pre četiri meseca kada je MUP objavio zvanične informacije 27. novembra 2017. godine, da su odgovorna lica iz „Step transa“, kao i odgovorna lica iz preduzeća „Eko karika“ neosnovano dobila kredit od države, odnosno od tada Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, i to u iznosu od 43 miliona dinara.

Ispalo je da su krivi samo oni koji su taj kredit dobili i za gotovo 400.000 evra oštetili budžet Republike Srbije, a da niko iz ministarstva ko im je taj kredit omogućio, potpisao rešenje i dodelio, nije kriv. Bojim se da je to daleko od istine i pravde.

Ono što je takođe važno, i to su odgovori koje tražim, da i ministar Nedimović i ministar Trivan konkretno odgovore ko su bili članovi Komisije za dodelu ovih kredita? Pričam konkretno o kreditu i kreditima koji su davani u periodu od 2015. – 2017, i to u tom iznosu od 43.000.000 dinara ovim preduzećima „Ekokarika“ i „Step Trans“? Ko je potpisao i odobrio kredit? Da li je tačna informacija do koje sam došla da je jedna od glavnih osoba koja je bila zadužena za hiperprodukciju i proizvodnju raznih dozvola operaterima, koji se staraju o opasnom otpadu, bila Stana Božović, državna sekretarka tada, a inače u javnosti poznata po ličnim informacija iz svoje biografije, da je prva u Beranama imala televizor, samo da pojasnim o kome se radi?

Da se vratim na kraju na „Petrohemiju“ u Pančevu. Danima su i Pančevci, i ceo moj južni Banat, i moja Vojvodina izuzetno zabrinuti zbog jezive informacije, a to je da se već godinu dana u vazduh ispuštaju ogromne količine opasnog i toksičnog hlora i da je to posledica odgovornosti lošeg remonta pre godinu dana, odgovornosti menadžmenta „Petrohemije“, o čemu takođe ministri moraju znati, i da dolazi do stalne greške u proizvodnji PEVG, dakle PEVG-a, prilikom koje nestaju ogromne količine hlora, a zapravo je potpuno jasno da se emituju u vazduhu. Tražim informacije o tome šta se zapravo dešava ili se samo ovo pitanje poteže u predizbornoj kampanji, a posle ostajemo bez odgovora, izuzetno ugroženi u oblasti zaštite životne sredine. Hvala vam.