Zahvaljujem, predsedniče.

Vi u kontinuitetu tokom čitavog dana, a ja sve u nadi da ćete ispraviti tu grešku ne reagujem, sada moram, kršite član 103. stav 5. koji kaže da ste dužni da date odgovor narodnim poslanicima koji reklamiraju Poslovnik.

Vi nemate strpljenja, i ja ne znam zbog čega, da pustite sve ove ljude da kažu šta imaju, kako misle da ste prekršili Poslovnik dva minuta. Jel moguće da dva minuta ne možete kritike da izdržite? Pustite ih da završe. Ne postoji poslanik kome niste ušli u termin. Ne postoji poslanik sa kim niste krenuli u direktnu raspravu. Ne postoji poslanik opozicije koga niste prekinuli. Pustite ljude dva minuta da kažu šta imaju. Onda ste vi dužni da date objašnjenje i, naravno, da pitate da li žele ili ne žele da se o tome izjasne. A vi, ukoliko ste prekršili Poslovnik, da to više ne činite.

Pa, sami pravite skandal u ovoj Skupštini od ovih reklamiranja Poslovnika. Tolika vlast, tolika moć, tolika podrška, tolika ljubav građana prema vama, a vi ne možete dva minuta kritike da izdržite. Pustite ljude da kažu šta misle. Nemojte im upadati u reč. Izdržite tih 60 sekundi, pa nije toliko strašno.

Evo, od jutros, ja ne znam da li je jedan poslanik opozicije uspeo više od minut i po, a dva mu daje Poslovnik, da završi svoju misao. Nemojte to raditi. Nema nikakvog smisla. Sednica ide svojim tokom, ispoštujte ta dva minuta, pa nije strašno. Čega se plašite? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, da smo imali slobodne i demokratske izbore u aprilu, da smo imali slobodne medije, da smo imali slobodu izbora, a naročito u javnom sektoru gde su ljudi mahom glasali pod pritiskom, danas bismo ovde govorili o zaista pravom zakonu o ministarstvima, kojima bi sutra rukovodili stručni i sposobni ministri, koje bi predvodio stručan i sposoban premijer, dostojan ovako visoke državne funkcije, a ne Ana Brnabić.

I nije tačno da baš ne znamo koji je razlog. Prethodnici su se pitali, ne znamo formalan i zvaničan razlog zašto se ovoliko odugovlačilo sa formiranjem Vlade? Rekla nam je gospođa Brnabić. Pohvalila se pre neki dan, kaže – mnogo je putovala u prethodnom periodu.

Pa, sada kada se gospođa Brnabić naputovala, konačno i građani Srbije mogu da dođu na red i to u vreme najveće političke krize posle Drugog svetskog rata, najteže ekonomski energetske krize, kada imamo situaciju sa galopirajućom inflacijom, ali sve je to moralo da čeka, jer je gospođa mandatorka morala da putuje. I, zato je sve ovo farsa. I, ovaj zakon je farsa, i uspostavljanje čak 25 ministarstava je takođe farsa, i zakazivanje ove sednice preko kolena je takođe farsa i ova sednica zakazana od danas za sutra i tobož rasprava o nekim ozbiljnim tonom o nadležnostima najvišim u ovoj državi, o tome kome će u čije ruke i za koji budžet otići, jer to je novac građana Srbije.

Zašto kažem da je farsa? Zato što u tom papiru o kome tobože raspravljamo i treba da glasamo, da nešto i piše. Ima delova gde ne piše loše, čak negde i odlično, ali svi dobro znamo i u ovoj sali kao i u celoj državi da odluke neće donositi niko u tim ministarstvima, da odluke neće donositi nijedan ministar, da će se one donositi na Andrićevom vencu, a ne kako bi to trebalo u Nemanjinoj u samoj Vladi. Na kraju krajeva, predsednik Republike, Aleksandar Vučić ni sam to više ne krije.

Samo u takvoj situaciji nažalost u našoj državi razvlašćenih institucija, i razvaljenih ministarstava, može da se dogodi da imamo lica koja šuruju sa mafijom, da imamo lica koja štite ubice koje melju ljude, da imamo one koji vide rotkvice na najvećoj plantaži marihuane u Evropi, da uhode jedni druge, da prisluškuju jedni druge, a da niko od njih nije kriminalac, zamislite, već da su ministri i članovi Vlade.

Zato smo i imali ovakve izbore, da nije bilo tako, danas bismo ovde već donosili prave zakone. Danas bismo ovde imali ozbiljnu raspravu, a ne biste krili buduće ministre kao zmija noge. Čega se stidite? Čega se plašite? Pa, u svakoj civilizovanoj, demokratskoj državi nakon izbora gde je poznata vlast, gde se vlast ponosi svojim rezultatima, pa najbrže će krenuti da promoviše svoje najkvalitetnije ljude, da se podiči njima, da ih promoviše jer u njihovim rukama će biti životi naših građana i plate, i penzije, i lečenje, i obrazovanje, i investicije, i natalitet, i briga o selu, i sve o čemu se ovde zvanično ovde govori. Ali ne, gospodo, vi ih krijete, sve nešto u mraku, sve nešto u satima uoči same sednice kao i ova što je zakazana, bez ikakve potrebe. Zato je osnovno pitanje, čega se stidite, čega se plašite.

Očigledno da nakon šest meseci, nakon izbora i 75 dana od konstituisanja ove Narodne skupštine, otkrićemo sledeće nedelje šta je to u političkom kolaču koji ste podelili, a što ste držali sakriveno do poslednjeg momenta od građana Srbije. Ili, pokušavate da se sakrijete iza pomenutih, drugih ekonomskim, političkih, energetskih kriza da biste sakrili da je vaš ekonomski tigar kojim ste se hvalili onemoćao.

Cene su skočile za 50%. Plaćamo najskuplje gorivo u regionu, država nam je pred finansijskim kolapsom. O kakvom tigru pričamo kada se hvalite, minimalcem od 40.000 dinara, za koji sama mandatarka priznaje da ne bi uspela s tim novcem da preživi više od nekoliko dana. Kako si tigre dozvolio da dečiji dodatak bude jedva 3.326 dinara za decu u Srbiji. Dvesta četrdeset i pet dečaka i devojčica prima jedva 3.326 dinara mesečno, a gotovo 25% dece živi ispod granice siromaštva.

Za njih si tigre izdvojio manje nego za kineski Lin Long kome si obezbedio da na najplodnijoj vojvođanskoj oranici otvori fabriku guma, najotrovniju industriju, dok Srbija danas uvozi luk i krompir.

Imali ste proteklih dana i štrajk glađu radnika „Pošte“, ovde, prekoputa ulice, ispred nosa Narodne skupštine, zato što ne mogu sa svojom platom da prežive od početka do kraja meseca, a vaš direktor „Pošte“ Srbije, daje milione za tabloid „Objektiv“ ili za fudbalske klubove funkcionera BIA.

Sve se ovo dogodilo i sve ovo traje mnogo pre početka rata u Ukrajini, 24. februara ove godine. Nemojte da se krijete iza ove tragedije koja je zadesila i odražava na čitav svet.

Vašim nestručnim upravljanjem, vašim bahatim ponašanjem siromašne ste učinili još siromašnijim, bogate i privilegovane još bogatijim, dok nam je država pred kolapsom i udavljena u korupciji.

Da vas podsetim na još jednu tragediju pre nekoliko dana. Vi i vaši ministri ste odgovorni za to što su ljudi stradali u Ovčar banji, na mostu koji se srušio, zato što nadležni nisu održavali i renovirali taj most. To su ljudi koji su došli iz Republike Srpske da posete svetinje. Trebalo je da stradaju da bismo mi otkrili, čak i tu neodgovornost ove vlasti. Zašto? Zašto niste ulagali u ove mostove?

Kako je moguće da ima 2,5 miliona evra za renoviranje vile u kojoj treba da živi i živi mandatarka Brnabić sa svojom porodicom, a nema za obične ljude. Dakle, para ima, ali ne za obične ljude.

(Veroljub Arsić: Šta ste dali vi običnim ljudima?)

Znate šta obični ljudi treba da rade? Kada idu u bolnicu, obični ljudi za koje nema para, treba da nose svoje gaze i svoje flastere, zato što država duguje zdravstvu 40 milijardi dinara.

Znate šta još obični ljudi moraju da rade? Kada vode decu u vrtić, treba da nose ubruse i plastične čaše, zato što država i vaša neodgovorna ministarstva duguju prosveti dve milijarde dinara, 68 milijardi dugujete ukupno i infrastrukturi, odbrani i pravdi. Pa, gde su onda te pare kojima se hvalite da ih ima? Za prosvetu, zdravstvo, lečenje, nema.

(Veroljub Arsić: Što lažeš?)

Možete da pričate ovde šta hoćete i da dobacujete, nevaspitani ste. Saberite se.

Svaki čovek u Srbiji zna dobro kako živi i zna šta je mogao da kupi prošle godine, a zna šta može ove godine da kupi za isti novac.

(Veroljub Arsić: Zato ste izgubili izbore.)

Ja ću vam izneti samo nekoliko podataka od kojih svaki odgovoran čovek, svaki pravi patriota koji voli ovu zemlju, ne recitujući, nego živeći za to da ljudima pomogne i da im bude bolje treba da se strese kada ovo čuje.

Srbija od Drugog svetskog rata nikada nije imala manje rođenih ni više umrlih. U 2021. godini ta razlika je iznosila, čak 73.839 ljudi, što je više od jednog Užica, Požarevca ili Vranja.

(Veroljub Arsić: To što čitaš to je tekst iz 2012. godine.)

Ne treba da dobacujete, treba da poslušate, da se zabrinete i da vidite kako ćete da pomognete ovim ljudima.

Po životnom standardu smo među četiri najnerazvijenije evropske zemlje i godinama ćemo nastaviti, nažalost, da se vrtimo u tom krugu siromaštva.

Dakle, 83% radno sposobnih ljudi želi da napusti ovu zemlju, a desetine hiljada to već čini svake godine.

Odgovor vaš na to je 25 ministarstava, 25 ministarstava u vreme štednje, krize ekonomske, političke, energetske. Šta je ideja?

Evo da postavim kroz jedno, za nas, iz poslaničke grupe Ujedinjenih i Stranke slobode i pravde, važno pitanje.

(Milimir Vujadinović: Kako se zove nova stranka?)

Da li će tih 25 ministara, plus premijerka imati hrabrosti da donesu važnu odluku koja od Srbije neće napraviti i ostaviti pusto ostrvo usred Evrope? Hajde da čujemo i to.

Umesto da smo u ovih šest meseci doneli neke nove zakone. Evo, zakoni se donose i bez Vlade, ona je tehnička. U redu, mi možemo da donosimo zakone i bez nove Vlade. Poslanici imaju pravo da ih predlažu. Svaki poslanik ima pravo da predloži zakon.

Zašto nismo mogli već da pomognemo građanima? Mogli smo da usvojimo zakon o alimentacionom fondu, mogli smo da usvojimo zakon roditelj-negovatelj, mogli smo da usvojimo izmene Krivičnog zakonika, da uvrstimo femicid kao zvaničnu kategoriju, mogli smo set antikorupcijskih mera ovde da donesemo.

Vi ništa od toga niste hteli da čujete. Niste hteli, čak da čujete ni predlog moje Stranke slobode i pravde, gde smo želeli vama da pomognemo da sagledate pametne predloge, sposobnih ljudi sa iskustvom kako da ova kriza bude što manje štetna za građane.

Predložili smo da se ograniče trgovačke marže da bi se zaustavilo divljanje cena, da se zabrani izvoz sirovine iz Srbije jer će samo Zijin izvesti rude bakra u vrednosti većoj od milijardu evra. Predložili smo da se uvede porez na milijarde ekstra profita koji će napraviti kompanije zbog svetske krize, a preko leđa naših građana. Tražili smo da se uvede vanredno stanje u EPS-u, da se uvede stručni menadžment i da se spasi što se još spasti može. Predložili smo kako da se povećaju plate za 12%, tako što bi se promenio način finansiranja zdravstva. Ništa od toga niste hteli da čujete.

Znate šta je još gore? Ne samo što ove predloge, dobronamerne, niste hteli da čujete, nego što okrećete glavu na plač dece u Pećincima koja ni dan danas ne mogu da se vrate u vrtić samo zato što su njihovi roditelji članovi opozicione Demokratske stranke. To je istina. Nema ni jednog drugog opravdanja za to.

Zato, gospodo draga, ovo stanje ne može da promeni ni jedna izmena Zakona o ministarstvima. Ovakvu Srbiju može da promeni samo promena vlasti.

Zato ćemo mi iz Ujedinjenih i Stranke slobode i pravde, naših partnera iz Pokreta za preokret, iz Pokreta slobodni građani, Sindikata „Sloga“, nezavisnih ličnosti, nestranačkih, koji su u našem poslaničkom klubu glasati protiv ove vlasti i raditi na tome da se ona što pre promeni. Zahvaljujem.

Hvala.

Potpuno razumem gospodina Jovanova i taj njegov politički žar kojim je ovde replicirao, doduše, sa mnogo više vremena nego što ću ja imati prilike i možete vi da se ljutite koliko hoćete i da se upinjete, sve ono o čemu sam ja govorila do sada, pokazalo se tačno, od afere Telekom, od afere Krušik, Aseko, o trgovini oružjem, sve su one ušle čak i u poslednji izveštaj Evropske komisije. Nije rekla samo Marinika Tepić, rekla je i Evropska komisija.

Inače, što se tiče ovih komentara o promeni mišljenja prema ratu u Ukrajini, ruske agresije na Ukrajinu, ja vas za to zaista neću napadati. Ja vas neću napadati zato što sam uvidela,, kao i svi građani Srbije da ste vi ti koji ste promenili stav i ja to poštujem i aplaudiram i pozdravljam, jer Srbija je jedina zemlja na svetu gde su vaši režimski tabloidi objavili, znate šta, da je Ukrajina napala Rusiju, pa sada vidimo kako se to polako okreće i dobro je. Pozdravljam da ste spremni da sagledate situaciju i da se prihvatite odgovorne odluke.

Što se tiče Dragana Đilasa, predsednika moje Stranke slobode i pravde, on je jedino lice, za razliku od svih vas i vaših funkcionera, koji je otišao direktno u policiju da pita - kriv sam li, postoji li neki optužni predlog protiv mene, postoji li ikakva istraga protiv mene? Znate li šta su mu rekli? Ne postoji ništa, a vi ne možete, i naročito vaša vlast u Beogradu, ni da okreči za ovih devet godina ono što je Dragan Đilas izgradio za pet godina. Kad pričate sa njim, treba da izvadite ruke iz džepova.

Čim napravite ovakav presedan, ni mikrofon neće da se uključi.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, o svakom od nas govore dela, a papir može da istrpi sve. Tako je i sa biografijom Vladimira Orlića.
Da smo za njega saznali juče i da smo biografiju takođe pročitali juče ili danas, saznavši da je završio državni Elektro-tehnički fakultet sa visokim zvanjima, sa doktoratom, sigurno bismo bili iznenađeni. Navikli smo nekako da kadrovi SNS završavaju nepoznate fakultete, obično za godinu, dve, a neretko i u petoj deceniji života. I u tom smislu, Vladimir Orlić jeste netipičan SNS-ovac i to je deo njegove profesionalne biografije.
Međutim, deo njegove političke biografije nas vodi u veliku zabrinutost kao i sigurna sam građane Srbije koji godinama prate njegov rad, a mi danas ovde, treba da biramo prvog među nama jednakima. Taj prvi treba da bude ogledalo pluralizma, treba da bude sposoban da sasluša drugačije mišljenje, treba da se nosi sa kritikama kao pravi gospodin, da od slobodoumnih ljudi ponešto i nauči, a korisno primeni. Ali, Vladimir Orlić u svojoj dosadašnjoj političkoj karijeri nije bio ništa od toga, naprotiv pokazao je sve suprotno. Kritičare je vređao, opoziciji pretio, slobodoumne ljude je ponižavao i što je najgore od svega, to je uglavnom činio kada niko od njih nije mogao da se brani.
Vladimir Orlić je na moju veliku žalost moram priznati, simbol erozije parlamentarizma u Srbiji, perjanica huškačke politike, govorom mržnje prema svima koji nisu sluge njegove partije i kao takav ne može da dobije podršku našeg poslaničkog kluba „Ujedinjeni“.
Iako moram priznati da su konsultacije proteklih dana protekle u konstruktivnom tonu, međutim, poučeni iskustvom, naročito mi koji smo bili poslaničke kolege u ranijim sazivima, gospodina Orlića, teško možemo poverovati da neko ko je bio nosilac, perjanica, promoter zaista brutalne mržnje prema svima koji misle svojom glavom, može preko noći da se promeni, a želim da verujem da će me gospodin Orlić što pre demantovati.
Naposletku 2019. godine opozicija je i napustila plenumska zasedanja i Narodnu skupštinu zato što nam je bilo onemogućeno da radimo, da govorimo i da odgovorimo. Šta je bio rezultat toga? Šta je bio rezultat nepostojanja opozicije u parlamentu? Sramota za celu državu Srbiju. Rezultat je upravo onaj koji se desio u vidu poslednjih izbora. Podsetiću vas da je 2020. godine još pre formiranja ove još uvek tehničke Vlade bilo najavljeno da će se održati vanredni parlamentarni izbori upravo zbog toga što smo imali jedini u Evropi gotovo jednopartijski parlament bez opozicije i to su bili ovi izbori održani trećeg aprila.
Zato se nadam da je režim izvukao pouke iz svega ovog, ne samo zbog toga što je dobio pola miliona glasova manje, ne samo što je, iskoristiću u ovom momentu grublju reč, čak je i veliki broj građana je pokazalo da im se smučilo da slušaju mržnje, uvrede dok oni nemaju uslove za elementarni život za sebe i za svoju decu. Nikome u Srbiji neće biti bolje od naših rasprava neprimerenih. Ne argumentovanih debata, za to smo uvek na raspolaganju. Parlament smo napustili ne zato što nismo želeli da argumentovano debatujemo, već zato što nam je isključivan mikrofon i te stranice, naročito mandata od 2016. godine do 2020. godine kojim je predsedavala gospođa Maja Gojković biće upisane na crnim stranicama parlamentarizma u Srbiji, a pogubno bi bilo da gospodin Orlić nastavi tim putem i ponoviću, verujem da će me uskoro i demantovati.
Mi iz Poslaničkog kluba „Ujedinjeni“, najvećeg poslaničkog kluba u Narodnoj skupštini Republike Srbije opozicionog, sa našim kolegama iz Pokreta slobodnih građana, iz Sindikata „Sloga“, iz Pokreta „Preokret“, nestranačkim ličnostima, pomenutom Marijom Lukić, heroinom koja se izborila za pravdu i istinu, želimo u ovom parlamentu nešto potpuno drugo i to očekujemo i od budućeg predsedavajućeg.
Želimo da se opoziciji omogući da slobodno govori. Želimo da se omogući da na pravi način, adekvatan način predstavljamo građane koji su nas ovde birali. Želimo da ovde bude mesto za raspravu i donošenje odluka za najveća i najvažnija životna i državna pitanja, a ne da to budu konferencije za medije ili specijali na nekim omiljenim navodno televizijama, jer ovde je život.
U parlamentu se odlučuje o platama, o penzijama, o obrazovanju, o lečenju. Ovde treba da stojimo iza svakog građanina Republike Srbije, bez obzira da li je član moje stranke „Slobode i pravde“ ili neke stranke vladajuće većine, ili uopšte nije član ni jedne stranke.
Ovde treba da stojimo iza mladih, njima da damo krila, da stojimo iza svake ugrožene žene, da stojimo iza svakog obespravljenog radnika i za svakog namučenog poljoprivrednika. To treba da bude naš cilj. I ovde mora da se otvori rasprava i debata o haosu u pravosuđu, naročito obezglavljenom tužilaštvu. Ovde mora da se otvori rasprava o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Pred Srbijom su veliki izazovi. Građani su zabrinuti kako će da se greju, hoće li imati grejanje ove zime, da li će imati struje. Slušamo da će hrane biti, ali ne čujemo ključni nastavak u ovoj rečenici - da li će građani moći da plate tu hranu koje će biti? Da li će imati dovoljno novca da plate tu hranu ili će je samo gledati u prodavnicama, jer inflacija je galopirajuća i nije tačno da je uvezena. Inflacija je ovde staro stanje, kao posledica loše državne politike, kao posledica lošeg upravljanja finansijama, kao posledica netransparentnim upravljanjem budžetskog javnog novca svih građana Srbije, kao posledica, naravno, samo delimično, međutim, i planetarne krize izazvane ratom u Ukrajini. To je, takođe, tema na kojoj ćemo insistirati da bude otvorena što pre u plenumskom zasedanju Narodne skupštine.
Želeći da doprinesemo da se problemi reše, da svi građani što bolje žive, mi ćemo, takođe, insistirati na više naših zakona. Naravno, tu su u prvom redu antikorupcijski zakoni. Među njima zakon o specijalnom antikorupcijskom tužiocu za borbu protiv visoke korupcije, odnosno korupcije javnih funkcionera. Pa, da vidimo da taj tužilac i njegova posebna tužilačka policija, ne Vulinova policija, nego tužilačka policija sačinjena od pravnih eksperata, finansijskih forenzičara, ispita ono što nas, koliko čujem, sve ovde jako zanima.
Na primer, zloupotrebu službenog položaja i koruptivne osnove još uvek aktuelne premijerke Brnabić, a u vezi sa poslovima njenog rođenog brata dok je bio direktor firme „Aseko“. Desetine miliona evra građana Srbije su data ovoj firmi nakon što je Ana Brnabić postala premijerka. U manjoj meri i pre toga, ali tada naročito. Radi se o javnom novcu, o novcu svih građana, o novcu iz javnih državnih preduzeća, ali i ministarstava državnih organa.
Ne treba onda Ana Brnabić, kao što smo ranije ovde čuli, a predsedavajući su joj davali bogami reč, da objašnjava da je potpuno normalno da njen brat mora od nečega da živi jer je to posao kojim se bavi. Ja se slažem s tim, ali onda gospođa Brnabić ne može da bude premijerka. Ili, ako hoće da bude premijerka, njen brat ne može više da dobija novac iz javnog budžeta, jer taj budžet nosi njen potpis. Dogovorite se ko hoće da koristi javna sredstva ili javnu funkciju. To tužilac treba da ispita, a ne da se slučaj zaključi odgovorom direktno involviranih lica u koruptivne radnje koje su, ponoviću, desetine miliona evra ispumpale iz džepova građana Srbije, a prelila u džepove bratije Brnabić.
Isto tako, Zakon o poreklu imovine biće nam prioritet. Ne ovaj kakav je izmenom jednog amandmana preko noći SNS usvojila, pa sada platite ekstra porez i legalizujete nelegalno stečenu imovinu i nikom ništa. Mi ćemo insistirati na tome da se nelegalno stečena imovina oduzme.
Takođe, Zakon o izvršenju i obezbeđenju, odnosno ono što građani prepoznaju kao problem sa izvršiteljima. Pa, prateći praksu najmanje u regionu, da ne kažem u svetu, ne sme nikada više da se dozvoli da neko ostane bez jedinog krova nad glavom zato što je žrtva pravosudnog haosa ili zato što nije imao novca da plati neke komunalne usluge, a to mu je jedini krov nad glavom. Nikada više u zemlji Srbiji to ne sme da se dogodi.
Da ne kažem da se događa da kao treće lice izigrano u pravosudnom haosu samo treba da plati svoje izbacivanje iz stana ili kuće. To ne postoji nigde na svetu i to je sramota ove države.
Uprkos tome što je taj Zakon o izvršenju imao dobru nameru kada je usvojen, da bi se rasteretili sudovi, ali u međuvremenu je stvorena hobotnica za zloupotrebu i za kriminalno delovanje izvršilaca koji postupaju na ovaj način i na ogromnu štetu uglavnom najranjivijih ljudi koji ne mogu da zatraže pravdu.
Tu je i set socijalnih zakona, izuzetno važan Zakon o alimentacionom fondu. Iskoristiću priliku da već sada pozovem sve koleginice narodne poslanice, zašto ne po ugledu na poslanice iz parlamenta Crne Gore koje su pre dve nedelje zajednički sve jednako, sve zajedno, sa potpisom ispred svake grupe po jedne od njih, bile predlagačice Zakona o alimentacionom fondu. Mislim da toliko brige, empatije, normalnosti, zdravog razuma, bar među nama poslanicama treba da postoji.
Bezuspešno se godinama pokušavalo da se Ženska mreža u okviru Narodne skupštine stabilizuje, aktivira, nečemu doprinese, a to nije bila nikada prilika. Mogle bismo sada to da uradimo zajedno i da sve uglavnom samohrane majke, jer žene ostaju pretežno sa decom nakon razvoda braka, zbog neodgovornosti partnera koji samo smatraju da imaju pravo na potomstvo, a ne i odgovornost za decu i za obaveze, da stanemo zajedno iza ovakvog jednog zakona.
Takođe, Zakon roditelj negovatelj, koji nam je prioritet, koji takođe uglavnom majkama koje ostaju sa decom sa teškoćama u razvoju treba da pomogne da mogu da žive sa svojom decom. Onima koje ne žele da svoju decu upute u ustanove, da ih se odreknu, da ih ostave nekome drugom, već da ostanu sa njima u porodicama, treba da omogućimo da imaju adekvatnu zaradu u drugačijim uslovima, jer takav život podrazumeva i drugačiju dinamiku rada.
Takođe, Zakon o povraćaju oduzetih penzija, jedan od najvažnijih zakona, novi Zakon o radu koji su naše kolege iz Sindikata „Sloga“ pripremile sa zaista uvaženim profesorima Pravnog fakulteta iz Beograda i koji pored niza boljih rešenja za zaštitu radnika podrazumeva i jedan dobar institut, a to je uvođenje radnih sudova, čiji bi rad u radnim procesima bio oročen na šest meseci. Jer, naši obespravljeni radnici ne smeju ni da se usude da traže pravdu kada su obespravljeni, jer ne veruju, jer nemaju sredstava, a posle 24 sata ih uglavnom čeka i otkaz. Dakle, šest meseci, pa sigurno će mnogima biti bolje.
Naravno, i ovim završavam, sigurna sam da svi ovde veruju da su ljudi u Srbiji željni boljeg života i željni pravde, da ne žele da žive u državi u kojoj vlada strah. Mi ćemo odavde, usvojili naše predloge ili ne, podržali naše inicijative ili ne, insistirati na tome dokle god nas glas nosi, u nadi da predsedavajući, ponoviću, neće nastaviti dosadašnju praksu svojih prethodnika iz SNS i pokazati drugačije lice ovog parlamenta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mislim da je Ana Brnabić poslednja koja treba da priča o strankama, o izborima, o rezultatima, zato što je Ana Brnabić neko koga građani Srbije nikada nisu birali, osim tek sada na poslednjim izborima, i to takođe sakrivenu iza imena predsednika njene stranke. Nikada nije izašla na izbore, nikada nije dobila podršku. Prvi put je sada bila na listi SNS. Ako se okrene bolje oko sebe, videće bar nekoliko, direktno oko sebe, ljudi koji su promenili bar nekoliko stranaka. Ono što je osnovna razlika je što su ti ljudi menjali stranke da bi se okoristili time što menjaju stranke i da bi iz opozicije prešli u vlast, iz lukrativnih razloga, iz pogodbi, trgovine, šta god.

Ja sam promenila samo jednu stranku više od Aleksandra Vučića, zato što sam uvek ostala dosledna opozicionim radu i ovom režimu. Baš zbog toga što su pravili paktove sa vama oni koji to nikada nisu smeli, ja sam menjala stranku da bih ostala u opoziciji. Kažem, vi poslednja treba da govorite o nečijim rezultatima.

Žao mi je što u skladu sa krilaticom nesrećnom, jednog vašeg bliskog saradnika pokazujete da ne razumete, da ne razumete.

Što se kovida tiče i vaših nekih citata, nažalost, doveli ste građane Srbije u ogroman rizik. Šegačili se sa zarazom, zbijali šale, glupirali se kao odgovorni ljudi, dok je cela planeta već bila spremna za ovu veliku krizu.

Izvukli ste se posle. Reagovali slušajući nas iz opozicije koji smo molili da se uozbiljite, da ozbiljno pristupite ovoj situaciji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i nadovezaću se na kolegu Božovića sa dodatnim pitanjem, odnosno ne samo i pitanjem nego i traženjem da mi ministar Stefanović dostavi podatke o licima za koje se sada smatra da su vinovnici krvničkog prebijanja jednog od lidera opozicije, našeg kolege predsednika Levice Srbije, Borka Stefanovića.

Zašto su samo ta lica navedena inicijalima u zvaničnim izjavama pripadnika Vlade i konkretno ministra Nebojše Stefanovića, dok je u više navrata, možda bih rekla i bezbroj navrata, ne samo on, nego i ostali članovi Vlade, kao i predsednik republike, vrlo često znao da sudi i pre suda, da imenuje krivce i mimo tužilaštva, policije i istraga i otkud sada taj kukavičluk da trojicu kako kažu, samoorganizovanih batinaša za koje nije odgovorna ni SNS, niti i ko od pomenutih ne smeju da nazovu pravim imenom?

Dakle, tražim podatke od ministra Stefanovića da ova punoletna lica obzirom da godine rođenja to pokazuju, da dostave te informacije javnosti. Ove informacije su od izuzetnog značaja ne samo za javnost, već i za život i za društvo ove zemlje.

Normalno da se nameće pitanje da ako je glava Borka Stefanovića i njegovih ostalih kolega saboraca stradala, smatrajući ih ipak na neki način vidljivijima i javnim ličnostima, normalno je da se nameće pitanje kako li će tek živeti i preživeti obični građani koje javnost ne štiti, koji nemaju nikakvu funkciju, koji nemaju nikakva leđa, koji žive običnim životom, koji žive u malim sredinama i nema ko da ih zaštiti, a vrlo često nema ko ni da ih čuje.

Tako je nakon štangle u glavu Borku Stefanoviću, juče oko 13 sati i 15 minuta na oko kilometar od sela Rakita poznato već mesecima po pobuni lokalnih meštana protiv izgradnje mini hidroelektrane „Zvonce“, izvesnih investitora advokata Belića iz Beograda i suinvestitora, bar se tako predstavio meni kada sam bila tamo na licu mesta pre nekoliko dana, Marjanović, dakle, obezbeđenje tih investitora je presrelo Danijela Dimitrova na oko kilometar od ovog sela, bio je sa majkom u to vreme, osim što je zaustavilo džip, izvadilo drvene palice, kada je čovek krenuo da beži, kamenovali su ga u leđa više puta dok nije uspeo preko reke da pobegne.

Još pre nekoliko dana kada sam bila u Rakiti obratila sam se nakon toga javnosti, ali sve ovo naravno pitam, kao što sam rekla ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića, ali nije zgoreg i predsednicu Vlade Anu Brnabić - šta misle da učine ovim povodom dok meštani Rakite trpe konstantan teror ne samo od investitora, kojeg sam pomenula, već i od pripadnika unutrašnjih poslova, dakle, službenika zaposlenih u ministarstvu Vlade Republike Srbije, koji ne samo da štite više investitore od meštana, nego izazivaju, provociraju, pa čak i fizički nasrću na njih?

Lično sam bila svedok tome, gledala sam kako ih verbalno provociraju, kako fizički kreću da ih napadnu, a na reakciju samoodbrane meštana prisutni policajci, dakle, zaposleni u MUP-u, za koje je odgovoran Nebojša Stefanović, pišu prijave meštanima. Oni imaju do ovog trenutka desetine prekršajnih prijava, tako što policajci na licu mesta zloupotrebljavaju svoj službeni položaj i prete praktično i zastrašuju te ljude da ne bi branili, ne samo svoju reku, već i svoj dom.

Tražim hitnu reakciju ministra Stefanovića da mi odgovori – dokle će da gleda ovaj teror koji trpe meštani Rakite? I, po svojim informacijama koje su mi i noćas i jutros uznemireno slali, nagoveštavaju da će biti prinuđeni da se isele iz Republike Srbije, smatrajući i Ministarstvo i Vladu odgovornim za nečinjenje, da će biti ekološke izbeglice prve iz ove države i da će po svoj prilici pobeći najbliže, a to je verovatno Bugarska i tamo zatražiti zaštitu.

Tražim hitno da mi se odgovori i tražim da mi ministar i premijerka odgovore – kada će otići konačno u ovo selo, razgovarati sa meštanima, objasniti investitoru da oni nisu vlasnici njihovih života i da ne treba reka krvi da poteče dok teče ta voda tamo?

Zahvaljujem predsedavajući.

Upravo ste učinili i četvrtu povredu Poslovnika, tako što ste se obratili kolegi Obradoviću neosnovano. Nemojte polemisati sa njim odatle, siđite i polemišite. Vi možete samo da obrazložite učinjenu povredu Poslovnika. U nekoliko minuta tri povrede ste učinili.

Prvo član 27. koji vas obavezuje da se starate o primeni ovog Poslovnika. Dva puta ste prekinuli Boška Obradovića skrenuvši mu pažnju da ne vređa ministra finansija Sinišu Malog. To što je vaša poslanička grupa većina njega izabrala za ministra finansija ne abolira ga svega učinjenog u prethodnom životu. I ne možete vi nekome da stavljate reči u usta kako će da zastupa svoj stav. Nemojte zbog toga prekidati poslanike. Vi niste mi, mi nismo vi, bogu hvala, i nemojte to da radite, inače ćete učiniti isto što i juče. Mi odustati nećemo.

Dakle, shvatili smo vaš jučerašnji manevar i predsednice Maje Gojković da navodno daje reč svima da pričaju šta hoće i koliko hoće, toliko da nije izdržala posle dva ili tri sata, onda je držala mikrofon sama dva ili tri sata pokušavajući da svoju traumu ovde iznese pred svima nama i dobro je da je to neuspešno učinila.

Treći put ste povredili Poslovnik, odnosno drugi put opet kada ste ga prekinuli zbog navodnog vređanja ministra Siniše Malog, pitajući - kakve on veze ima sa KiM? Pa čiji je on ministar? Ova Vlada se toliko puta ovde hvalila koliko sredstava uplaćuje, šalje i kako podstiče razvoj na Kosovu i Metohiji, u opštine koje su tamo, koliko znam. Kako mislite da nema veze sa tim?

I treći put, kada ste meni uskratili pravo na reklamiranje Poslovnika, dajući prvo repliku Vladimiru Orliću. Vi dobro znate da je to protivno Poslovniku. Lepo vam kažem, evo i smirenim tonom, molim vas nemojte da se plašite vaše desne strane. To što vam oni sufliraju da kršite Poslovnik, nemojte više da radite, mi odustati nećemo.

Gospodine Arsiću, član 108. Poslovnika o radu Narodne skupštine kaže da kao predsedavajući treba da se starate o redu na sednici.

Još jednom ću zamoliti vas, kao i tokom jučerašnjeg dana, sve koji su sedeli u toj fotelji, da vašim ponašanjem, prekidanjem kada mu vreme nije, poslanika opozicije, ne stvarate dodatni nered koji generišete vi koji predsedavate ovom sednicom, a ne poslanici opozicije.

Niste imali pravo niti da prekinete moju koleginicu Maju Videnović, a bili ste dužni prethodno, i time ponovo učinili prekršaj člana 108, dakle stvaranja nereda na sednici, kada Orlića niste prekinuli dok je govorio kako mi organizovano nešto upadamo ovde i pokušavamo nešto da kažemo. Mi smo ovde na radnom mestu, vi to dobro znate. Mi nismo usput ovde svratili, kao što ste meni jednom lično vi rekli, organizujte neku tribinu pa govorite šta vam je volja. Ja to svakako radim, ali ovo je moje radno mesto i ja se ponašam u skladu sa onim zbog čega su me građani ovde birali, a vas molim za strpljenje, da molim vas, što je verovatno vrlo čudno, dozvolite kolegama da obrazlažu zbog čega smatraju da se ne ponašate u skladu sa Poslovnikom, šta više da ga vrlo često zloupotrebljavate, ili gotovo, sve vreme. Nemojte to da radite, dva minuta traje reklamacija Poslovnika, dozvolite da se završi.

Mogu da razumem da vi ne razumete, ali mi imamo svoje vreme po tom Poslovniku, prema tome, dozvolite da obrazložimo. I, ponavljam još jednom, mi smo ovde na radnom mestu, nemojte nas predstavljati kao neku neformalnu grupu koja je ovde upala, to rade neki drugi. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, molim vas da se ne takmičite sa Majom Gojković koja je juče, kao i vi sada, uporno kršila član 103. ovog Poslovnika, koji daje za pravo i obavezu predsedavajućem da obrazloži na ukazanu povredu Poslovnika, ali vi to ne činite.

Prvo, prekidate poslanike opozicije u sred rečenice, uskraćujete im vreme na koje imaju pravo, a ne obrazlažete da li smatrate da ste prekršili ukazanu povredu, odnosno ukazani član ili ne.

Vi uporno polemišete sa nama, tumačite šta je ko rekao, dodajete vaše impresije u odnosu na naše…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da ste prekršili član 27. ovog Poslovnika, jer je po njemu vaša obaveza da se starate baš o primeni ovog Poslovnika. Ne želeći da umanjim značaj ministra Antića, ali mi već jako dugo vremena ovde nemamo nadležnog resornog ministra finansija Sinišu Malog pred poslanicima.

Vi dobro znate da nije posao narodnih poslanika većine da odgovaraju na pitanja o budžetu poslanika opozicije, već da je to posao prvog čoveka, pa ako već premijerka Brnabić nije našla za shodno da dođe da ovde razgovara o najvažnijem zakonu, onda je to trebalo svakako da bude ministar finansija Siniša Mali. On to ne čini ni tokom jučerašnjeg dana u pretežnom delu vremena, ne čini ni od jutros, a na kraju je i otišao ne vrativši se.

Predlažem vam da vi prekinete sada ovu sednicu dok se Siniša Mali ne vrati na svoje radno mesto. Danas je ovde njegovo radno mesto. Ne postoji ništa važnije na ovom svetu od toga da građanima Srbije, koje mi zastupamo kao i većina, obrazlaže kako će trošiti pare svih građana i svoje fotelje izvršnog ministra finansija.

Stvarno vas molim da uzmete u obzir, verujem da je i vama čak neprijatno što njega već nema ovoliko dugo… Vi vrlo dobro znate, kao i svi drugi, građani treba da znaju da smo i u ovu raspravu o budžetu ušli bez završnog računa. Dakle, to što neko od ministara priča šta je bilo ili nije bilo, šta se uspelo ili se nije uspelo nije ničim merljivo. Ne postoji evidencija o tome zato što niste podneli, odnosno Vlada nije podnela završni račun. Mi nemamo nikakav konkretan izveštaj o tome. Štaviše, resorni ministar pobeže. Molim vas prekinite sednicu dok se on ne vrati.

Zahvaljujem.

Reklamiram član 108, predsednice, po kojem ste dužni da se starate o redu na sednici Narodne skupštine.

U kontinuitetu, još od pre podneva, naročito u poslednjih nekoliko minuta vi uporno svojim komentarima stvarate nered na ovoj sednici. Vaša obaveza jeste da date obrazloženje kada neko od koleginica ili kolega reklamira Poslovnik, ali ne na način da vi ulazite u deljenje lekcija nama. Vi treba da se izjasnite o tome da li smatrate da ste prekršili Poslovnik ili ne, a ne da nama delite lekcije, ne da nastavite da nas vređate, ne da tumačite šta su poslanici pre toga hteli ili nisu hteli da kažu.

To nije vaš posao i to ne treba da činite, jer zaista jeste generator nereda na ovoj sednici, a samim tim što ste, takođe, u toku izlaganja Aleksandra Martinovića dopustili i propustili da reagujete da na nastavak poziva na linč na Borka Stefanovića, kome je on, ne samo uputio kritike, nego se šegačio sa njegovom profesionalnom ili studijskom prošlošću, na šta je dobio veliki aplauz svojim kolega iz SNS i vi ste time podržali dodatno linčovanje Borka Stefanovića. Jedino u nečemu mogu da se složim sa Martinovićem, a to je da mi žalimo za oktobrom, ali ne za 5. oktobrom, nego 6. oktobrom. Hvala.

Javila sam se da reklamiram Poslovnik, član 107. i član 108, za koji mislim da ste ga prekršili, tokom izlaganja pretposlednje govornice, odnosno predsednice Skupštine, Maje Gojković, iako razumem da saučestvujete u ovom cirkusu i u ovoj areni mržnje koju stvarate godinama od Narodne skupštine Republike Srbije.

Ona je istakla u svom izlaganju, niste mi odmah dali reč, da ona dobro pamti. Pa, pamtimo i mi, koji smo ovde, nismo se juče rodili da bismo poverovali u bajke Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića. Ona nas je prozvala da smo bukači, naravno, krijući da je to reakcija na huškače, na one koji su huškali naše građane i protiv naših građana tokom 90-ih godina u crveno-crnoj koaliciji, pomenuću opet, u kojoj je ona bila ministarka bez portfelja, što mnogi zaboravljaju, gde je perjanica takođe bio Aleksandar Martinović, u crveno-crnoj koaliciji koja je u rat i u crno zavila ovu zemlju i ceo region.

Ne patimo od kolektivne amnezije, nismo mi bukači, nego ste vi huškači. I ono što ste radili 90-ih, pokušavate da radite i sada, da huškate građane jedne protiv drugih, misleći da će neko umesto vas da ubija, kao što ste ubijali i bili odgovorni i za Slavka Ćuruviju i za atmosferu kada je ubijen Zoran Đinđić, i za 16. januar i Olivera Ivanovića, i za razbijenu glavu Borka Stefanovića. I nećete na nas svaliti krivicu.

Mi reagujemo, a vi ste huškači i zauvek ćete biti zapamćeni kao takvi.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Pitanja imam za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, ministra državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića.

Kakva saznanja imaju o tome da zaposleni u Gradskoj upravi Pančevo, javnim preduzećima u Pančevu danima nisu na radnom mestu i to zato što se u isto vreme nalaze u Lučanima, u terenskoj kampanji za izbore koji u tom mestu, u toj opštini treba da se održe u decembru mesecu.

Desetine radnika iz pančevačkih javnih preduzeća i gradske uprave, dobro informisani građani Pančeva tvrde da su smešteni u hotelu „Park“ u Ivanjici, gde kaže da se posle napornog terenskog rada tamo odmaraju u hotelu sa pet zvezdica i bazenom, a da će paralelno za to dobiti redovnu svoju platu za radno mesto na kojem se ne nalaze danima unazad, a očigledno i do održavanja tih izbora. Naravno i jedno od pitanje je ko će platiti te njihove troškove i iz kog li će budžeta sada da se izvuku sredstva za plaćanje ovog tako vrednog tretmana aktivista iz vojvođanskih opština za izbore u Lučanima?

Posebno je pitanje za gospođu Brnabić, da li je to njen model decentralizacije, pošto je na krilima decentralizacije pokušala da se promoviše dok je bila ministarska državne uprave i lokalne samouprave?

Takođe, moje je pitanje šta znaju o tome i kako je uopšte moguće, pošto su Pančevci i u to sigurni, da zaposlenima u javnoj upravi, u Gradskoj upravi Pančevo, u preduzećima tamo na terenu upravlja komesar SNS, potpredsednik izvršnog odbora ove stranke Branko Malović i od kada je on to postao poslodavac zaposlenima u javnoj upravi i lokalnim samoupravama širom Srbije, jer činjenice to dokazuju?

Na tragu istog mesta događaja, a to je opština Lučani, imam i sledeći niz pitanja takođe za predsednicu Vlade Anu Brnabić, ali i za ministra za rad Zorana Đorđevića, tačnije zašto ćuti na protest zaposlenih u MB Namenskoj od pre dva dana, u Lučanima, koji je najdirektniji pritisak i predstavlja cilj, odnosno njihov zahtev da se novinarka Tatjana Vojtehovski uhapsi stoga što se u svojoj emisiji „Život priča“ bavila temama i pogibijama radnika u ovoj fabrici?

Da li je moguće da dok traje ova propaganda protiv novinarke Vojtehovski i ne samo da državni organi jesu u zaveri ćutanja i da li je to zato što paralelne strukture SNS, kao što sam već rekla, ne samo da vode propagandu protiv ove žene, već vode svoju lokalnu kampanju u Lučanima? Da li je to zbog toga što je novinarka Vojtehovski u svojoj emisiji među sagovornicima imala čak i lica koja su po sopstvenom priznanju članovi i vrlo posvećeni aktivisti SNS, ali da uprkos tome nikada neće dozvoliti da ljudi u Namenskoj Lučani, na miru ginu? Hoće li te proteste i dalje dizati kako su moje informacije, isto već pomenuti Branko Malović i nastaviti da organizuje radnike u štrajk protiv ove novinarke? Dokle će to ići i kako će sve to izgledati u koncepciji SNS?

Jedini odgovor, nažalost vrlo nemušt, vrlo neartikulisani i loš na posletku, je dao državni sekretar u Ministarstvu informisanja, Gajović, koji je direktno Tatjani Vojtehovski predložio, kako se izrazio, medijaciju sa drugom stranom. Pa, ja pitam resornog ministra Vukosavljevića, kakve su to nove metode u Ministarstvu informisanja, i predsednicu Brnabić, u Vladi Republike Srbije, da novi novinari treba da učestvuju u medijaciji sa onima koji pozivaju na njihovo hapšenje? Da se dogovore sa njima kako da ih država hapsi, grublje ili nežnije, sa kamerom ili bez, dok se ne pripremi neka nova konferencija za novinare Aleksandra Vučića, pa da se puštaju ti snimci. Šta znači to uopšte?

Naravno, koristim priliku da u poslednjim sekundama, još jednom apelujem na ključno usko grlo, na Republičko javno tužilaštvo, odnosno republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, da konačno izađe iz svog konfora i da počne da radi svoj posao i zaštiti novinare kojima se crtaju mete na čelu već godinama unazad.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre sa vašim saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, moram odmah na početku da kažem da mi je zaista žao što ministar Zlatibor Lončar nije danas sa nama. Čekali smo ga juče gotovo čitav dan. Nadali smo se prisustvu danas, a vama zaista hvala što ste dosledno učestvovali u ovoj raspravi, do ovog trenutku. Zamoliću vas da mu prenesete ono na šta ipak moram da se osvrnem, iako nije tu, pa ako ništa drugo, prateći njegovo ponašanje da se obraća onima koji, takođe, nisu bili tu i nisu mogli da se odbrane, mada sam sigurna da će mu druge kolege vrlo brzo preneti ono što imam da poručim, a i da pitam, i zato je bilo beskrajno važno da bude tu.

Po mojim saznanjima ministar Lončar je u životu položio dve zakletve, koliko sam upoznata. To je trebalo da bude Hipokratova zakletva i pred nama ministarska zakletva. Međutim, opšti je utisak, ne samo moj, već i velikog dela javnosti Srbije, da on flagrantno krši i gotovo svakodnevno obe ove zakletve, pa i svojim nastupom u parlamentu u uvodnom izlaganju kada je obrazlagao Šestu tačku dnevnog reda.

Ja, zaista ne znam da li je on nekada ranije nekome, negde, položio neku treću zakletvu, jer se očigledno pridržava samo nečeg čime se nije obavezao pred građanima, ali se očigledno rukovodi nekim drugim kriterijumima, jer ono što je on uradio u svom uvodnom izlaganju je zaista dodatno skandalizovalo ovu Skupštinu, ne samo zbog toga što je, rukovodeći se tabloidima, podlegao tome, mada nisam videla da mu je to bilo strano, da kriminalizuje, satanizuje, ponižava sve one koji se ne slažu sa njim, sve one koji ne podržavaju vladajuću većinu kojoj pripada, iako me zaista posle dve i po godine čudi nepostojanje svesti u tome da jedan ministar u Vladi Republike Srbije nije svestan toga da je on ministar svih građana i onih koji su njega glasali, odnosno poslaničku većinu i koji nisu, oni koji uopšte nisu glasali, dakle, on jeste u mandatu kada treba da zastupa interese svih građana bez obzira na njihovu bilo, bilo kakvu pripadnost.

Zašto ja kažem da je on skandalizovao ovo zasedanje? Zato što je, prvo, došao da obrazloži Šestu tačku dnevnog reda koja se odnosi na rebalans Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i nema čoveka, ne u ovoj sali, sigurna sam u državi Srbiji, koji će kritikovati bilo koji dinar koji se usmerava za lečenje kako retkih bolesti, tako i lečenje i stanja oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, ono što mi kolokvijalno zovemo lečenje u inostranstvu, ali to su dve potpuno različite stvari, dve potpuno različite budžetske pozicije, dve različite ekonomske klasifikacije, a ministar je napravio zbun, što kažemo. Dakle, čak ni poslanici koji su pokušavali da ga odbrane nisu razumeli o čemu se radi, ne čitaju budžet, ne mora da znači da svako ume da čita budžet, onako kako nam ga šaljete petitu od sedam tačaka zaista je teško koncentrisati se i naravno u minimalnom vremenskom roku, ali to su dve potpuno različite stvari. Sve je ovde bilo pomešano i kritike koje su upućivane onima koji su svojim dobrovoljnim radom, svojim ličnim integritetom, svojom javnošću kao umetnici, kao glumci, kao javne ličnosti pokušali da deo sebe ulože u humanitarni rad, oni su naravno prokazani, iako su se usmerili na lečenje u inostranstvu, a ne na lečenje retkih bolesti.

Dakle, ono što je na dnevnom redu danas neme nikakve dileme da svako ovde podržava. I, naravno, moram da dodam da bi, sigurna sam, svako poželeo i ovde i u celoj zemlji da se ni jedan dinar ne potroši iz svih ovih fondova i sa svih ovih pozicija, jer bi to značilo da su svi zdravi u ovoj zemlji.

Druga podmetnuta stvar jeste da je govorio o licima, organizacijama koje ne mogu da se brane, koje nisu zastupljene u ovoj Narodnoj skupštini, tu prvenstveno mislim na humanitarnu organizaciju „Podrži život“ i na Sergeja … (Isključen mikrofon.)