Hvala lepo. Mi razgovaramo sa svima sa KiM – sa političkim predstavnicima Srba, ali i sa običnim građanima. Ta praksa će se nastaviti i dalje, i nikoga ne favorizujemo, svi su nam jednaki u tom smislu. Naravno da ne razgovaramo sa predstavnicima tzv. SLS, ili kako se ta partija zove. To je što se toga tiče.

Druga stvar, mislim da sam već jasno rekao ovo oko podele – naši građani ne treba da brinu u tom smislu. Zato što smo mi, ponavljam, spremni da pričamo o svemu. Ali, razgovarati o svemu ne znači nešto prihvatiti, potpisati ili implementirati. Za takve stvari potrebna je šira i politička i društvena podrška, veći stepen jedinstva i odgovarajuće odluke koje nisu na nivou Pregovaračkog tima. Prema tome, ne treba niko da misli da mi nešto tajno dogovaramo u tom smislu.

A i nije tačno ovo što kažete, gospodine Kragoviću, kao predsedavajući Odbora za KiM. Imali smo sastanak i sa vama. Imaćemo sastanak, ako sam dobro shvatio, sada za koji dan ponovo u Odboru za KiM i tu praksu ćemo i nastaviti. Ne vidim šta je tu sporno. Odbor Skupštine za KiM ima informacije o toku pregovora i imaće ih. Imaće sve detalje i sve što vas interesuje uvek ćemo vam otvoreno reći. Da li je bilo jednom da ste nas pozvali, a da nismo došli? Nije. Prema tome, nemojte iznositi ovde dezinformacije.

Uostalom, niste vi, čini mi se, kompetentni da govorite da li je neko diplomata ili nije. Nemojte da mi zamerite, ali mislim da to nije u domenu vaše kompetencije, ni profesionalne, ni ljudske.

Što se tiče toga ko je mene ovlastio, i to sam rekao. Ovlastila me je Vlada Republike Srbije, na osnovu platforme koja je usvojena apsolutno na nedeljiv način sa Ustavom i skupštinskim rezolucijama. Prema tome, gospodine Kragoviću, ja zastupam ono što ste i vi usvojili. I ne znam odakle se javlja ta sumnja, osim u tome da izgleda u nekim segmentima našeg političkog života apriori ne može da se prihvati da se nešto radi u državnom interesu, zato što nas dele partijske linije. Mislim da je to neodgovorno i nezrelo.

Mi zastupamo državni interes i u tom smislu ne razumem kad se neke stvari napadaju insinuacijama, tvrdnjama bez ikakvih argumenata. Složićete se da to ne samo da je neprijatno i neistinito, već nanosi štetu našem državnom interesu. Zato što, ako se stvara slika da se radi nešto protiv ove države… Ne govorim o ličnoj stigmatizaciji, govorim o tome da se stvara pogrešna slika i da naši građani imaju pogrešnu sliku, a to je matrica ponašanja o Kosovu koja se gleda decenijama u ovoj zemlji.

Otvoreno pričamo o Srbima sa KiM, šta radimo, i otvoreno smo im rekli kakva je realnost. I vi vrlo dobro znate, pošto ste sa KiM, kakva je realnost. Zar iko normalan misli da se može nešto rešiti ili spasiti time što ćemo po dvesta hiljaditi put reći – Kosovo je neotuđivi deo Republike Srbije? To se valjda za nas ovde podrazumeva, gospodine Kragoviću. Ne treba o tome da diskutujemo.

Mi se onda, ako tako budemo radili, ponašamo identično kao prištinska delegacija, koja kada nemaju nikakav predlog, kada ne mogu da se slože s bilo čim što je u skladu sa evropskom praksom… Onda šta? Šta ćemo onda?

Zašto im se ne sviđa kako je Beograd sada konstruktivan i ima nove ideje? Znate zašto? Zato što nisu navikli na tu situaciju. Nisu navikli da smo u liniji sa velikim silama. Navikli su da idemo kontra njih, na našu štetu. Sada su, kad ne idemo na našu štetu, iznenađeni. Sad kad ja kažem ''znate šta, mi možemo o svemu da pričamo'', to je provokacija. Ja se ne bih složio i samo govorim da ćemo mi da pričamo o svemu, a vaša rezolucija mi, gospodine Kragoviću, to omogućava.

Ja mogu da pričam o svemu. Druga je stvar šta ćemo da dogovorimo i šta ćemo da implementiramo, tu je vaša uloga još značajnija, ali nemojte da insinuirate stvari koje ne postoje, molim vas. Nije fer prema ljudima koji su profesionalci, koji idu svake dve nedelje u Brisel da pregovaraju u interesu ove zemlje i svoje struke, da ih neko stigmatizuje. To što mene stigmatizujete, ja sam političar i to je u redu. Ali ti ljudi to nisu zaslužili. Hvala.

Gospodine Kragoviću, ne samo što niste čitali tekst, nego niste slušali šta sam prethodno rekao po pitanju izjave u "Blicu" o podeli Kosova. Ali evo sad i treći put da vam ponovim. Nemojte čitati naslov, gospodine Kragoviću, naslov je stvar uređivačke politike. Da li me shvatate? Naslov može da bude šta uredniku padne na pamet, dokle god ne vređa javni moral, red, mir i zakon.
Prema tome, rekao sam u tekstu vrlo jasno i ponavljam i sada – mi smo spremni da pričamo o svemu, o svakoj temi. Mi smo spremni, gospodine Kragoviću, da razgovaramo o svemu. Ne znam da li razumete reč "razgovaramo". To je prva stvar.
Druga stvar, rekli ste jednu neistinu, koja je vrlo opasna, zato što je ta neistina rečena u ovom visokom domu, a to je da sam ja rekao da Srbi treba da uzmu lične karte tzv. nezavisnog Kosova. To nikad nisam rekao, niti to možete bilo gde da nađete, niti bih u životu tako nešto rekao. Ali ono što jeste činjenica, gospodine Kragoviću, ispitajte vi vaše članove južno od Ibra i predsednike vaših opština čije lične karte i registarske tablice imaju, da biste nama ovde držali predavanja.
Ako mislite da to što smo mi shvatili, kao odgovorna vlada, da politika koju ste vi podsticali, a to je upravo ovo o čemu vi pričate – niko ne sme ništa da pipne, da radi, samo sedite tamo kući i nekako preživite… Ta politika je gurnula Srbe u kosovske institucije, gospodine Kragoviću. Ta politika je njih naterala da uzmu njihova dokumenta, gospodine Kragoviću. A mi sad čupamo iz te situacije ovo.
Nateralo ih je to što se na jedan rigidan način, uz svo moguće političko slepilo, odbijala svaka mogućnost da se tim ljudima olakša život. Zato što od vas nemaju pomoći, oni su se na kraju okrenuli tamo gde moraju, da bi preživeli. I sad, u toj situaciji, da kažete da smo mi rekli da neko uzme ličnu kartu? Pa, pitajte vaše članove dole čije lične karte imaju. Možete na TV da pričate, ali te priče više ne funkcionišu u našoj javnosti. Ljudi znaju šta se dešava, naročito Srbi na Kosovu. Oni hoće odgovore, hoće rešenja, dosta im je tih priča.
Vi ste meni jednom rekli… Ne znam zašto se uopšte koristi ta terminologija, jer mislim da nije primerena. Da li sam ja činovnik ili nisam, gde ja radim, gde sam stalno zaposlen, to je nebitno. Ali ja jako cenim vaš rad i rad vašeg odbora i uvek ću se odazvati. Daću vam sve informacije koje god budete hteli. Vi to znate od prošli put kad smo razgovarali i ne vidim u čemu je problem.
Problem je u tome što vi mislite da mi nešto radimo što ne treba. Vi mislite, vi insinuirate. Na osnovu čega to tvrdite? Na osnovu čega? Ko vam je to rekao? Gde ste to pročitali? Gde ste to videli? Da li se krećete u svetu činjenica ili u svetu mašte, gospodine Kragoviću? Hvala.

Da ne idu Kosovo i EU, mislim da niste u pravu, samim tim što je ova vlada pokazala rezultate i na jednom i na drugom polju. I to je više puta rečeno.
Druga je stvar što vam se možda ti rezultati ne sviđaju ili čak negirate da su to rezultati. To je vaše pravo, ali ne možete reći da nam to ne ide. Ja bih baš rekao da nam ide, samim tim što su i građani Srbije na izborima potvrdili da nam ide.
Inače, mislim da je potpuno jasno da se vi i ja slažemo oko toga da ja ne mogu da kažem da su separatisti moji ili vaši – imamo isti odnos prema separatistima, verujte – nego je stvar u tome što ne možete poistovetiti ceo narod s takvom jednom, rekao bih, vrlo negativnom odrednicom. Nije ceo narod kriv. Uostalom, i ako neko počini krivično delo, nijedna država se ne odriče državljanstva tog čoveka. Pa i mi, i sada i u vreme najvećih konflikata, nikada to nismo učinili i ne vidim zašto bi sada to bila poruka bilo kome. Ili menjamo onda Ustav?
Prema tome, to što postoji privremena uprava na Kosovu, što postoji Rezolucija 1244, što postoji faktički međunarodna uprava, kroz Unmik i Euleks, što je to prošlo kroz sistem UN, to ne menja naš odnos prema Pokrajini Kosovo i Metohija, kao što ne menja ni to kako EU gleda na Srbiju, u kojim je granicama.
Podsetiću vas da smo mi i kroz odgovore na Upitnik EU vrlo jasno stavili do znanja da smatramo da je to teritorija naše države. I to neće da se menja, bez obzira što kažete da Albanija i Crna Gora prave separatne bilateralne sporazume. Da, zato što su oni priznali nezavisnost Kosova.
Sad vi meni kažite kako mislite da naš premijer pozove albanskog premijera pa mu kaže – ti nemaš pravo to da radiš. On ima pravo iz domena svog ličnog zakonodavstva i svog prava, a druga je stvar što se mi s tim ne slažemo i što to ima teške implikacije na naše odnose s tim državama. To je tačno, ali ne možete da krivite ovu vladu za to što neka država pravi s nepriznatom državom sporazum. Mislim da to nije korektno. Jednostavno, ta stvar se neće promeniti.
Evropska unija od 2003. godine poznaje razliku u evropskom putu i za Kosovo i za Srbiju, zato što ima specifičnosti zbog međunarodne uprave i Rezolucije 1244. Upravo zbog toga postoje specifičnosti, i zbog toga ne razgovaramo mi o viznoj liberalizaciji za Kosovo, nego razgovaraju oni.
Zbog toga, i zbog 1999, i zbog 1981, i 1962. i ne znam, da vam ne nabrajam godine, i od 1912, koju hoćete da vam nabrojim. Ne treba da budemo nerealni, vrlo dobro i vi i ja znamo o čemu pričamo. Druga je stvar što se to nama ne sviđa, važno je da taj problem rešimo.

Naravno, obavili smo niz razgovora s nevladinim organizacijama koje su u Beogradu, ali i s nekima sa KiM i u sklopu priprema za ovaj dijalog i tokom samog dijaloga mi to radimo redovno, znači obavljamo konsultacije i sa političkim partijama i sa medijima i sa nevladinim organizacijama, naročito s onima koje okupljaju porodice nestalih, porodice ljudi za čiju sudbinu još uvek nemamo odgovore i ljudi koji mogu na adekvatan način da predstave dešavanje u domenu ljudskih prava na samom KiM.
Ono što smo uočili svakako je da se problemi kreću mahom u dva pravca. To su problemi u širem okviru slobode kretanja i slobode koja se tiče funkcionisanja zajednica na KiM, a drugi problem je pitanje ratnih zločina. Obe teme ćemo staviti u jedno od najznačajnijih mesta u ovom dijalogu i na tome ćemo insistirati. Još uvek to nije na dnevnom redu, ali treba ljudi da budu svesni da ćemo i o tome razgovarati, kao što ćemo razgovarati i o imovini naših preduzeća i fizičkih lica, imovini crkve, kao što ćemo razgovarati o pitanjima koja se tiču nestalih i njihove sudbine.
Ono što je simptomatično je, što je meni jako žao, što moram da kažem da nivo prodornosti i hrabrosti, usudio bih se da kažem, nevladinih organizacija u Beogradu i onih u Prištini zaista se ne može porediti, nažalost, još uvek. Mislim da hrabrost i društvena korekcija koje sprovode naše nevladine organizacije ovde u Beogradu treba da budu za primer u regionu i mislim da smo otišli jako daleko u tom smislu kao društvo, čime smo potvrdili svoju zrelost.
Na moju veliku žalost, u Prištini još uvek to nije postignuto. Za sada se još uvek bojažljivo bave pitanjima korupcije i pitanjima koja se tiču toga da narušavaju njihov zamišljen imidž nezavisne države. Kao kada im neko bira predsednika, recimo, ili tome slično i onda se organizuju društvene akcije kojima se na neki način ukazuje na taj problem. Ono čime se nedovoljno bave su pitanja ratnih zločina, to su pitanja odgovornosti za zločin i to su pitanja pomoći porodicama da saznaju sudbinu svojih najmilijih koji su nestali.
Tako da mislim da i mi tu treba da insistiramo, ali mislim da u velikoj meri može i nevladin sektor na Kosovu da pomogne, svojim većim angažovanjem i većom hrabrošću. Voleo bih da postoje neke snažne nevladine organizacije i jake individue kao što postoje u Beogradu i oni bi pomogli da taj proces ide brže i bolje.