Gospođo predsednice parlamenta, uvaženi ministre, govorim kao ovlašćeni predstavnik i to vreme koristim.
Ovo je jedan od dva amandmana koji su potpuno istovetni, kao što znate, i oni su u stvari usmereni na to da se daju podsticaji i povraćaj sredstava za zapošljavanje lica mlađih od 30 i starijih od 50 godina. Pokušali smo da utičemo na Vladu kroz ove amandmane u istovetnom tekstu za oba zakona koja vi predstavljate u Skupštini Srbije i branite sa nadom da možemo imati viši stepen razumevanja u situaciji kada zaista postoji u velikoj meri neregulisani odnosi na tržištu.
Vašim zakonskim predlozima se dalje uvodi nejednakost među činiocima u tržišnoj utakmici samim tim što oni poslodavci koji su zapošljavali radnike i plaćali sve doprinose regularno i nikoga nisu zapošljavali na crno, kao što znate, ovim merama će definitivno biti dovedeni u neravnopravan položaj. Kada bi to bio prvi zakon, ni po jada, već ko zna koji je po redu.
Smatramo da kroz ovaj amandman imamo mogućnost da damo određenu olakšicu i da taj teret poslodavca bude oslobođen za jasno ciljane grupe poslanika koji imaju ispod 30 godina i iznad 50 godina znajući da su ovo najugroženije grupe u našem društvu. Ljudi koji najteže dolaze do posla su ljudi iznad 50 godina i mladi koji imaju najviši procenat nezaposlenosti danas u Srbiji.
Žao nam je što nadležni odbor nije prihvatio ni ovaj amandman, kao ni one pre toga. žao nam je što je vaše obrazloženje istovetno kao i za prethodni koji je odbijen, a on kaže otprilike da se amandman ne prihvata zato što procenti povraćaja doprinosa opredeljeni predloženim rešenjem garantuju ravnopravan tretman svih nezaposlenih bez obzira na godine starosti. Nisam siguran kako je to moguće i kako je izvodljivo kada znamo da u svetu, a i kod nas bi trebalo da postoji nešto što se zove pozitivna diskriminacija i koja treba da se odnosi upravo na ljude koji su ugroženi.
Naš amandman upravo pokušava da jedan deo tih nepravdi otkloni i žao mi je što opet nailazimo na zid nerazumevanja i pokušaja da se predstavi da će olakšice, koje se daju poslodavcima, biti takve da garantuju jednakost svih građana. Neki građani prosto danas u Srbiji nisu jednaki ili ako hoćete, ponukani sinoćnom sednicom, neki građani su jednakiji od drugih. Imali smo priliku da to gledamo to sinoć, a imamo priliku da to gledamo svaki dan u Srbiji gde građanin koji je mlad i koji završi fakultet i srednju školu ili zanat, što je sve ređe u našoj državi, i građanin koji ima preko 50 godina koji ostane bez posla jako teško mogu doći do bilo kakvog zaposlenja.
U današnjoj srpskoj privredi, koja je na ivici potpunog kolapsa i propasti i zastoja u fiskalnom sistemu sa endemskim deficitom koji nikako ne možete da popunite, sa stalnim žalosnim rastom nezaposlenosti u Srbiji, sa situacijom ogromne prezaduženosti imamo jasno targetirane ili, kako to premijer kaže, jasno opredeljene ciljne grupe u društvu koje u ovoj situaciji su u mnogo težoj situaciji.
Nije mi jasno kako je moguće da Ministarstvo finansija i Vlada Srbije kažu da povraćaj sredstava koji je jasan linearni procentualno izražen za sve poslodavce, i procenat se razlikuje od 65 do 75% daje potpunu jednakost građana kada znamo i vi i ja da nijedan poslodavac pre će se opredeliti za nekoga ko u suštini ili već radi tamo na crno, kako ste sami predvideli, ili će se opredeliti za nekoga ko nije u ovim godinama i neće ga na bilo koji pozitivan način diskriminisati.
Naš amandman to pokušava da otkloni. Nije nam jasno i dalje zašto je problem za ljude koji imaju preko 50 godina, a koji su žrtve tranzicije u Srbiji i koji su masovno ostajali bez posla i za vreme naše vlasti, a i za vreme ove vlasti, u značajnom broju, zašto tim ljudima ne omogućiti da se izvrši povraćaj svih plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u potpunosti? Zašto kada ista i slična pravila primenjujemo kod subvencionisanja i davanja sredstava za strane direktne investicije, kada dajemo značajne povoljnosti za strani kapital u Srbiji? Zašto ne napravimo jedan iskorak u Srbiji koji će potvrditi solidarnost srpskog društva, potvrdiće razumevanje za probleme ugroženih socijalnih grupa i potvrdiće da je država svesna ko je najugroženiji u našem društvu?
Nisam zadovoljan obrazloženjem, nisam zadovoljan jednim očiglednim neshvatanjem šta ovo u suštini znači i drago mi je da su i mnogo kolege i iz NDS takođe uvidele da ovo jeste značajan problem.
Ovaj zakon nije sveobuhvatan reformski zakon, ali on ima kapacitet da ovu konkretnu oblast bliže uredi. Žao nam je što ovu priliku propuštamo od strane Vlade koja nikada ne propusti priliku da propusti priliku. Imamo zaista veliki problem, armiju nezaposlenih koja je svakim danom sve veća, imamo više penzinera nego zaposlenih. U ovom trenutku zaista ako napravite ovakvu linearnu situaciju koja je, ponavljam, to sam vam rekao i ranije, podložna zloupotrebama od strane poslodavca, koja je takođe mera ili deo mera koje dovode u neravnopravan položaj ljude koji postoje na tržištu i funkcionišu na tržištu.
Nismo dobili nikakav konkretan odgovor koji bi mogao na bilo koji način to da otkloni, osim što je vaša tvrdnja da će mere koje ste predložili izbeći te situacije i dovesti do agresivnog zapošljavanja. Molim vas da pojasnite šta je agresivno zapošljavanje. Znam da nije vaš resor direktno, ali vidim da se vokabular zapatio, pa sada i u komunalnim službama i lokalnim samoupravama kojima vladate imate agresivno odnošenje smeća i agresivno iseljavanje Obrenovčana. Zanima me da malo taj pojam preciziramo ako je moguće.
Naravno nemam iluzije da vi u suštini nemate problem protiv ovoga. Vi razumete i političku motivaciju, ako hoćete, humanu motivaciju ovakvih amandmana. Samo ne razumem zbog čega je problem usvojiti ovu meru, ali da ne bude odgovor ovog tipa koji smo dobili, nego ako možete zaista da nam pokažete. Znam da imate mogućnosti i znanja za to, zašto bi ovakva mera na bilo koji način bila nepovoljna po funkcionisanje i budžetskog sistema i naših fondova i svega onoga što imamo, ako hoćete i deficita i svega ostalog. Voleo bih to da čujem, a mislim da građanima Srbije je jako značajno, ne demagoški osvrt na to zbog čega struktura stanovništva koje želi da radi i da se zaposli do 30-e godine i od 50-e godine ne može biti u pozitivnom smislu zaštićena kroz prihvatanje amandmana DS.
Mislim da je važno da građani razumeju da ova mera koja se sada ovako predlaže, ona nažalost omogućava situaciju da neko ko je, to je možda teorijski tačno, možda neće biti u praksi, slažem se sa vama, to ste rekli i prošli put, ali da neko ko zaista jeste imao radnike koje je zapošljavao i plaćao za njih sve doprinose sada te ljude prosto može da pusti niz vodu zato što će dobiti potpuno plaćen aranžman za recimo 10 plaćenih radnika. Nije mi jasno na koji način ste to omogućili. Mi kroz naš amandman to onemogućavamo.
U svakom slučaju, zadržavam pravo da se javim još po osnovu ovlašćenog predstavnika. Hvala.

Mislim da nije dobro posegnuti za argumentom koji postavlja pitanje, zašto diskriminacija, pa makar i pozitivna? Vođeni tom logikom, uvaženi kolega, možemo da se pitamo zašto deca idu u školu sa sedam godina? Zašto se ide sa 18, odnosno postaje punoletan? Zašto građani, muškarci idu sa 65 godina u penziju? Zašto ne idu sa 66 godina?
Znači, niste u pravu. Život vas demantuje. Postoje neke stvari koje su i praksom i naukom dokazane da su neke prirodne granice. Ako vam to smeta, sada smo razgovarali, vi ukinite potpuno, dajte svima olakšice u nekom trajanju od nekoliko godina, pa kada zaposli čoveka, ne mora da plaća doprinos, ako je to problem.
Mislim da vam nije dobar argument.
Uostalom, šta je bivši režim, a šta nije, to više stvarno, možda ove vaše tvrdokorne pristalice zanima, ali generalno smatram da svaki vaš argument tog tipa i svaki vaš nastup jako puno donosi DS.
Nastavite tako da radite. Zato što nemate ključan odgovor šta ćete vi da uradite najzad, šta ste uradili za ove dve godine, šta planirate da uradite da ovu nejednakost, koju ste možda zatekli, a možda i niste, možda ste je vi prouzrokovali devedesetih godina, šta ćete učiniti da ona nestane?
Isto tako, kako su ljudi otpuštani tada, otpuštaju se i sada. Ista preduzeća koja su grcala u dugovima i problemima tada, grcaju u dugovima i problemima sada i ista stvar se dešava u mnogim segmentima i još gore.
Moje pitanje, uostalom, poslušajte reči vašeg premijera – bacite taj retrovizor u smeće, gledajte kroz dvogled, ali niste skinuli one poklopce na dvogledu, gledate, ali ne vidite i morate skinuti ono da vam nije mrak. Ne znam kako da vam objasnim.
Ne verujem da sam čuo ovako nešto.
Mala poduka za kraj – vi možete da kažete, nema para u budžetu, ovo će se, kako kaže ministar, regulisati nekim drugim propisima, možete da kažete, ovo je samo mali korak na putu naše veličanstvenosti, ali ne možete da kažete zašto neko do 30-e da ima povoljnosti, ili neko preko 50 godina. Od svih argumenata, nažalost, a na našu sreću, ponovo ste izabrali najgore. Hvala.

Ali, imam pravo na repliku?

Dobro, vrlo čudno ekstenzivno tumačenje.
Moram da kažem nemojte se vi, odnosno bavite se vi procentima i dalje, sjajno to radite. Mislim da će ove građane jako da obraduje koje treba agresivno zaposliti. Znači, nije bio problem u agresivnoj borbi protiv korupcije, nego sam tražio da mi objasnite kako se to agresivno zapošljava ili agresivno iznosi smeće u Beogradu, ili agresivno isteruju Obrenovčani iz Slavije? To je moje pitanje bilo. Niko korupciju nije spominjao. Ja znam da vi drugu reč ne znate, ali uzmite neki rečnik.
Ovo je zakon gospodine Babiću. Ovo je zakon, kao i svaki drugi. U sebi ima mogućnosti da postoje numerička, vremenska odrednica za ostvarivanje nekog prava ili za uskraćivanje nekog prava. Da niste u pravu, pogledajte vama omiljeni Krivični zakon, tamo piše naprimer, koliko godina neko ide u zatvor. Razumete? Tako je, da nema te diskriminacije onda bi svi išli u zatvor neograničeno.
Inače, oko ovih procenata, zaista, moram da kažem, vi gospodine Babiću, u redu dve godine ste pričali sada ste ušli u treću godinu vaše priče koja je jednaka kao i pre dve godine. Dajte građanima Srbije malo šanse da vas upoznaju, što vas više upoznaju to će biti gore po vašu opciju. Razumete, zato se ja radujem da vi pričate što više, pričajte što više slobodno. Meni je žao što niste mogli ni u Šapcu da se iskažete duže od tog dana, jer sam siguran da biste vi to bolje uradili, i siguran sam da bi građani videli vaše sposobnosti u odbrani od poplava sa komandnog mesta, ne ovako kao mi ostali. Hvala.

Gospodine predsedavajući, povredili ste član 106. i 107. Prethodi govornik je, naravno da je govorio potpuno van tačke dnevnog reda, a 107. zbog toga što je uvredio dostojanstvo i uvredio narodne poslanike.
(Predsedavajući: Gospodine Stefanoviću, vi ste na direktno pominjanje imena gospodina Babića, dobio je pravo na repliku i govori je u replici, tako da nije govorio o tački dnevnog reda.)
Morate mi dozvoliti da objasnim. On je otišao skroz i govorio o Savi i Šapcu. Dobro, dakle član 107. zbog toga što gospodin Babić zna ili bi morao da zna, da ne može paušalno ovde pred vama u vašem prisustvu da govori o svim poslanicima koristeći „neki u toplim sobama“ jer on je bio u Šapcu, a mi ostali smo, on implicira, „bili u toplim sobama“, pa ste dozvolili da kaže…..

Molim vas, dozvolite mi jer imam dva minuta da obrazložim. Jeste pomenuo, šta pričate.

U  redu, dakle, nije se zaustavio na tome. Niste ga tu opomenuli, što nas je sve stavio u isti koš, prišio nam da smo izbegavali građansku dužnost nego ste dozvolili da on implicira da je neko čamce dao negde, pa su ljudi stradali zbog toga. A to sve govori čovek koji se obraća nama, i vi mislite da to nema nikakve veze nego se obraćao vama. Ako se obraćao vama, onda je vas uvredio. Zašto ona vi ne reagujete.
Znači, objasnite mi kako mislite da ovakve stvari tolerišete potpuno normalno. Ne možete to da radite. Prosto, ako smo svi jednaki onda ne možete čoveku da kažete da ona nas optuži ovako monstruozno da mi nismo branili od poplava, a on jeste. I mi nismo dali čamce, pa su se ljudi utopili. Vi mislite da je to u redu? Pa nije u redu. Reagujte, molim vas.

Mislim da je ovo bio primer jednog konstruktivnog nastupa, moram da kažem, zato što smo se vratili na ono što je suština. Svi želimo isto. Dakle, svi uviđamo da jeste problem za mlade do 30 godina i svi uviđamo da jeste problem za ljude starije od 50 godina, ali nije tačno da onaj ko je između toga nema nikakav stimulans za zapošljavanje i nema nikakav povraćaj od strane države, samo što se radi u razlici od nekoliko procenata. Nije beznačajna razlika, ali baš zato i postoji, da bi onima koji su u težoj situaciji omogućili poslodavcima da za te ljude imaju motivaciju da ih zaposle i imaju motivaciju da ih zadrže na radnom mestu. Upravo to o čemu ste vi govorili.
Dakle, razlika je procentualna. Mi svi želimo istu stvar. Naš amandman je upravo u tom pravcu. Mi tražimo od države i od Ministarstva finansija i od Vlade da napravi taj iskorak kroz zakon koji to može sada da uradi.
Znam ja da će biti i drugih propisa, znam ja da će biti i drugih reformskih poduhvata u ovoj državi, ali ovo je zakon koji je ovog trenutka pred nama.
Jedna naša susedna država je donela zakon koji na jedinstven način kao kodifikaciju reguliše recimo sve što se tiče stranih ulaganja na vrlo jasan, kratak i sažet način. Sve živo što postoji u vrlo jasnom, kratkom zakonskom propisu.
Ministre, da li ste pomislili da je možda ovaj parcijalan pristup koji negujete, to sam vas već pitao, i ono što radi ministar Selaković u pravosuđu, pristup malih nedovoljnih koraka, često, moram da kažem u velikoj meri kozmetičkih, da li može dovesti do bilo kakvog boljitka? Ako nastavimo ovim tempom, trebaće nam 180 godina.

Poštovana predsednice, javio sam se uz izvinjenje malopre, ali verovatno niste primetili osnov traženja reči.
(Predsednik: Gospođa Čomić je dobila reč, izvinjavam se.)
Dakle, član 103. i 107. Zašto član 103? Ponovo smo čini mi se bili svedoci jedne po meni nemile scene gde predsednica Narodne skupštine, bez obzira na sve, smatramo malo ekstenzivno tumači ovaj član i time niste dozvolili poslaniku da obrazloži povredu. Smatram da bi za dobrobit funkcionisanja ove Skupštine praksa u kojoj predsednik Skupštine dozvoli poslaniku da obrazloži svoja dva minuta bila blagotvorna i da ona ne bi narušila odnose koji postoje među poslanicima niti funkcionisanje Narodne skupštine. Mislim da ste u tom smislu prekršili član 103. zato što niste dozvolili ni poslaniku Živkoviću ni poslaniku Pavićeviću da obrazlože zašto je prekršen Poslovnik.
Povreda u okviru člana 107. se odnosi na izlaganje kolege iz većine koji je u jednom momentu rekao nešto što mislim da ste morali da reagujete, možda ne opomenom, ali barem da ga upozorite, a to je da je poslanika oslovio sa „prijatelj poslanika“, što znači da su njih dvojica tu u nekom drugarskom odnosu, a ne da su ih birali građani. Mislim da je to zaista nedopustivo. Da ne govorim o gestikulaciji da gledaju u pravcu opozicije i govore o sili i moći, kako su neki imali, a ne shvataju da to isto i njih čeka. Hvala.

Zahvaljujem se predsednice, uz izvinjenje što sam dobacivao kolegi. Izvinjavam se.
Ovaj amandman u suštini pokušava da otkloni jedan problem koji postoji o kojem smo danas dosta govorili i predstavnici vlasti i opozicije i sve je to u redu. Opozicija predloži amandman, vi ga ne prihvatite, imate svoja obrazloženja i ja to sve razumem. Ono što ne mogu da razumem je ovo vaše neprekidno insistiranje na borbi sa prethodnim periodom, pri čemu govorite o Tomici Milosavljeviću koji je ministar iz URS-a.
Dakle, ja to stvarno ne razumem. Zašto gledate u nas?

Onda je ta stranka bila i u vašoj Vladi, a doskorašnja ministarka je takođe, njena stranka je bila u vašoj Vladi.
Mislim da to nije dobar argument. Zdravstvo je u jako teškoj situaciji i nije dobro da se zdravstvu oduzima 260 miliona evra, to smo više puta rekli. Ministar je rekao da je ovo samo jedan deo, da postoje druga rešenja koja će otkloniti taj disbalans i da će se ta sredstva nadomestiti uplatama iz budžeta, pri čemu, ne razumemo ni kako, ni gde, ni na osnovu čega, ali na nekim mestima se preliva, a negde nema ni stentova ni gaze, ni osnovnih stvari. U redu je da to svi znate i klimate glavom, ali nije u redu što gledate u nas. Ja možda ponekada nisam reagovao kako treba, izvinio sam se, ali uvaženi poslaniče, usmerite svoj gnev u drugom pravcu, a pogotovo vezano za godine koje ste spominjali i nečiju vladavinu.
Do 2000. godine je stanje zdravstva u Srbiji bilo takvo da ne postoji brojka kojom bi mogao da vam predstavim ovde kako su ljudi radili i gde štap i kanap nisu preterivanje kada se spominju. To isto prihvatite. Ali, prihvatite i to da je odgovornost nekih od vas, a ne na ovaj način da se obračunavate sa zamišljenim protivnikom i izvodite kate ovde, karate, u Skupštini Srbije. Dogovorite se ko vam je politički protivnik i dogovorite se sa sobom s kim ste u Vladi i dogovorite možda na bolji način, kao što je ministar pokušao neuspešno, da nam kažete zašto i gde je potreba da 260 miliona evra iz ruiniranog zdravstva, kako kažete, ode u PIO fond koji je nereformisan, nesređen, bušan kao sito, a koji takođe vaš tradicionalni koalicioni partner kontroliše.
Dakle, naše pitanje i pokušaj popravke kroz amandman je bačen kamenčić u bunar i mi znamo da neće biti ništa od toga, ali je naša dužnost da ukažemo na našu motivaciju i želju da se stvar popravi ako je moguće i to će se odnositi na naredne amandmane. Hvala.

Pomenuta je DS tri ili četiri puta.
Mislim da je ovo bio žalostan primer još jednog pokušaja da se zdravstvo i dalje politizuje imajući u vidu koliko je ta pojava bila štetna u prethodnom periodu.
Ponavljam, optužbe koje su ovde iznete apsolutno ne stoje, a naročito kada se zna da ova Vlada i prethodna Vlada koju je vodio Dačić i ova koju vodi gospodin Vučić jeste pokazala pravo lice vaše zdravstvene politike u Vrbasu, gde je zatvorila bolnicu i u Rumi, gde je zatvorila porodilište. U Vrbasu zato što je predsednik opštine lekar, pa ne može istovremeno da bude lekar i predsednik opštine, pa ste lepo zatvorili bolnicu. To je lice vaše politike u toj istoj Vojvodini koju spominjete.
Nije korektno da kada nemate rešenje, a nemate rešenje, i to ste pokazali u poslednje dve godine. To je moje mišljenje. Jednostavno ne znate, apsolutno, ni na jednom polju bilo šta da uradite, sem da kažete šta ste vi radili, a to šta smo mi radili, na vašu žalost, u smislu brojeva, jasnih pokazatelja, i nažalost građana, je bolje nego ovo što vi radite. Samo mi pokažite kako nije? Gde ćete ovih 260 miliona evra da protraćite kroz Fond PIO koji je razvaljen sa svih strana? Ne zna se odakle vetar duva. Uzimate u situaciji kada ste i sami rekli – za vreme vaše vlasti, nebitno je koje vlasti. U ovoj zemlji ste vi odgovorni dve godine već. Aman-zaman ljudi, uradite nešto. Nema tih materijala, nema toga. Trudnice jedu jedan ogrizak salame dnevno. O čemu pričate? Vi njima 260 miliona u vetar.

Gospođo predsednice, trebali ste ga primeniti kada je malo pre kolega Martinović rekao da smo mi pokrali pare, tim rečima, i vi ste doduše primetili to. Ali, smatram da tako gruba kvalifikacija, vi kao pravnik znate da gleda čovek u mene i kaže – vi ste pokrali pare, vrlo je nezgodna stvar i mislim da zaslužuje opomenu. Ali, dobro.
Mislim da je to ta navika, pošto je gospodin Martinović najsvežiji iz SRS, pa još nije prošao kroz tu varikinu evropsku, ali jeste čovek koji, malo mi je zasmetalo, kaže – po čemu ste vi to stručni da o tome pričate? To nije u redu. Prvo, ovde ima i lekara i pravnika i ekonomista. Mi diskutujemo o amandmanima danas. Nije toliko neophodno da neko bude lekar da vidi šta se ovde dešava, ali je neophodno da neko ko prima pet plata nema pravo nama da govori da li smo stručni kao gospodin Martinović. Prvo, neka reguliše sebe.
Ovaj zakon se ne bavi sistemski zdravstvenom zaštitom, ali se bavi oduzimanjem velikog iznosa u evrima iz Fonda za zdravstvo, gde nam je zdravstvo u jako teškoj situaciji bez obzira, ponavljam, što niko od vas neće dobiti nikakvu korist ako nastavite besmisleno da optužujete opoziciju, a vi nosite odgovornost već dve godine.
Dakle, pitanje šta ćete vi uraditi da tu stvar rešite, a rešavamo kroz parcijalne zakonske propise gde se pare prelivaju iz jednog fonda u drugi i gde ne može da se napravi nikakva korist. Ti feudi o kojima pričate, pa sada nemamo feude. Sada imamo samo jednu ruku jednog gospodara i znam da vam to odgovara, a za tog istog čoveka ste govorili da je najveća moralna neću da kažem šta…

Završavam.
Kada se spominje ministar „sveta krava“ iz G17 mislio sam da govori o ministru Dinkiću koga ste vi uzeli za ministra finansija, a on čovek misli na ministra večnog zdravlja.

Replika.