Ako mi dozvolite da nastavim.

Moraju svi građani da plaćaju struju, gospođo predsednice, ali je to malo nezgodno iskorišćeno, sećate se rasprave, zbog toga što, molim vas, sačuvajte reakcije za vaše organe, dakle, nezgodno je kada to govori čovek koji po 15 meseci nije plaćao komunalije. To je malo nezgodno. Ali, dobro.
Moram da kažem još jednu stvar. Demokratska stranka ne želi da učestvuje u nečemu što je narušavanje ugleda Skupštine i Vlade. Čuo sam da je bio neki čovek koji je vikao na ljude, da se bahato ponašao. Prosto ne mogu da verujem da ste i vi kao predsednica to dozvolili, a znam da meni ne biste.

Rekli ste da moram u vas da gledam, što ja činim.

Izvinite molim vas, vi ste rekli pre pet minuta da tražite još jednom od svih poslanika da se ne obraćaju jedni drugima nego vama.

Zar ja ne smem da vas pitam, kao predsednika Skupštine?

To nije cilj. Ja vas pitam retorički. To shvatate.

Zaista nema potrebe za takvim rečima.
Gospodine Babiću…

Hvala.
I vi i ja i svi poslanici su svesni da Poslovnik koji jeste pisala DS i koji ima značajnih nedostataka, naročito kad neko misli da će večno biti na vlasti, a onda ode u opoziciju, što će se i vama desiti, dakle, u toj situaciji, taj Poslovnik izuzetno jasno, precizno i u velikom obimu štiti predsednika Vlade da može da govori koliko god on hoće, bez bilo kakvih ograničenja. To je činjenica. Prema tome, i gospodin koji je govorio, i ja i vi znamo da kada gospodin predsednik Vlade uzme reč, može da govori koliko god hoće i da niko ne može da mu odgovori.
Što se tiče budžaka, pomrčine, ogledala, na to neću odgovarati, osim što ću i ovaj put pozvati javno bilo koga od njih, ali prvog i najvećeg i najvažnijeg, a to je gospodin Vučić, neka bira koju god hoće televiziju, kada god hoće…

Ne, nije tačno.

Tako je, niste proveravali mišije rupe.

Hoću da vam kažem jednu stvar. Nije u redu kada jednom poslaniku dajete mogućnost da dovodi u pitanje nečiji integritet i hrabrost.

Ne, molim vas. Vrlo je jasno gospodin govorio.
Kada ja kažem da se ta hrabrost dokazuje delima i da bilo kada na bilo kom mestu u istim minutama…

Oduzeli ste mi vreme.

Voleo bih da imam dva minuta.

Podneo sam amandman na član 10, koji da je prihvaćen i kada bi bio prihvaćen bi glasio – Ustanove javnih medijskih servisa na republičkom, pokrajinskom, regionalnom i lokalnom nivou i drugi mediji koji deluju u skladu sa načelima javnih medijskih servisa, posebno su dužni da o pojavama, događajima i ličnostima izveštavaju pravovremeno i nepristrasno, da omoguće izražavanje svih stavova, podvlačim, svih stavova i mišljenja koja su zastupljena u zajednici, da u duhu tolerancije podstiču raspravu o svim temama od interesa za javnost, da proizvode raznovrsne programske sadržaje i da teže najvišem nivou kvaliteta usluga.
To je ono što sam predložio da se promeni u samom članu, pri čemu naravno tražim u izmeni ovog člana kako bi zakon bio u skladu sa medijskom strategijom do 2016. godine koju je Vlada usvojila 28. septembra 2011. godine. Naravno, da Vlada ne mora da prihvati ovaj amandman i žao mi je što ga nije prihvatila.
Naravno, da očekujem da Vlada kaže da su ovo stvari koje inače postoje, inače se svi servisi time rukovode. Rekao bih da nas nažalost život demantuje i da stvari zaista ne idu u pravcu pokrivanja svih relevantnih i političkih pojava i stavova, a naročito kada su oni različiti u odnosu na glas onoga ko vrši vlast u našoj državi na bilo kom nivou.
Imali smo primer nedavno u Smederevu, govorim ovo kao primer, sa kojim ste vi upoznati, s kojim su medijska udruženja tj. udruženja novinara već negativno reagovala, gde je gradonačelnica Smedereva koja je prvostepeno optužena osuđena za krivično delo. Prosto, žena nije dozvolila da se kaseta sa zasedanja Skupštine grada emituje, na kojoj se vidi šta pričaju opoziciono obore. Ovakva jedna odredba, ona nije imperativne forme, ali bi svakako doprinela da mi kažemo da to u zakonu piše, pa da kasnije kao društveni rad to i sprovedemo.