Prvo da se obratim vatrogascima koji gase benzinom požare u Srbiji.
Kako ste mogli da gradite i razmišljate o gradnji, gospodine Antiću, a da vam je istekla energetska dozvola koju ste čak na svom sajtu okačili kao isteklu?
Kako je moguće da se ovde pred vama optužuje Grad Beograd gde ste vi bili zamenik gradonačelnika, a da vi ćutite, dok je vaša stranka vodila energetiku u toj vladi? Kako vam ne smeta to?
Kako je moguće da prenebregavate potpuno Zakon o jonizujućem zračenju koji se na ovaj način flagrantno krši i lomi? Ako se Elektromreža Srbije ne bavi transferom električne energije preko dalekovoda i ako to nije deo i transfera i uvoza, kako onda zarađuju svoje prihode?
Da li se struja u kofama prenosi, ministre, ili preko žica? Ako se prenosi preko žica, onda je nadležan gospodin Petrović i odatle crpi svoj novac. Taj novac je uvećan zato što ste sami rekli da su nam kopovi poplavljeni i sami ste rekli da je opala proizvodnja, to ste i vi rekli i ja vam verujem, i zato je povećan uvoz, ali to nije nešto čime treba da se hvalite, gospodo.
Ja sam vas zamolio, ministre, da mi odgovorite, da ne slušamo ovde svakakve stvari koje nemaju veze sa ovim amandmanom – da li je tačno da gospodin Nikola Petrović, direktor Elektromreža Srbije ima bilo kakve veze sa proizvodnjom alternativnih izvora energije u Srbiji? Da li on lično ima veze, jer ovaj zakon spominje alternativne izvore energije… (Isključen mikrofon)

Hvala, samo mi vratite vreme.

Dakle, neko nije pročitao Predlog zakona. U njemu se jasno govori o transferu električne energije koji je u vezi sa alternativnim izvorima energije. Ja pitam ono što piše i nema razloga da se bilo ko ovde oseća ugroženo zbog toga. Ovo je u interesu građana Srbije, a ne priča o vatrogascima. Kada je promenjen… (Isključen mikrofon)

Poštovana gospođo predsednice, u članu 9. se nalaze stvari koje po nama ozbiljno ugrožavaju Ustavom zagarantovana prava i slobode građana i za to imamo dokaz i odluku Ustavnog suda u analognom slučaju koji kaže da - predloženim rešenjima onemogućeni su građani vlasnici nepokretnosti da zaštite svoja prava u predloženom postupku eksproprijacije, odnosno ne obezbeđuje se jednaka zaštita stranaka u postupku, saglasno članu 35. stav 1. Ustava Srbije.
Ista stvar se radi i u članu 9. ovog zakona i zato smatramo da bi ovaj član, nažalost, bez ikakve mogućnosti popravke trebalo da se izbriše.
Pošto je vaš potpredsednik omogućio poslaniku da šest i po minuta priča o kadrovima URS-a ovde, da nam čita optužnice…

Sad ću ja to isto da odgovorim.

Molim vas, ja hoću isto pravo kao poslanik Martinović.

Ali, nije opomenut. Nije ni jednom opomenut.

Ne, ne izvinjenje, nego je poslanik nastavio šest i po minuta da čita kadrove URS-a koji su optuženi. Treba da mi dozvoli da ja sada pročitam nešto, jer je njemu dozvoljeno…

Isto ima veze kao i Mlekara koja je spominjana.

Pa zato smo se bunili predsednice, čovek šest i po minuta bez prekida čita. Niste bili tu, zato vam kažem.

Da li mogu?
Dakle, u kojim poslovima finansijske rekonstrukcije u Agenciji za privatizaciju se nalazio čovek koji je prvo podneo ostavku u Agenciji za privatizaciju, a onda sa istom agencijom sklopio ugovor o konsaltingu i po tom ugovoru stekao milione?

Ne uvodi se red kada vi vodite. Morate ranije uvesti red.

Gospodine predsedavajući, uvažena gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, imamo ovde predlog izmene nekoliko zakona koji u svojoj suštini nose prikaz procesa i privatizacije i energetskog povezivanja i tržišta hartija od vrednosti i raznih drugih stvari koje su samo termini i izrazi koji suštinski treba da pokriju gomilu grešaka, nesposobnosti, nekompetentnosti, čak štetočinstva ove vlasti.
Moram da kažem da su uglavnom to usklađivanja sa odredbama Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju, ali bih svakako kritikovao član 1. Zakona o Agenciji za privatizaciju u smislu da u vremenu štednje i situacije kada treba svi da smanje troškove, kada se određeni funkcioneri SNS odriču duplih funkcija, neki zbog toga bivaju izmenjeni, kao Saša Mirković, a neki ne …

Hvala.
I dalje je nejasno zašto Agencija funkcioniše polovično kao korisnik budžetskih sredstava i kao neko ko koristi proviziju od prodatih akcija.
Takođe moram da kažem da Zakon o pravu na besplatne akcije, Komisija za hartije od vrednosti koja ima gospodina Ćirovića na svom čelu i koga svi želimo da smenimo sa tog mesta zato što je prekršio zakon, recimo, pokazuje kako taj čovek neadekvatnim funkcionisanjem i radom je doveo do kolapsa tržišta hartija od vrednosti.
Da se okrenem onome što je suština. Ovi zakoni treba da budu u funkciji podrške istorijskom procesu reforme u Srbiji koje se već godinu dana najavljuju, a nikako da počnu, tj. samo što nisu, valjda od sledećeg ponedeljka ili od srede, i recimo one treba da pomognu u iskorenjivanju pojava kao što su situacija da neko misli da krize uopšte nema kada za sve građane Srbije kriza postoji. Recimo, direktor Državne uprave „Želvoz“, o čemu je ministar sigurno upoznat, iz Smedereva ide na svadbu službenim autom. Radnici primaju 22.000 dinara. Preduzeće radniku duguje od 300 do 600.000 dinara. Radnici kažu da uredno o svemu pišu i dostavljaju dokaze Agenciji za privatizaciju, ali da direktor „Želvoza“ se poziva na stranku i gradonačelnicu Jasnu Avramović itd, koja ga štiti.
Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju su stupili na snagu. Imamo nastavak praznih priča, hvalisanja, marketinga i takmičarski duh ko će bolje i više dati lažnog optimizma. Na primer, ministar finansija je 18. septembra kazao, gospodin Vujović – Agenciji za privatizaciju upućen je veliki broj pisama o zainteresovanosti, a čak 60% njih je kredibilno. Ministar Sertić zna o čemu pričam. Imenovani ministar Sertić 20. septembra kaže u Dnevniku 2 RTS – stigle su 1.732 ponude za 403 preduzeća u restrukturiranju i sada sledi razmatranje. To je u redu. Bar dve nedelje smo čitali i slušali u „slobodnim medijima“ da je Srbija magnet za investitore i šta se onda dešava? Samo posle dve nedelje 1. oktobra ministar Sertić, koga poštujem, kaže – bojim se da postoji malo ozbiljnih ponuda za kupovinu firmi u restrukturiranju uprkos velikom broju pisama o zainteresovanosti.
Govorili smo – nemojte ljudi verovati svakom pismu, svaki memorandum o razumevanju ne znači obaveznost ulaska u posao. Ministar Sertić je u pravu. Druga je stvar što je dve nedelje pre toga dao malo drugačiju izjavu, ali on je čovek tačno rekao – uprkos velikom broju pisama, pričali smo o 1.732 prijave, mnogi su rekli to je fenomenalno jer imamo 500 preduzeća što prodaju, što znači da će biti borbe, ali nije tako, završen citat, ministar Sertić. Tako je bilo. Najave, najave, najave. Ništa se ne dešava. To je suština problema.
Plašimo se da reforme decenije ne budu fijasko decenije. Plašimo se i utisak je kompletne stručne javnosti da ozbiljnih investitora za sada nema, što je u vezi sa Agencijom za privatizaciju i u vezi je sa zakonima koji su sistemske prirode. Plašimo se da će nam samo saopštiti da moramo još nešto da sačekamo da bi pripremili birače za nove teške rezove, kako se nazivaju.
Ono što vredi, plašimo se, biće poklonjeno recimo nekima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za mala sredstva. Atraktivno građevinsko zemljište propalih firmi uzeće zaslužni finansijeri vladajuće stranke i to u svi u Srbiji već znaju. Svi znaju da će neko da kupi „Politiku“, neko će da kupi „Studio B“. Zna se otprilike ko su ti ljudi. Znaju se njihova prezimena i zna se da ti ljudi kontrolišu sve što je iole …

Radnici će dobiti neku crkavicu u vidu otpremnine koja će biti isplaćena iz kreditnih linija. Neki će dobiti overene zdravstvene knjižice. Govorim o procesu privatizacije koji je propao, pa sada treba to ispravljati. Neki će dobiti povezan radni staž. Moja stranka je bila u vlasti kada je G17 plus i DSS sprovodio privatizaciju, pa smatram da je to bilo loše kako se sprovodila privatizacija u ovoj zemlji i ne stidim se to da kažem. Ali, situacija sada je daleko, daleko od onoga što ste obećali građanima Srbije.
Ništa posebno se ne menja u radu Agencije za privatizaciju, dobićemo nešto preciznije nadležnosti o ovom predlogu. Ništa drugačije kako je funkcionisalo do sada, sem malo „šminke“.
U članu 4. menjate dosadašnji član 9. zakona i u tački 5. navodite da će Agencija određivati kriterijume za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, uslove prodaje, kao i obaveze kupca uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove privrede. Ovaj zadatak će biti veliki izazov za Vladu i za premijera jer vidimo da ćete voditi računa kako ste vodili računa o zakonitosti i istovremeno upakovati interese različitih investitora koji će raznim memorandumima i predugovorima na neki način zacrtati neki svoj interes u preduzeću. Biće jako teško sprovesti i uskladiti nečije obeležavanje teritorije unapred i ono što vam piše ovde u zakonu i u smislu kriterijuma.
Bojim se da to neće biti moguće. Mislim da sada imate istorijsku šansu da ispravite sve ono što ste zamerali prethodnim vladama. Imate sada tu šansu između ostalog i kroz primenu ovih zakona.
U svakom slučaju, treba da pričamo recimo o Agenciji za privatizaciju. Agencija za privatizaciju je imala, ako dobro razumem kolege iz većine, sumnjive tendere, sumnjive procedure i tzv. kriminalne privatizacije, ali to ne sporim. Mislim da u svakom slučaju treba o tome da razgovaraju sa čovekom koji je bio direktor Sektora za tendere u Agenciji za privatizaciju i taj čovek se zove Siniša Mali. On je učestvovao u privatizaciji „Beopetrola“. Bio je majstor za restrukturiranje preduzeća. Takođe, gospodin Ivica Kojić, najbliži saradnik Mlađana Dinkića, a sada šef kabineta gospodina Vučića.