Da li možete samo da kažete zbog poslanika da li ste nekoga opomenuli?

Gospodine Vučiću, uvaženi predsedniče Vlade, vi ste danas pokazali izuzetno visok stepen nervoze, besa, čak primitivizma i prostakluka.
(Zoran Babić, sa mesta: Ti koji pretiš nisi prost?)

U političkom smislu, da. Ne mislite valjda da se premijer tuče u ringu, kako je on meni rekao? Dakle, gospodine Vučiću ni jedan predsednik Vlade u istoriji Srbije, Kraljevine ili Republike na ovaj način nije razgovarao sa narodnim poslanicima, kako ste vi to danas govorili. Vi koji ste sve vreme povišenim glasom se nama obraćali, da ne kažem vikali na nas, vičete na nas, kažete – šta se vi derete i pretite.
Niko vama nije pretio. Ne mislite valjda da mi iz te male, kako kažete, DS, mogu nekome da prete. Govorio sam o političkom bumerangu, proverite, niste bili ovde na raspravi. Taj bumerang je politički, ne mislim nikome ništa loše lično, niti mi vas mrzimo, to stalno ponavljam, ali sigurno će vas stići taj politički bumerang, sto posto. Čim vama ovako aplaudiraju za tu prazninu i tu šuplju kantu koju prodajete građanima Srbije, lepo sam rekao prošli put, ti isti će vas sačekati na krivini. Ne mi, mi ćemo biti tu da ukazujemo kao i do sada na vaše greške, propuste i da dajemo predloge koji se od reda vama uopšte ne dopadaju.
Govorio sam o tome da stvarate situaciju političkog rata do istrebljenja sa opozicijom, ne da mi vas napadamo, nego ovo što vi govorite za opoziciju i za poslanike DS, ove uvrede koje ste izručili na nas, to je nezabeleženo, to je bezobrazno i mislim da dugujete izvinjenje građanima, ne nama. Hvala.

Zaista vam kažem da nema mržnje, gospodine Vučiću, zaista vam to tvrdim. Mislim da je malo čak i komično, tragi-komično kada neko pokušava da uplaši narod ostavkom, čovek koji se dva puta povlačio iz politike pa pogazio svoju reč. Ne znam, da li se građani sećaju da je gospodin Vučić baš ovde ispred Skupštine grada se okrenuo i rekao – ja napuštam politiku, dosta mi je Ivice Dačića, dosta mi je žutih. I, šta bi od toga? Ništa.
Evo, ja vas držim za reč, gospodine Vučiću. Smatram da ste vi čovek koji ipak je u stanju da pronađe tu čast u sebi, i ako padnete na 26% ili ne možete da izdržite štrajkove, kako ste rekli, da ćete se povući. Srbiji će svanuti ne zato što mi nudimo veće plate, ne zato što mi nudimo veće penzije, nego što smo dokazali u ovoj skupštini da niste morali da ih smanjujete, a ne da ih povećavate. To je razlika i to je ono što nećete da čujete.
„Srbijagas“. Ko je bio direktor „Srbijagasa“? Ko je danas direktor „Srbijagasa“? Isti čovek. Što na mene vičete? Ko je vodio JAT? Da li onaj Dinkić koga ste stavili u Vladu? Što na mene vičete? Kažete Vojvodina više troši, čak pet puta, zamislite šta ste rekli? Vojvodina za putovanja, dragi građani, 109 miliona dinara. Vlada Srbije 6,5 milijardi dinara.
Naravno da je razlika i naravno da je Er Srbija veća, molim vas. Znači, ja sam kažem to, ali šest i po milijardi, a Vojvodina 109 miliona, sram ih bilo.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Gde?)
Pa, evo u budžetu, nisu vas informisali. Stavka 422, gospodine Vučiću.
Moram da vam kažem da ne želim uopšte da iznosim bilo kakve loše reči, samo vas molim na kraju jednu stvar…

…kada zovete predstavnike bivšeg režima, odlučite se da li ćete ih zvati na otvaranje ili ćete ih hapsiti. Morate već jednom da se odlučite, a i mi ćemo vas zvati, samo ako išta napravite.

Gospodine predsedavajući, hvala lepo.
Javljam se kao ovlašćeni predstavnik po ovom amandmanu, kao, na neki način, prekretnici u ovoj današnjoj raspravi. Sad smo čuli uvaženog kolegu dr Birmančevića koji je ukazao na besmislenost, navodnu, amandmana kolege Pavićevića i Živkovića. Rekli ste da bi odbijanje ovog amandmana bilo u korist građana Srbije, ako sam dobro razumeo.
Znači, ja molim dr Birmančevića ili gospodina Orlića da nam kažu zašto je to suprotno interesima građana Srbije? Evo, ako možete konkretno da nam kažete, mislim da bi doprinelo ovoj raspravi. Zaista to predlažem bez ikakve zle namere.
Takođe smatram da većina, koja je ogromna u ovoj Skupštini, na neki način, pokušavajući da ukaže na besmislenost i apsurdnost podnošenja amandmana koji brišu određene segmente, dakle, predloge samog Zakona o osiguranju, možda nesvesno doprinose tome da ulaze u raspravu i troše vreme. Ako vam je toliko stalo do vremena i sredstava građana Srbije, ne znam zašto imate stalnu potrebu da se javljate, iako je to, naravno, vaše pravo i ja ga ne dovodim pod znak pitanja, da ukazujete na besmislenost određenih amandmana?
Ponavljam – ne može nijedan amandman, po meni, poslanika opozicije biti besmislen. Drugo, brisanjem predloga se ne briše regulisanje određene oblasti, recimo, u domenu osiguranja. Naprotiv. Znači, nije tačno. I potvrđujem ono što je rekao gospodin Pavićević. Samo mi nije jasno, kada se nesumnjivo stručne kolege, i kao dr Birmančević i kao gospodin Orlić, koga posebno uvažavam, jave, onda vas molim, ne zbog mene, nego iz dva razloga – zbog građana Srbije i zbog argumentacije i jasno predstavljanja štetnosti brisanja. Ja do sada nisam video konkretnu štetnost brisanja predloga, uz zadržavanje postojećeg rešenja, podvlačim.
Dakle, ako već ustanete, moj savet, zaista prijateljski i dobronameran, i kažete da nešto nije dobro i da je besmisleno, onda recite i zašto. Toliko dugujete građanima Srbije. Hvala.

Mislim da kolega Orlić zaista ne zna mnogo o ovoj temi.

Zašto? Želim da govorim o amandmanu.

Izvinjavam se.
Gospođo predsednice, izvinite.

Evo, prijavljen sam.

Na raspravu sa vama, koja je nepotrebna.
Dakle, ovaj amandman, kao i prethodni amandman koji je podnet, u svojoj suštini ne menja ništa. Mogu sada da se kladim da postojeće rešenje koje je u sadašnjem zakonu u velikom procentu se poklapa sa ovim što se nalazi ispred narodnih poslanika. Ako to ne mogu ja da potvrdim ili vi, evo, tu je gospođa iz Narodne banke, koja to može da potvrdi.
Prema tome, taj argument – građani Srbije, izvinite, oni vam brišu čitav jedan segment koji uređuje pitanje učešća u organizaciji i formiranju osiguravajućih društava, pada u vodu.
Dakle, pravo narodnog poslanika je da briše jedno rešenje za koje smatra da je loše. Postojeće rešenje nije lošije od ovog rešenja i vi to dobro znate. Siguran sam.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Kako glasi?)
Da li vi znate kako glasi? Hajde, baš da čujemo sada. Hvala.

Hvala lepo, gospođo predsednice.
Vidite, dobro je da se vraćamo na temu. Zahvalan sam gospodinu Đukanoviću što nam je pojasnio svoje viđenje, tj. objasnio, da budem ispravan, svoje viđenje sadržine ove promene, a koja je pogrešna, kao što je pogrešno optuživati DS za 2004. godinu kada smo bili protiv tog zakona, a SPS je bio za. SPS vam je ovde, pa njih ne pitate ništa…

Izvinite, molim vas.

Vidite, gospodine predsedavajući, ja sam se javljao i ranije u formi jednog apela većini, da ukoliko smatraju, jednostavno, mogu lako da ovu situaciju prevaziđu, da dozvole opoziciji da obrazloži svoje amandmane na koje imaju puno pravo, uključujući i ovaj amandman, da objasne motive, da daju obrazloženje. Ako smatrate da tu nešto nije uredu, pa pustite opoziciju da kaže svoje.
Meni je drago da vi želi te uporno da govorite o tome, a govorite o tome kako je ovo besmisleno, kako je štednja, a uporno pričate o nečemu što je navodno besmisleno. To je apsurdno.
Mislim da je mnogo gore, evo, imali smo sad primer to da vidimo, gospodine predsedavajući, prethodni govornik kaže da neko ima patološku potrebu da nešto radi, znači, bolesnu potrebu. Vi ste, kad je završio rekli – nemojte takve teške reči i hvala na tome. Međutim, već u tom momentu ste njemu trebali da date opomenu zato što je on nas nazvao bolesnicima.
To se dešava ovde svaki dan. Situacija je malo bolja kada vi predsedavate. Kada dođe Bečić, ja ne bih mogao o ovome ni da pričam. Evo, sada neka građani vide da smo mi kontinuirano označeni kao patološki subjekti u ovoj zemlji i to od strane ljudi koji nikakve veze sa medicinom nemaju, niti je ovo ordinacija. Ali, pošto je ovo i sud i tužilaštvo, što ne bi bila i ordinacija.
Jednostavno, morao sam na ovo da se osvrnem zato što primećujem sistemsko nerazumevanje jednakih prava svih narodnih poslanika, jednakog legitimiteta, nebitno na broj glasova koji su dobili. Ako to ne razumete, onda stajete u kolonu ljudi koji misle da ko ima manje posla, neka ima manje prava, što je jako opasno za demokratiju u Srbiji.
Svi mi u opoziciji smatramo da ovi članovi ili treba da se obrišu ili da se urade na drugačiji način. To smo obrazložili. Ne vidim čemu potreba da se stalno govori. Razumem, recimo, neke od kolega ovde prisutnih, npr. Orlića ili Đukanovića, koji su ustali i rekli – evo, to nije dobro zato što da nema te ispravke, onda bi imali goru situaciju. To prihvatam, ali ne mogu da prihvatim da neko kaže ovde i to stalno, slušamo satima - to što vi radite, gospodo, to je besmisleno, patologija, to nema smisla, vi ste mali, mi smo veliki.
Koga to zanima? Opet retrovizori, jer nema rezultata, pa morate retrovizore. Znači, pustite opoziciju da obrazloži. Ako niste u stanju da ih pustite da obrazlože, ne znam, mogu samo kolegijalni savet da dam, ili da izađete napolje ili da nekako prećutite to, kao savet.
Naravno da imate pravo da reagujete, normalno je. Ali, ja vama govorim kao većem političkom subjektu, snažnijem političkom subjektu, uporno vas molim, dajte više građanima pokažite da ste to što stalno pričate. Moramo u naznakama, u mapama da tražimo nešto što je integritet i nešto što je snaga kod vas. Nikako da nađemo to. Hvala.

Povređen je član 106.
Gospodine predsedavajući, iako vas veoma cenim i mogu da razumem ovo što ste rekli da često zbog buke u sali itd. Uvaženi kolega Arsić koga isto cenim je malopre govorio bez i jednog dodira sa tačkom dnevnog reda.
Ni jednog momenta niti je govoreno o temi, niti o amandmanu, niti o onome što je rako poslanik Živković, nego je rečeno da ja nisam bio taj, ja sam bio protiv vlasti 12 godina, što mislim da je sve tačno, čak mogu da kažem da sam veoma srećan, da gospodin Arsić kao redak primer ovde iznosi nešto što do sada nismo čuli, da je ponosan na svoju radikalsku prošlost.
Prema tome, bez obzira što je neuobičajeno da se Vojislavu Šešelju na ovaj način šalju poruke, mislim da pokušamo da se držimo onoga o čemu pričamo, jer znate ima puno stvari na koje bih mogao da se javljam po amandmanu, pa da pričam onda kako oni nisu srušili DOS nego neko drugi, ali to sada nema nikakve potrebe. Mislim da je gospodin Arsić u stručnom smislu zaista dobro ušao u obrazlaganje manjkavosti eventualnih amandmana, pa ne vidim zašto odlazak u ovo polje koje je suštinski polje prošlosti u kojem nema ništa lepo, naročito na strani većine. hvala.