Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://test.otvoreniparlament.rs/poslanik/9474">Đorđe Milićević</a>

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije

Govori

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, gospođo Kalanović, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je sigurno jedan od najvažnijih zakonskih predloga koje Skupština Srbije razmatra u ovoj godini. Značaj ovog zakona je veliki, zato što su u Srbiji veliki problemi regionalnog razvoja.
Želim da kažem da ćemo mi u načelu podržati ovaj zakonski predlog, jer ga smatramo prvim korakom Srbije da se ovim problemima na jedan sistemski način pristupi, prvim korakom u odnosu na značaj pitanja koja se žele rešiti.
Takođe, želim da kažem da će svaki predlog koji ima za cilj da omogući ravnomerni razvoj čitave Srbije, svaki predlog koji ima za cilj ravnomerniji privredni razvoj, smanjenje postojećih regionalnih disproporcija i dispariteta i brži ekonomski razvoj, a da, pri tom, ne znači federalizaciju Srbije, uvek imati podršku SPS-a.
Mnogo je razloga koji su zahtevali donošenje jednog ovakvog zakona. Istaći ću samo neke koje smatram posebno važnim.
Danas, četiri od šest građana Srbije živi u gradovima. To je posledica dosadašnjeg industrijskog razvoja zemlje, a dugogodišnjeg zapostavljanja poljoprivrede.
Kada govorimo o teritoriji cele Srbije, ona se deli na krajeve koji su veoma nerazvijeni, siromašni i bez ljudi, zatim, na gradove i okruge koji jedva preživljavaju, i na gradove gde je situacija nešto bolja, kao što su, recimo, Beograd ili Novi Sad, koji su se, jednom rečju, snašli u ovom tranzicionom periodu. Međusobne razlike u razvijenosti pojedinih krajeva Srbije izražavaju se kroz nekoliko veoma, po našem mišljenju, bitnih karakteristika – ekonomska zaostalost nerazvijenih područja, demografsko pražnjenje kompletnog seoskog područja i velike unutar-regionalne koncentracije stanovništva u gradovima, a potpuno nenaseljena naselja u nerazvijenim krajevima Srbije.
Na osnovu toga, možemo reći da je Srbija danas zemlja sa najvećim regionalnim razlikama, i to po mnogim pokazateljima, ne samo na Balkanu, već i u Evropi. To potvrđuju činjenice da se broj nerazvijenih opština udvostručio, a da u uslovima nedovoljne razvijenosti živi oko 30% stanovništva naše zemlje.
Ekstremne razlike između nerazvijenih i razvijenih delova naše republike izrazito su visoke. Odnos, recimo, između najrazvijenijih i najnerazvijenijih područja, meren nacionalnim dohotkom po stanovniku, iznosio je, recimo, 2003. godine 11:1, a danas je već to, kao što smo čuli, 15:1, što je veoma ozbiljan problem za zemlju i njenu stabilnost, takođe, i dalji razvoj.
Zato, kada razmatramo ciljeve i domete ovog zakona, moramo uvažiti jedan težak problem, a to je da su čitavi industrijski baseni, koji su nekada bili motorna snaga razvoja pojedinih krajeva u zemlji, danas u velikim ekonomskim problemima i traže bolja rešenja, bilo da krenemo od Borskog basena, Leskovca, Kraljeva, Niša, ili, recimo, od mog Valjeva, komšijskog Šapca i Loznice.
Suočavamo se s još jednom podelom, jer imamo veliku podeljenost koja razdvaja gradove od sela, ali, isto tako, i podele u samim gradovima, koje razdvajaju gradove od njihovih prigradskih naselja, i to je opšta karakteristika Srbije. Normalno, ne samo sela, već i gradovi imaju velike probleme, komunalne, javne i drugih službi koje treba da rade u interesu građana.
Ako hoćemo i dalje da govorimo o razlozima za jedan ovakav zakonski predlog, njih je više od ovih koji su nabrojani, njih je više čak i od onih koji su izneti u obrazloženju ovog zakona, ali ono što smatramo kao suštinsku nameru ovog zakona, to je opredeljenje da Srbija treba ponovo da razvije čitavu svoju teritoriju, jer je nedopustivo dozvoliti da propadnu tolika sela i poljoprivredne opštine, jer bi time propala velika razvojna šansa Srbije u poljoprivredi, kao velikog proizvođača zdrave hrane, razvoja turizma i usluga.
Merenjem vrednosti ovih zakonskih rešenja u odnosu na izložene probleme, mislim da se možemo složiti da su ciljevi dobro postavljeni. Kada je reč o načelima podsticaja regionalnog razvoja, dve su stvari posebno značajne – decentralizacija u obavljanju poslova i načelo koncentracije finansijskih sredstava, kako bi se, zapravo, postigli maksimalni efekti.
Ono što mislim da nije dovoljno jasno, to su dva izraza, s odgovarajućim posledicama – regioni i oblasti. Kada je reč o regionima, razumljivo je da se ovde koristi evropska orijentacija, ali ako posmatramo istoriju Srbije u upravljanju teritorijom, mislim da je kod nas oblast smatrana širom teritorijom od regiona. To više napominjem, smatrajući da treba poštovati evropske vrednosti, ali treba poštovati i tradiciju koju Srbija ima. Moje mišljenje je da je veliko pitanje da li će regioni, kako su navedeni u zakonu, biti samo statistički prostor, jer mislim da nije realno, ili će biti i ekonomski, a sutra, možda, i politički. Možda bi bilo korisnije da se, povezano s ovim zakonom, raspravljalo o pitanjima decentralizacije Srbije.
S druge strane, treba istaći još jednom da je nacrt ovog zakona urađen u skladu s evropskim standardima regionalne politike, kao i da je ovo obaveza koja proističe iz Ustava Republike Srbije, tačnije, iz odredbe o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, i, naravno, obaveza koja proizilazi iz potpisanog sporazuma stabilizaciji i pridruživanju EU.
Kada je reč o stepenu merenja razvijenosti regiona i lokalnih opština, mislim da je to korektno.
Što se tiče razvojnih dokumenta, iz zakona se vidi da će ih biti jako mnogo. Pitanje koordinacije i sinhronizacije je veoma otvoreno pitanje. Kada je reč o subjektima regionalnog razvoja, vidi se, po institucijama koje su nabrojane, da ih ima mnogo.
Plašim se da ne umnožimo institucije i njihovu administraciju. Mislim da je veoma otvoreno i pitanje – kako će se sinhronizovati funkcija Ministarstva i novouspostavljenih institucija, mislim na agencije.
Kod finansiranja, dva su izvora, domaći i međunarodni. Možda bi bilo dobro da je više ohrabreno, na određen način, partnerstvo javnog i privatnog sektora, koje se danas dosta primenjuje u Evropi, doduše, gde mi nemamo, ili imamo neka loša iskustva.
Suštinski gledajući, ovaj zakonski predlog, zapravo, treba da stvori mogućnost za konkurisanje, kada je reč o razvojnim sredstvima EU, pretpristupnim fondovima, a kasnije i strukturnim fondovima, što smatramo da je izuzetno važno, ako se ima na umu ono što se, između ostalog, moglo čuti, da će u fondu EU, recimo, do 2013. godine biti 231 milijarda evra za nerazvijene regione i 41 milijarda evra za razvijena područja.
Međutim, iz zakonskog predloga se ne vidi jasno da će doći do preraspodele sredstava.
Kao što sam na početku rekao, ovaj zakon je neophodan, ali njega mora da prati niz drugih razvojnih dokumenata, projekata, dobra organizacija, kako bi se imalo uspeha u jednoj, ja je tako shvatam, potpuno novoj politici.
Želim da kažem, na samom kraju, da smatramo da je dobro to što je o ovom izuzetno važnom zakonskom predlogu, tokom proteklog vremenskog perioda, održana kvalitetna javna rasprava i, zaista, želimo da verujemo da će usvajanje ovog zakonskog predloga omogućiti da Srbija, pre svega, bude decentralizovana, kako bi se važne odluke koje se tiču ekonomskog razvoja donosile, pre svega, na nivou regiona. Želimo da verujemo da će ovaj zakonski predlog omogućiti građanima veću ulogu i učešće u donošenju odluka za sredine u kojima žive i rade i da će mnogo bolje nego do sada biti sagledane lokalne potrebe, kao i da će omogućiti bolju saradnju sa regionima EU. Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS, kao jedan od potpisnika i predlagača ovih izmena i dopuna Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, podržati ovaj predlog, jer pre svega smatramo da je ovo jedini način da se prevaziđe trenutna situacija kada je reč o sastavu Radiodifuzne agencije.
Kao što je već rečeno, kada je reč o dva člana Saveta našli smo se u situaciji da im je 17. februara 2009. godine istekao mandat. Pre isteka mandata sproveden je postupak po zakonu, ali se došlo u situaciju da ovlašćeni predlagači nisu postupili u skladu sa članom 24. stav 7. Zakona o radiodifuziji, a nadležni odbor Skupštine po važećem zakonu nema pravo da u tom slučaju predloži listu kandidata nezavisno od liste kandidata koju podnosi na osnovu člana 24. stav 1. Zakona o radiodifuziji. To je vrlo precizno navedeno u razlozima za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji.
Dakle, usvajanjem ovih izmena i dopuna daju se određena prava nadležnom odboru Skupštine da u tom slučaju podnese predlog liste na osnovu već podnetih predloga i to je suština predloženih izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji. Dakle, objašnjenja, obrazloženja i razlozi koji su navedeni se mogu definisati kao nužni radi prevazilaženja situacije u kojoj se trenutno nalazimo kada je reč o Savetu Radiodifuzne agencije. Oni su prihvatljivi, i kao pokretač i jedan od predlagača i potpisnika inicijative Poslanička grupa SPS- JS podržaće predložene izmene i dopune Zakona.
U nastavku današnjeg izlaganja povodom ove tačke dnevnog reda želim da kažem da je primena Zakona o radiodifuziji već pokazala neke dobre i neke loše strane Zakona. Dobre strane zakona su da je njegovom primenom uneto poprilično reda u haos koji je vladao u etru. Broj elektronskih medija je prepolovljen. Veliki broj divljih radio i TV stanica je legalizovan. Sada nema više nijedne radio ili televizijske stanice koja nije registrovana i koja ne plaća zakup za frekvenciju. Ovo je uticalo i na uređenje tržišta reklamnih usluga i na uvođenje reda i u tom delu. Broj zloupotreba medija je bitno smanjen, što je izuzetno pozitivno.
Međutim, ovaj zakon ima svoje manjkavosti, i to u nekoliko segmenata. Pre svega, dve organizacije, Sokoj i OFPS, prema kojima svi elektronski emiteri imaju obavezu plaćanja tzv. taksi i koje su ovim zakonom uvedene kao obavezne za sve emitere, svojim odnosom i načinom rada, po našem mišljenju, ne zaslužuju ovaj status. Mora se preciznije utvrditi njihova uloga. Novac koji oni zarađuju iz, maltene, jednog monopolskog položaja nije mali.
Vrlo veliki nameti koje imaju od ovih organizacija i televizije i radio stanice, posebno lokalnog karaktera, vrlo teško plaćaju. Ne treba trošiti reči na analizu situacije u kojoj se nalaze elektronski mediji, posebno elektronski mediji lokalnog karaktera. Vrlo teška finansijska situacija, loš položaj zaposlenih u medijima dodatno nam daje za pravo da tražimo da se ove dve organizacije stave pod kontrolu. Dakle, postavlja se pitanje gde se ovaj novac odliva, kome i zašto? Kontrola tog novca mora biti znatno rigidnija i znatno stroža.
Njihov odnos prema drugim korisnicima takođe nije adekvatan, reč je o ugostiteljskim objektima, trgovinama i ko se sve još nije našao pod njihovim udarom. Naravno da ovo vrlo često izaziva potpuno opravdan revolt građana.
Bitan segment koji je potrebno izmeniti jeste kontrola rada emitera. Uputstva koje RRA daje emiterima i koja su jedan od načina usmeravanja rada medija često ostaju mrtvo slovo na papiru, i to prosto mora da se promeni. Smatram da se i kaznena politika na osnovu ovoga mora pooštriti. Vrlo bitan segment je praćenje rada emitera kada je u pitanju programska šema.
Proteklo je dosta vremena od stupanja na snagu ovog zakona, tako da smatram da se objektivno mogu sagledati benefiti i posledice koje su usled njegove primene nastale.
Uočljiva je neravnomernost medija po geografskim jedinicama. Smatram da je prilikom dodeljivanja frekvencija za jedno područje zanemaren jedan bitan faktor, a to je finansijski potencijal tog područja. Posebno to važi za televizije. To bi se sada moglo na jedan određeni način ispraviti.
Privatizacija medija koji su bili u vlasništvu lokalnih samouprava nije dovršena. Jedan broj lokalnih medija je sada ni na nebu, ni na zemlji – očekuju privatizaciju, životare na budžetima opština ili gradova i njihov status se ne rešava. I oko ovog pitanja se mora zauzeti jedan određeni stav.
Mislim da zakon mora na određen način pojasniti i učešće lokalne samouprave u finansiranju privatnih medija. Nedovoljno je jasno u kojim i kakvim uslovima lokalna samouprava može finansirati privatne medije.
Iz tog razloga dolazi do zloupotreba i samim tim se poništava onaj efekat privatizacije koji se želi postići. Jer, lokalne samouprave, uz činjenicu da neke medije mogu da finansiraju, a neke ne moraju, a bez jasnih i precizno utvrđenih kriterijuma, one koje finansijski pomažu na određeni način mogu držati pod kontrolom.
Jedan od segmenata u kojem su uočene manjkavosti je, kao što sam i na samom početku izlaganja rekao, i izbor članova RRA, što se usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji otklanja.
Zato podržavamo ovaj predlog i na njemu se ne sme stati, već se ovaj zakon mora i dalje usavršavati novim predlozima. Na taj način ćemo svakako doprineti boljem funkcionisanju i radu u ovoj i te kako značajnoj oblasti. Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas čak 38 konvencija i sporazuma. Imajući na umu koliko vremena, shodno broju poslanika, pripada Poslaničkom klubu SPS - JS, u svom današnjem izlaganju pažnju ću usmeriti pre svega na nekoliko predloženih konvencija i sporazuma.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje, kao što je rečeno, Revidirana evropska socijalna povelja je konvencija Saveta Evrope i odnosi se na oblast radnih i socijalnih prava. Može se reći da je to najznačajnija konvencija posle Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovaj zakonski predlog svakako ima ogroman značaj, posebno danas, u situaciji kada se u Srbiji sve više osećaju efekti ekonomske krize.
Kao što sam već rekao, reč je o jednom od najvažnijih dokumenata Saveta Evropa kojima se regulišu egzistencijalna prava građana, pravo na socijalnu zaštitu, stanovanje, nediskriminaciju, obrazovanje. Proces potvrđivanja Revidirane evropske socijalne povelje, kada je reč o institucijama u Srbiji, započeo je 2003. godine. Usvajanje ovog zakonskog predloga predstavlja obavezu Srbije kada je reč o članstvu u Evropskoj uniji.
Inače, Povelja je revidirana 1956. godine i u tom revidiranom obliku je stupila na snagu 1999. godine; naravno, usvajanjem u parlamentima zemalja članica zamenila je onaj prvobitni tekst iz 1961. godine. Ovako revidiranu Evropsku socijalnu povelju do sada je usvojila 21 od 47 članica Saveta Evrope.
Kada je reč o Srbiji i potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje, ovo revidiranje podržali su, što je veoma važno, reprezentativni sindikati i udruženja poslodavaca u Republici Srbiji. Smatramo da je izuzetno važno što je došlo do usaglašavanja ovog zakonskog predloga sa socijalnim partnerima. Dakle, suštinski, Evropska socijalna povelja propisuje osnovna prava i slobode građana i uspostavljanje načina kako omogućiti i garantovati njihovo poštovanje.
Kada govorimo o pravima, o bezbednosti, odnosno o socijalnim partnerima, želim u tom kontekstu da pomenem još dva predloga zakona. Reč je Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, kojom se zapravo potvrđuju preventivne mere koje predstavljaju onaj minimum zahteva kako bi se stvorili bezbedni i zdravi uslovi rada. Što se tiče nacionalnog zakonodavstva, ono može zakonskim i podzakonskim aktima utvrditi i druge mere na građevinskom gradilištu, u cilju preventivnog delovanja na obezbeđivanje bezbednih i zdravih uslova rada.
Drugi zakonski predlog koji takođe želim da pomenem je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu. Reč je o promociji stalnog poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu, u cilju prevencije povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Nakon usvajanja ove konvencije, ovo obavezuje državu na svim nivoima da promoviše i unapređuje prava radnika na bezbedno i zdravo okruženje, u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom, a u dogovoru sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika.
Deo današnje objedinjene rasprave čine i Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Želim da istaknem važnost ova dva predloga i veoma važan cilj koji se želi postići njihovim usvajanjem, a to je da se unapredi i osigura zaštita, puno i jednako uvažavanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom, kao i poštovanje njihovog dostojanstva.
Takođe, pred nama su danas i tri izuzetno važna finansijska sporazuma o ukupnoj vrednosti od oko 225.000.000 evra. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke (Zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu) predviđa kredit u iznosu od pedeset miliona evra namenjen za realizaciju, odnosno izgradnju i modernizaciju opštinske i regionalne putne infrastrukture. Reč je o pojedinačnim projektima koji su usmereni ka poboljšanju saobraćajne mreže u urbanim sredinama, obnovi objekata namenjenih za osnovno, srednje i više obrazovanje, objekata namenjenih za istraživački rad, sportskih objekata, objekata namenjenih za pružanje zdravstvenih usluga i socijalne zaštite. Takođe, misli se i na pojedinačne projekte koji su usmereni ka poboljšanju efikasnosti rada organa uprave.
Predlogom zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B predviđen je kredit od sedamdeset miliona evra. Sam projekat, kao što je rečeno u današnjoj raspravi, podrazumeva modernizaciju i unapređenje četiri klinička centra: u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Želim da kažem da mi podržavamo cilj koji je naveden u ovom zakonskom predlogu – unapređenje pružanja usluga zdravstvene zaštite.
Treći, veoma značajan, finansijski sporazum govori o finansijskom zajmu za razvoj privatnog i finansijskog sektora. Reč je o ukupnim sredstvima od 150.000.000 dolara. Program se realizuje u periodu od tri godine, počev od 2009. godine, pa se za svaku narednu godinu Srbiji stavlja na raspolaganje po 50.000.000 dolara.
Precizno su definisani ciljevi koji se žele postići: povećanje makroekonomske stabilnosti, povećanje broja potencijalnih investitora, razvoj pravnog sistema, koji će garantovati pravnu sigurnost za one koji obavljaju privrednu delatnost u Srbiji, kao i povećanje produktivnosti poslovanja preduzeća koja su u vlasništvu države i društvenih preduzeća.
Ono što je navedeno u obrazloženju kada je reč o ovom sporazumu jeste namera koja se želi postići realizacijom postavljenih ciljeva, a to je kontinuirani rast bruto društvenog proizvoda, povećanje udela investicija u bruto društvenom proizvodu sa 24 na 26 - 28%, kao i smanjenje stope nezaposlenosti sa 18,9 na 11,9%. Zapravo, povećanjem udela investicija predviđeno je otvaranje 200.000 novih radnih mesta.
Kada je reč o ovom zakonskom predlogu, moram da se složim sa malopređašnjim izlaganjem nekog od kolega. Bilo je reči o konceptu privatizacije. Slažem se da imamo jedan loš koncept privatizacije. Nakon ovako sprovedenog koncepta privatizacije, kakav je danas na delu u Srbiji, imamo štrajkove koji se javljaju mahom tokom proteklih dana. Imali smo dva-tri štrajka i neću navoditi štrajkove o kojima je reč.
Šta konkretno država, Vlada u situaciji u kakvoj se danas nalazi može da radi nakon sprovedenog koncepta privatizacije? Može samo da posreduje u razgovorima između onog ko je privatizovao firmu ili preduzeće i onih koji štrajkuju, odnosno zaposlenih. S druge strane, može da poništi privatizaciju ukoliko se od strane onog ko je privatizovao određeno preduzeće ne ispunjavaju uslovi.
Slažem se, loš koncept privatizacije, ali zaista želim da verujem u namere koje su istaknute u Predlogu ovog zakona. Namere koje se žele postići jesu definisane, ciljevi koje se žele postići takođe su definisani, ali ono što nije definisano u ovom predlogu jesu aktivnosti koje će se preduzeti da bi došlo do realizacije namera i ciljeva. Rečeno je, na određeni način, u šta se ne sme ulagati, ali, sa druge strane, nije rečeno u šta će se ulagati.
Moram da se osvrnem na jednu rečenicu: "Ostvarivanje planiranih ciljeva realizovaće se i preko izrade i primene strategije za privatizaciju ostalih finansijskih institucija koje su većinsko vlasništvu zajmoprimca, odnosno države Srbije, radi smanjivanja učešća zajmoprimca, odnosno države Srbije u finansijskom sektoru od sadašnjih 17,29 na 10% u 2010. godini kada su u pitanju banke, i smanjenja učešća sa sadašnjih 34 na 30% u 2010. godini kada su u pitanju osiguravajuća društva."
Nad ovom rečenicom se zaista treba zamisliti. Nažalost, mi danas u Srbiji, osim navodnih domicilnih i domaćih banaka poput Komercijalne banke i AIK banke, nemamo domicilnu banku koja ima samostalnost u davanju kredita.
Imamo veći broj ekspozitura, veći broj predstavništva, finansijska sredstva odlaze iz Srbije, ali te ekspoziture i predstavništva nemaju samostalnost da kreditiraju ono što je u ovom trenutku neophodno u Srbiji, a to je da kreditiraju privredu. Još jednom se zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već rečeno, poslanički klub SPS-JS podržaće predloženo zakonsko rešenje. Podržavajući ovaj zakonski predlog, mi želimo, pre svega, da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog predloga, a to je smanjenje broja saobraćajnih nesreća i povećanje bezbednosti na putevima.
Ovaj zakon, zapravo, treba da natera i primora vozače da promene svoje ponašanje za volanom. Imajući na umu da je tokom prošle godine na drumovima u Srbiji poginulo 897 ljudi, kao i to da je pričinjena materijalna šteta od 2,7 milijardi dinara, potpuno je logičan i jasan cilj koji se želi postići ovim zakonskim predlogom. On se, svakako, ne može definisati i okarakterisati kao rigidno i rigorozno kažnjavanje, već povećanje bezbednosti i, pre svega, preventivno delovanje.
Takođe želim da kažem da trenutno bezbednost saobraćaja na putevima uređuju dva zakona, Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovakav način uređivanja odnosa u ovoj oblasti bio je u skladu sa ustavnim rešenjem iz 1974. godine.
Ova dva zakona nisu usklađena sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, po kome je kompletna materija bezbednosti saobraćaja prenesena na nadležnost savezne države.
Prethodnim Ustavom država je uređivala osnove, a Republika ostala pitanja bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovim i ovakvim zakonskim predlogom biće zasigurno u praksi prevaziđena teškoća u razumevanju nadležnosti.
Dakle, dosadašnja zakonska rešenja prilično su zastarela i ispravljena su novim tekstom zakona koji, zapravo, objedinjuje odredbe oba važeća zakona i vrlo jasno definiše nadležnosti i obaveze za unapređenje bezbednosti saobraćaja. S druge strane, treba istaći da je tekst predloženog zakona u skladu sa izmenama Evropske konvencije o saobraćaju, kao i sa savremenim izmenama i zahtevima koji su usvojeni u zakonodavstvu zemalja EU.
Za osnove upravljanja bezbednošću saobraćaja uzete su preporuke Ujedinjenih nacija za zemlje u razvoju, odnosno pri razvoju sistema bezbednosti saobraćaja analizirana je pozitivna praksa zemalja EU.
Postojanjem Koordinacionog tela Vlade, odnosno Tela za koordinaciju, zapravo je definisana uloga Vlade za unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima, a u skladu sa preporukama eksperata Svetske banke. Predviđeno je, dakle, i formiranje Agencije za bezbednost saobraćaja, koja suštinski ima i stručnu i razvojnu, ali i edukativnu ulogu.
Kao što je već više puta do sada rečeno, ovaj zakonski predlog uvešće i neke novine - smanjenje maksimalne dozvoljene brzine u naseljenom mestu sa 60 na 50 kilometara po času, smanjenje dozvoljenog nivoa alkohola u krvi vozača sa 0,5 promila na 0,3 promila, uvođenje kaznenih bodova za nesavesne vozače, zatim zabrana korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje, kao i posebno tretiranje saobraćajnog prekršaja nasilničke vožnje.
Poslanički klub SPS- JS smatra da su predložene novine, pre svega, usmerene, kao što sam maločas rekao, ka jednom preventivnom delovanju.
Takođe želim da kažem da mi u potpunosti podržavamo jedan, rekao bih, projektovani cilj državnih organa, da se do 2012. godine smanji za 50% broj saobraćajnih nesreća u Srbiji. To je ozbiljan razlog više da se ovaj zakonski predlog usvoji velikom većinom, odnosno jednim konsenzusom svih relevantnih političkih činilaca u republičkom parlamentu.
Novčane kazne predviđene ovim zakonom, i to je između ostalog rečeno, kreću se od 3.000 do 50.000 dinara. Novina u tom pogledu jeste da nema više plaćanja na licu mesta. Recimo, sa oko 4.000 dinara, koliko sam shvatio, kažnjava se vozač koji koristi mobilni telefon i druga komunikaciona sredstva u toku vožnje. Naravno, izuzete su policija, vojska i hitna pomoć.
Jedna od bitnih stvari koja se menja u predloženom zakonskom rešenju jeste i polaganje vozačkih ispita. Važnu ulogu u poboljšanju uslova u saobraćaju imaće i auto-škole. Loši vozači vratiće se u auto-škole. Novi zakon predviđa i novu sistematizaciju kategorija. Pored standardnih A, B, C i D, uvode se i nove kategorije, koje su u ograničenjima u odnosu na osnovne.
Što se tiče obuke novih vozača, budući vozači najpre su u obavezi da odslušaju časove, polože test, pa tek nakon toga kreću sa praktičnom obukom i polažu ispit. Policija će, tačno je, biti rigorozna prema vozačima koji su pod dejstvom alkohola i imaće ovlašćenja da uhapsi vozača koji ima više od 1 promil alkohola u krvi.
Takođe želim da kažem da se u potpunosti slažem sa malopređašnjom konstatacijom. Ako želimo red, onda policajci moraju da budu dobro plaćeni i da ne budu skloni korupciji. To je, naravno, osnovni preduslov ako želimo red u Srbiji.
Slažemo se da u situaciji ekonomske krize ušteda na nivou države treba da bude, svakako, prioritet prioriteta. Sva ministarstva su napravila uštedu u procentualnom iznosu 23-26%, ali prosto postoje ministarstva u kojima je nemoguće uštedeti, odnosno u okviru kojih je nemoguće napraviti uštedu.
Kada je konkretno reč o Ministarstvu unutrašnjih poslova, postoji nekoliko načina pomoću kojih se može napraviti ušteda. To je, najpre, da se smanje plate, što je zaista katastrofalno. Jer, kao što sam maločas rekao, ukoliko želimo red, onda policajci koji se nalaze na ulicama moraju da budu dobro plaćeni. S druge strane, ušteda se može napraviti tako što se smanji onaj opredeljeni deo sredstava neophodan za opremu. Kako će onda policajci, postavlja se pitanje, da obavljaju svoju delatnost i svoj posao? Dakle, zaista je neophodno iznaći dodatna sredstva kako bi MUP mogao nesmetano da funkcioniše.
Dakle, na samom kraju, želim da kažem da je pred nama zakonski predlog od izuzetne važnosti, koji su zajedno sačinili MUP, Ministarstvo za infrastrukturu i stručna javnost. I pored toga što se ovaj zakonski predlog u pojedinim segmentima predstavlja kao prilično rigidan, što se u pojedinim segmentima predstavlja kao prilično rigorozan, poslanički klub SPS-JS zaista smatra da je plaćanje novčane kazne, oduzimanje dozvole na određeni vremenski period ili izricanje bilo koje sankcije svakako manja šteta nego da se greške vozača u saobraćaju u Srbiji plaćaju životima. Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da kažem kada je reč o Predlogu zakona o opštoj bezbednosti proizvoda da se svakako ne može definisati kao pozitivno to što je Srbija nažalost jedna od poslednjih zemalja u Evropi koja razmatra i usvaja zakonske predloge koji regulišu ovu oblast, iako je, čini mi se, još 2006. godine, Savet EU, kao jedan od prioriteta u oblasti poljoprivrede, naveo našu obavezu da prilagodimo zakonske propise u sektoru poljoprivrede.
Naravno da nam je ovaj zakon potreban ne samo zbog članstva u EU, već pre svega zbog građana Srbije. Sve vreme neusvajanje i odugovlačenje u usvajanju ovog zakonskog predloga na gubitku su samo građani Srbije.
Nije dobro to što u Srbiji danas ne postoje zakoni i propisi koji sadrže vrlo jasno definisane odredbe o obavezama proizvođača i distributera da na tržište iznose kvalitetne i zdrave proizvode.
Dakle, pred nama je Predlog zakona koji će na jedan kvalitetan način obezbediti pre svega zaštitu zdravlja i bezbednost potrošača. Pred nama je Predlog zakona koji će nam konačno dati odgovor na pitanje ko snosi odgovornost za nanetu štetu potrošaču zbog korišćenja nebezbednog proizvoda. Naravno, kada govorimo o proizvodima sve vreme mislimo na sve finalne proizvode.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga, kao što je već više puta do sada rečeno, onemogućiće se proizvodnja, uvoz, izvoz i prodaja takozvanih obmanjujućih proizvoda, koji zapravo samo izgledaju i deluju kao hrana, a sa druge strane svakako će doći do smanjenja nelojalne konkurencije, odnosno na tržištu neće biti mesta za one koji su, umesto da vode računa o bezbednosti, snižavali cene i time stvarali nelojalnu konkurenciju onima koji su dosta učinili i uložili po pitanju bezbednosnih svojstava proizvoda.
Predlogom zakona jasno su definisane obaveze kako proizvođača, tako i distributera, ali i one zajedničke obaveze. Dobro je da je definisana i odgovornost trgovaca. Zapravo, odgovornost je podeljena, a sa druge strane od izuzetne važnosti je i to da građani na vreme budu informisani o rizičnom proizvodu.
Koliko smo mogli da čujemo, rizici koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača imaće dakle rang informacije od javnog značaja. Smatramo da je obaveza obaveštavanja javnosti jedna od najznačajnijih karakteristika. Između ostalog, predviđeno je i to da Vlada zahvaljujući sistemu brzog upozorenja za proizvode koji ugrožavaju bezbednost i zdravlje potrošača, RAPEKS, može da odreaguje kada se pojavi proizvod koji ugrožava zdravlje potrošača.
Takođe, predviđene su i visoke kazne za počinioce, od 500 hiljada do tri miliona, i to je više puta danas rečeno. Ukoliko proizvođači na tržište stavljaju opasan proizvod ili proizvodi, uvozi, izvozi tzv. takođe obmanjujući proizvod.
Dakle, pred nama je definitivno Predlog zakona koji će garantovati na vrlo precizan način jednu pravnu sigurnost svima na tržištu, koji će garantovati bezbednost i voditi brigu o zdravlju građana, odnosno zakon koji će omogućiti da građani Srbije budu izloženi znatno manjem riziku kada kupuju robu.
Naravno da će ovakav zakonski predlog imati podršku poslaničke grupe SPS-JS.
Na samom kraju ću vrlo kratko što se tiče zakona o elektronskoj trgovini.
Kao što je i rečeno, reč je o zakonskom predlogu koji od značaja za proces približavanja Srbije EU. Svakako da ovaj zakonski predlog predstavlja pre svega uslov za smanjenje troškova u trgovini i povećanje konkurentnosti naše privrede.
Želim da kažem, kao što je kolega koji je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba rekao, da će i ovaj zakonski predlog imati podršku u danu za glasanje poslaničke grupe SPS-JS.
Uvaženo gospođo predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o amandmanu na član 5, šta je evidentno da je reč o jednom zaista kvalitetnom amandmanu, ali isto mišljenje imam i na amandmane na član 2, kao i na član 8, a između ostalog i na član 14.
Na samom početku koristim priliku da apelujem na predstavnike Ministarstva da još jednom sagledaju suštinski sadržaj amandmana koji su podneli poslanici SPS, jer obrazloženje koje je dato od strane Vlade, u ovom trenutku za nas je zaista neprihvatljivo.
Hajde da iskoristimo ovu raspravu u pojedinostima, odnosno raspravu po amandmanima, pa da pokušamo da razjasnimo neke suštinske stvari kada je reč o amandmanima koje sam već pomenuo. Najpre, koristim vreme Poslaničke grupe da još jednom vrlo jasno i precizno kažemo – da apsolutno nije sporan razlog koji je naveden u obrazloženju predloženog zakonskog rešenja, dakle, cilj koji se želi postići, a to je: pozitivan efekat na povećanje nivoa privrednih aktivnosti, kao i unapređenje uslova za postojanje zdrave konkurencije na tržištu Srbije, posebno u odnosu na zemlje u okruženju,.
Za Poslanički klub SPS ovaj cilj, odnosno razlozi koji su navedeni jesu apsolutno prihvatljivi.
Takođe, činjenično je da Komora kako je danas organizovana mora da pretrpi određene izmene, ali mi proteklih dana govorimo o suštinskim izmenama Zakona, dakle, o izmeni strukture i organizacije komore u Republici Srbiji i to kroz izmene i dopune Zakona čija će primena biti predviđena tek od 2013. godine, što je pomalo nelogično.
Možda bi trebalo razmišljati u tom pravcu da se na ove suštinske izmene ne ide ne kroz izmene i dopune, već kroz novi zakon u celosti koji bi bio usvojen, izrađen i primenjen i od 2013. godine, a do tada bi svakako imali sasvim dovoljno vremena za jednu konstruktivnu javnu raspravu, jedan otvoren, direktan dijalog između zakonopisca i privrednika, odnosno privrednih komora. Dakle, imali bismo sasvim dovoljno vremena da čujemo glas privrede, da se sagledaju, uvaže predlozi i sugestije privrednika.
Tokom rasprave u načelu izneli smo nekoliko suštinskih pitanja koja se provlače i postavljaju. Predlagač zakona, još jednom moram da ponovim, predviđa osnivanje drugih komora sa najmanje 50 članova, kao i ukidanje obaveze plaćanja članarine.
Postavlja se pitanje da li bi se razgradnjom jedinstvenog komorskog sistema eliminisao onaj institucionalni legitimitet komora da predstavljaju i zastupaju interese svih privrednih subjekata, bez obzira na oblik organizovanja, delatnosti, svojinski oblik i sedišta u Srbiji.
Da li ovo može dovesti na jedan određeni način do slabljenja moći srpske privrede? Ko će, zapravo, biti reprezentativni predstavnik i postavlja se pitanje imovine komore?
Naš cilj, još jednom moram da ponovim u raspravi u pojedinostima, odnosno u raspravi po amandmanima, nije da dođemo u situaciju nametanja interesa jakih i malobrojnih nad slabima i mnogobrojnima, da nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona ne bismo imali određenu nedorečenost po ovim veoma važnim pitanjima, odnosno pre svega u cilju poboljšanja kvaliteta zakonskog predloga poslanici SPS podneli su određeni broj veoma kvalitetnih amandmana.
Još jednom želim da apelujem na predstavnike Ministarstva da sagledaju suštinski sadržaj amandmana na član 2, ali i na član 5, član 8. i član 14. Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, na samom početku želim da kažem da ću koristiti vreme koje pripada Poslaničkoj grupi SPS - JS.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o konkretnom amandmanu na član 6. stav 1. posle tačke 3) dodaje se nova tačka 4) koja glasi: „Organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke u skladu sa zakonom“. Tačke 4) i 5) postaju tačke 5) i 6) Amandman je podnet sa obrazloženjem da je za Republiku Srbiju unapređivanje veština i dodatno obrazovanje jedan od ključnih uslova za razvoj i usklađivanje ponude radne snage sa potrebama privrede. U prilog tome govore i iskustva drugih nacionalnih službi koje imaju dobre rezultate rada, vezano za organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke, a to je naročito važno kada su u pitanju one kategorije stanovništva koje se teže zapošljavaju.

Što se tiče konkretnog Predloga zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, još jednom želimo vrlo jasno da kažemo da kao partija levice, naravno, SPS poseban akcenat stavlja na ovaj predlog zakona. Smatramo da danas u Srbiji nema važnijih pitanja od ovog pitanja i nema apsolutno nikakve dileme da ovo pitanje predstavlja u ovom trenutku prioritet. Bilo koja mera ili predlog kojim bi se regulisalo zapošljavanje u Srbiji uvek će imati podršku SPS-a.

Naš cilj je da Srbija u ovoj oblasti dobije jedan, rekao bih, socijalno pravedan zakon. Slažemo se da veću pažnju treba posvetiti aktivnoj politici zapošljavanja, a da isto tako smatramo da je potrebno zadržati postojeći nivo prava u ovoj oblasti. Danas je izgleda definitivno moderno pričati o štednji, ali ne može se uštedeti na onima koji nemaju. Vlada Republike Srbije vodi jednu, rekao bih, ispravnu politiku.

Merama za ekonomsku stabilnost Vlada je zaštitila one najugroženije slojeve stanovnika. Teret krize u ovom trenutku neće pasti na penzionere, zaposlene u državnim delatnostima, neće se odnositi na one zaposlene u državnoj upravi ako imaju zaradu ispod 40.000 dinara, ali čini nam se da je ovaj predlog zakona po određenim pitanjima, naročito u ovom drugom delu koji se odnosi na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, u kontradiktornosti sa potpuno ispravnim merama Vlade Republike Srbije.

Najpre, želim da kažem još jednom da mi podržavamo mere aktivne politike zapošljavanja, posebno kada je reč o javnim radovima, jer kroz pokretanje i otvaranje javnih radova mi vidimo mogućnost zapošljavanja upravo onih teško zapošljivih socijalno ugroženih kategorija Srbije. To je ujedno i mogućnost za opštinu, da se paralelno sa njima dobijaju nove vrednosti na toj teritoriji.

Takođe, mi podržavamo i uvođenje nacionalnog akcionog plana za zapošljavanje, kao osnovnog centralnog instrumenta za planiranje aktivne politike zapošljavanja, koji će služiti kao jedan osnov za budžetsko planiranje u oblasti zapošljavanja.

Što se tiče individualnih planova zapošljavanja, mi želimo da verujemo da će se nakon rasprave u javnosti stvoriti utisak da nije reč samo o prevelikoj administraciji, o 800.000 ugovora, kao i to da s obzirom na to da postoji mogućnost da se posao može poveriti agenciji i da se na ovakav način pravi posao agencijama za zapošljavanje. Nadamo se, naravno, da tako neće ostati nakon ove rasprave koju vodimo trenutno po amandmanima na predloženo zakonsko rešenje.

Smatramo da individualni plan zapošljavanja treba donositi pre svega za lica koja su dugoročno nezaposlena, odnosno duže vremena na tržištu rada, kao i teže zaposliva lica, odnosno lica koja su ostala bez posla, a vrlo malo im ostaje do penzije. Naprosto, nameće se nekoliko pitanja i ja želim da ih postavim.

Pre svega, da li je ovaj zakon hitan i kao takav da li je naložen od EU? Da li je i u ovoj oblasti reč o harmonizaciji zakonodavstva sa zakonodavstvom EU? Da li ovaj predlog zakona od Nacionalne službe za zapošljavanje, kao specifične institucije obaveznog osiguranja, pravi državni organ, imajući na umu sastav upravnog odbora koji je predložen? Da li ovaj predloženi zakon otežava položaj siromašnih slojeva i nezaposlenih, pre svega kada je reč o novčanoj nadoknadi, koje se relativno i apsolutno smanjuju, manja je osnovica, manji je procenat, kraće trajanje itd? Da li predlagač pravi razliku između politike zapošljavanja i politike tržišta rada i ko koju politiku treba da vodi?

Što se tiče prvog dela zakona, kada je reč o zapošljavanju, ovaj deo naravno ima podršku SPS-a, ali smatramo da rešenja koja su data u drugom delu, koji se odnosi na osiguranje za slučaj nezaposlenosti, nisu dobra. U dogovoru sa Savezom samostalnih sindikata i Udruženja sindikata ''Sloboda'', poslanici SPS-a podneli su određeni broj amandmana kako bi umnogome poboljšali ovaj zakonski predlog i naravno o tome ćemo govoriti tokom ove rasprave po amandmanima.

Dakle, mi jesmo za štednju. Ušteda na nivou države treba da bude prioritet prioriteta, ali nismo za to da plaćaju oni koji su ostali bez posla i koji treba da prime naknadu zato što su uplaćivali za slučaj osiguranja, odnosno za slučaj nezaposlenosti. Zahvaljujem. (Aplauz.)
Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, jedno je krajnje evidentno, jedno je krajnje činjenično nakon ove rasprave koju smo vodili danas, vezano za Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, a to je – da zakonopisac još jednom treba da razmotri amandmane koje je na ovaj zakonski predlog podnela Poslanička grupa SPS-JS.

Kada je reč o amandmanu na član 35. želim da kažem da je ovo još jedan u nizu amandmana koje je Poslaničkog kluba SPS-JS podneo u dogovoru sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije i Udruženih sindikata ''Sloga'', naime, u članu 35. u stavu 1. posle tačke 2) dodaju se nove tačke 3), 4) i 5) koje glase: 3) da prijavi Nacionalnoj službi potrebu za novouposlenima; 4) da prijavi oglašena radna mesta; 5) da prijavi popunjena radna mesta. Što znači da postojeće tačke 3) i 4) postaju zapravo tačke 6) i 7).

Suština je u tome da, tek kada raspolaže podacima o predviđenim potrebama koje bi trebalo konkretno da se razlikuju i stvarno realizovanim uposlenjima Nacionalna služba za zapošljavanje može da donosi kvalitetne prognoze i analitički sagleda stanje na tržištu rada, a nezaposlena lica koja traže zaposlenje mogu ravnopravno da konkurišu za radna mesta.

Ustav Republike Srbije predviđa da svi građani imaju jednako pravo na rad. U članu 60. stav 3. Ustava Republike Srbije utvrđeno je – svima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta, za šta je preduslov obavezno javno oglašavanje radnih mesta.

Dakle, ovo je jedno logično rešenje, jer kome će poslodavac predati potrebu, ako ne Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ako poslodavac nema obavezu, koja je onda svrha Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kako će Nacionalna služba za zapošljavanje da posreduje u zapošljavanju ako nema prijavljenu potrebu od strane poslodavca?

Takođe, želeo sam da kažem u raspravi po ovom amandmanu, a vezano je za malopređašnju raspravu koja se vodila u sali, naime, želim da kažem to da kada imamo parlamentarne većine i koalicione vlade poput ove koju imamo u Srbiji, potpuno je logično da parlamentarne većine i koalicione vlade, koje čine više političkih partija, u određenim trenucima po izuzetno važnim pitanjima, kao predstavnici parlamentarne većine i koalicione vlade, imamo različita mišljenja, različite stavove, različite poglede, dajemo različite sugestije i predloge.

Kada bi svi mislili isto, kada bi svi mislili identično, to bi značilo da ne mislimo dobro.

Mi se zaista trudimo da mislimo sasvim dobro. Ova Vlada, ova parlamentarna većina, političke partije koje čine parlamentarnu većinu u Srbiji, o pitanjima koja su od izuzetne važnosti, od izuzetnog značaja za građane Srbije, vode jedan otvoren, jedan direktan dijalog kome je i mesto u Republičkom parlamentu.

Naravno, naš cilj nije, kako je malopre ovde rečeno, da srušimo Predlog zakona o kojem danas govorimo.

Mi želimo, ponavljam, kroz jedan otvoren dijalog, kroz jednu otvorenu raspravu, da kažem, transparentnu raspravu u Republičkom parlamentu, putem amandmana koje smo podneli na Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, da dođemo do što kvalitetnijeg zakonskog rešenja koje će biti u interesu građana Srbije.

Ja vas tim povodom još jednom pozivam, apelujem, molim vas da još jednom sagledate amandmane koje je na ovaj zakonski predlog podneo Poslanički klub SPS-JS. Zahvaljujem. (Aplauz.)
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre nekoliko reči povodom malopređašnje rasprave.
Nema sumnje da je pitanje KiM pitanje svih pitanja. U potpunosti se slažem da nije potrebna politička ostrašćenost kada govorimo o pitanjima koja su od nacionalnog i državnog interesa za Srbiju. Naravno da nam je po pitanju KiM potreban konsenzus svih relevantnih činilaca na političkoj sceni Srbije. SPS je to više puta rekla i kao predstavnik opozicije, i u trenucima kada smo podržavali manjinsku vladu Vojislava Koštunice i danas kao predstavnici parlamentarne većine u Srbiji.
Isto tako, želim da kažem da nema sumnje da je osnov za iznalaženje kompromisnog rešenja po pitanju KiM Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, pozitivna tekovina politike koju je po pitanju KiM devedesetih godina vodila SPS.
Što se tiče samog sporazuma koji je danas na dnevnom redu republičkog parlamenta, naravno da se potvrđivanje ovog izuzetno važnog sporazuma ne može okarakterisati kao tehničko, već kao suštinsko pitanje. Tu se u potpunosti slažem sa koleginicom Raguš.
Nekoliko detalja ću istaći iz samog sporazuma o kojima je već i bilo reči, a smatram da su od izuzetne važnosti. Najpre, želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati Sporazum o uslovima uzajamnih putovanja državljana Republike Srbije i državljana Ruske Federacije, pre svega jer smatramo da treba produbljivati prijateljske odnose između dve zemlje, s jedne strane, a s druge strane naravno da treba ići ka tome da se uprosti način putovanja državljana Rusije i Srbije.
Navedeni sporazum, kao što je rečeno, stupa na snagu 30. dana od dana prijema poslednjeg pismenog obaveštenja diplomatskim putem o tome da su strane obavile interne procedure neophodne za njegovo stupanje na snagu. To podrazumeva da Narodna skupština Republike Srbije prethodno mora da ratifikuje ovaj sporazum.
Takođe, želim da kažem da će, od trenutka stupanja na snagu ovog sporazuma, o čemu je već i bilo reči, srpski državljani moći da ulaze, izlaze, putuju u tranzitu i borave na teritoriji Rusije bez viza, pod uslovom da period njihovog neprekidnog boravka nije duži od 30 dana. Naravno da isti princip važi i za ruske državljane prilikom putovanja u Srbiju. Kao što je već rečeno, izuzetak predstavljaju državljani sa diplomatskim ili službenim pasošima, za koje bezvizni režim važi maksimalno za neprekidni boravak do 90 dana, koliko mi se čini.
Kada je reč o državljanima koji su upućeni na rad u diplomatska i konzularna predstavništva, i o tome je već bilo reči, kada je reč o njihovim porodicama, kao i o predstavništvima pri međunarodnim organizacijama, oni svakako mogu da ulaze, izlaze, budu u tranzitu i borave bez vize u drugoj zemlji tokom celog perioda važenja njihove akreditacije.
Što se tiče osoba koje putuju radi zapošljavanja ili školovanja, na snazi će ostati vizni režim, naravno, u skladu sa zakonodavstvom države ulaska.
Razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u cilju uspostavljanja ravnopravnog režima ulaska i boravka na teritoriji država ugovornica, po našem mišljenju je potpuno opravdan. Naravno da se za ovaj sporazum na jedan određeni način može vezati i ekonomska i kulturna, ali i naučna saradnja, o čemu je već i bilo reči.
Pored suštinskog značaja, treba naglasiti da bi usvajanjem ovog sporazuma zamenili odredbe do sada važećeg sporazuma u ovoj oblasti, koji je potpisan 31. oktobra 1989. godine, i potpuno je logično da su odredbe ovog sporazuma prevaziđene i da ne odražavaju potrebe razvoja međusobnih odnosa i nisu u skladu sa zakonodavstvom obe zemlje.
Još jednom želim da naglasim, na samom kraju, poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje izjasniće se pozitivno o predloženom sporazumu. Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministri i predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već između ostalog rečeno poslanička grupa SPS-JS podržaće predlog rebalansa budžeta i sve prateće zakone, kao i usvojene mere Vlade Republike Srbije.
Predlog rebalansa budžeta, sa pratećim fiskalnim zakonima i razmatranje po hitnom postupku, predstavlja zapravo gašenje požara prouzrokovanog svetskom ekonomskom krizom i predstavlja set najznačajnijih programskih mera koje je donela Vlada Republike Srbije početkom aprila 2009. godine.
Treba reći nekoliko osnovnih karakteristika mera Vlade Republike Srbije, odnosno najpre da su nužne, da su iznuđene, parcijalne, nisu sistemske, ali predstavljaju realnost, realan odgovor na probleme, i ekonomske i socijalne. Mi smatramo da se ovakvim konkretnim predlogom mogu ublažiti posledice krize. Ovaj predlog je razumljiv, nije ekonomska ili politička proklamacija, ima izračunate i ciljane praktične rezultate.
Koje su konkretno dobre strane? Smanjuje se javna potrošnja, pokušava se racionalizacija državne administracije, postoje određene mere za stimulisanje privredne aktivnosti, zatim mere kojima se želi sačuvati što više radnih mesta, ali i mere koje idu u pravcu novog zapošljavanja, konkretno 10.000 mladih pripravnika.
Ovaj predlog će svakako ublažiti posledice ekonomske krize, ali ono što je suštinski najbitnije, jeste da Vlada Republike Srbije što pre mora izaći sa sveobuhvatnim sistemskim odgovorom na evidentne probleme.
Rebalans budžeta predstavlja tek sada pravu sliku, rekao bih, trenutnog stanja srpske ekonomije. Drastično opadanje priliva u državnu kasu po skoro svim izvorima ugrozilo je prethodno utvrđene osnovne budžetske ciljeve i principe u upravljanju javnim finansijama, a posebno u izvršavanju budžeta.
Globalna ekonomska kriza duboko ostavlja trag u domaćoj ekonomiji, pad industrijske proizvodnje, izvoza, uvoza, unutrašnje trgovine, što se odrazilo na usporavanje realnog rasta zarada početkom godine, odnosno smanjenje kupovne moći zbog visoke mesečne stope rasta inflacije, što je posledica povećanja regulisanih cena i akciza u nadležnosti države.
Navedeni pokazatelji, sa konkretnim pokazateljima koji su između ostalog navedeni u obrazloženju, doprineli su da Vlada promeni kurs tržišne ekonomske politike sa monetarnog na fiskalno područje koje se ogleda u smanjenju javne potrošnje.
Prema tome, zaključak je da će ekonomija i finansije Srbije u 2009. godini biti pod nepovoljnim uticajem globalne finansijske i ekonomske krize, ali postavlja se pitanje da li je tome kraj? Da li su posledice svetske krize ukalkulisale i neke pogrešne poteze prethodnih vlada iz prethodnih vremenskih perioda ili će nas to tek zadesiti zbog, pre svega, uništenog domaćeg bankarskog sistema, a samo u 2008. godini banke su iskazale dobit od 32,3 milijarde dinara.
Zatim, loše sprovedene privatizacije kojom je finansirana potrošnja, i privatizaciona preduzeća nisu pokrenula novi investicioni ciklus, proizvodnju i zapošljavanje, što se odrazilo i na budžetske prihode i na socijalne doprinose. Koliki su dugovi u budžetu po osnovu privatizovanih preduzeća koja su uništena i zapala u tešku situaciju i da li se napušta faza liberalnog kapitalizma i prelazi u državni socijalizam?
Od stanja ukupnog i spoljnog duga sa novim zaduživanjima da ne govorimo, samo to poglavlje čini, čini mi se, 20 strana budžeta, a o izmenama takođe da ne govorimo, jer zapitaće nas neko - ko je sve to zadužio i u kom vremenskom periodu?
Samo podatak da je u budžetu planirano 30,4 milijarde dinara za otplatu kamata na domaće i inostrane kredite, a subvencije u privredi iznose 34 milijarde, govori sasvim dovoljno. Lako odricanje 23 milijarde dinara prihoda zbog jednostrane primene Sporazuma sa EU i ovih 30,4 milijarde otplate kamata predstavljaju polovinu planiranih smanjenja po rebalansu, a teret će podneti, kao što je već rečeno, državni službenici, neka ministarstva i lokalna samouprava.
Krenulo se od države koja počinje da štedi i to je prva pozitivna karakteristika.
Druga pozitivna karakteristika je da prihodnu stranu budžeta treba da popunjavaju bogatiji slojevi stanovništva, zbog toga i podržavamo izmene Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara kojim se povećava porez na luksuz, a odnosi se na porez na upotrebu motornih vozila, vazduhoplova, plovila i mobilnih telefona.
Naše zalaganje je zapravo da porez treba da se plati srazmerno snazi poreskih obveznika i treba naravno nastaviti sa daljim usklađivanjem. Tu je i nezaobilazno dodatno opterećenje korisnika duvana i vozača kao dežurnih obveznika, rekao bih, za zapušavanje budžetskih rupa.
Osvrnuo bih se kratko i na izmene finansijskog plana Republičkog fonda za PIO. Smanjenje prihoda po osnovu doprinosa za 24,4 milijarde dinara je direktno posledica smanjenja zarade i broja radnika koji ih primaju u prvom tromesečju ove 2009. godine. Napori i mere Vlade na podsticaje u privredi ne daju fiskalne efekte u državnoj kasi i tu nešto prosto nije dobro. U godišnjem planu izvorni prihodi čine samo 51,4% ukupnih prihoda Fonda, a mi i dalje vodimo politiku opterećenja novim penzionerima, a ne na prihodnu stranu.
Posebno je bitan zakon o zamrzavanju zarada u državnoj administraciji i javnom sektoru, koji takođe podržavamo, ali smatramo da ga je trebalo doneti možda i ranije, pre svega iz sledećih razloga. Država bi od početka godine i krize iskazala jednu nameru štednje, smanjenja budžetskog rashoda, i time unapred dala pozitivan primer drugima.
Zatim, plate u javnom sektoru bi bile u skladu sa tim zakonom i Vladom i kao takve bi bile kontrolisane kroz davanja saglasnosti na programe tih preduzeća, agencija i privrednih društava. Ova mera će dati efekte tek od sredine godine, jer se odnosi na plate za maj.
Naravno, podržavamo iznose od 40.000 dinara kao najnižu osnovicu za oporezivanje i smatramo nepotrebnim sva prethodna licitiranja koja su ostavila jedan krajnje negativan odjek i utisak u javnosti. Smatramo da treba precizirati period koji se koristi kao prosečna zarada u Srbiji.
Takođe, smatramo da treba izjednačiti osnovice za isplatu zarada, da to bude isti period, a ne zarade zaposlenih januar i februar, a za naknade članovima organa upravljanja oktobar prošle godine. Treba znati da su zarade u januaru mnogo manje u odnosu na oktobar, a u lokalnim javnim preduzećima zarade u januaru su na nivou istih iz 2008. godine.
Na početku sam istakao, podržavamo, naravno, ovaj zakon i dobre namere i zaista želimo da verujemo da će se sredstva koristiti samo po posebnom aktu Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, želim najpre da kažem, imajući na umu diskusije koje su se mogle čuti u proteklih sat - sat i po vremena u sali republičkog parlamenta, da zaista smatram da je krajnje evidentna činjenica da je veoma važno da ubrzo u skupštinskoj proceduri kao tačku dnevnog reda u zasedanju republičkog parlamenta imamo dva zakona koja su na određen način direktno povezana sa Predlogom zakona o kojem danas raspravljamo, a to su izborni zakon i zakon o finansiranju političkih stranaka.
Druga stvar koju želim da kažem jeste da apelujem na vas, gospođo predsedavajuća, s obzirom na to da je na dnevnom redu rasprava o amandmanima na Predlog zakona o političkim strankama, da se držimo konkretnog dnevnog reda i da govorimo o temi koja je zapravo i tačka dnevnog reda.
Što se tiče samog Predloga zakona o političkim strankama, želim da kažem i nekoliko stavova Poslaničkog kluba SPS - JS. Poslanički kluba SPS - JS smatra da će se usvajanjem predloženog zakonskog rešenja politika kao profesija uozbiljiti, da će se stabilizovati politička scena u Srbiji i uozbiljiti delovanje političkih partija na političkoj sceni Srbije.
Želim da kažem da je jedan krajnje jednostavan postupak registracije političkih organizacija, kao i nepostojanje mehanizma i načina da se utvrdi da li sve registrovane političke stranke i organizacije deluju, imao za posledicu da je za poslednjih 18 godina, koliko je meni poznato, u registar upisano 628 političkih organizacija, od kojih se 570 vodi kao aktivno, dok je brisano svega 58 političkih organizacija.
Ovaj zakonski predlog, kao što se moglo čuti, predviđa mnoge zakonske novine i zaista želimo da verujemo da će omogućiti započinjanje reforme zakonodavstva u oblasti političkog organizovanja i izbornih procesa, kao i da će stvoriti jedan okvir za slobodno razvijanje partija koji neće ni na jedan način ograničiti njihovo delovanje. Ovaj zakonski predlog, po našem mišljenju, nije rigidan.
On nije konzervativan, ne sputava, niti ograničava nijedno pravo građana u političkom životu. Naprotiv, ovaj predlog se, po našem mišljenju, može definisati kao napredan, jer nudi mogućnost građanima da se bolje organizuju.
Najznačajnija novina koja se unosi usvajanjem ovog zakona jeste da, umesto do sada predviđenih sto, zakon predviđa da političku stranku može da osnuje najmanje 5.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Srbije. Izuzetak su nacionalne manjine, odnosno stranke nacionalnih manjina.
Želimo da izrazimo zadovoljstvo što umesto 5.000 imamo 10.000 punoletnih, odnosno imamo mogućnost, uslov da se na osnovu potpisa 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Srbije registruje rad jedne političke organizacije. Podsetiću vas da je 5.000 članova, kao što je ministar rekao, ispod 0,1% biračkog tela. Zaista je teško je očekivati da će onaj ko ne može da animira svakog hiljaditog građanina Srbije biti relevantan politički faktor.
Želim da kažem da u potpunosti podržavamo, pre svega, cilj koji se želi postići ovom novinom, a to je da se smanji broj stranaka koje postoje samo na papiru a stvarno ne učestvuju u političkom životu, odnosno u političkom životu ostaće samo ozbiljne političke stranke, koje realno postoje. Naravno da će ovo omogućiti lakšu materijalnu i kontrolu finansijskog poslovanja stranaka. Na ovaj način, svakako, dolazi do ukrupnjavanja političke scene, isticanja političke realnosti u društvu, što predstavlja izraz političke zrelosti, rekao bih, jednog društva.
Treba istaći i to da je predlagač uneo niz novina u definisanju oblasti koje se moraju precizirati statutarnim aktima i obavezao stranke da svi akti budu dostupni javnosti. Rad političkih organizacija je stalno praćen očima javnosti i upravo ovo treba da dovede do odgovornijeg odnosa političkih partija prema njihovim biračima i prema javnosti. Stranke će morati ažurnije da vode evidencije o članstvu i da, po potrebi, nadležnom ministarstvu omogućavju uvid u evidenciju.
Precizirani su uslovi udruživanja i spajanja stranaka i postupak kojim se takve organizacije legitimišu pred organom koji vodi registar, o kojem je već bilo reči.
Želim da kažem da je mnogo različitih definicija političkih stranaka. Definicija koja je data u zakonskom predlogu na jedan krajnje moderan način definiše političku stranku. Ova definicija, po našem mišljenju, sagledava i uvažava nekoliko ključnih elemenata jedne političke partije: slobodno i dobrovoljno udruživanje građana, oblikovanje političke volje građana i učešće na izborima.
Usvajanjem ovog zakonskog predloga, kao što je već rečeno, prestaće da važe Zakon o političkim organizacijama i Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene i političke organizacije, usvojeni 1990. godine. Reč je o zakonima kojima je danas regulisana ova materija. Rešenja iz ovih zakona su svakako prevaziđena, neusklađena su sa Ustavom Republike Srbije i evropskim standardima. Ovim zakonskim predlogom otklanjaju se gotovo svi nedostaci i mnogo detaljnije uređuje postupak osnivanja, registracije, način delovanja i udruživanja, prestanak rada i niz drugih pitanja koja su tokom proteklih 20 godina uočena kao problemi u ovoj materiji.
Prve autentične političke partije, kao što je poznato, u Srbiji su osnovane 1881. godine. Period od 1881. godine do danas je veoma respektabilan i dovoljan da, uz sva pozitivna i negativna iskustva, analiziramo današnje stanje kada je reč o političkim partijama u Srbiji i o političkoj sceni Srbije.
Na samom kraju želim da kažem još jednom da će se Poslanički klub SPS - JS u danu za glasanje pozitivno izjasniti o ovom zakonskom predlogu. Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, poštovana ministre gospođo Kalanović, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici,  pred nama je set zakonskih predloga koji imaju za cilj približavanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Reč je o Predlogu zakona o turizmu, Predlogu zakona o standardizaciji, Predlogu zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti i Predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Predlog zakona o turizmu, treba istaći, pre svega sledi uputstva evropskih zakona i opšteprihvaćenog trgovačkog zakonodavstva u svetu i, naravno, kao što je rečeno, donosi značajnije novine.
Ubeđeni smo da će se nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, zajedno sa strategijom razvoja u Srbiji, utvrditi osnovni okviri za kompletnije i celishodnije uređivanje pitanja i odnosa u ovoj oblasti.
Takođe, verujemo da će se na određeni način opredeliti i najznačajniji turistički potencijali i, ono što je po našem mišljenju najbitnije, a to su aktivnosti nadležnih organa na promocije, na boljem organizovanju, na podsticanju ove delatnosti.
Nakon usvajanja ovog zakona biće neophodno doneti i niz pravilnika koji će omogućiti bolje uređivanje turističke delatnosti. Zaista želimo da verujemo da ćemo imati jedan moderan evropski zakon koji će biti podstrek, stimulacija, koji će, sa jedne strane, biti ohrabrenje i podrška onima koji ulažu i žele da ulažu u turizam, a sa druge strane, sankcija za one koji zauzimaju pozicije prioritetnih destinacija, ali prosto ne rade na odgovarajući način.
Najpre želim da kažem da će ovaj zakonski predlog omogućiti formiranje razvojne turističke kompanije ili korporacije, čiji će zadatak biti realizacija turističkih investicionih projekata i koja će imati presudan uticaj na rast konkurentnosti srpskog turističkog proizvoda. I, čini mi se, ovo je predlog Ministarstva trgovine i turizma koji datira još od pre nekoliko godina.
Takođe, ovaj zakonski predlog predviđa uvođenje principa "jednošalterskog sistema" za registraciju onih privrednih subjekata koji se bave turizmom. Dakle, evidencija koja je do sada bila vođena u Ministarstvu ekonomije biće prebačena u Agenciju za privredne registre i svi će biti povezani sa ostalim registrima. Ovo će, svakako, skratiti vreme, olakšati korišćenje i znatno smanjiti troškove registracije.
Ono što takođe želim da istaknem kao pozitivno jeste niz manjih zakonskih unapređenja koja se, između ostalog, odnose na osiguranje korisnika usluga i nadoknadu troškova. Mislim da je prvi put u zakonu uveden i pojmovnik, svakako sa ciljem da bi se na određeni način izbegla dvosmislena tumačenja.
Što se tiče sistema planiranja turističkih aktivnosti, ovde su predviđene određene izmene koje su na bolji način usaglašene sa postupkom planiranja prostora i zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara.
Bez obzira na to što smatramo da je reč o jednom kvalitetnom zakonskom predlogu, moramo da izrazimo i nezadovoljstvo, a to se moglo čuti i u današnjoj raspravi, zbog neodržavanja javne rasprave u kojoj bi hotelijeri i turističke agencije mogli da iznesu svoje predloge i sugestije. Sa druge strane, kada je reč o ovom pitanju donekle možemo biti zadovoljni činjenicom da je prilikom izrade Strategije razvoja turizma Republike Srbije, a u cilju analize trenutnog stanja u turizmu, održano, kako je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, sedam radionica širom Srbije sa 190 učesnika, da je obavljeno 14 razgovora sa predstavnicima za turizam relevantnih institucija, kao i sa Ministarstvom zdravlja i da je sprovedeno anketno istraživanje među stranim posetiocima na graničnim prelazima.
Takođe sam želeo da kažem da će efekti finansijske krize svakako biti prisutni i u ovoj oblasti, odnosno uticaće na razvoj turizma, ako imamo na umu činjenicu da je zapravo reč o delatnosti koja je uslovljena pre svega platežnom sposobnošću, odnosno životnim standardom građana.
Imaćemo, evidentno, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, jedan evropski zakon; govorimo o turizmu kao perspektivi, kao razvojnoj šansi Srbije i želim da postavim pitanje – da li su pravljene nekakve analize kada je reč o turizmu u Srbiji, koliko će efekti krize pozitivno ili negativno uticati na turizam u Srbiji, ako smatramo Srbiju evropskom turističkom destinacijom i šta tim povodom konkretno čini Turistička organizacija Srbije?
U uvodnom izlaga
nju gospodina ministra mogli su se čuti neki od nacionalnih prioriteta, kada je reč o planinama na teritoriji Republike Srbije. Kao poslanik koji dolazi iz Kolubarskog okruga, iz valjevskog kraja, imam obavezu da postavim pitanje šta je sa planinom Divčibare? Voleo bih da nisam dobro čuo i da je moja greška, ali čini mi se da među navedenim nacionalnim prioritetima nema planine Divčibare.
Ne osporavajući navedene prioritete želeo bih da postavim pitanje – koji su to kriterijumi koji planinu Divčibare nisu svrstali u red ovih prioriteta?
Kada je reč o Predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, novine koje su unete u ovaj zakonski predlog odnose se najviše na preciziranje terminologije i odredbe koje se odnose na dozvole.
Uvoz, izvoz i tranzit robe po prethodno podnetom zahtevu u skladu sa Svetskom trgovinskom organizacijom, odnosno Sporazumom o procedurama izdavanja uvoznih dozvola.
Ovim zakonskim predlogom biće regulisane samo osnovne odredbe, dok će novim podzakonskim aktom, odnosno uredbom o procedurama izdavanja i korišćenja nadzornih dokumenata i dozvola, biti regulisani bliži uslovi za neautomatsko i automatsko izdavanje dozvola, opet u skladu sa pomenutim sporazumom sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Novina koja do sada nije bila predviđena dosadašnjim propisima, a uvodi se usvajanjem ovog zakona, jeste nova kategorizacija automatskog izdavanja dozvole i to smatramo izuzetno pozitivnim.
Što se tiče Predloga zakona o standardizaciji, želim da kažem da usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija ispunjava još jedan zahtev za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU.
Inače, ovim zakonom uređuju se načela i ciljevi standardizacije, kako je navedeno u samom zakonskom predlogu, organizovanje i delatnost nacionalnog tela za standardizaciju, kao i deo koji se tiče donošenja, objavljivanja i primene standarda u Republici Srbiji i srodnih dokumenata.
Na samom kraju, želim da ponovim stav Poslaničkog kluba SPS-JS da u načelu podržavamo sva četiri zakonska predloga. Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je više puta danas rečeno, pred nama su tri zakonska predloga – Predlog zakona o fondu za razvoj, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama, kao i Predlog zakona o prestanku važenja Fonda za osiguranje i za finansiranje spoljnotrgovinskih poslova.
U diskusiji ću kroz nekoliko konstatacija, sugestija, predloga i pitanja, svoju pažnju usmeriti ka jednom zakonskom predlogu, odnosno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama.
Najpre nekoliko reči o tome šta je zapravo predviđeno izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama. Predviđeno je uvođenje konkurentnih udruženja, koja bi, kako je zamišljeno, ostvarila zajednički interes od značaja za privredu u republici Srbiji, a predviđena je i mogućnost da privredni subjekti osnivaju i druge komore. Uslov je da u svakom trenutku moraju imati 50 članova. Predviđeno je osnivanje registra komore koji vodi Agencija za privredne registre. Ovim izmenama predviđena je i pojačana odgovornost komora u smislu praćenja, zauzimanja protivnog stava zaštite konkurencije na relevantnom tržištu, dok je izričito predviđena mogućnost podnošenja zahteva Komisiji za zaštitu konkurencije u slučaju povrede konkurencije.
Ono što je, takođe, definisano ovim predlogom je i način naplate članarine, koje svakako komora propisuje. Komora određuje i utvrđuje način na koji će se objaviti statut, a utvrđeno je i postojanje spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije.
Izmenama Zakona definisano je da se reč "preduzeće" zamenjuje rečima "privredna društva", kako je rečeno, radi usklađivanja sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Ono što se, između ostalog, navodi kao razlog za usvajanje predloženih izmena i dopuna, jeste da će predložena rešenja imati pozitivan efekat na povećanje nivoa privrednih aktivnosti i da će se unaprediti uslovi za postojanjem zdrave konkurencije na tržištu Srbije, a posebno u odnosu na zemlje u okruženju.
Ovaj cilj sam po sebi nije sporan, naprotiv, ali ono što smatramo da nije dobro jeste činjenica, i to se i čulo na početku današnje rasprave, da su se u javnosti proteklih dana mogli čuti brojni negativni komentari na predlog ovih izmena i dopuna Zakona o privrednim komorama i to od strane privrednika, dakle, na račun predloženih izmena i dopuna.
Naravno da smatramo da ovo nije dobro. Da li se ova situacija mogla izbeći? Naravno da jeste i jedno od najracionalnijih, jedno od najlogičnijih i najrealnijih rešenja je bila jedna konstruktivna javna rasprava. Dijalog između zakonopisca i privrednika, privrednih komora, po našem mišljenju je u ovakvoj situaciji bio neophodan.
U situaciji ekonomske krize i njenih efekata bitnu ulogu treba da odigra privreda i privredna aktivnost. Privredna komora treba da ima reprezentativnu ulogu, da bude značajan činilac u kreiranju privrednog ambijenta, stvaranju pozitivne atmosfere za privredne aktivnosti. Bilo bi dobro upravo zbog toga da se čuje glas privrede, da se sagledaju i uvaže pojedini predlozi i sugestije.
Želim da kažem da je država komori poverila i veliki broj javnih ovlašćenja. Reč je, čini mi se, o 58 različitih dokumenata i potvrda i one imaju karakter javne isprave.
Predlagač zakona predviđa osnivanje drugih komora sa najmanje 50 članova, kao i ukidanje obaveze plaćanja članarine. Postavlja se pitanje da li bi se razgradnjom jedinstvenog komorskog sistema eliminisao ovaj legitimitet, odnosno institucionalni legitimitet koji komore imaju, da predstavljaju i zastupaju interese privrednih subjekata.
Da li ovo na jedan određeni način može dovesti do slabljenja moći srpske privrede? Ko će biti reprezentativni predstavnik i postavlja se pitanje imovine komore.
Nije cilj, nadam se, da dođemo u situaciju nametanja interesa jakih i malobrojnih nad slabijima i mnogobrojnima. Predlagač zakona je dao dva razloga za ukidanje obaveze preduzeća da plaćaju članarinu. Prvi je trend u EU, drugi je trošak u, koliko sam shvatio, poslovanju firmi.
Što se tiče samog troška u poslovanju firmi potpuno je jasno ako privrednik, slažem se sa tim, ne oseti korist od komore, nije ni zainteresovan da plaća članarinu. Mi želimo da verujemo da ćemo u toku ove rasprave dobiti dodatna obrazloženja vezano za razloge koji su navedeni.
Na samom karaju želim da kažem da je činjenica da komora, kako je sada organizovana, mora da pretrpi određene izmene. Za mene lično predstavlja možda dilemu to da li se ove izmene koje su suštinske prirode mogu postići izmenama postojećeg zakona ili bi bilo bolje da smo išli na kompletnu izradu novog zakona, imajući na umu činjenicu da će propisi za sprovođenje zakona biti doneti 31.12.2010. godine, a zakon stupa na snagu 1. januara 2013. godine.
Ovde se pominjalo nekoliko atributa, dobri i lojalni koalicioni partneri. Ja bih to preinačio i rekao korektan i pouzdan koalicioni partner. To apsolutno nema nikakve veze sa današnjom raspravom.
Naš cilj, cilj Poslaničke grupe SPS – JS jeste da kroz amandmane koje smo podneli, dobijemo jedan kvalitetan zakon, kada je reč o privrednim komorama. Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici resornog ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanički klub SPS-JS očekuje, pre svega, da će usvajanje ekoloških zakonskih predloga, o kojima govorimo danas i o kojima ćemo govoriti tokom narednih dana, dovesti do primene jedne oštrije kaznene politike za zagađivače širom Srbije.
Mi zaista želimo da verujemo da će njihovom primenom doći do uspostavljanja pravnog okvira za bolju zaštitu životne sredine, reciklažnu industriju, kao i upravljanje opasnim otpadima, hemikalijama i otrovima.
Evidentno je da će usvajanjem ovih zakonskih predloga biti uređena oblast upravljanja otpadom, a takođe i da će se poboljšati postojeći zakoni o zaštiti životne sredine.
Već je rečeno, zakonski predlozi jesu u skladu sa direktivama EU, ali, čini mi se, ovde nije samo reč o usklađivanju zakona sa propisima EU, ovde se zapravo postavlja pitanja opstanka naše proizvodne industrije.
Prosto, saglasni smo, moramo da izmenimo one krajnje loše, negativne navike i pređemo na nešto čistije tehnologije.
Naravno da želimo da kažemo i to da se u procesu, to je između ostalog i rečeno, pristupanja EU usklađivanje zakonodavstva Srbije u oblasti životne sredine zaista nalazi na jednom visokom mestu. Neke procene koje su se više puta provlačile kroz javnost kažu da se od 20-30% zakonske regulative u procesu pristupanja EU odnosi upravo na sektor životne sredine.
Odnosno, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju planirana su posebna poglavlja posvećena životnoj sredini, energetici, zdravstvenoj zaštiti, a poseban deo se odnosi na životnu sredinu, kvalitet vazduha i klimatske promene.
Ono što se, nažalost, ne može definisati kao pozitivno je to što se, čini mi se, od 2002. godine u Skupštini Srbije uvek nalazi u skupštinskoj proceduri set zakona iz oblasti životne sredine, ali se uvek ostavljaju nekako za kraj, uvek se ostavljaju nekako po strani i veći deo iz seta ovih ekoloških zakona se na kraju povlači iz skupštinske procedure.
Kao prioritetne zakonske predloge u ovom prvom setu ekoloških zakona treba istaći Predlog zakona o upravljanju otpadom i Predlog zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji se do sada čak tri puta nalazio pred poslanicima i uvek bio skidan sa dnevnog reda. Želimo da izrazimo nadu da ovoga puta to neće biti slučaj, jer je evidentno potrebno da se uvede red u ovoj oblasti.
Kada je reč o Predlogu zakona o upravljanju otpadom, razlozi za donošenje zakona koji su, između ostalog, navedeni u zakonskom predlogu jesu: uspostavljanje integralnog upravljanja otpadom, od nastanka otpada, preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, do konačnog odlaganja otpada; utvrđivanje savremenih principa, vrste i klasifikacije otpada, planiranje upravljanja otpadom, nadležnosti u upravljanju otpadom, organizacija upravljanja otpadom, izveštavanje o otpadu i baze podataka, kao i finansiranje upravljanja otpadom itd.
Podržavajući ovaj zakonski predlog mi pre svega želimo da podržimo onaj cilj koji se zapravo želi postići, a to je da se obezbede i osiguraju uslovi za smanjenje nastajanja otpada i to, pre svega, kroz razvoj čistijih tehnologija i efikasnijim korišćenjem prirodnih bogatstava, ponovnom upotrebom i reciklažom otpada, izdvajanjem sekundarnih sirovina iz otpada, korišćenjem otpada kao energenata, kao i pravičnim odlaganjem.
Kada je reč o upravljanju otpadom, smatramo da posebnu pažnju treba posvetiti osnivanju regionalnih reciklažnih centara u kojima bi se prerađivao otpad iz više gradova ili opština.
Imajući na umu činjenicu da su opštine neravnomerno razvijene, da neke opštine nemaju ni najosnovnija sredstva za sakupljanje i odvoženje otpada, treba razmišljati u tom pravcu na koji način pomoći lokalnim samoupravama da se što bolje organizuju. Višestruki je značaj ovih regionalnih centara. Najpre, otvoriće se jedan broj novih radnih mesta, a sa druge strane, doprineće se i uštedi energije i očuvanju prirode.
Predlogom zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu su uređeni uslovi koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet, upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom i izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu. Dakle, osnovno načelo ovog zakona je podela odgovornosti svih privrednih subjekata u skladu sa principom – zagađivač plaća.
Treba istaći da bi se odredbe ovog zakona primenjivale na ambalažu iz uvoza, ambalažu koja se proizvodi i stavlja u promet u Srbiji i na sav ambalažni otpad, a izuzeti su, kao što je između ostalog navedeno, kontejneri za drumski, železnički, vodni ili vazdušni međunarodni transport.
Ambalaža se može staviti u promet pod uslovom da ispunjava osnovne zahteve koji se odnose na životnu sredinu, bezbednost i zaštitu upakovanog proizvoda, kao i da ne prekoračuje granice vrednosti olova, žive i drugih štetnih komponenti, između ostalog, takođe se navodi u obrazloženju ovog zakonskog predloga.
Ovaj zakon bi, dakle, posebno regulisao skladištenje i odlaganje ambalažnog otpada, dok bi resorno ministarstvo bilo konkretno zaduženo za uspostavljanje i vođenje registra o količinama i vrstama ambalaže i ambalažnog otpada.
Usvajanjem Predloga zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju u potpunosti bi se omogućilo sprovođenje Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju. Sprovođenje Konvencije, kojoj se pristupilo 2000. godine, bilo bi u nadležnosti dva organa.
Pre svega, u delu koji se odnosi na proizvodnju, upotrebu i korišćenje hemijskih supstanci sa liste jedan, dva i tri u vojne svrhe dozvoljene Konvencijom sprovodilo bi Ministarstvo odbrane, a kada se ove supstance koriste, odnosno kada bi se koristile u neke druge svrhe, recimo u poljoprivredne ili medicinske, nadležno je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
Pored toga, ovim zakonom uređuje se i sprovođenje međunarodne inspekcije i saradnja sa međunarodnim inspektoratom, kao i pitanja u vezi sa obrazovanjem i poslovima nacionalnog tela.
Što se tiče Predloga zakona o hemikalijama, pre svega, mi podržavamo osnovni cilj koji se želi postići donošenjem ovog zakona, a to je uređenje bezbednog stavljanja hemijskih proizvoda na tržište kao prve faze u životnom ciklusu upravljanja hemikalijama, koji je veoma važan aspekt za sve kasnije faze upravljanja.
Takođe, treba istaći da bi se usvajanjem ovog predloga uspostavio jedinstven sistem upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije.
S druge strane, takođe želim da kažem da ukoliko bismo, recimo, usvojili Predlog zakona o biocidnim proizvodima, unapredili bismo još jedan jedinstven sistem na teritoriji Republike Srbije koji se odnosi na stavljanje u promet i korišćenje biocidnih proizvoda.
Ono što je takođe jako važno jeste da će ovaj zakon osigurati visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, sa jedne strane, a sa druge strane, poboljšanje slobodnog prometa ovih proizvoda sa zemljama EU, osiguravajući pri tome, naravno, konkurentnost privrede, a postičući razvoj bezbednijih alternativa.
Takođe, na samom kraju želim da kažem da će poslanici SPS podržati i Predlog zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja, kao i Predlog zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti.
Dakle, reč je o zakonskim predlozima koji su se već više puta našli u skupštinskoj proceduri. Reč je o predlozima u čijoj su izradi učestvovali najeminentniji domaći stručnjaci iz ovih oblasti. Za oba zakonska predloga, što smatramo da je izuzetno važno, sprovedena je javna rasprava.
Predlogom zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja nastoje se urediti načela, uslovi i mere zaštite zdravlja ljudi i životne sredine od štetnog dejstva nejonizujućih zračenja u korišćenju ovih izvora, nadzor nad sprovođenjem, kao i odgovornost, dok Predlog zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti uvodi jedan novi, viši standard u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti. Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, koristim mogućnost da predstavnicima Vlade postavim nekoliko pitanja. Ukoliko ne postoji mogućnost da na postavljena pitanja u toku današnjeg zasedanja dobijem odgovor, očekujem da ću ga dobiti tokom narednih dana.
Naime, reč je o sledećem: prateći kako razvijene zemlje rešavaju probleme svetske ekonomske krize, možemo zapaziti da gotovo sve vlade u Evropi, a i šire, izdvajaju veća sredstva za obnovu i infrastrukturu, jer je isplativost i korisnost za društvo ogromna. Zapravo, razvijena infrastruktura je, po mom ličnom ubeđenju, jedan preduslov za efikasniju ekonomiju.
Koristim priliku, najpre, da postavim pitanje: koje i kakvo mesto obnova i izgradnja, odnosno razvoj infrastrukture ima u vladinom programu mera koje treba da pomognu građanima i privredi da lakše prebrode finansijsku krizu?
S obzirom na to da sam poslanik koji dolazi iz valjevskog kraja, iz Kolubarskog okruga, koristim priliku da postavim pitanje: kako Vlada Republike Srbije gleda na mogućnost nastavka izgradnje pruge Valjevo – Loznica?
Sa druge strane, kao što sam već rekao, poslanik sam koji dolazi iz Kolubarskog okruga i valjevskog kraja, i posebno sam zainteresovan i izražavam ogromno interesovanje za sredstva koja se iz budžeta izdvajaju za otklanjanje posledica zemljotresa u ovom kraju. Podsetiću vas da je u 1999. i 2000. godini u ovom kraju izgrađeno i sanirano oko 1.550 stambenih objekata i da su u 2000. godini preneta sredstva iznosila oko 1,2 milijardi dinara. Planiranih 280 miliona, čini mi se, za 2009. godinu, omogućiće izgradnju samo oko stotinak objekata.
Sa ovakvim odnosom prema otklanjanju posledica od ove elementarne nepogode i stalnom smanjenju sredstava iz godine u godinu, većina vlasnika neće doživeti da im se uradi ono što im je priroda oduzela. Ako se nastavi sa sličnom politikom, ni za narednih 20 godina, čini mi se, posledice neće biti otklonjene, a podsećam da se zemljotres dogodio pre 10 godina.
Dakle, nije logično da neko čeka 30 godina da ostvari svoja prava i postavlja se pitanje gde i u kakvim uslovima će dočekati mogućnost da to pravo ostvari? S tim u vezi, postavljam pitanje: da li je moguće, možda, rebalansom budžeta za ovu namenu izdvojiti dodatna sredstva, kako bi izdvojena sredstva u 2009. godini bila bar na nivou prošlogodišnjih? Zahvaljujem.