Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri zakonska predloga, ne umanjujući značaj i važnost dva zakonska predloga o kojima danas neću govoriti. Želim na samom početku da kažem da ću akcenat u svom izlaganju staviti na Predlog zakona o železnici.
Reč je o zakonskom predlogu o kojem je, septembra ili oktobra 2011. godine, u republičkom parlamentu već vođena rasprava, završena rasprava u načelu, završena rasprava u pojedinostima i zbog razloga o kojima smo govorili tokom jučerašnjeg dana, ovaj, rekao bih, kvalitetan zakonski predlog nije usvojen i nije napravljen prvi korak u regulisanju jedne izuzetno važne i značajne oblasti u Srbiji.
Ono što želim na samom početku da kažem jeste da, od trenutka kada je parlament 2011. godine trebalo da se izjasni o ovom zakonskom predlogu do danas, čini mi se, ministre, da je izgubljeno dragoceno vreme za srpsku železnicu. Isto tako mislim da, u trenutku kada je parlament trebalo da se izjasni 2011. godine o ovom važnom zakonskom predlogu, nije postojao nijedan dovoljno opravdan razlog da parlament ne podrži ovaj kvalitetan zakon. Ali isto tako mislim da je važno da danas, kada ponovo počinjemo raspravu o Predlogu zakona o železnicama, govorimo o železnicama kao jedinstvenoj celini, kao jedinstvenom sistemu. Naravno da nije prihvatljivo i da nije dobro usitnjavanje, cepanje, deljenje železničkog sistem, jer pruge jesu vlasništvo države u celini i tako treba da ostane. To je stav poslaničkog kluba SPS.
Kao što smo mogli čuti tokom jučerašnje rasprave, Predlog zakona o železnici jeste sistemski zakon i svakako treba da uredi jednu izuzetno značajnu i važnu oblast u Srbiji, oblast železnice. Železnica jeste, rekao bih, jedan izuzetno kompleksan i složen sistem. Sama složenost i kompleksnost železnice kao sistema proizilazi iz činjenice da je železnica sastavljena od nekoliko izuzetno važnih i značajnih komponenti i tu, pre svega, mislim na železničku infrastrukturu, na obavljanje putničkog i robnog saobraćaja, upravljanje infrastrukturom i bezbednost u saobraćaju koja je regulisana još jednim važnim zakonom, a to je Zakon o bezbednosti u saobraćaju. Reč je o važnoj, značajnoj, ali i izuzetno složenoj i kompleksnoj oblasti, brojna su otvorena pitanja i moje neko lično viđenje je da će biti izuzetno teško ovakvu jednu složenu oblast regulisati jednim zakonom, ma koliko on u ovom trenutku, gledajući njegov sadržaj, bio dovoljno kvalitetan.
Ovaj zakonski predlog, to je nesporno, nudi brojna nova i dosta dobra rešenja, ali postoje neke procedure, neki procesi, postupci, detalji za koje mislim da bi bilo bolje da smo ih naknadno utvrđivali podzakonskim aktima.
Svakako pozitivna strana zakonskog predloga jeste da on obuhvata upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, kao što smo mogli čuti tokom jučerašnje rasprave, razdvaja upravljanje infrastrukturom od organizovanja prevoza robe i putnika, kao i javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe. Takođe, rekao bih da ovaj zakonski predlog, na jedan sasvim dovoljno jasan i precizan način, definiše i pojam železničke infrastrukture u saobraćajnom i tehničkom smislu i to jeste važna pretpostavka za razdvajanje delatnosti upravljanja infrastrukturom od komercijalnih poslova organizovanja prevoza robe i putnika.
Zakon razdvaja i deli infrastrukturu na javnu i industrijsku železnicu, u smislu njene otvorenosti za korišćenje od svih eventualno zainteresovanih korisnika. Železnička infrastruktura, o tome je juče bilo reči, ima status dobra u opštoj upotrebi i u svojini je Republike Srbije što je, na samom početku sam rekao, izuzetno važno i to je opšte prihvaćeno u Evropi.
Mislim da je poslednji zakon, ispravite me ako grešim, o železnici usvojen 2005. godine. Dakle, šest godina nakon usvajanja aktuelnog Zakona o železnici pristupilo se izradi novog zakonskog predloga. To jeste još jedan argument, još jedna činjenica koja govori u prilog konstataciji da je reč o jednoj živoj i izuzetno složenoj materiji i da će ipak biti potrebno vreme da se ova materija i oblast u celosti jasno reguliše.
Ono što takođe želim da istaknem kao izuzetno pozitivno jeste operacionalizacija evropskih standarda i direktiva, njihova implementacija, njihova primena u naš sistem, sa ciljem o kojem ste i vi tokom jučerašnjeg dana, ministre, govorili, da naše železnice budu deo evropskog železničkog sistema. To treba da bude cilj i mi verujemo da ovaj zakonski predlog ide i korača ka realizaciji tog cilja.
Takođe, verujemo da će biti otklonjeni svi oni nedostaci koji jesu uočeni kada je reč o aktuelnom zakonskom predlogu. Verujemo da ovaj zakon o kojem danas govorimo jeste dobar za železnice danas, ali jeste dobar i za železnicu u perspektivi, odnosno za budućnost srpske železnice.
Šta je to što kao poslanički klub očekujemo kada je reč o ovom zakonskom predlogu? Pre svega očekujemo jasniju poziciju železničkog sistema Srbije i kada je reč o infrastrukturi i kada je reč o organizovanju robnog i putničkog transporta, otvorenost naše železničke mreže u Srbiji, veće korišćenosti od strane zainteresovanih korisnika iz Evrope, kao i racionalniji i komercijalniji, ali i uspešniji i efikasniji sistem. To su očekivanja poslaničkog kluba kada je reč o ovom zakonskom predlogu.
Smatramo takođe da predlagač jeste dobro postupio kada se odlučio da uočene nedostatke u aktuelnom zakonu ne ispravlja kroz izmene i dopune, nego kroz izradu novog zakonskog predloga, kako bi se njegova primena učinila i praktičnom i efikasnijom.
Rekao sam da ovaj zakon pruža neka nova dosta dobra rešenja. Želim da istaknem samo neka za koja smatram da jesu pozitivna i da jesu izuzetno značajna. Najpre, donošenje nacionalnog programa železničke infrastrukture sada postaje zakonska obaveza. Lično mislim da je to izuzetno važno i izuzetno značajno, pre svega ako hoćemo i u ekonomskom i u razvojnom smislu da iskoristimo one šanse koje Srbija ima kao jedna od bitnih železničkih raskrsnica u Evropi. Dakle, moramo strateški da se opredelimo kakvu železnicu želimo, da li onu iz 19. veka ili železnicu iz 21. veka.
Donošenjem ovakvog programa omogućiće da definišemo jasne ciljeve, obaveze, ali i odgovornosti svih subjekata, sa namerom da cilj takvog programa bude pre svega modernizacija železničkih pruga u Srbiji. Kada kažem modernizacija železničkih pruga u Srbiji, nećete mi zameriti, obzirom da dolazim iz Kolubarskog okruga, iz grada Valjeva, naravno da mislim pre svega na završetak pruge Valjevo-Loznica. Obzirom da danas pričamo o Predlogu zakona o železnici, iskoristiću priliku pa ću na samo kraju postaviti i nekoliko pitanja koja se tiču samog završetka izgradnje pruge Valjevo-Loznica. Naravno da mislim i na završetak železničkog čvora u Beogradu. Naravno da mislim i na potpunu modernizaciju železničkog koridora kroz Srbiju, na modernizaciju Barske pruge, elektrifikaciju pruge u kraljevačkom kraju i u Vojvodini.
Dakle, uspešna realizacija ovog poduhvata treba da obezbedi dobro mesto Srbije na železničkom transportnom tržištu. U suprotnom, nažalost, mislim da će ovaj vid transporta, bar u našoj državi, biti zamenjen nekim drugim transportom. Kada kažem nekim drugim, naravno, pre svega mislim na drumski i na vodni saobraćaj. Mislim da bi to bila ogromna šteta za Srbiju, jer Srbija ima dobru šansu da u železničkom transportu bude jedna saobraćajna kičma koja će da povezuje srednju Evropu sa jugoistokom, kuda će se u najvećoj meri kretati promet roba i ljudi u narednom vremenskom periodu. Mislim da mi tu šansu kao država moramo i treba da iskoristimo.
Takođe, ono što je pozitivno kada je reč o ovom zakonu jeste da zakon jasno definiše javni prevoz putnika i robe u železničkom saobraćaju, utvrđuje prava i obaveze, o tome ste govorili, privrednih društava koja mogu da se pojave kao prevoznici, što opet na neki način pruža i odgovarajuće normativne uslove za veće korišćenje postojećih železničkih kapaciteta, što je izuzetno važno.
Dakle, i dalje je precizirano da je prevoz u železničkom saobraćaju od interesa za gradski, prigradski, regionalni i daljinski prevoz putnika i ovakvim rešenjima stvaraju se uslovi za mnogo novih subjekata koji mogu uzeti učešće u organizovanju ovog prevoza i doprineti, što je važno, popularizaciji i korišćenju ovog vida prevoza kao veoma ekonomski efikasnog i finansijski isplativog.
Afirmacija i popularizacija će biti moguća samo ako stvorimo neke uslove. Kada kažem neke uslove mislim na restrukturiranje, bolje organizovanje, ali pre svega na bolju poziciju naše nacionalne kompanije "Železnica Srbije". Isto tako želim da kažem da bez velike podrške države neće biti moguće to realizovati. Pre svega podrške države kada su u pitanju dugovi, kada je u pitanju razvoj, kada su u pitanju prevozna sredstva. Dakle, bez toga nema uspešnog oporavka nacionalne kompanije.
Svake godine mislim da iz budžeta Republike Srbije izdvajamo oko 10 milijardi ili nešto više dinara za železnice na godišnjem nivou. Vrlo često se mogu čuti mišljenja da je to premnogo finansijskih sredstava, ali evropsko iskustvo železnica pokazuje da nema uspešnog oporavka bez velikih ulaganja, posebno nema oporavka "Železnice Srbije", ako smo realni i ako realno sagledamo stanje u kojem se železnice danas nalaze, a pre svega mislim na pruge, mislim na opremu koja jeste u ogromnoj i velikoj meri dotrajala.
Tačno je, nažalost, i to da su, kažem nažalost jer danas govorimo o Predlogu zakona o železnici, ulaganja u putnu privredu, ne umanjujem značaj projekata u oblasti putne privrede, ali tačno je da su ulaganja u putnu privredu i po nekoliko puta veća u odnosu na ulaganja u modernizaciju železnice. Mi smo ubeđeni da ovaj zakonski predlog stvara nešto drugačije pretpostavke, da stvara nešto drugačiji osnov i da će podstaći veća ulaganja u pruge i vozna sredstva.
Brojna iskustva iza nas su pokazala da mi u Srbiji možemo smanjiti broj zaposlenih ukoliko je to potrebno i mislim da su železnice u značajnoj meri u proteklom vremenskom periodu to i učinile. Brojna iskustva u Srbiji pokazuju da mi možemo i sprovoditi racionalizacije, iako ste vi, ministre, uvek bili nekako protivnik racionalizacije, ali možemo sprovoditi racionalizacije koje jesu neophodne. Ali, da se razumemo, ako nema investicija na železnici, nećemo uspeti da oporavimo nacionalnu kompaniju, investicija i podrške države. Železnice Srbije, ponoviću, jesu veoma značajne i za državu, za privredu, ali i za građane.
Želim da kažem, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, da ipak mislim da postoje određena ohrabrujuća rešenja i zato, naravno, mi i hoćemo, što apsolutno nije sporno, u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Dakle, razdvaja se odgovornost koja se tiče prevoza putnika robe od odgovornosti u odnosu na infrastrukturu i to jeste prva i osnovna pretpostavka da ovaj sistem učinimo efikasnijim.
Takođe, želim da kažem da je dobro rešenje što se na jedan jasan način, rekao bih, definišu i status i poslovi Direkcije za železnicu. Uloga Direkcije u regulisanju tržišnih uslova i poslova u oblasti i bezbednosti železničkog saobraćaja je izuzetno velika i zato je važno da ovim zakonskim predlogom železnica dobije i obaveze, ali i odgovornosti da nastavi da se na ozbiljan način bavi regulisanjem pojedinih pitanja iz oblasti železničkog sistema.
Naravno, ponoviću, apsolutno nijednog trenutka nismo dovodili u pitanje, mi svakako smatramo da ovaj zakonski predlog u danu za glasanje treba i mora ovoga puta da bude usvojen.
U toku izlaganja sam rekao da ću na kraju iskoristiti priliku da, obzirom da govorim o Predlogu zakona o železnici, obzirom da je to nekako i moja obaveza imajući na umu da dolazim iz Kolubarskog okruga i iz grada Valjeva, pa sam prosto, gospodine ministre, želeo sa vama da podelim neka razmišljanja, mada otprilike znam kakav će biti vaš odgovor i da vam postavim nekoliko pitanja, a tiču se upravo ulaganja u izgradnju infrastrukturnih objekata u železničkoj saobraćaju.
Naime, imali smo prilike pre nekih mesec ili mesec i po dana da se upoznamo, ali, naglasiću, pre svega putem javnosti, da se razmatraju moguće izmene o ulaganjima u izgradnju infrastrukturnih objekata u železničkom saobraćaju. Prema tada navedenim informacijama, u postupku je i razmatranje opcije o odustajanju od izgradnje, odnosno završetka pruge Valjevo-Loznica, koja bi bila finansirana sredstvima iz kreditnog aranžmana Republike Srbije sa Rusijom.
Gospodine ministre, vama ja nemam razloga da govorim o značaju pruge Valjevo-Loznica, a zarad javnosti moram da kažem, studije ekonomski opravdanosti i rentabilnosti ove pruge, vi to znate, rađene se i po nekoliko puta. Svaka studija je pokazala ono osnovu tezu Ekonomskog instituta u Beogradu da ova pruga ima jednu od najvećih stopa rentabilnosti u Evropi i da će se ulaganje u prugu Valjevo-Loznica isplatiti za manje od 10 godina eksploatacije.
Kada govorimo o značaju, moram još neku činjenicu da istaknem. Dakle, izgradnjom pruge Valjevo-Loznica njenim povezivanjem sa prugom Tuzla-Loznica bitno se smanjuje put roba iz BiH, ka Makedoniji i Bliskom Istoku. Takođe, pruga Valjevo – Loznica je sastavni deo južne savske magistrale od Slovenije preko Hrvatske i Republike Srpske do Srbije, a njenim završetkom bili bi značajno skraćeni i železnički putevi zapadne Srbije ka Baru, Makedoniji i Grčkoj. Na pruzi koja je duga 1000 kilometara od italijanske do grčke granice koja je sastavni deo Koridora 10 vi znate nedostaje jedino 68 kilometara trase od Valjeva do Loznice.
Studije zemalja EU pokazuju da će putnički saobraćaj na železničkom Koridoru 10 čiji je sastavni deo i ova pruga se izuzetno brzo razvijati i biti konkurentan što je važno, jer ponavljam danas govorimo o Predlogu zakona o železnicama, biti konkurentan drumskom saobraćaju. Značaj ove pruge ogleda se između ostalog i u činjenici da je ova pruga kao deo pravca Šabac-Valjevo-Loznica-Požega jedina obilaznica za teretni saobraćaj oko Beograda. Dakle, njenom izgradnjom glavni grad bi se oslobodio značajnog dela teretnog saobraćaja.
Sa druge strane trase pruge Valjevo-Loznica prolazi kroz valjevsku Podgorinu, Azbukovicu, to su sve slabo razvijena poljoprivredno industrijska područja za čiji napredak je neophodna pre svega savremena saobraćajna infrastruktura. Vi znate, to je vaša teza, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Na ovom području zbog konfiguracije terena ne postoje mogućnosti izgradnje drumskih saobraćajnica. Dakle, ne postoji alternativa za železničku saobraćajnicu i železničku prugu.
Takođe, opštine Osečina i Krupanj, zajedno smo posetili ove opštine, razgovarali smo sa meštanima tih opština, vi ste videli da one spadaju u red nerazvijenih opština na ovom području i ne treba da vam govorim o tome šta bi otvaranje gradilišta značilo za ove opštine. Da bi se smanjio broj nezaposlenosti, da bi se smanjio odliv stanovništva iz ovih nerazvijenih opština. Takva pozitivna kretanja nastavila bi se i posle izgradnje ovog kružnog pravca u procesu eksploatacije pruga što bi svakako dalo jedan značajan impuls razvoju ne samo ovih opština već i razvoju Valjeva, Loznice, Ljubovije, Malog Zvornika i ostalih lokalnih samouprava na ovom području.
U dosadašnjim razvojnim projektima, ako analiziramo do sadašnje razvojne projekte u Srbiji, a vi ste se time svakako bavili na jedan kvalifikovan način, ja sam to nešto laički pogledao, dakle, baveći se time možemo videti da su glavna ulaganja u infrastrukturne projekte uglavnom bila na pravcu sever-jug, a gotovo da ih nije bilo na pravcima koje povezuju istok i zapad to je značajno uticalo na neravnomernost razvoja naše zemlje. Izgradnjom pruge Valjevo-Loznica svakako bi bili obezbeđeni uslovi ravnomernog razvoja ovog područja, a mislim da jeste intencija Vlade Republike Srbije ravnomerni regionalni razvoj, da svaka opština, da svaki grad ima istu šansu.
Gospodine ministre, nemam nameru više da pričam o značaju, ovo sam morao da kažem zarad javnosti o značaju i važnosti pruge Valjevo-Loznica. Ono što je nama poznato, meni kao poslaniku i kao građaninu jeste da je Skupština železnice usvojila program, da je taj program usvojila Vlada Republike Srbije, da je u tom programu vrlo jasno definisano pruga Valjevo-Loznica. Moje pitanje je da li je u međuvremenu došlo do nekih izmena, a vi to morate znati jer svaka izmena mora poteći od vas kao resornog ministarstva, da li je došlo do izmena i hoće li se nastaviti izgradnja pruge Valjevo-Loznica? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Skupštine.
Poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rečeno, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije aprila ili maja 2009. godine. Zakon je imao, rekao bih, vrlo jasno definisan cilj – omogućiti uključivanje u svet rada osobe sa invaliditetom, naravno, ne samo u svet rada, već i u gotovo sve sfere društvenog života, odnosno da se u tom pogledu definiše jedan kvalitetan i sadržajan pravni okvir.
Nekoliko je stvari od izuzetne važnosti, kada je reč o ovom zakonu. Najpre najvažnije pitanje, dakle, socijalno uključivanje osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života, uključivanje i u tržište rada. To nije samo pitanje socijalne politike, već je reč i o elementarnom poštovanju ljudskih prava. Važno je rešiti egzistencijalno pitanje osoba sa invaliditetom, tu se u potpunosti slažemo, ali je još važnije njihovo uključivanje u sve sfere društvenog života u Srbiji.
U trenutku kada smo u ovoj sali govorili o tada Predlogu zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, predsednik resornog ministarstva, odnosno predsednik Vlade Republike Srbije izašao je sa nekoliko, za nas u tom trenutku, vrlo važnih podataka. Reč je o podacima iz aprila 2009. godine. Tada je rečeno da u Srbiji ima oko 700.000 invalida, da je oko 300.000 radno sposobno, da je od tog broja negde oko 21.000 zaposleno.
Naravno, za poboljšanje uslova života osoba sa invaliditetom najvažnije jeste zapošljavanje. Očekivanja kada je reč o ovom zakonu, čini mi se, tada su bile da će biti uposleno otprilike preko 7.000 osoba sa invaliditetom. Dakle, u trenutku usvajanja tada ovog zakonskog predloga. Danas imamo podatak, mislim da je o tome i gospodin Krkobavić govorio da je zaposleno 9.157 osoba sa invaliditetom i da je još 10.000 uključeno u tržište rada.
Četiri godine su prošle od usvajanja ovog zakona i mislim da je važno da danas kroz ove konkretne pokazatelje analiziramo efekte primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, odnosno da sagledamo da li je realizovano očekivano i da li je realizovano pre svega kada je reč o broju zaposlenih osoba sa invaliditetom u protekle četiri godine.
Imajući na umu podatke o kojima ste govorili, koji ste pomenuli u vašem uvodnom izlaganju, da je u potpunosti realizovan onaj suštinski cilj koji se želeo postići usvajanjem ovog zakonskog predloga 2009. godine. Već je rečeno, odredbama ovog zakona jeste predviđena obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom, ali predviđen je i izuzetak od toga i precizno su tada 2009. godine kroz tada zakonski predlog, sada zakon definisani uslovi.
Danas, govorimo o Predlogu zakona, o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i ono što želim da kažem jeste da ovaj predlog o kome danas govorimo ne menja suštinu zakona, odnosno nema promene prvobitno definisanog cilja koji je usvojen zakonom 2009. godine. U ovaj predlog u načelu za nas jeste potpuno opravdan i jeste apsolutno prihvatljiv.
Zatim, ovde je zapravo reč o neophodnom usaglašavanju zakona, a i o tome je već bilo reči, najpre sa zvaničnom statistikom kako bi se pratile zarade za mesečnom nivou što je apsolutno pozitivno. Reč je usaglašavanju odredaba zakona sa Zakonom o kontroli državne pomoći, pravilima za dodelu državne pomoći, što treba da omogući bolju kontrolu namenski usmerenih sredstava kada je reč o pomoći. Takođe, već je bilo o tome reči brisanjem člana 29. postojećeg zakona daje se zapravo odgovor na otvorena pitanja koja su postojala kada je reč o odnosu prema različitim načinima izvršenja obaveza.
Nemamo u ovom trenutku analizu rezultata primene važećeg zakona, nadamo se da ćemo i o tome imati prilike da o tome govorimo u narednom vremenskom periodu. Takođe, važno je da između ostalog dobijemo i odgovor na pitanje kakva je danas procena resornog ministarstva, odnosno kakvi se rezultati očekuju usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju u smislu zapošljavanja većeg broja osoba sa invaliditetom.
Namera nije apsolutno sporna. Poslanički klub SPS podržava nameru koje se želi postići predloženim izmenama i dopunama zakona, ali takođe želimo da čujemo šta je i procena resornog ministarstva. Ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS gospođa Jovicki rekla je da je poslanički klub podneo i nekoliko amandmana na predložene izmene i dopune zakona, ne zato što smatramo da one nisu kvalitetne, već sa ciljem da dodatno preciziramo i jasnije definišemo određene stvari kada je reč o predloženim izmenama i dopunama.
Želim da kažem da smo kandidovali neka otvorena pitanja koja su se pojavila u praksi tokom primene zakona, a mislimo da ipak jesu važna, pa možda kada je reč i o samoj suštini postojećeg zakona, odnosno realizaciji onoga što jeste suština postojećeg Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Poslanički klub jeste podneo tri amandmana. U načelu ove predložene izmene i dopune naravno jesu u potpunosti prihvatljive, a o amandmanima ćemo razgovarati tokom rasprave u pojedinostima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospođo Čomić, gospodine Stefanoviću, sam pokazatelj da oko ovog pitanja i teme kojom se danas bavimo postoji jedan opšti konsenzus, rekao bih svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije, sasvim dovoljno govori i o opravdanosti i o važnosti teme o kojoj danas govorimo.
Gospodin Petronijević je u svom izlaganju rekao jednu rečenicu koju ću ja ponoviti: "Promena jeste mala naizgled, ali poruka koja se šalje ovom promenom i ovim izmenama jeste velika". Naravno, podržavajući ovaj zakonski predlog, odnosno podržavajući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu poslanici SPS pre svega žele da podrže cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je bolja zaštita i sigurnost za porodilje i trudnice. Borba protiv bele kuge, između ostalog i zaštita porodilja i trudnica, kao što je rečeno i u ekspozeu premijera Vlade Republike Srbije, gospodina Dačića, jeste jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i prioriteta države.
Ovaj zakonski predlog, složio bih se sa koleginicom koja je malopre govorila, jeste jedan korak napred, jeste jedan kvalitativan pomak u rešavanju jednog značajnog pitanja, da se stane na put diskriminacije trudnica, majki, jer mnogo je primera da su mnogo puta do sada bile u neravnopravnom položaju. Mnoge trudnice i porodilje, o tome je već bilo reči, dobijaju otkaz upravo zbog toga što su odlučile da postanu majke, iako i aktuelni zakon predviđa da u tom periodu ne mogu dobiti otkaz. Realnost je, nažalost, sasvim drugačija i zato je veoma važno dodatno precizirati, dodatno regulisati ovo izuzetno značajno pitanje, tako da poslodavci ne mogu da zloupotrebljavaju zakonske propise, već da na pravi način budu svesni odgovornosti koju u tom pogledu imaju.
Ovaj zakonski predlog upravo treba da usmeri poslodavce da se drugačije ponašaju prema ženama koje koriste trudničko i porodiljsko bolovanje. Žene treba da imaju ravnopravan položaj u društvu, odnosno ravnopravnost u društvu. Slažemo se u potpunosti da je važno da se stvore uslovi za usklađivanje porodičnih obaveza, na jednoj strani, a na drugoj strani profesionalnih obaveza žena.
Ponoviću još jednom, SPS će podržati ovaj zakonski predlog, jer podržavamo cilj koji je u potpunosti opravdan, ali ono što želim da kažem jeste da ćemo usvajanjem ovog zakonskog predloga dati odgovor na jedno izuzetno važno pitanje koje se tiče postojećeg Zakona o radu. Ono što je neophodno i što jeste urgentno, jeste neophodnost davanja odgovora na sva ona otvorena pitanja problema koji postoje, a tiču se važećeg Zakona o radu. To je podjednaka odgovornost svih nas, svih 250 poslanika u republičkom parlamentu.
Mislim da za to u ovom trenutku postoji i politička volja, ali i saglasnost socijalnih partnera. Zato je važan ekonomsko-socijalni dijalog poslodavaca i radnika, ali mora se uvažiti i Ustav Republike Srbije kada je reč o principu socijalne pravde u društvu. Naravno, pri tome ne mislim na samoupravljanje, ali ne mogu radnici da budu lišeni onih osnovnih prava. Kroz divlji kapitalizam koji je bio na delu radnicima su brojna prava uskraćena, a sindikati se, čini mi se, nažalost, u tom periodu nisu snašli na adekvatan način. Nekako je uglavnom izostajao taj ekonomsko-socijalni dijalog.
U ovom trenutku neophodan je odgovor u vidu izmena i dopuna Zakona o radu, koji će zaštiti prava radnika, ali i doprineti boljoj poslovnoj klimi, boljem poslovnom okruženju u Srbiji. Dakle, poštovati prava radnika, naći rešenja koja neće biti na njihovu štetu, ali na drugoj strani pomiriti interese i poslodavaca i investitora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je pet zakonskih predloga. Tiču se i odnose se na oblast pravosuđa.
Ono što želim da kažem, na samom početku, zapravo ponoviću ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS rekao u uvodnom izlaganju, poslanici SPS u danu za glasanje podržaće svih pet zakonskih predloga.
Pokušaću nekoliko rečenica da saopštim i razloge za takav stav poslaničkog kluba, kada je reč o svim predloženim zakonima. Najpre, kada je reč o Predlogu zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, tačno je da je donošenje ovog zakona, između ostalog, o tome je bilo reči, i obaveza koja proizilazi iz Konvencije Saveta Evrope, koju je Narodna skupština Republike Srbije potvrdila, mislim, u maju 2010. godine.
Ali, ono što želim da kažem jeste da neke stvari, ne samo stvari koje se tiču oblasti pravosuđa, već i ostalih oblasti, ostalih sfera života u Srbiji, mi treba da učinimo ne zato što one proizilaze kao obaveza koju nam nameće Konvencija Saveta Evrope ili obaveza koja nam proizilazi iz evropskih integracija, neke stvari prosto u Srbiji treba da učinimo zbog nas samih. U konkretnom slučaju, kada je reč o ovom zakonu, treba da ga usvojimo zbog naše dece, zbog sve maloletne dece u Srbiji.
Suština je zapravo u sledećem, zakonski okvir za zaštitu dece nije dobar. Naprotiv, i to je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, povećan je broj krivičnih dela protiv polne slobode koja su izvršena prema maloletnim licima. Dakle, postojeći zakonski okvir nije dovoljan da se na jednoj strani zaštite deca, a na drugoj strani, na najrigorozniji, ali hajde da ne budem previše grub, na najadekvatniji način, kazne počinioci ovih krivičnih dela.
Mi zaista želimo da verujemo da će se usvajanjem ovog zakonskog predloga stvoriti pravne pretpostavke za bolju zaštitu dece od nasilja, i javni registar i nadzor mogu biti preventiva, ali znate šta, za najteža krivična dela, za najteže zločine treba izricati i najstrože kazne. Naravno, to ne može i neće biti rešeno ovim zakonskim predlogom. Mnogi osuđenici koji su odslužili kazne, danas šetaju, nažalost, Srbijom i ne postoji apsolutno nikakav vid kontrole, a registrovan je, kao što smo mogli čuti, i veliki broj povratnika jer su samo do pre nekoliko godina oni osuđivani na minimalne zatvorske kazne, od dve ili tri godine.
Ovaj zakonski predlog zapravo treba da stvori mehanizme provere, kako se bivši osuđenik ponaša na slobodi da bi se time moglo kontrolisati i da li to ponašanje vodi ka ponavljanju možda, nekog zločina. Treba učiniti naravno sve da se spreči ponavljanje dela i mi verujemo da će se to postići ovom zakonskim predlogom. Vrlo jasno su definisane mere koje će se sprovoditi. Ne želim pojedinačno da govorim o tim merama, ali ponoviću i silovatelji i pedofili moraju biti osuđeni maksimalno zatvorskom kaznom.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom, već je rečeno važeći zakon jeste donet oktobra 2008. godine, njegova primena jeste počela marta 2009. godine. Složiću se sa kolegama koje se malopre diskutovale, ta primena jeste dala i određene pozitivne rezultate. Ona jeste uticala da se realizuje jedan deo onih glavnih ciljeva, koji su zapravo bili i suština usvajanja ovog zakonskog predloga. Naravno, ministar je rekao, kroz četvorogodišnju primenu ovog zakona, mogli su se sagledati one pozitivne strane ali mogli su se uočiti i oni nedostaci, odnosno određeni problemi. Mi zapravo o tome danas govorimo kroz ovaj zakonski predlog.
Naravno, ako je potrebno otkloniti nekih 60% odredbi članova, odnosno određenog zakona, onda je logično da idemo na usvajanje novog teksta zakona. Pri tome, želim da kažem da su razlozi koji su navedeni za usvajanje ovog zakonskog predloga za nas u potpunosti opravdani. Dakle, najpre 2011. godine usvojen je novi Zakon o krivičnom postupku, 2009. i 2012. godine izvršene izmene Krivičnog zakonika i logično je izvršiti određena usklađivanja. Zatim postupak za privremeno oduzimanje, uređen je, a o tome je već bilo reči, odredbama članova od 23. do 37. Zakona. Upravo taj deo ima za cilj da otkloni one nedostatke i uočene probleme, koji su se javljali u praksi.
Ne želim da govorim o svim tim novinama pojedinačno, ali reći ću da mi verujemo da novine koje su unete će doprineti većoj efikasnosti u postupku privremenog oduzimanja imovine, ali sa druge strane da su veoma značajne sa stanovišta poštovanja ljudskih prva.
Takođe, već je o tome bilo reči, jedna od najznačajnijih novina je da se postupak za trajno oduzimanje imovine pokreće tek nakon pravosnažnosti presude za krivično delo. Dakle, suština je da se ne povredi pretpostavka nevinosti i da se nekome ko nije pravosnažno osuđen oduzme imovina. Verujemo da to nije bio slučaj u proteklom vremenskom periodu, ali isto tako smatramo da je jako dobro i ovakvu situaciju pravno i zakonski regulisati.
Dakle, pored jasno definisanih većih ovlašćenja, mi verujemo da će ovaj zakon omogućiti i lakši i efikasniji rad i direkcije i jedinice za finansijske istrage. Dakle, suštinski cilj koji se želeo postići i 2008. godine, kada smo usvajali tada zakonski predlog se naravno ne menja, ali se pokušavaju ispraviti sve one uočene greške, dakle otklanjaju se sve one eventualne, hajde da kažem, i zakonske rupe koje bi mogli iskoristiti advokati osuđenih i to se čini upravo kroz bolje regulisanje oduzetom imovinom i kroz, već je bilo o tome reći, povećanja ovlašćenja.
Dakle, prioritet Vlade potpuno jasno i potpuno precizno želim da kažem jeste odlučna, kontinuirana i uspešna borba protiv korupcije i kriminala i kroz ovaj zakon Vlada želi da pošalje još jednu jasnu poruku.
Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela je zapravo i o tome je već bilo reči – usaglašavanju ovog zakona sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je usvojen 2012. godine i kojim je preciziran jedan veći broj krivičnih dela, ali na drugoj strani i usaglašavanje sa Zakonom o tajnosti podataka u delu koji se odnosi na službenu tajnu.
Na samom kraju nekoliko rečenica i o četvrtom po redu zakonskom predlogu. Naime, novi Zakonik o krivičnom postupku donet je čini mi se septembra 2011. godine i nesumnjivo je da je donošenje novog Zakonika o krivičnom postupku jedna od najvažnijih novina u procesu reforme sudstva i krivično-procesnog zakonodavstva u Srbiji.
Novine koje su predviđene tada ovim zakonikom imale su za cilj da nas uvrste u red zemalja koje na jedan moderan način, ali u skladu sa pravnim poretkom rešavaju pitanje krivično-procesnih pravnih procedura i ovlašćenja, odnosno odgovornosti učesnika u krivičnom postupku.
Mi naravno podržavamo ciljeve procesnih zakona. To jeste jedan od suštinskih razloga zašto je potrebna uspešna reforma pravosuđa i po ko zna koji put ćemo reći da treba otvoreno da razgovaramo i o efikasnosti i o zaštiti prava ljudi u postupku kao i o kvalitetu, jer svaki od ovih segmenata može u negativnom, može u lošem smislu uticati na pravni poredak.
Tri su osnovna razloga predloženih izmena i dopuna ovog zakona. Dakle, prvi u toku primene uočeno je da ne postoji odredba koja se odnosi na određivanje pritvora nakon izricanja prvostepene presude i važno je urediti ovu pravnu situaciju.
Drugi razlog, ukida se obaveza posedovanja posebnog staža i svi advokati će na takav način biti jednaki, biti ravnopravni i obzirom da su krajem 2012. godine usvojene izmene i dopune Krivičnog zakonika, važno je intervenisati u odredbama procesnog zakona koja se odnosi na krivična dela za koja se mogu odrediti i posebne dokazne radnje.
Na samom kraju, još jednom ću ponoviti, poslanički klub SPS, u danu za glasanje podržaće sve zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas u okviru zajedničke jedinstvene rasprave imamo četiri predloga odluka. Ne želeći da umanjim važnost i značaj svih predloženih odluka, u nekoliko reči i nekoliko rečenica u svom izlaganju, akcenat staviti na ono što smatram da ipak ima u ovom trenutku izuzetnu važnost i značaj, a to je predlog odluke Visokog saveta sudstva.
Poslanička grupa SPS hoće podržati Predlog odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Podržavajući ovaj predlog Visokog saveta sudstva, zapravo želimo da poštujemo odluku Ustavnog suda Republike Srbije. Ustavni sud Republike Srbije je vrlo jasno i eksplicitno 20. decembra 2012. godine rekao da su sporne odredbe Zakona o sudijama po kojima je, između ostalog, biran prvi predsednik Vrhovnog kasacionog suda, da su sporne, odnosno da su neustavne i da nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Podržavajući ovaj predlog Visokog saveta sudstva, zapravo želimo da konstatujemo u Republičkom parlamentu ono što je Ustavni sud Republike Srbije vrlo jasno rekao.
Što se tiče poslaničkog kluba SPS, potpuno jasno i precizno želim da kažem da smatramo da se odluke Ustavnog suda moraju poštovati. To je potpuno normalno i logično za jednu pravnu državu. Valjda je normalno da svaki državni organ, valjda je normalno da visoke pravosudne instance, predstavnici visokih pravosudnih instanci poštuju ustavni poredak. Ako to nije normalno i logično i ako se to ne dešava, onda zaista postoji jedan ozbiljan problem.
Ovo za nas nije političko pitanje. Ova odluka Visokog saveta sudstva nije političko pitanje i ne želimo da politizujemo ovu temu, da je svodimo na nivo dnevno-političkih tema, jer shvatamo važnost i značaj odluke, važnosti i značaj funkcije o kojoj danas, između ostalog, govorimo. S druge strane, naravno da shvatamo i važnost i značaj reforme pravosuđa u Srbiji.
Slažemo se sa konstatacijama koje su se mogle čuti u ovom uvodnom delu današnje rasprave, da reforma pravosuđa nije dala željene rezultate, da srpsko pravosuđe jeste, nažalost, u lošem stanju i nije na zavidnom nivou, da čitavo pravosuđe jeste u vd statusu. Danas razgovaramo o, mislim, jedinom predsedniku suda. Nažalost, čitavo pravosuđe jeste u vd statusu.
Ono što očekujemo, kao poslanički klub, jeste argumentovanu, jasnu i realnu analizu o stanju u srpskom pravosuđu danas od strane resornog ministarstva, kao i vrlo precizno i jasno definisane naredne korake.
Dakle, šta je to što treba svi zajedno da učinimo u narednom vremenskom periodu da bi realizovali ono što jeste naš, zajednički, krajnji cilj, a to je moderno i efikasno pravosuđe, odnosno moderan i efikasan pravosudni sistem, nezavisno i stručno sudstvo sa potpunim integritetom. Dakle, da imamo pravosuđe u koje će građani Srbije verovati, odnosno da povratimo poverenje građana u pravosudni sistem Srbije. Naravno, reforma pravosuđa jeste jedna od najznačajnijih reformi u ovom trenutku.
Nezavisno od procesa evropskih integracija, nezavisno od evropskog puta kojim Srbija treba i mora da nastavi uspešno da ide u narednom vremenskom periodu, neke stvari naročito u oblasti pravosuđa treba da učinimo zbog nas samih, zbog Srbije, zbog građana Srbije. Između ostalog mi smo više puta o tome govorili. Stepen demokratizacije jednog društva zavisi od nezavisnosti dostignutog nivoa nezavisnosti sudske vlasti.
Naravno, važno je da čujemo odgovore na sve one nedoumici koje postoje i koje će se čuti tokom današnje rasprave, sva ona otvorena pitanja koja postoje, naročito pitanje koja se tiču reizbora sudija.
Treba ispraviti greške. Na greškama se uči i treba izvući pouke iz tih grešaka, ali ispravljajući, vraćajući se unazad, jednu nepravdu, ispravljajući neke greške ne smemo dozvoliti da učinimo neke nove greške u narednom vremenskom periodu. Čini mi se da se za reformu pravosuđa u Srbiji gubi dragoceno vreme. Ovo je izuzetno važna tema za Srbiju i za građane Srbije.
Dakle, mesta u pravosudnom sistemu, što se tiče poslaničkog kluba SPS, ne sme i ne treba da ima za one nestručne i nesavesne. Ovo je predlog Visokog saveta sudstva i ono što želim da kažem u nastavku jeste da i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaštva treba da budu garant sudske nezavisnosti, odnosno javno-tužilačke samostalnosti.
Dakle, upravo, to je stav poslaničkog kluba SPS, ove institucije treba da daju jedan realan osnov za dalju izgradnju demokratskog društva. Bilo je reči o proceduri. Složićemo se sa onim što je gospodin ministar rekao u uvodnom izlaganju. Visoki savet sudstva ima pravo i legitimitet da predloži jednu ovakvu odluku.
Ono što je izuzetno važno jeste da stvorimo uslove za sprovođenje izbora na način koji je predviđan Ustavom i postojećim zakonima. Zahvaljujem.

Ne bih tumačio kreativnu analizu, koju smo mogli čuti tokom malopređašnjeg izlaganja, već zarad istine. Dakle, mi jesmo podržali gospođu Natu Mesarević, ali mi danas ne govorimo o Nati Mesarević. Danas govorimo o poštovanju odluke Ustavnog suda od 20. decembra 2012. godine. Vrlo jasno ću ponoviti, SPS smatram da svi državni organi, visoke državne instance, predstavnici tih državnih instanci trebaju i moraju da poštuju odluke Ustavnog suda. To je potpuno logično i normalno, ako govorimo o pravnoj državi. Ovde nema reči ni o kakvom licemerju.        
Što se tiče učešća, ponavlja, jesmo glasali, to ne osporavamo. Vrlo jasno smo rekli da poštujemo odluke Ustavnog suda. Vrlo jasno smo rekli da treba ispraviti sve one greške koje su načinjene u proteklom vremenskom periodu, treba izvući pouke iz tih grešaka, ali ispravljanjem tih grešaka ne treba činiti neke nove. Hvala.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsedavajuća. Gospođo ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Ono što želim na samom početku da kažem jeste da se vratim unazad i da s obzirom da je bilo već reči tokom današnje rasprave o sporazumu, da kažem da je poslanički klub SPS 2008. godine podržao Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Tada smo vrlo jasno rekli da verujemo da je ovo jedan od najboljih strateških projekata Srbije, da ovu šansu ne smemo da propustimo, da je treba iskoristiti, jer će realizacijom sporazuma u celosti Srbija postati ne samo dovoljno energetski obezbeđena već i interesantna brojnim potencijalnim investitorima.
Sporazumom Srbija dobija veliku energetsku stabilnost, ali i lidersku poziciju u gasnoj privredi, proizvodnji naftnih derivata. Što je najbitnije, možda to nekim poslaničkim grupama nije važno i nije bitno, ali za nas je bitno i strateško partnerstvo sa Rusijom.
U dugoročnom smislu Sporazum koji smo usvojili 2008. godine na opštu podršku u Republičkom parlamentu Srbija dobija. Šta su konkretni rezultati ovog sporazuma? Sklonište gasa Banatski Dvor, rekonstrukcija i modernizacija NIS i deo magistralnog gasovoda evropskog značaja što za Srbiju znači i velike investicije i zapošljavanje i dugoročni prihod, odnosno profit.
Predlog zakona o kojem danas govorimo treba da ubrza eksproprijaciju zemljišta i pribavljanje dokumentacije za izgradnju deonice međunarodnog gasovoda kroz Srbiju. Donošenje zakona jeste neophodno jer govorimo o jednom izuzetno važnom jedinstvenom projektu kako je to između ostalog navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. Postojeća zakonska regulativa je stvarala brojne prepreka za njegovu realizaciju. Ovde su utvrđena posebna pravila za eksproprijaciju zemljišta na trasi gasovoda koja obuhvata oko 10 hiljada parcela.
Naknada vlasnicima zemljišta se određuje u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji i ubeđen sam u ono što je gospođa ministarka rekla, da građani neće biti oštećeni jer će postojati jasna i precizno definisana pravila. Neće biti oštećeni, ali neće se ni obogatiti.
Na drugoj strani treba imati na umu da ovo jeste nacionalni interes. Usvajanjem zakona stvaraju se uslovi za početak izgradnje gasovoda sa pratećim objektima i o tome je već bilo reči. Ono što je suštinski važno nakon usvajanja ovog zakonskog predloga Srbija je spremna za početak izgradnje ovog izuzetno značajnog energetskog projekta. To znači maksimalno angažovanje srpske građevinske operative i na drugoj strani maksimalno angažovanje sektora usluga.
U naredne dve godine kroz domaću građevinsku operativu na ovom projektu će biti angažovano po nekim procenama između 600 i 800 miliona evra. Srbija zbog ovog projekta, zbog "Južnog toka" ima razloga da računa na privredni rast.
Nakon završetka pored novca od taksi "Južni tok" nam daje i povoljnu klimu za investicije i za potrošače. Kada bude okončana prva faza kroz taj sistem će godišnje prolaziti 60 milijardi kubika gasa. Završetak "Južnog toka" je garant boljeg kvaliteta snabdevanja, cena, ali kao što je malo pre rekao kolega i energetske stabilnosti.
Deonica koja prolazi kroz Srbiju će biti duga 470 kilometara, prolaziće kroz 21 opštinu, kroz 11 gradova a država će imati 49% udela u vlasništvu. Još jednom želim na samom kraju da kažem da će poslanički SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovani ministre potpredsedniče Vlade, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga je rečeno u dosadašnjem toku rasprave. Sagledavajući stav svih poslaničkih grupa u republičkom parlamentu koji su imali do sada prilike da govore, a mislim da su svi predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa imali prilike da iskažu stav povodom predloga odluka o kojima danas govorimo, povodom zakonskog predloga izmene i dopune zakona o kojem danas govorimo, evidentno je da će predložene odluke i predlog zakona o izmenama i dopunama zakona imati ogromnu podršku u republičkom parlamentu u danu za glasanje. To je u ovom trenutku izuzetno važno.
Ponoviću ono što je gospodin Dujević, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS već rekao, da će poslanički klub SPS podržati u danu za glasanje predložene odluke i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o VBA i VOA.
Ono što želim da kažem na samom početku jeste da se iz predloženih odluka o kojima danas govorimo još jednom može vrlo jasno sagledati intencija ili opredeljenost Vlade Republike Srbije da odluke, akte, zakonske predloge koji su od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju i građane Srbije, da se blagovremeno dostavlja u skupštinsku proceduru. Tako posle dužeg vremenskog perioda o Predlogu zakona o budžetu nismo razgovarali, raspravljali i nismo ga usvajali 30. ili 31. decembra. Odluke o kojima danas govorimo smo imali blagovremeno u skupštinskoj proceduri, početkom 2013. godine, već u januaru 2013. godine. Smatramo da je to izuzetno pozitivno i da to treba da bude praksa Vlade Republike Srbije i u narednom vremenskom periodu.
Šta je suština kada je reč o predloženim odlukama o kojima danas govorimo? Nastavlja se učešće profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2013. godini. To je veoma značajno i to ima podršku poslaničkog kluba SPS. Unapređuje se učešće, a na drugoj strani se podiže na jedan viši nivo briga o policiji, vojsci koja iz Srbije učestvuje u multinacionalnim operacijama, što je izuzetno značajno.
Preciznije rečeno, Vojska Republike Srbije će u 2013. godini učestvovati u devet operacija pri misiji UN i EU, a MUP u četiri. Predviđeno je angažovanje do 475 pripadnika Vojske Srbije i 15 pripadnika MUP.
Složio bih se sa onim što je navedeno u obrazloženju ove dve odluke. Tačno je da učešće Srbije proizilazi iz obaveze Srbije kao članice UN i drugih međunarodnih organizacija, ali jasno je da mi na ovaj način kao država pokazujemo da želimo da učestvujemo aktivno u očuvanju mira i stabilnosti u svetu. Pokazuje se i jasna opredeljenost Srbije da eventualne probleme rešava mirnim putem, što je takođe važno.
Ono što želim takođe da kažem, jeste da Srbija treba i da mora da gradi dobre odnose sa svim državama u svetu imajući na umu interes građana Srbije. Ove odluke podižu ugled države u svetu i doprinose jačanju spoljnopolitičkog kapaciteta Srbije. Ako imamo na umu činjenicu koju je maločas gospodin Vučić rekao da su pripadnici sistema odbrane u proteklom periodu ove aktivnosti obavili profesionalno uz najviše ocene i UN, onda se u potpunosti slažem sa koleginicom da sa sigurnošću možemo reći da su pripadnici Vojske Srbije, pripadnici MUP koji učestvuju u multinacionalnim operacijama pravi i možda najbolji ambasadori koje Srbija u ovom trenutku ima.
Sa druge strane, učešće u multinacionalnim operacijama jeste korisno i za modernizaciju vojske kroz obezbeđenje saradnje sa oružanim snagama drugih zemalja. Dakle, prihvatanjem ovih odluka Srbija će definitivno biti integrisana u jednu izuzetno važnu oblast aktivnosti, ali ono što je još važnije, kao ravnopravni partner sa svim ostalim državama članicama EU i UN.
Što se tiče predloga zakona o izmenama Zakona o VBA i VOA, osnovni razlog predloženih izmena i dopuna jeste odluka Ustavnog suda koja je otežala i usporila rad VBA na bezbednosnoj, kontraobaveštajnoj zaštiti i Vojske Srbije i Ministarstva odbrane.
Predložene izmene i dopune jesu usaglašene sa odlukom Ustavnog suda i mislim da je na ovaj način definisan i razjašnjen pravni okvir za praćenje komunikacija koje obavljaju bezbednosne i obaveštajne službe i da usvajanjem ovog predloga zakona neće više biti nejasna pravna situacija.
Predlog zakona doprinosi jačanju civilne kontrole nad radom agencija, odnosno predložene izmene i dopune su jedan optimum, jedna ravnoteža. Na jednoj strani treba omogućiti službama da rade svoj posao, a na drugoj strani treba poštovati ljudska prava i slobode građana koje su garantovane Ustavom.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o javnim nabavkama i nema potrebe da ponavljam, naravno da će poslanički klub SPS podržati ovaj zakonski predlog. Između ostalog, svojim potpisima samo kao predlagači podržali ovaj zakonski predlog.
Ono što želim da kažem na samom početku jeste da je prvi Zakon o javnim nabavkama u Srbiji stupio na snagu 2002. godine i pretrpeo je brojne izmene i dopune. Važeći zakon je u primeni od januara 2009. godine. Ono što je interesantno, i jedan i drugi zakonski predlog, i ovaj aktuelni i onaj koji je stupio na snagu 2002. godine, doneti su po hitnom postupku. Kao jedan od suštinskih razloga za donošenje i jednog i drugog zakonskog predloga je bilo usklađivanje, odnosno harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno ubrzavanje procesa pridruživanja EU.
Složiću se sa malopređašnjim konstatacijama, mislim da je propuštena prilika da se uredi, da se unapredi proces javnih nabavki u Srbiji i da se uskladi sa regulativom EU, kada je reč i o prvom i o drugom zakonu. Isto tako mislim da praksa i iskustvo u sprovođenju ovih zakona moraju biti izneti, kao i jedna opšta ocena da li su problemi nastajali u sprovođenju zakona ili je manjkavost samo u odredbama zakona, ili su problemi nastajali i usled sprovođenja zakona i u određenim lošim rešenjima, kada je reč o zakonu.
Moje lično viđenje je da su izmene, kada je reč i o prvom i o drugom Zakonu o javnim nabavkama, vršene ad hok, radi prilagođavanja procedure za određene poslove. Takva praksa je definitivno poništila one osnovne principe, one osnovne uzance i razloge zbog kojih je usvojen i donet zakon.
Kada kažem takva praksa, definitivno je postojao i veliki broj izuzetaka iz primene. Netransparentno su podzakonskim aktima uređene nabavke malih vrednosti. O tome je govorio i ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, gospodin Radenković. Nisu dobro propisani i nekako su prethodna iskustva i promene koje su se dešavale doprinele da zakon izgubi svoj antikorupcijski značaj i kontrolu vršenja javnih prihoda, a pre svega kada je reč o velikim poslovima sa značajnim sredstvima.
Malopre je neko o tome govorio, a ja želim to da ponovim, predstavnici DRI jesu vršili kontrolu 47 subjekata. To je manji uzorak od 1%. Na kraju prošle godine utvrđena je nabavka dobara i usluga suprotnih zakonu u iznosu od 85 milijardi dinara. Dakle, uzorak koji je manji od 1% i zaista ovi podaci jesu katastrofalni i frapantni.
O pojedinim odredbama ovog zakonskog predloga mislim da je gospodin Radenković dovoljno govorio, ali ono što želim da kažem jeste da je pred nama zakonski predlog koji jeste i sistemski i antikorupcijski i rekao bih da jeste revolucionaran, kada je reč o ovoj izuzetno važnoj i značajnoj oblasti u Srbiji. Verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti stvorena jedna bolja poslovna klima u Srbiji, da će Srbija pokazati da je u institucionalnom smislu uređena država i da neće biti dozvoljeno ni rasipanje, ni neracionalno trošenje novca građana, kao i to da će građani Srbije znati kako se troši njihov novac.
Dakle, ovaj zakon jeste jedna jasna poruka i za međunarodne finansijske institucije i za strane investitore, jer pokazuje odlučnost i opredeljenost vladajuće koalicije, Vlade Republike Srbije da uredi i reguliše pitanje javnih nabavki. Ovaj zakon jeste garant i uštede i transparentnosti, bolje kontrole i discipline, ali i efikasnijeg sankcionisanja onih koji neće poštovati ovaj zakon u narednom vremenskom periodu.
Svakako da će ovako definisan zakon biti značajan i važan instrument u jednoj kontinuiranoj, uspešnoj i odlučnoj borbi protiv korupcije. Treba da doprinese konsolidaciji javnih finansija, što je takođe izuzetno važno. Uštede koje će biti ogromne značajno će doprineti realizaciji onog hrabrog cilja Vlade Republike Srbije da budžetski deficit bude prepolovljen.
Predlog zakona o javnim nabavkama, i o tome je maločas bilo reči, jeste u skladu sa evropskim standardima. Ne usvaja se i ne razmatra, kao prethodna dva, po hitnom postupku. Održana je jedna kvalitetna javna rasprava, što je zapravo omogućilo da sve zainteresovane strane daju svoje sugestije, da sve zainteresovane strane daju svoje predloge, s tim što, naravno, još uvek ima vremena za sve predloge koji će doprineti da ovaj zakonski predlog bude još kvalitetniji. Danas je rasprava u načelu, a narednih dana će biti vođena rasprava u pojedinostima.
Važno je usvojiti ovaj zakonski predlog, ali ono što je daleko važnije jeste svakako njegova primena. Dakle, jedna od najosetljivijih oblasti u kojima se javlja korupcija koja degradira, koja ugrožava i vladavinu prava i društvenu pravdu, ugrožava i stabilnost demokratskih institucija, jeste upravo oblast javnih nabavki. Zato je izuzetno važno što pre usvojiti i primenjivati zakon koji će na kvalitetan način urediti ovu izuzetno važnu, značajnu i osetljivu oblast u Srbiji.
Dakle, usvajanjem ovog zakonskog predloga pravimo jedan kvalitativan pomak, pravimo jedan ogroman korak napred u uvođenju reda u javnim nabavkama. Ovaj predlog, još jednom želim da ponovim, imaće podršku poslaničkog kluba SPS. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici, pred nama je set izuzetno važnih zakonskih predloga.
Ono što želim na samom početku da kažem, kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticaju građevinske industrije, da …
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike za tišinu. Izvolite.)
Odgovor na pitanje, da li je neko na nivou lokala, nivou gradova, opština dobijao poslove na neki od nelegitimnih načina, nije naša stvar. Ako je dobijao, neka to utvrde nadležni organi i nadležne institucije. Što se tiče SPS, mi verujemo u rad nadležnih organa i nadležnih institucija, ali svako u Srbiji treba da radi svoj posao.
Koliko sam vas razumeo, gospodine Iliću, kada je reč o ovom zakonskog predlogu, suština je u tome da će projekti koji su započeti, a nisu dovršeni od trenutka kada je usvojen zakonski predlog, jula 2010. godine do danas, biti završeni, što je izuzetno važno. Koliko sam vas razumeo, druga stvar koja je, takođe, još važnija, da su u budžetu Republike Srbije, odnosno na poziciji, koliko sam shvatio, vašeg ministarstva, obezbeđena sredstva, kojima će se finansirati, pokrenuti i realizovati projekti u naredne dve godine. Jasna je namera i cilj, ona jeste i potpuno opravdana i imaće podršku poslaničkog kluba SPS.
Ako će, kako ste rekli, biti finansirani projekti u narednom vremenskom periodu na osnovu zakona o kojem danas govorimo i koji je usvojen jula 2010. godine, onda je izuzetno važno i o tome je neko malo čas govorio, definisati kriterijume, po kojima će lokalne samouprave moći da konkurišu za realizaciju određenih projekata.
Dobro je da je Vlada Republike Srbije predvidela i da u okviru budžeta za 2013. godinu, jesu predviđena sredstva, ali ta sredstva, kao osnov, da bi aplicirala, moraju da predvide i lokane samouprave, a budžeti lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština se manje–više, tokom ovog vremenskom perioda, upravo razmatraju i usvajaju. Dakle, važno je da na samom početku definišemo kriterijume po kojima će lokalne samouprave moći da konkurišu kod resornog ministarstva.
Dakle, ono što takođe želim da kažem jeste da niti sve počinje niti se završava kada je reč o jednoj Vladi Republike Srbije. Vlade i parlamentarne većine u Srbiji jesu promenljive i to je demokratija, ali odnos prema pitanjima, koje jesu od suštinskog, vitalnog značaja za građane Srbije, nikada ne sme i ne treba da bude promenljiv. Naravno, da ukoliko je prethodna Vlada, svaka vlada ima svoje pozitivne i negativne stvari, ali naravno ako neke pozitivne stvari u mandatu prethodne vlade nisu završene, potpuno je logično da to preuzme i da nastavi realizaciju tih, konkretno u ovom slučaju, projekata, infrastrukturnih, kapitalnih projekata, nastavi naredna vlada.
Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije, mi smo usvojili, preciznije, 4. jula, odnosno počela je primena 4. jula 2010. godine i poslanički klub SPS jeste podržao ovaj zakonski predlog, tada u Republičkom parlamentu. Ono što smo govorili tada, da ne bi bilo da smo tokom vremenskog perioda menjali mišljenje, dakle, ono što smo govorili tada, ja ću reći i danas. Podržali smo ovaj zakonski predlog, jer pre svega podržavajući ovaj zakonski predlog jer smo želeli da podržimo nameru i cilj, koji su se želeli postići i realizovati usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je podsticanje, razvoj, upošljavanje građevinske industrije, obezbeđivanje likvidnosti ovog, izuzetno važnog sektora, u periodu negativnih efekata ekonomske, osećamo negativne efekte ekonomske krize. Zatim, uposliti, podstaknuti preduzeća, koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala, otvoriti nova radna mesta i ono što je suštinski jako važno na osnovu svega toga, podstaći privredni razvoj.
Sa druge strane, podržavajući ovaj zakonski predlog, mi zapravo jesmo želeli da podržimo i sve ono što je trebalo realizovati i finansirati kroz ovaj zakonski predlog, a to je ono o čemu je već ovde bilo reči, i obdanište, i škole i razne objekte od javnog značaja, stanove, autoputeve. Očekivani pozitivni rezultati ovog zakonskog predloga, ne želim da budem politički nekorektan, dolazim iz Valjeva i očekivani pozitivni rezultati ovog zakonskog predloga, u gradu iz kojeg dolazim, jesu i vidljivi i prepoznatljivi. Ali, ono što je suština, i o tome je takođe malo čas bilo reči, važno je, i bilo bi dobro, da smo u okviru obrazloženja ovog zakonskog predloga, imali konkretnu analizu rezultata primene zakona, koji smo usvojili u julu 2010. godine.
Na osnovu te analize, mi danas mogli da sagledamo rezultate. S druge strane, mogli bi da sagledamo ono što je zapravo bila i suština prilikom usvajanja ovog zakonskog predloga. Rečeno je da ovaj zakonski predlog, zapravo treba da podstakne razvoj građevinske industrije, odnosno da podstakne na viši nivo, aktivnost građevinske industrije. Vrlo precizno i jasno je tada rečeno, da je nivo aktivnosti građevinske industrije, u tom periodu, u trenutku kada smo usvajali ovaj zakonski predlog 2010. godine, bio najniži nego u prethodnih deset godina.
Dakle, mi bi da imamo danas u zakonskom obrazloženju, mogli kroz analizu da sagledamo, na kojem nivou je danas građevinska industrija, odnosno aktivnost građevinske industrije u Srbiji. Ali, rezultati, ponavljam, polazeći od opština, gradova, jesu vidljivi i prepoznatljivi. Namera i cilj, kada je reč ovom zakonskom predlogu nisu sporni, oni su opravdani i zbog toga će ovaj zakonski predlog ponovo imati podršku poslaničkog kluba SPS.
Da bi se realizovali ciljevi Vlade Republike Srbije, definitivno je važno pokrenuti ekonomski oporavak države. Da bi došlo do ekonomskog oporavka države, važno je podstaći privredni razvoj, važno je pokrenuti investicije, važno je pokrenuti realizaciju kapitalnih i infrastrukturnih projekata, o tome danas govorimo. Dakle, nema bez infrastrukturnog, nema ekonomskog oporavka i zato je ulaganje u infrastrukturne projekte, kapitalne projekte, jedini realan pristup, kojim možemo rešiti ono goruće i suštinsko pitanje danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenih.
Stimulisanje privredne aktivnosti, ulaganje budžetskih sredstava kroz intenziviranje kapitalnih ulaganja, pre svega, rekao sam u infrastrukturu. Jačanje kapaciteta domaće proizvodnje, jesu naši prioriteti i to je nešto što treba da se podstakne i realizuje ovim zakonskim predlogom.
Građevinska industrija, o tome takođe je već bilo reči, jeste sektor od izuzetnog nacionalnog značaja, naročito u periodu ekonomske krize i ono što je važno, jeste, da Srbija mora ponovo da bude veliko gradilište, jer samo na taj način i samo to jeste garant bolje budućnosti. Kao što sam rekao, poslanički klub SPS, podržaće ovaj zakonski predlog u danu za glasanje.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, najpre želim da kažem da je zakon o planiranju i izgradnji izuzetno važan i značajan zakon. Dakle, reč je o jednom kompleksnom pitanju. Sama kompleksnost i složenost ovog pitanja leži u činjenici da je zapravo ovaj zakon, Zakon o planiranju i izgradnji, da su u okviru ovog zakona sadržana tri zakona, odnosno da je on sinteza i skup svih zakona, Zakona o planiranju, Zakona o izgradnji i Zakona o građevinskom zemljištu.
Kada je reč o planiranju, veoma kratko, u jednoj rečenici ću reći da je jako važno da Srbija bude planski uređena i pokrivena. Kada je reč izgradnji, takođe, ona mora biti uređena, moraju biti pojednostavljene procedure i smanjeni troškovi. Što se tiče legalizacije bespravno izgrađenih objekata, ne sme se odustati od onih suštinskih ciljeva, da se popišu svi objekti, da se legalizuju oni koje je moguće legalizovati i da se spreči dalja bespravna gradnja.
Kada je reč o građevinskom zemljištu, ovde je u pitanju konverzija. Radi se, rekao bih o jednoj o najvećih privatizacija u Srbiji. Ono što želim posebno da istaknem, jeste da je najveće bogatstvo jedne opštine ili grada, upravo građevinsko zemljište. Zato ova privatizacija mora da bude pravična, socijalno pravedna i mora se sprečiti ono o čemu je takođe već bilo reči, a to je tajkunizacija građevinskog zemljišta.
Predložene izmene i dopune imaju za cilj podsticanje, tako je rečeno u zakonskom obrazloženju, investicionog ciklusa, poboljšanje stanja u građevinskoj industriji, a sa druge strane se pretpostavlja da će rok, koji je predložen, biti dovoljan da se na jedan sistemski način reši ključno pitanje, a to je pitanje konverzije.
Što se tiče poslaničkog kluba SPS, mi podržavamo svaki predlog koji će podstaći razvoj građevinske industrije, podići na viši nivo aktivnost građevinske industrije u Srbiji, ali ne sme taj podsticaj da bude izgovor za narušavanje jednog od principa koje smo vrlo jasno definisali i istakli kada je reč o konverziji. Dakle, ona mora da bude pravična, mora da bude socijalno pravedna i mora da se spreči tajkunizacija građevinskog zemljišta.
Veoma je važno da tokom ove rasprave po pitanju konverzije otvorimo sve one nedoumice i otvorena pitanja koja postoje.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, reč je zapravo o racionalizaciji državne uprave, odnosno ušteda na nivou državne uprave što jeste opredeljenje Vlade Republike Srbije. Dakle, realizacija proklamovanih ciljeva Vlade Republike Srbije zahteva ovu racionalizaciju institucionalnog okvira u sektoru vojnog saobraćaja da se ne bi, pre svega, na jednoj strani onemogućilo nesmetano funkcionisanje kada je reč o saobraćaju, a na drugoj strani da ne bi došlo do određenih neusaglašenosti sa pravom EU.
Takođe, ovim zakonskim predlogom, to je rečeno i u obrazloženju ovog zakonskog predloga, otklanjaju se i neki nedostaci koji su uočeni u primeni zakona. I ovaj zakonski predlog imaće podršku poslaničkog kluba SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Kalanović, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je i danas rasprava o setu ekonomskih zakona. Reč je o osam zakonskih predloga koji imaju nekoliko jasnih ciljeva. To su, pre svega, finansijska konsolidacija, finansijska disciplina, sa namerom da se prepolovi budžetski deficit, što je, već smo o tome govorili tokom rasprave u načelu o Predlogu zakona o budžetu za 2013. godinu, izuzetno važan, odlučan i hrabar potez Vlade Republike Srbije.
S druge strane, kada je reč o zakonskim predlozima o kojima danas govorimo, da oni zapravo predstavljaju jedan pozitivan odgovor Vlade Republike Srbije na višegodišnje zahteve privrede. Privreda će svakako odigrati bitan uticaj, kada je reč o realizaciji budžeta, jer ona treba da obezbedi prihod. Zato je u periodu ekonomske krize upravo prioriteta prioriteta i nužnost pokretanje privredne aktivnosti.
U svom izlaganju ću, imajući na umu kolegijalnost prema kolega iz poslaničkog kluba i vremena koje imamo na raspolaganju, govoriti samo o nekoliko zakonskih predloga. Najpre, o Predlogu zakona o javnim preduzećima.
Departizacija i depolitizacija je u periodu koji je sada iza nas nekako uvek bila večita tema. Ona je naročito dobro zvučala tokom izborne kampanje i tada je imala nekoliko ciljeva – politički marketing, pokušaj da se ubiru oni jeftini politički poeni. Ali, takav način interpretacije ove teme i u tom vremenskom periodu je, rekao bih, nažalost, do sada dezavuisao jednu jako dobru ideju.
Ne želim da govorim o onome što je bilo, jer to i da hoćemo, danas ne možemo da promenimo. Konkretno kada je reč o ovoj temi, možemo da sagledamo ono što se dešava danas definišemo neki osnov, definišemo neke temelje za naredni vremenski period. Iz prošlosti treba učiti i treba izvlačiti pouke iz onoga što nije bilo dobro.
Kao poslanički klub ćemo podržati u načelu ovaj zakonski predlog, jer podržavajući ovaj zakonski predlog, zapravo želimo da podržimo nameru i cilj Vlade Republike Srbije, koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga.
Ovaj zakonski predlog svakako predstavlja jedan korak napred ka jednom sistemskom pristupu u rešavanju jednog izuzetno važnog pitanja. S druge strane, on predstavlja i odlučnost i opredeljenost Vlade Republike Srbije, kada je reč o departizaciji i depolitizaciji u javnim preduzećima. On jeste jedan kvalitativan pomak napred, u smislu da po prvi put o ovako važnom pitanju govorimo na ovakav način, unutar republičkog parlamenta, na bazi jednog konkretnog predloga, zakonskog predloga koji predstavlja, rekao bih, sistemski pristup.
Da se razumemo, nijednu reformu nije moguće sprovesti odmah. To je dugoročan proces. Važno je pokazati odlučnost, opredeljenost, kao što je to učinila Vlada Republike Srbije, i napraviti prvi korak. Naravno, važno je, koliko je to moguće, postići saglasnost i konsenzus relevantnih političkih činjenica, jer tema o kojoj danas govorimo i o kojoj smo govorili tokom jučerašnjeg dana, rekao bih, da ne sme da bude odraz aktuelnog političkog trenutka. Treba da stvorimo jedan osnov, da definišemo jedan suštinski pristup koji treba da bude primenjiv za naredni vremenski period i da se tiče svih narednih vlasti u Srbiji, parlamentarnih većina i Vlade Republike Srbije.
Takođe želim da kažem, kada je reč o SPS, nikada nismo bili kočničari departizacije i depolitizacije, ali jesmo uvek insistirali na jednom. To je konkretan predlog, suštinski koncept i vrlo precizno i jasno definisan cilj šta se želi postići. Uvek smo bili za jedan, rekao bih, otvoreni i konkretan razgovor na temu rezultata rada onih koji su preuzeli odgovornost u javnim preduzećima, jer polazimo od jedne logične pretpostavke. Lako je sagledati i analizirati rezultate onih koji su preuzeli odgovornost. S druge strane, lako je promeniti nekoga ako je loše radio i tako pokazati odgovoran odnos, pre svega, prema građanima Srbije.
Predlog jeste jedan korak napred, u smislu da će uključiti jedan širi krug stručnih ljudi kada je reč o radu javnih preduzeća. Zalažemo se i prihvatamo ono što je ministar rekao u uvodnom izlaganju, da javna preduzeća ne treba da budu ekspoziture političkih stranaka. Zalažemo se i za stručnost, profesionalnost, transparentnost i za efikasnost. Zalažemo se i za to da se definišu jasni kriterijumi za izbor direktora, ali nismo za to da se, na neki od načina, diskriminišu stručni, sposobni, kompetentni ljudi čiji su rezultati prepoznatljivi i vidljivi, a koje imaju gotovo sve političke stranke na političkoj sceni Srbije.
Ovde nije reč o tome da li neko treba da bude izabran ili ne. Ne treba stavljati nikada znak jednakosti između ovako važnog zakonskog predloga i nekog pojedinca. Suština je u tome da je, po našem mišljenju, konačno trenutak da se vrednuju rezultati rada u Srbiji. Mi hoćemo podržati ovaj zakonski predlog, jer on predstavlja jedan korak napred u tom pogledu i podržavamo time i nameru i cilj Vlade Republike Srbije.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopuna Zakona o privatizaciji, ovde imamo jedan zakonski predlog izmena i dopuna koji tretiraju jedno izuzetno važno pitanje u Srbiji. Reč je o, čini mi se, 171 preduzeću, reč je oko 60.000 zaposlenih. Ne želim da govorim o našem političkom stavu kada je reč o konceptu privatizacije u Srbiji, on je opšte poznat, ali želim da kažem da ovakve privatizacije, kakve su bile u proteklom vremenskom periodu, jesu razlog situacije u kojoj se država danas nalazi, pre svega, kada je reč o pitanju nezaposlenosti.
Mislim da je suštinski najvažnije ne samo baviti se iniciranjem, promovisanjem i sprovođenjem privatizacije, već i kontrolom privatizacije. Ako u narednom vremenskom periodu Vlada Republike Srbije, resorno ministarstvo, nadležne investicije ne budu imale kontrolu, valjanu i merodavnu kontrolu privatizacije, čini i se da bi ovakav koncept privatizacije u narednom vremenskom periodu, nažalost, mogao da bude poražavajući i uništio bi srpsku privredu.
U tom kontekstu je važno voditi jednu aktivnu politiku, važno je ne čekati da problemi do nas dođu, ići u susret problemima i ponuditi konkretna rešenja, naravno, u skladu sa postojećim zakonskim okvirima, u dogovoru sa reprezentativnim predstavnicima sindikata i imajući na umu uvek interese radnika.
Usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, na neki način će biti omogućen dalji rad ove izuzetno važne institucije u Srbiji. Ovde imamo dve poruke. Jedna poruka biće poslata pravnim licima, privrednim društvima, kada je reč o olakšanom korišćenju onih neophodnih kredita. S druge strane, imamo jednu važnu poruku koja će biti upućena investitorima, a tiče se važnosti, uloge i značaja ove institucije u Srbiji.
Predlog zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, verujemo u ono što je gospodin Dinkić rekao tokom jučerašnjeg dana da će usvajanje ovog zakonskog predloga uvesti red, disciplinu, pre svega države prema privatnom sektoru, ali da će uvesti red i kada je reč o samom privatnom sektoru.
Kada je reč o Predlogu zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, svakako ovaj zakonski predlog daje jednu šansu privredi i ovo je taj aktivan i pozitivan potez države. Ekonomska kriza jeste onemogućila deo privrede da izmiri svoje obaveza i na ovaj način će, svakako, biti povećana likvidnost u privredi. Već je bilo reči o tome.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, on će svakako značajno unaprediti elektronsko poslovanje, elektronsku trgovinu putem interneta i onemogućiće poslovanje sa inostranstvom, omogućiće da poslovanje sa inostranstvom bude oslobođeno onih bespotrebnih birokratskih procedura.
Kada je reč o Predlogu Zakona o zateznim kamatama, dakle neustavnost komforne metode je suštinski najbitniji, da kažem, razlog zbog čega danas govorimo o ovom zakonskom predlogu. On će u perspektivi, ubeđeni smo, rešiti one probleme koji jesu uočeni u praksi.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, o tome je bilo reči. U pripremi je novi zakonski predlog. O ovome će detaljnije govoriti kolega Petronijević. Ono što jeste naša sugestija jeste da sagledate predloge koje će uputiti gospodin Petronijević ispred poslaničkog kluba i da ih što više uvrstite u novi zakon o osiguranju.
Inače, još jednom, u načelu, poslanički klub SPS podržava zakonske predloge, set ekonomskih zakona o kojima danas govorimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici. Tokom malopređašnje rasprave neko je rekao jednu konstataciju koja je potpuno opravdana. Legitimno je pravo svakog poslanika da se bori za interese svog okruga, da se bori za interese opštine ili grada iz kojeg dolazi. Ja sam to upravo učinio predloženim amandmanom i naknadnom ispravkom amandmana.
Tokom rasprave u načelu vrlo jasno smo rekli da ovaj Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu jeste odraz potrebe da se umanji budžetski deficit, što je odlučan, važan i hrabar potez. Da se podstakne razvoj kroz investicije, kroz kapitalne i strukturne projekte, kroz udvostručen agrarni budžet i to jeste potpuno opravdano i da se sačuvaju elementi socijalne pravde, namenjena su veća sredstva za socijalnu zaštitu u iznosu od sedam miliona dinara i to je takođe opravdano i ima našu podršku.
Dakle, što se tiče poslaničkog kluba SPS, racionalno ponašanje, domaćinsko trošenje, ali i restriktivnost su neke osnovne karakteristike Predloga zakona o budžetu za 2013. godinu. Kroz Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu se jasno može sagledati opredeljenje i odlučnost Vlade Republike Srbije da u periodu ekonomske krize ušteda mora i treba da bude prioritet prioriteta. Mi to u potpunosti podržavamo i saglasni smo sa stavom Vlade Republike Srbije.
Ono što želim da dodam jeste da postoje stvari na kojima se ne može štedeti. Ne može se i ne sme se štedeti na rešavanju životnih suštinskih pitanja koja su od značaja za građane Srbije u konkretnom amandmanu reč je o građanima Kolubarskog okruga.
Još 1998. godine Kolubarski okrug je zadesio razoran zemljotres. Četrnaest godina nakon tog zemljotresa kompletna obnova i sanacija nije završena. To je katastrofalno. Ovako kako je projektovan Predlog zakona budžetu za 2013. godinu, ta obnova i sanacija neće biti u 2013. godini nastavljena, ali koliko smo mogli da sagledamo neće biti ni završena. Do sada je obnova i sanacija kuća i objekata koji su porušeni u zemljotresu 1998. godine na teritoriji Kolubarskog okruga išla preko Direkcije za obnovu i razvoj i sanaciju objekata na teritoriji Kolubarskog okruga. Direkcija je bila indirektan korisnik budžeta i bila je sastavni deo tadašnjeg Ministarstva za planiranje, urbanizam građevinu i zaštitu životne sredine. Analogno tome, danas bi ta direkcija trebala da bude sastavni deo Ministarstva za građevinu. Međutim, takve pozicije u okviru Ministarstva za građevinu nema.
Tokom rasprave prethodnih godina o budžetu, govoreći o obnovi i sanaciji kuća i objekata koji su porušeni na teritoriji Kolubarskog okruga sam više puta rekao da Vlada i parlamentarna većina u Srbiji jesu promenljive i to je demokratija, ali da odnos prema suštinskim pitanjima koja su od životnog značaja ne bi smela i ne bi trebala da budu promenljiva. Ne može elementarna nepogoda da bude odgovornost samo aktuelne Vlade Republike Srbije u čijem mandatu se desila. To je odgovornost svake naredne Vlade dok se u celosti ne sanira i obnovi ono što je porušeno tom elementarnom nepogodom. Ovde je priroda nekome nešto oduzela.
Verujte, te građane, hajde da uzmemo za primer, mioničkih sela apsolutno ne interesuje ko je na vlasti, njih interesuje samo jedno pitanje – hoće li konačno dobiti i hoće li konačno biti sanirani objekti u kojima bi mogli da stanuju i da žive, hoće li imati svoj objekat.
Ono što želim da kažem, a pre toga ću napomenuti da ću koristiti vreme namenjeno na šefa poslaničkog kluba, u periodu od 1998. godine do danas, upravo preko Direkcije za obnovu i sanaciju i razvoj Kolubarskog okruga, sanirano je oko 4.288 objekata, da su izdvojena sredstva, odnosno materijal za sanaciju 10 hiljada objekata, da su urađeni mnogi objekti koji su od društvenog, javnog, komunalnog značaja, 90 škola, 30 objekata kulture, tri zgrade lokalne samouprave u Mionici i Ljigu, Lajkovcu, deset crkava, obdaništa u šest opština, objekti kolektivnog stanovanja, deset zdravstvenih objekata, nekoliko stotina kilometara puteva itd.
Dakle, ako podvučemo crtu, na kraju 2012. godine, procentualno gledajući, završeno je 70% onoga što je obnovljeno i 70% onoga što je porušeno. Ostaje još 30%.
U proteklom vremenskom periodu, imajući na umu činjenicu da su se iz godine u godinu izdvajala sve manja i manja sredstva, direkcija, koja je bila odgovorna i preko koje je išla obnova i sanacija, je sačinila jednu listu prioriteta. Osnovna komponenta i parametar prilikom sačinjavanja te liste prioriteta jeste upravo bila socijalna komponenta.
Dakle, Vlada je kroz ovaj predlog zakona o budžetu rekla da će zastupati interese socijalne pravde. Ne vidim, analogno tome, da je ovo pogrešan stav koji je učinjen na nivou Kolubarskog okruga.
Želim da kažem koji su to prioriteti bili – oštećenost stambenog objekta u kojem se stalno boravi, broj članova domaćinstava koji žive u zajednici u oštećenom objektu, njihova starosna struktura, prihodi svih članova domaćinstava ostvarenih u prethodnoj godini, ugroženo zdravstveno stanje nekih članova domaćinstava koji utiče na privređivanje i na ostvarenje boljih životnih uslova i lica i domaćinstva koja se nalaze na evidenciji Centra za socijalni rad. Shodno tim kriterijumima, na teritoriji Kolubarskog okruga ostalo je da se obnovi još 1.032 objekta.
Ono što želim takođe da kažem da jeste da ušteda u periodu ekonomske krize treba i mora da bude prioritet prioriteta. Štedi se tamo gde ima. Ne može se štedeti tamo gde nema. U tom kontekstu uštede, mi u potpunosti podržavamo stav Vlade Republike Srbije kada je reč o racionalizaciji državnog aparata, kada je reč o racionalizaciji državne uprave. Ona jeste preglomazna i slažemo se da postoje brojne agencije, da postoje brojne direkcije koje nemaju svoju svrhu, suštinu postojanja, ali, nezavisno od toga da li će postojati Direkcija za obnovu i sanaciju Kolubarskog okruga, to nije suštinsko pitanje. Suštinsko pitanje je hoće li obnova i sanacija objekata i kuća, koje su porušene na teritoriji Kolubarskog okruga u zemljotresu 1998. godine, biti nastavljena tokom naredne godine i završena u nekom narednom vremenskom periodu.
Postoji mnogo drugih načina, ukoliko postoji odlučnost, da se ova obnova nastavi. Recimo, preko lokalnih samouprava, to je jedan od načina, preko opštinskih i gradskih direkcija, kako je to činjeno 1998. godine, kada je bio zemljotres i u periodu dok nije formirana regionalna direkcija za obnovu i razvoj.
Ovo je važno pitanje za građane Kolubarskog okruga. Ovo nije ničiji pojedinačni stav, niti interes jedne političke opcije. Ovo je opšti interes građana Kolubarskog okruga. Upravo u prilog ovakvoj konstataciji govori dopis koji su predsednici pet opština sa teritorije Kolubarskog okruga i gradonačelnik Valjeva, zajedno sa načelnikom okruga, uputili Vladi Republike Srbije, gde se, između ostalog, kaže da, imajući u vidu činjenicu da postupak obnove i izgradnje objekata oštećenih zemljotresom, još uvek nije okončan. Nesporan je interes svih lokalnih samouprava na području Kolubarskog okruga da se u skladu sa usvojenim programima direkcije završi postupak sanacije.
Naravno, ukoliko je stav Vlade Republike Srbije da Direkcija za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga bude ugašena, insistiramo da se u propisanom postupku zakonom utvrde obaveze da se proces sanacije i izgradnje oštećenih objekata završi, uz obezbeđivanje potrebnih finansijskih sredstava u budžetu Republike Srbije, kao i da sredstva za finansiranje navedenih radova budu preneta lokalnim samouprava.
Na ovaj dopis, koji je upućen Vladi Republike Srbije, odgovorilo je resorno ministarstvo građevine, koje kaže da je u potpunosti saglasno sa činjenicom da se postupak obnove oštećenih objekata mora okončati, pa u tom smislu i dosadašnjim razgovorima o pravnom statusu direkcije, upravo ovakav stav ministarstva zastupan. Oni predlažu i način na koji treba da se nastavi obnova i sanacija kuća i objekata koji su porušeni na teritoriji Kolubarskog okruga u zemljotresu 1998. godine. Međutim, taj stav, nažalost, nije zastupljen u Predlogu zakona o budžetu za 2013. godinu.
Vlada je i ovim Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu pokazala tokom jučerašnjeg dana, usvajanjem jednog amandmana, jasnoću i odlučnost kada je reč o obnovi i sanaciji na području Kraljeva. Mi to u potpunosti podržavamo i to je u potpunosti opravdano, ali se isto tako nadamo da će takva odlučnost biti jasna i kada je reč o Kolubarskom okrugu.
Tokom jučerašnje rasprave, ministre, između ostalog ste rekli, mislim da se baš odnosilo na amandman koji sam spomenuo kada je reč o Kraljevu, da suština amandmana koji je prethodno podnet jeste usvojen amandmanom koji je usvojen tokom jučerašnjeg dana na sednici Odbora za finansije.
Podneo sam jedan amandman, nakon toga ispravku. Voleo bih da Kolubarski okrug dobije podršku za suštinu, a suština je da obnova i sanacija bude nastavljena i da, u dogovoru sa Vladom Republike Srbije, konačno bude završena u dinamici koja bi odgovarala ekonomskim mogućnostima budžeta. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih se složio sa malopređašnjom konstatacijom jer je izuzetno pozitivno to što je Vlada Republike Srbije blagovremeno usvojila nacrt Predloga zakona o budžetu za 2013. godinu i prosledila ga Republičkom parlamentu na razmatranje. Prosto, to govori da Vlada želi i da Vlada na jedan odgovoran i ozbiljan način sagledava aktuelnu situaciju i da želi da ponudi konkretna rešenja Republičkom parlamentu na razmatranje i kada je reč o budžetskoj, kada je reč o ekonomskoj i kada je reč o socijalnoj politici.
Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu i set pratećih zakonskih predloga, o kojima govorimo danas, o kojima ćemo govoriti tokom narednih dana, za nas je jedan sistemski i sveobuhvatan odgovor na probleme koji na žalost jesu evidentni. Ovo je zapravo jedan realan odgovor i na ekonomske i na socijalne probleme i nije ovo ni politička ni ekonomska proklamacija jer ima jasno definisane izračunate, proklamovane ciljeve koji će svakako biti realizovani. Vlada želi i pokazuje ovakvim zakonskim predlogom da vodi jednu odgovornu, ali pre svega praktičnu i realnu politiku koja će imati pozitivne efekte realizacije u narednom vremenskom periodu.
Slažemo se, ovaj budžet jeste balans, kako je to rečeno, između štednje i razvoja. On zapravo jeste odraz potrebe da se smanje budžetski deficit, što koliko smo shvatili svi podržavaju, da se podstakne razvoj investicija, što jeste pozitivno i da se sačuvaju oni elementi i segmenti socijalne pravde, što mi to predstavnici socijal demokratske orjentacije u potpunosti podržavamo. Dakle, ovaj predlog zakona o budžetu za 2013. godinu ima i razvojnu i socijalnu komponentu. On zapravo predstavlja ravnotežu između podrške i potrebe da se pomogne onima kojima je pomoć u ovom trenutku najpotrebnija i to su socijalno najugroženije kategorije stanovništva. Prisutna su veća socijalna davanja, izdvajanja za socijalnu zaštitu, čini mi se negde oko sedam milijardi dinara. Ravnoteža između socijalno najugroženijih kategorija stanovništva i realizacije onih važnih projekata u Srbiji i to jeste taj investicioni karakter budžeta, odnosno prisutna su izdvajanja za infrastrukturne projekte, ali je i udvostručen, kako se moglo čuti u uvodnom izlaganju, agrarni budžet i to jesu strateški pravci i strateški ciljevi delovanje Srbije u narednom vremenskom periodu. To će uvek imati podršku poslaničkog kluba SPS.
Ciljevi Vlade RS svakako ne mogu biti realizovani bez ekonomskog oporavka države. Da bi došlo do ekonomskog oporavka države važno je pokrenuti privrednu aktivnost, proizvodnju, investicije, realizaciju kapitalnih i infrastrukturnih projekata. Razvijena infrastruktura je uslov efikasnije ekonomije. Bez infrastrukturnog nema ekonomskog oporavka i zato po našem mišljenju ulaganje u infrastrukturu jeste jedini realan pristup da se reši ono goruće i suštinski najvažnije pitanje danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti. Nije dobro, nažalost, to je vidljivo i u ovom predlogu o kome danas govorimo, da stopa nezaposlenosti raste. Jesmo za aktivnu politiku zapošljavanja, ali upravo kroz pokretanje investicija, kroz privrednu aktivnost, kroz realizaciju kapitalnih i infrastrukturnih projekata. Ne sme sve da završi na pasivnom davanju.
Ovaj predlog budžeta, složićemo se, govori još jedno, a to je da u periodu ekonomske krize ušteda mora i treba da bude prioritet prioriteta. Naravno, u periodu ekonomske krize ne može se štedeti tamo gde nema, a nemaju građani. Životni standard građana na žalost danas nije na zavidnom nivou. Ušteda na nivou države treba i mora da bude prioritet prioriteta. U definisanju i izradi ovog budžeta, koliko smo mogli da primetimo, uštedelo se svuda gde je bilo potrebno i gde je bilo moguće, gde je bilo realno, gde je bilo izvodljivo, a da se opet ne naruši funkcionisanje države, da se ne naruši realizacija ciljeva Vlade RS i imalo se na umu ona važna stvar, a to je da teret ekonomske krize najmanje moraju da osete one socijalno najugroženije kategorije stanovništva.
Smanjenje deficita, ponoviću u jednoj rečenici, jeste ozbiljan, važan, odlučan i hrabar potez i koliko vidim ima podršku svih u Republičkom parlamentu. Ono što je važno jeste da se mora uložiti maksimum napora da se ovaj budžet realizuje, jer će to svakako biti podsticaj daljim strukturnim reformama u Srbiji. Po našem viđenju nekoliko je, hajde da kažem, osnovnih karakteristika ovog budžeta, a to su perspektivnost, domaćinsko trošenje i pre svega jedno racionalno ponašanje. Novca ima samo za one projekte koji imaju potpunu opravdanost. Poslata je, rekao bih, jedna jasna poruka administraciji da to jeste dobro, ali sa druge strane Srbija u određenom periodu mora ući u suštinsku reformu javnog sektora, ne sme sve da stane na dva zakona kada je reč o nacionalizaciji državne uprave. Poslata je jedna poruka administraciji, ali je poslata poruka i privredi – nema neozbiljnosti.
Ono što je takođe važno je da su predviđeni mehanizmi da se ne nagomilavaju troškovi države prema privredi. Privreda će odigrati bitnu ulogu u realizaciji budžeta. Ona zapravo treba da obezbedi prihode i zato podsticanjem privredne aktivnosti jeste nužnost u ovom trenutku. Stimulisanje privredne aktivnosti, ulaganje budžetskih sredstava kroz inteziviranje kroz kapitalna ulaganja pre svega u infrastrukturu i jačanje kapaciteta domaće proizvodnje za nas u ovom trenutku jesu prioriteti. Naravno, o tome je danas bilo reči i želim da kažem da je važno da treba postići dogovor sa predstavnicima MMF. Time bi Srbija dobila jedan odgovarajući kredibilitet od stranih investitora i kreditora.
Naravno da je važno sagledati i sugestije i predloge Fiskalnog saveta, ali najveći deo sugestija i predloga Fiskalnog saveta, koliko sam mogao da vidim, je upravo ugrađen u ovaj predlog budžeta. Smanjene su subvencije za sedam milijardi dinara i neto budžetski krediti. Uvedena je kontrola kada je reč o broju zaposlenih u javnom sektoru. Važno je stvoriti ovaj mehanizam za mesečnu kontrolu rashoda i sprečavanje nedovoljne kontrole troškova. To su neke stvari koje jesu bile sugestije i predlozi, ali koje su ugrađene u Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu. Važna je kontrola jer i najbolji i najtransparentniji i najkvalitetniji budžet može da upropasti njegova realizacija, može da upropasti način trošenja i izvršenje rashoda.
Međutim, kada je reč o mišljenju Fiskalnog saveta i kada je reč o razgovorima sa predstavnicima MMF i u jednom i u drugom slučaju treba imati na umu jedno, a to je da naš interes mora biti interes Srbije i interes građana Srbije. Imajući to na umu i u tom pogledu treba održati jedan odgovoran odnos.
Tokom rasprave o rebalansu sam rekao da mi se nažalost čini da svako u Srbiji ima neki svoj interes. Naš interes u tom pogledu mora biti jedinstven, a to je Srbija i građani Srbije.
Dakle, predlog o kome danas govorimo predstavlja jedan jasan program Vlade RS u 2013. godini i to jeste temelj daljih reformskih poteza u prevazilaženju negativnih efekata ekonomske krize, jeste zaokret u vođenju politike javnih finansija i jeste onaj drugi deo paketa fiskalne konsolidacije. On u načelu ima podršku poslaničkog kluba SPS. Podneli smo određeni broj amandmana, ali o tome ćemo govoriti u toku rasprave u pojedinostima. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo, želim da kažem da će poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju. Podržavajući ovaj sporazum mi zapravo podržavamo cilj koji se želi postići potvrđivanjem ovog sporazuma u republičkom parlamentu, a to je da se uspostavi što efikasniji i zajednički sistem kontrole gde bi učestvovala i Srbija i Mađarska, ali i ostale države EU i zemlje EU koje osećaju posledice ilegalnih prelazaka.
Postoji dosta zajedničkih interesa između ove dve države, između Srbije i Mađarske. Tu, pre svega, mislim na borbu protiv kriminala, zajednička politika koja treba da doprinese suzbijanju i suprotstavljanju ilegalnih migracija i lažnih azilanata.
Srbija i Mađarska ostvarile su dobre rezultate kada je reč o proteklom vremenskom periodu, kada je reč o suzbijanju organizovanog kriminala, zajedničkoj politici na suzbijanju ilegalnih migracija i lažnih azilanata. Ta saradnja se zapravo ovim sporazumom, kojim su vrlo precizno i jasno definisani zajednički poslovi, na jedan način unapređuje.
Neki podaci koji su se mogli čuti u proteklom vremenskom periodu u javnosti govore da je u proteklom periodu prešlo oko osam miliona ljudi srpsko-mađarsku granicu sa pasošem, dok je među njima bilo nekoliko hiljada koji u tom trenutku nisu imali pasoš.
Priliv ilegalnih migranata jeste problem koji postoji i u drugim državama. Sigurno je da su najveći problemi upravo propustljivost granice na jugu Srbije i nedovoljni kapaciteti za smeštaj osoba koje ilegalno prelaze granicu.
Dakle, jasno je, granica između Srbije i Mađarske je zapravo granica sa EU. Ovaj sporazum, koji jeste interes i jedne i druge države, jeste interes i Srbije i Mađarske, treba granicu da učini neprobojnom, neprohodnom za kriminal, ilegalne imigrante, a sa druge strane, lako prohodnom za građane obe države, da se i u vreme turističkih sezona smanje one gužve koje su postojale sa ove strane graničnog prelaza.
U realizaciji ovog vrlo jasno i precizno definisanog cilja, sporazumom o kojem danas govorimo, predviđeno je i formiranje zajedničke kancelarije, koja će biti na teritoriji Mađarske i koja zapravo jeste nastavak veoma dobre saradnje dve policije, policije Srbije i policije Mađarske.
Dakle, ovo je samo jedan od bilateralnih sporazuma između Srbije i Mađarske. Kako smo mogli čuti, u pripremi su i brojni drugi, između ostalih i sporazum o saradnji u vanrednim situacijama, sporazum o saradnji unutrašnje kontrole, o saradnji u periodu turističkih sezona.
Takođe, rekao bih da ovaj sporazum otvara i mogućnost saradnje i na drugim poljima. Otvoriće se novi granični prelazi, kojima će se olakšati prelazak preko granice, ne samo drumskim, nego i rečnim prelazima, što će svakako uticati i na podizanje na viši nivo saradnje, recimo, u oblasti turizma između ove dve države.
Naravno, odlična saradnja koju imaju dva ministarstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstvo Republike Mađarske, doprinosi unapređenju odnosa dve države, ali i unapređenju odnosa dva naroda. To doprinosi jednom i zajedničkom i mirnijem životu građana u Vojvodini.
Na samom kraju želim još jednom vrlo jasno da kažem da će poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da repliciram, niti da komentarišem ono što su kolege iz drugih poslaničkih klubova govorile u proteklih 15-20 minuta, ali prosto imamo na samom početku i voleo bih da razjasnimo, nadam se da ću i od vas dobiti taj odgovor u nastavku, imam jedno proceduralno pitanje. Pored mene je kolega Radenković i ja ne znam da mu dam odgovor na pitanje koje mi je postavio, a tiče se poslaničkog kluba SPS. U toku ovog zasedanja, kada je bilo postavljeno pitanje oko toga ko je u sali ili ne, on je morao da ode zarad neophodni konsultacija sa kolegom iz DSS u njegove poslaničke klupe. Mi imamo jedno pitanje – da li on sa sobom treba da nosi karticu ili da karticu ostavi gde sedi, a sedi u nekom drugom poslaničkom klubu, jer nema mogućnost da sedi zajedno sa svojim kolegama poslanicima? To je proceduralno pitanje na koje bih voleo da dobijem odgovor. Ako ponese karticu, a nema mogućnost da tu karticu stavi u poslaničku jedinicu gde sedi kolega iz DSS, onda on nije prisutan na sednici, a u sali je.
(Predsedavajuća: Gospodine Miličeviću, molim vas da se držite teme dnevnog reda.)
Ovo je izuzetno važno. Kao zamenik šefa poslaničkog kluba nemam način da dam odgovor kolegi koji je došao da me to pita, pa prosto postavljam to pitanje, obzirom da još uvek nismo definisali raspored sedenja u sali.
Ima vremena, pričaćemo i o reformi pravosuđa, pričaćemo i o radu Republičkog parlamenta. Danas govorimo o četiri sporazuma koja za nas jesu izuzetno važna i ja ću nekoliko reči o tome, obzirom da je u prethodnim diskusijama dosta toga rečeno.
Kolega Jovanović je vrlo jasno rekao, ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, da ćemo mi u Danu za glasanje podržati sva četiri predložena ugovora, odnosno sporazuma i oni jesu preduslov i korak napred u jednoj uspešnoj borbi protiv kriminala na regionalnom nivou, uspešno kontinuiranoj borbi na regionalnom nivou, pored onoga što Srbija što već čini i radi od trenutka konstituisanja Vlade Republike Srbije, formiranja Vlade Republike Srbije na svom unutrašnjem nivou. Svakako oni podižu kvalitet i tu je gospodin Jovanović u potpunosti u pravu i to jeste stav poslaničkog kluba SPS, oni podižu kvalitet međudržavne saradnje.
Grupa bilateralnih ugovora o kojima danas govorimo u Republičkom parlamentu predstavlja još jedan korak bliže ka unapređivanju te bilateralne saradnje, kako sa zemljama u okruženju, tako i sa jednim brojem država sa kojima imamo tradicionalnu saradnju u oblasti privrede i u mnogim drugim oblastima, u mnogim drugim sektorima. Zadržaću se na bilateralnim ugovorima sa Republikom Makedonijom. Veoma su značajna ova tri zakona o potvrđivanju ugovora sa Republikom Makedonijom koji se odnose na područje pravne pomoći, pravne zaštite. Ovim sporazumima se praktično zamenjuju sporazumi koje je sa Republikom Makedonijom potpisala zajednica Srbije i Crne Gore. Reč je o tri sporazuma, tri ugovora. To su ugovori o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, ugovor o izručenju i o međusobnom izvršavanju sudskih odluka o krivičnim stvarima. Kako je između naše države i Republike Makedonije sve intenzivnija bilateralna saradnja u različitim oblastima privrednog i društvenog života, to će se ratifikacijom ovih sporazuma još čvršće urediti ta saradnja u oblastima na koje se odnose ovi ugovori.
Pored tradicionalno dobrih odnosa, rekao bih, koji nisu sporni, koji jesu za nas suštinski razlog zbog kojih treba podržati ove ugovore sa Makedonijom, mislim da, sa druge strane, ovi ugovori jesu poseban interes onih opština na jugu
Srbije, recimo Trgovište ili Bujanovac. Jug Srbije je nekako naslonjen i okrenut prema Skoplju. Veliki broj građana sa juga Srbije imaju stanove, imaju imovinu na području Makedonije. Veliki broj građana dnevno ide u Makedoniju, posebno sada kada postoji mogućnost da se sa ličnom kartom uđe na područje Makedonije. To u nekom kontekstu stvara određene rizike.
U Vranju, maločas sam imao prilike da razgovaram sa kolegom poslanikom iz poslaničkog kluba, koji dolazi iz Vranja, u Vranju danas ima u ovom trenutku oko 200 makedonskih državljana koji po različitim osnovama dolaze u Vranje. Zbog toga je veći suštinski značaj ugovora, sporazuma o kojima danas govorimo.
Posebno izdvajam međudržavni ugovor sa Makedonijom o izručenju jer se njime, kao što je već rečeno, precizno uređuje obaveza i procedura izručenja građana na traženje jedne ili druge potpisnice. Kako je Makedonija jedna od zemalja suseda, to je ovaj aspekt veoma značajan, jer veoma često izvršioci krivičnih dela iz jedne mogu tražiti utočište u drugoj susednoj zemlji. Ovaj sporazum će omogućiti i brže i efikasnije procedure izručenja, što će doprineti jednoj, kao što sam već rekao, efikasnijoj borbi protiv kriminala, ne samo u Srbiji, već i u regionu.
Naravno, ništa manji značaj nemaju ugovori o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima i ugovora o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, sa ugovorom o izručenju oni čine jednu celinu koja u velikoj meri doprinosi efikasnijim pravosudnim procedurama, što jeste u obostranom interesu i Srbije i Makedonije.
Takođe, vrlo je važan zakon o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima, i o tome je već bilo reči. Između naše države ovakav ugovor nije postojao, a pokazala se potreba da se ovakvim jednim ugovorom reguliše pravna saradnja i procedure u izvršavanju sudskih odluka iz oblasti upravo krivičnog prava. Smatramo i očekujemo da će i ovaj sporazum doprineti još efikasnijoj saradnji sa Republikom Slovenijom u ovoj oblasti.
Takođe, želimo da verujemo da su ovi sporazumi jedno od retkih pitanja oko kojih se može postići konsenzus unutar Republičkog parlamenta. Još jednom, na samom kraju, želim da kažem da će poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržati sva četiri ugovora. Zahvaljujem.