Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, osim što će ovaj zakon svakako doprineti rešavanju problema, koji neminovno donosi rizik za pacijente, moram reći da će on, pre svega doprineti razvoju srpske privrede. Naime, ako pogledate članove zakona, jasno je da će ovo doprineti povećanju izvoza kada su u pitanju srpskih proizvođači medikamenata, i samim tim, povećanju i jačanju srpske privrede u celini, a to i jeste negde na liniji koju je projektovala SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, i negde jeste u skladu sa politikom koju ova Vlada Republike Srbije i sprovodi.

Dobro je, svakako, gledajući ovaj zakon, uvaženi ministre, što ste našli nekakav balans između ta dva elementa zaštite pacijenata sa jedne strane, i jačanja srpske privrede u celini. Sa druge strane, o medicinskim aspektima samog zakona, ja ne bih mnogo, o tome su već govorile moje kolege narodni poslanici iz SNS, pre svega, na tom ekonomskom aspektu ću se bazirati. Pridružujete se ovom povećanju privrednog rasta u Srbiji, koje se ove godine očekuje negde na skoro 3%. Procenti do 2012. godine su bili isti, takođe 3%, ali je srpska privreda bila 3% u padu, u odnosu na ono što je danas 3% u pozitivnom smislu.

Takođe, ovim zakonskim predlogom stvarate bolje uslove za proizvođače medikamenata u Srbiji i pridružujete se borbi za smanjenje stope nezaposlenosti. Opet se vraćam na 2012. godinu, imate nezaposlenosti 25%, sada nešto malo više od 11%. To je doprinelo Ministarstvu zdravlja u ovom delu.

Na kraju krajeva, da li sam zakon ima svoje ishodište u ekspozeu, koji je mandatarka iznela u danu izbora Vlade u ovom uvaženom domu? I da kažem da li srpsko zdravlje može bolje? Naravno da može bolje, i naravno da može više, ali ne treba, uvaženi ministre, ne treba stati i ne treba ćutati pred lažnim optužbama. Ja opet zbog građana Srbije, koji ovo gledaju, da napomenem, u 2016. godini je Srbija proglašena za zemlju sa najvećim napretkom u kvalitetu zdravlja i to nije ocena ni ministarstva, ni nas narodnih poslanika, to je ocena važnih međunarodnih faktora, i to je zasluga i ove Vlade i vašeg ministarstva, vašeg tima i vas, gospodine ministre.Mnogo je tu još rezultata. Treba Srbija da zna. Naveli ste i aparate za zračnu terapiju, 700 miliona dinara, koliko se sećam, u prošloj godini je izdvojeno, 85 pokretnih bolnica ste nabavili u prošloj godini, to su ta sanitetska vozila, veoma važno. Na gama nožu 1.500 intervencija, čini mi se, do sada. Ne treba da ćutite i treba da kažete da je to nešto što je zaista značajno za Srbiju i ozbiljan napredak srpskog zdravstva.Sad, ako sve ovo što sam rekao uporedite sa nekim detaljima do 2012. godine, vi znate da je srpsko zdravstvo do 2012. godine, da su ga obeležile uglavnom nekakve afere vezane za nabavku vakcina. Sećate se onog teatralnog zavrtanja rukava Borisa Tadića i one vakcinacije. Ako to sve sada poredite sa ovim podacima koje sam ja izneo, jasno je da je srpsko zdravstvo na pozitivnom putu i na putu ozdravljenja.

S tim u vezi, poštovani ministre, ja kao narodni poslanik, kao deo jednog velikog tima SNS koji vas je i podržao u danu izbora u ovom parlamentu, podržaću i ovaj i slične zakonske predloge koji budu dolazili iz vašeg ministarstva. Svakako, u ime građana Srbije sam vam zahvalan na svemu ovome što radite da zaustavite sunovrat srpskog zdravstva. Hvala vam puno.

Hvala, uvažena predsednice.

Naravno, evo, naslušali smo se floskula. Meni je zaista žao, pre svega, uvaženi ministre, što smo raspravu o jednom ovako dobrom zakonskom predlogu

pretvorili, to jest što je opozicija pretvorila u sakupljanje jeftinih političkih poena, bavila se dnevno političkim stvarima, ali zakon zaista jeste dobar, kao što je dobar i član 10. i ne mislim da u bilo kom segmentu treba menjati član 10. u predloženom zakonskom rešenju.

Naime, tu se govori o zaštiti prava učenika, vidimo da je učenik maksimalno zaštićen kada je u pitanju ovaj zakonski predlog, ali ne samo u ovom segmentu.

Malo je licemerno od koga dolazi ovaj predlog, mi te učenike štitimo i time, što smo zaposlili 140 hiljada njihovih roditelja da rade u fabrikama, za razliku od onih koji su ih štitili tako što su im roditelje izbacili na ulicu, i to ne mali broj, 400 hiljada ljudi na ulicu, pa sad uporedite težinu zaštite učenika i dece u tom periodu i sada. Bilo da se radi o zapošljavanju njihovih roditelja, bilo da se radi o njihovoj zaštiti i kad je u pitanju ovaj zakonski predlog.

Na kraju, svakako da taj predloženi amandman nećemo podržati. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Vrlo sam pomno ispratio ovu raspravu povodom ovog amandmana i, naravno, neistina je generalno sve ovo što je izrečeno prilikom obrazloženja amandmana. Ispravno je što će Privredna komora svakako vršiti kontrolu ispunjenosti uslova za učešće poslodavca u nastavi kroz rad. Ono što je definitivno neistina i ono što je malopre izrečeno, važno je to pre svega zbog građana Srbije, da Ministarstvo neće imati uvid u ispunjenost tih uslova. To nije tačno. Jednostavno, pre svega, poštovani građani Srbije, Privredna komora formira komisiju, u komisiji se nalaze kako precizno kaže zakon - nastavnici iz oblasti srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, inspektor rada i predstavnik Ministarstva.

Nije ni čudo otprilike od koga dolazi ova kvalifikacija da Ministarstvo neće imati uvid u ispunjenost ovih uslova, obzirom da to dolazi od čoveka koji, ne mogu da zaboravim, se danas cinično smeje svima onima koji su nastradali u NATO bombardovanju, pritom optužujući svoju zemlju da je sama prouzrokovala bombardovanje, ne vodeći računa svakako o deci koja su izgubila živote tih dana, o osećanjima roditelja Milice Rakić, roditelja dece u Plavu itd, itd.

Na kraju krajeva, čuli smo i obrazloženje od strane predstavnika poslaničke grupe DJB da eto, Bože moj, stvaramo jeftinu radnu snagu, da neće imati svi jednake mogućnosti. Imaće jednake mogućnosti. Moraju da nauče da ne može svako u ovoj zemlji da bude stečajni upravnik koji će nameštati poslove svojoj kumi, firmi svoje supruge. Ne može svako u ovoj zemlji da bude vinogradar koji je vinograd podigao narodnim novcem od par stotina hiljada evra. Ne može svako u ovoj zemlji da bude zamenik direktora Pošte za 150 hiljada dinara, itd, itd. Neko u ovoj zemlji mora i da radi, da se bavi zanatom, pa u tom pogledu predlažem da odbijemo ovaj amandman i svakako da podržimo predloženo zakonsko rešenje. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Na početku odmah da kažem da se ovaj amandman odbije, ali formalno pravno gledano možemo raspravljati o ovom amandmanu ali sa moralnog aspekta uzevši u obzir sve ono što se desilo i danas i proteklih nedelja i meseci postavlja se pitanje da li je uopšte moralno danas raspravljati o amandmanu od ovih i ovakvih podnosilaca amandmana. Ali, ajde Bože moj, tu smo, gde smo, što se kaže, rodilo se, mora se ljuljati.

Pre svega zbog javnosti Srbije iza ovog amandmana se krije jedna licemerna briga o porodici, licemerna briga o roditeljstvu, ali ne zaboravite da to dolazi i jedan populizam, ne zaboravite svakako da to dolazi od ljudi koji su u protekloj godini fizički više puta nasrnuli na srpske majke, srpske žene, srpske sestre i to je u stvari osnovni razlog podnošenja ovog amandmana, taj njihov politički populizam i licemerna briga o srpskoj porodici.

Drugi cilj svega ovoga jeste svakako derogiranje ovog zakona u obrazovnom sistemu, mogućnosti da konačno srpska deca počnu nešto da rade nakon školovanja. Vama pre svega, poštovani ministre da kažem da ne može svako u ovoj zemlji da bude službenik države, posle Drugog svetskog rata. Ne može svako da radi u javnoj ustanovi, u biblioteci. Ne može svačiji otac da bude građevinski inspektor u Čačku, pa da na osnovu toga živi. Ne može brat da mu bude zaposlen u gradskoj upravi. Ne može svako da ima snajku zaposlenu u javnoj ustanovi, neko u ovoj zemlji mora i da radi, da privređuje, da proizvodi.

Dobro je što je konačno jedan ovakav zakon pred nama. Usvajanjem ovih i ovakvih sličnih amandmana bismo derogirali zakon, a mi jednostavno nećemo dopustiti, uvaženi ministre, taj scenario, on će svakako biti usvojen bez obzira što na ova sva vaša obrazloženja koja jesu jasna, posebno mi je jedno ostalo upečatljivo. Još veći motiv nam daju argumenti zašto da prihvatimo amandmane. Čuli smo da treba da ćutimo dva dana, da ćutimo na uvrede, na poniženja, na to što i fizički nasrću na nas. Pa, da vam kažem, mi nećemo ćutati iako je to Zoran Živković zahtevao od nas, dva dana nećemo ćutati. Neće Srbija ćutati ni o vinogradu na Fruškoj Gori, neće ćutati ni o pljačkaškim privatizacijama. Neće Srbija ćutati….

Pa, evo, zaista da kažem, ako ste primetili od nas je traženo da ćutimo. Moram da vam kažem to nećemo uraditi, jer evo i predsednik države, vidite, danas jasno i glasno brani interese Srbije, sa bilo kojim sagovornikom na bilo kom mestu mi hoćemo da budemo te politike i jasno i glasno ćemo braniti ovaj zakon u Skupštini kao što to radi i vrh SNS na čelu sa predsednikom Srbije. Hvala.

Predsedavajući, moram da ukažem na član 107. – poštovanje dostojanstva Narodne skupštine.

Naime, niko ovde ne iznosi, ne znam da li kolega poslanik to radi namerno ili pravi lapsus, niko ovde ne iznosi decu ni na kakvo tržište. Ovde se radi o osposobljavanju dece…

Ovo je povreda Poslovnika. Rekao sam – član 107.
Kažem opet, niko ne iznosi decu na tržište. Radi se o poboljšanju obrazovnog sistema i popravci svega onoga što je urušavano proteklih decenija, počevši od Gaše Kneževića. Prema tome, molim vas da o tome sledeći put povedete računa i da ne dozvolimo da sa ovog mesta vređamo decu u Srbiji.

Predsedavajući, pokušavam celo vreme da shvatim argumente zbog kojih bismo trebali podržati i ovaj amandman i druge amandmane koje su uložili poslanici iz opozicije na ovaj zakon i nisam baš mnogo nešto uspeo. Svašta smo se danas naslušali.

Uspeo sam samo da pohvatam, kažem, neke podatke ovako. Frapantno je način na koji ih opozicija iznosi. Naime, kažu ljudi iz DS - pa ne trebaju nam zanatlije, ne trebaju nam obučeni majstori, jer Bože moj, privredni rast u Srbiji je 1,3%. To jeste netačan podatak, ali čak i da je tačan, ako ga poredite sa rastom od -3%, koliko je iznosio u vreme dok je DS upravljala Srbijom i svi ovi koji su pošli iz nje nastali, mislim da su svi ostali argumenti suvišni.

Moja koleginica je rekla, javiće se neko sa statističkim podacima, pa će da nam ih izdeklamuje. Znam ja, bole statistički podaci. Statistika je sama po sebi egzaktna nauka. To jeste najbolja slika svega onoga što se danas u Srbiji dešava.

Statistika kaže da je stopa nezaposlenosti u Srbiji u 2012. godini bila 26%, a da je danas nešto manje od 12%. To je podatak koji boli. To jeste rezultat i rada ove Vlade i one prethodne koju je vodio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić.

Kaže jedna koleginica iz opozicije da, Bože moj, kao da do sada nismo imali majstore. Jesmo, tačno, imali smo majstore to je istina, ali kao da je neki greh usavršiti i obučiti decu koja su odlučila da budu zanatlije. To je ono što nisam mogao da razumem iz svih ovih argumenata opozicije.

Takođe kaže da stvaramo jeftinu radnu snagu i da ti ljudi neće biti u mogućnosti da završe visoke škole. Međutim, ministre, ja opet podsećam javnost Srbije da se u Zakonu o visokom obrazovanju omogućili studiranje kroz rad, tako da ne vidim nikakvu prepreku da neko upiše fakultet da pri tome već poznaje neki zanat. Naprotiv, to vidim kao prednost u njegovom daljem usavršavanju i obrazovanju.

Doduše, to nije nikakav greh, kažem, ali moraće da se suoče sa onim podrugljivim stavom i da se suoče sa ruganjem koje stiže iz DS, koju u ovom momentu sačinjava tzv. elita. To je jedino što će morati da izdrže te buduće zanatlije.

Rekoše takođe da nema koristi, da će strane kompanije otići i ko zna šta će se desiti. Ja ću vam reći jedan kontra argument. Znate ministre, bili ste u Subotici, u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ i Politehničkoj školi „Subotica“. Moram da se zahvalim i ljudima iz te škole, izveli su prvu generaciju od 60 maturanata po sistemu dualnog obrazovanja. LJudi su ostali, ali svi su ostali da rade u Subotici, u „Simensu“, u „Norma grupi“, u „Amateku“. Politehnička škola u ovom momentu školuje još 60 srednjoškolaca kojima su već ponuđeni ugovori u industriji nameštaja „Bajmok“, industriji nameštaja „Budućnost“, fabrici nameštaja u Bačkoj Topoli. Ima to itekako svoju korist.

Pokušao sam da napravim jedno poređenje i komparaciju svih argumenata koje iznosi opozicija valjda u nemoći da iznese neki valjan argument, iznosi čak i lažne argumente, napravim jednu komparaciju i javnosti Srbije pokažem zašto je dobro da Narodna skupština prihvati ovakav Predlog zakona koji ste stavili pred nas, uvaženi ministre. Toliko i hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, nemoguće je ne primetiti da ste tu u ovom uvaženom domu, već se meri nedeljama. To zaista govori o ozbiljnosti sa kojom ste vi i Vlada Republike Srbije pristupili rešavanju ovoga problema, sa ozbiljnosti kojom pristupate kada je u pitanju revitalizacija tog srpskog obrazovnog sistema.

Moram reći, poštovani ministre, neće vam biti jednostavan zadatak.Nije jednostavno uspostaviti sistem koji je u proteklih 12 godina, u vreme vladavine Demokratske stranke, te pošasti koja se zove Demokratska stranka, uništen do temelja. Ali, to je bio u stvari samo jedan deo jednog šireg plana na uništavanju Srbije i njene omladine sveukupno.

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Naime, nemoguće je danas, ministre, govoriti o obrazovanju a ne setiti se velikog Svetog Save i, na kraju krajeva, Vuka Karadžića i onih citata koje je on za svog života zabeležio i zapisao. Evo, ja ću vam samo jedan citirati. Kaže veliki Vuk, koga se, vidim, neki u opoziciji stide: „Ne brini ti, brajko moj, hoće li narod propasti ili neće, nego radi ono što si ti kadar, pa ako svako uradi onoliko koliko je kadar, neće narod nikada propasti“.
Pokazujete vi, uvaženi ministre, da ste kadri, pokazujete vi da ste ozbiljno pristupili ovome zadatku.
Moram da kažem, pre svega zbog Srbije, celo vreme, ovih dana i ovih nedelja sa vama su prisutni veliki broj saradnika, sad se već meri desetinama, i to govori i o ozbiljnosti sa kojom pristupate ovom problemu.
Naravno, vi ovim zakonom sada približavate realni sektor i privredu obrazovnom sistemu i misli da je to nedvosmisleno i i te kako korisno.
Imam iskustva, dolazim iz Subotice, gde imamo već četiri odeljenja koja su izašla, koji su svršeni maturanti, svi su bili angažovani, kako u stranim tako i u domaćim kompanijama. Nije jednostavno ni vraćati te kompanije nazad na noge. Naime, 12 godina pošasti Demokratske stranke u Subotici dovelo je do toga da izgubimo radna mesta. Evo, na sreću, sa gradonačelnikom Subotice i sa Vladom Republike Srbije i predsednikom Srbije došli smo do 6.000 radnih mesta u toj slobodnoj zoni. Ali, ta četiri odeljenja, moram vam reći, svi su ostali da rade u tim kompanijama – Industrija nameštaja „Bajmok“, industrija nameštaja „Budućnost“, fabrika nameštaja „Bačka Topola“, svi su ostali da rade.
Ostalo je više od stotine mladih ljudi da živi u Srbiji. To je velika korist za našu zajednicu, a na kraju krajeva, i završavam, mislim da je dosta toga danas i rečeno, hteo sam da iznesem ove argumente radi javnosti Srbije. Znam da ovim argumentima neću ubediti opoziciju da glasa za ovaj zakon. Završiću sa velikim Vukom Karadžićem kojeg se opet mnogi stide, u drugom citatu, Vuk Karadžić kaže – biseri se pred svinje ne bacaju.
Toliko gospodine ministre. Hvala vam što se trudite za ovu Srbiju i svakako da ću podržati ovaj zakon.

Hvala, predsedavajući.

Naravno, na početku da kažem da predlažem da amandman bude odbijen. Naime, obesmislio bi se čitav zakon. Zakon predviđa jasno evidentiranje i sam po sebi je modernizacija i optimizacija javne uprave.

U celokupnoj raspravi do sada od predlagača čuli smo, rekao bih, jednu tačnu tezu, a to je da vladajuća koalicija vodi evidenciju o zaposlenima u javnoj upravi. To jeste tačno, ali evidencija glasi ovako: 80.000 zaposlenih manje kako u javnoj upravi, tako i u javnim preduzećima, u javnim ustanovama, a smanjena nezaposlenost ukupna u Srbiji. To jeste evidencija.

Postavilo se pitanje etike. Jeste pitanje etike od koga dolaze ovakvi predlozi, jer brisanjem ovog člana i poništavanjem ovoga i ovakvog zakona, nestala bi evidencija koju vodi predlagač.

Naime, zamislite koliko je to neetično, nemoralno, ako vi tražite i govorite o zapošljavanju u javnom sektoru? Evo, samo da vam kažem kako glasi njihova evidencija, ne ulazeći u ono što je bilo pre 70 godina i ko je za kakve službe radio i ko je za kakve uprave radio. Predlagač radi u državnoj upravi, njegov otac, građevinski inspektor, u javnoj upravi, njegov brat u gradskoj upravi, u sektoru za urbanizam. Malo bilo, pa onda došla i snajka, i ona u javnoj ustanovi. Zamislite sad stepen nemorala i stepen neetičnosti u svim tim činjenicama. Ali, možda to samo po sebi ne bi bilo problem da svi ovi ljudi rade samo u službi ove države. Postoje u tom pokretu i ljudi koji rade za službe nekih drugih država. Tako, na primer, direktor političkog saveta predlgača…

Poštovani predsedavajući, tema je rad u državnoj upravi, odnosno u javnoj upravi. Nije problem kada ljudi rade u javnoj upravi ove zemlje, bili oni članovi ma koje partije u ovoj državi i mislim da to samo po sebi ne treba da bude ograničavajući faktor, ali jeste problem kada radite za upravu neke druge države. Sada imate predlagača koji kritikuje ljude koji rade u javnoj upravi ove države, a s druge strane njihovi članovi rade za neke druge uprave. (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, ja bih rekao da je prethodnica ovim zakonskim predlozima koji su danas pred nama bio program rada Vlade, koji je prezentovan i poslanicima i građanima u danu izbora Vlade u ovom uvaženom domu. Naime, već tada je stavljen akcenat na modernizaciju i poboljšanje rada javne uprave. Mislim da su ovi zakoni u stvari proizvod ili, da tako kažem, ispunjenje tog plana, što je negde i u redu.Naime, jačanje kapaciteta javne uprave je valjda preduslove razvoja jedne države i njena modernizacija, na kraju krajeva. Važno je da taj sistem preraste iz jednog regulatora u čisti servis građana. Na ostvarenju tog cilja svakako je bitno da uspostavljate jedno novo telo koje se zove Nacionalna akademija za javnu upravu, koja će u stvari biti nadogradnja onog formalnog dela obrazovanja koji svaki službenik u javnoj upravi ima.

Čuli smo u proteklim danima razne kritike, ali meni je nekako najviše ostala upečatljiva kritika da je ovo šamar formalnom obrazovnom sistemu u Srbiji, a takođe sam zapazio da su se pojedini poslanici iz opozicije nekako podrugljivo odnosili prema tom nazivu – nacionalna. Ali dobro, to je valjda deo njihovog političkog programa.Naime, ovo jeste nešto što je nadogradnja tog formalnog obrazovanja svakog službenika i način da nekako standardizujemo i uniformišemo to učenje, stručno usavršavanje, razmenu iskustava svakog službenika u javnoj upravi, pri tom svakako ne dovodeći u pitanje sve ono što je formalno obrazovanje i usavršavanje u nekoj privatnoj režiji svakog građanina ove zemlje.

Video sam u članu 6, poštovani ministre, u članu 6. ste predvideli jedan širok krug saradnika, kako lica, tako i ustanova, koji mogu pomoći u radu Nacionalne akademije. Dobro je što su visokoškolske ustanove uslovljene time da budu akreditovane, to je uslov da budu saradnici Nacionalne akademije. Samim tim opovrgavamo stav da je na neki način ovo šamar obrazovnom sistemu. Naime, iz ovoga se može zaključiti da je jasno da će Akademija zavisiti od tih i takvih ustanova, od tih i takvih lica, a ne obrnuto. O onom drugom delu, koji se tiče prezira prema nazivu Nacionalna, neću ni da govorim, mislim da to govori dovoljno o njima samima.

Inače, ovo je problem koji Srbiju opterećuje već decenijama unazad. Mislim da u svakom slučaju ova Vlada zaslužuje pohvale za korak na koji se odlučila. Konačno se neko posle više decenija odlučio uhvatiti u koštac sa ovim problemom i to svakako treba ceniti. Činjenica je da je broj zaposlenih kako u javnoj upravi, tako i u javnim preduzećima, u javnim ustanovama 80.000 manji, ali samo po sebi to ne bi bio uspeh da si ti ljudi završili na ulici, kao što je to bio slučaj do 2012. godine, kada su ljudi koji su ostajali bez posla, a mereno je stotinama hiljada ljudi, završavali na ulici, nezaposlenost je rasla.

Treba napomenuti da jeste otpušteno 80.000 ljudi, ali da je stopa nezaposlenosti u Srbiji drastično smanjena. To je ono gde se ogleda uspeh ove Vlade kada je u pitanju reforma javne uprave i verujem da je to uspeh, u stvari znam da je to uspeh Vlade i Aleksandra Vučića, ali i drugih koje kasnije vodi premijerka Ana Brnabić zajedno sa vama, uvaženi ministri. Sve ostalo su, naravno, floskule i demagogija i ovo jeste jedini merljiv rezultat i ovo jeste jedino što se vidi na semaforu političkog delovanja ove današnje Vlade. Ovo je jedino što će ostati iza ove Vlade i biće merljivo.Stoga, poštovani ministre, ja ću u danu za glasanje svakako podržati ove predloge, uostalom kao i sve druge predloge koji vode modernizaciji ove zemlje. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, a tiče se svakako urušavanja dostojanstva Narodne skupštine. Naime, bili smo svedoci, u proteklim danima, kako neki predstavnici opozicije, a naročito ljudi iz poslaničke grupe „Dosta je bilo“ narušavaju ugled ovog uvaženog Doma.

Naime, juče su izrečene tri opomene poslanici iz te poslaničke grupe i odstranjena je iz rada Parlamenta i svedoci smo … (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća.

Svakako predlažem da odbijemo ovaj amandman. Mislim da se radi o jednoj zluradoj nameri. Naime, prema Zakonu o izbeglicama, član 1, jasno je ko se danas u Republici Srbiji definiše kao izbeglica. Kaže – to su lica koja su usled događaja od 1991. godine do 1998. godine, usled događaja iz tog perioda i njihovih posledica, izbegla ili prognana iz bivših jugoslovenskih republika na teritoriju Republike Srbije itd.

Prema tome, danas u Srbiji trenutno ima 29.400 izbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije. Nije tačno da su to deca bivših izbeglica iz nekog ranijeg perioda. Znači, postoji populacija od blizu 30.000 izbeglica trenutno registrovanih u Komesarijatu za izbeglice i migracije na teritoriji Republike Srbije. Siguran sam da se ovaj stav odnosi na njih, a ne na ljude koji danas migriraju i koji nemaju status izbeglice u Republici Srbiji. Mislim da se radi o jednom lošem tumačenju zakona, u cilju njegovog diskreditovanja, pa svakako predlažem da se amandman odbije.

Osim toga, već sam pomenuo, kada su u pitanju lica koja su tražioci državljanstva, to se uglavnom odnosi na naše sunarodnike koji žive u okruženju. Naime, napominjem, samo u Republici Srpskoj i Federaciji trenutno, u konzulatima, postoji 50.000 zahteva za državljanstvo Republike Srbije, a svi oni su od naših sunarodnika u okruženju. Ovaj član zaista jeste nešto što je dobro rešenje u ovom zakonu i podržaćemo član takav kakav je u izvornom obliku. Hvala.