čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 21 dan
U trenucima kada problem prevrnute cisterne sa amonijakom ni posle četiri dana nije saniran i dok amonijak curi i dalje, najmanje što je odbor za zaštitu životne sredine trebao i morao da uradi je da pokaže brigu prema stanovnicima Pirota i okolnih sela.
Hvala uvažena predsednice.
Odavno su ljudi u Srbiji rekli, nije važno šta vam se govori nego ko vam govori. Pa, znate, nisu ljudi u Srbiji maloumni, proteruju, iako sam pre svega Srbin i na strani države Srbije i nemam nameru da budem zaštitnik bilo koje države osim Srbije i njenog naroda, ali kineske kompanije proteruju stanovništvo iz Bora i Majdanpeka tako da je u njihovo vreme u Boru i Majdanpeku stan koštao pet do deset hiljada evra najviše. Danas, u Boru i Majdanpeku ne možete ni kupiti stan, zato što je velika potražnja, ako li pak imate sreće da nađete stan da ga kupite, cene kvadrata idu kao u velikim gradovima poput moje Subotice i Novog Sada i tako dalje.
Toliko o tome kako neko proteruje stanovništvo. Tamo gde se stanovništvo proteruje, nema potražnje za kupovinom stanova. To je vrlo jasno. Ovo pre svega zbog građana Srbije, jer je ovo nešto što vređa njihovu inteligenciju pa sam morao da napomenem.
Što se tiče samo Zakona o zaštiti vazduha, on je donet poslednji put 2009. godine, ako se ne varam i poštovana ministarka prvo da vam čestitam na potpunoj transparentnosti i otvorenosti u predlaganju ovog zakonskog rešenja jer ste uključili sve relevantne stručnjake, relevantne društvene grupe i u potpunosti ste bili otvoreni za sve sugestije. Formirana je Radna grupa, prošao je rani javni uvid, negde oko pet stotina, čini mi se sugestija je pristiglo, sve su obrađene i one koje su bile relevantne ugrađene su u ovaj zakonski predlog. Od polovine januara do početka februara Ministarstvo je sprovelo ovu javnu raspravu i nakon toga Vlada je usvojila zakon i našao se sada pred nama.
Ono što, kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine moram da napomenem da je sam Zakon prošao Odbor bez ijednog glasa protiv, to jeste zanimljivo, to nešto govori. Niko od članova Odbora, i ako su bili prisutni, iz opozicije nije bio protiv ovog zakonskog rešenja.
Na kraju, ministarka, zaista još jednom čestitam na potpunoj otvorenosti i transparentnosti, i svemu onome naravno, što je ugrađeno u Zakon, a tiče se i merenja i samih, da kažem kriterijuma, koji određuju kvalitet vazduha itd. Vama, ako budete glasali drugačije nego što ste glasali na Odboru, samo da znate, pozvaćemo one pčele iz Kosjerića pa se vi onda sa njima objasnite da li je dobro ili nije, jer ovaj vazduh je podjednako važan i za pčele koliko i za ljude, a kako ćete pčelama objasniti ne zna.
Što se tiče ovih nasilnih i govora i pokušaja da zaustave i ova zakonska rešenja i da zaustave sve druge poslove u Srbiji i naslušali smo ih se od jutros, sedeći ovde i slušajući to palo mi je na pamet jedna činjenica, mi smo ovu sednicu započeli 10. juna ove godine, a na isti datum 1868. godine ubijen je kralj Mihajlo Obrenović na Košutnjaku. Ubijen je tačno u vreme kada je formirao vojsku od 50 hiljada vojnika, kada je naoružao modernim naoružanjem, pripremajući se za konačno oslobođenje Srbije i proterivanje Otomanskog okupatora. Sklapao je ozbiljne sveze sa zemljama u regionu, Crnom Gorom, Bugarskom, Grčkom, branio je Bosnu i Hercegovinu od potpunog Austrougarskog uticaja, i jednostavno, činio Srbiju u tom trenutku jednom od najmoćnijih sila na Balkanu. Svako ko je pokušao i ko se usuđivao Srbiju kroz istoriju da čini velikom dovodio je i svoj život u opasnost i to od onih koji to nisu želeli.
Zašto ovo govorim? Nikada posao pravljenja Srbije velikom nije bio jednostavan, ali uvek su u Srbiji postojali veliki koji se toga nisu plašili i koji su nastavljali u tom poslu. Slušajući od jutros govore i podnosilaca i kojekakvih opozicionih poslanika, neodoljivo me podsetilo na to vreme. Oduvek su postojali veliki državnici, a siguran sam da je Aleksandar Vučić, današnji predsednik, srpski predsednik, pre svega uvek kažem, jedan od velikih državnika, u tom poslu pravljenja Srbije velikom, verujte mi, nećete ga zaustaviti, ma koliko vi prizivali na njega i njegovu porodicu sudbine najstrašnije velikih srpskih državnika.
Upravo zbog toga što je Srbija velika, ovaj put se nalazi i u ovom trenutku izložena jednoj obojenoj revoluciji, a suština te obojene revolucije je rušenje Srbije, kao države, da budemo u potpunosti jasni. Napali su nas tamo gde smo najosetljiviji, na decu. Bez države, nas neće biti. Kako se mi budemo odnosili prema našim državama tako će nam biti i tako nam i Gospod Bog i pomogne. Ovo su reči predsednika SNS, Miloša Vučevića i mi sa ove strane u potpunosti stojimo i iza njih i iza reči i dela srpskog predsednika, a kako vi činili tako vam Bog pomogo. Neko drugi će da sudi, ali ne piše vam se, na tom sudu, čini mi se, dobro. Hvala vam.
Hvala, predsedavajuća.
Dosta je rečit naš šef poslaničke grupe. Milenko Jovanov je pre neki dan rekao kada bi im dali jednu nacrtanu kravu i nju bi izgubili, a zamislite da vam daju državu. Nismo im dali jednu nacrtanu kravu, a prošli mandat smo im dali Odbor za zaštitu životne sredine, da ga vode, i videli ste u šta su ga pretvorili. Zamislite samo situaciju kada bi državu i njene institucije vodili onako kako su vodili Odbor za zaštitu životne sredine. Prema tome, zato i jeste bivši predsednik.
Nikada nećemo dozvoliti da bilo koji odbor, pa ni Odbor za zaštitu životne sredine bude pretvoren u šator za cirkuske predstave, kao što je to nažalost bio slučaj u prethodnom mandatu, a radi građana Republike Srbije samo dve stvari ću vam predočiti.
Kada su odlazili u tu čuvenu Rakitu, to je opština Babušnica, u zonačkom kraju, to je potez od nekoliko sela gde živi nacionalna manjina, pošao ih je ceo autobus odavde opozicionih poslanika i članova Odbora za zaštitu životne sredine sa namerom da tamo upadnu na privatni posed i Bog zna razbiju mini hidroelektranu. Kada je taj autobus stigao u Babušnicu, bilo je očekivati i u svim normalnim nekim okolnostima da im se bar neko pridruži. Nijedan građanin Babušnice u toj Rakiti im se nije pridružio nijedan, nijedan jedini građanin. Toliko o radu na terenu. To je samo jedan od događaja cirkuskih predstava koje su izvodili dok su vodili Odbor. Da u cirkus pretvore državu i Narodnu skupštinu, to nećemo dozvoliti.
Inače, sednice Odbora se održavaju uvek kada je to vreme, kada god je koji zakon i zahvaljujem na ažurnosti, ministarka, ekološki bio u parlamentu, sednice Odbora su održavane. Održavani su još i sastanci sa tzv. „Zelenom stolicom“. Da bi vam bilo jasnije, to je skup Udruženja građana koji pomaže Odboru u njegovom radu. Na ta dva sastanka za koja su sami insistirali, jednom u oktobru mesecu su se pojavila dva poslanika opozicije, a sami su insistirali na njemu, a na drugom nijedan.
Ja ne znam šta drugo da vam kažem, poštovani građani i poštovane kolege poslanici, radi vas dva slikovita događaja, pa sami sudite. Ne sumnjam da će biti dobra presuda kao u Zaječaru. Hvala vam.
Poštovane kolege, poštovana Srbije, a pre svega vi narodni poslanici, zamoliću vas jednu stvar – da konačno stvari počnemo da nazivamo pravim imenom. Priča o studentima, o njihovim zahtevima završena je prošle sedmice izglasavanjem zakona koji je ispunjenje poslednjih zahteva studenta. Ono što se danas dešava na ulicama i ono što se desilo noćas ne naziva se nikakvim studentima, to su opozicioni anarhisti pod direktnom upravljačkom palicom opozicije i poslanika opozicije u Srbiji. Konačno da te ljude počnemo da nazivamo opozicioni anarhisti ili boljševički aktivisti jer to je ono što ih u stvarnosti označava.
Ono što ste danas čuli od opozicije, od ovog nesretnog Novakovića, od Lazovića niste ništa drugo mogli ni da očekujete, poštovani građani Republike Srbije, od lažova, od proverenih i presuđivanih kriminalaca, i to baš za napad na policajca i zloupotrebu službenog položaja za šta je osuđen pravosnažno već jednom Bora Novaković. Ništa drugo niste mogli da očekujete od Lazovića koji je u 45. godini i dalje student a narodni poslanik, kome je prvo radno mesto Narodna skupština Republike Srbije. Kao dokaz tome, a uvek argumentovano govorimo, istu ovu priču koju vrte sada kada je u pitanju napad na srpskog policajca noćašnji ispred RTS vrteli su pre tri dana kada je pitanju bio Nikola Selaković.
U cilju prodavanja laži javnosti Srbije napravili su čak i lažno Rešenje o određivanju pritvora onom antisrbinu i nasilniku Milanu Tavčaru. Ni to nisu bili u stanju da urade kako treba. Na prvoj stranici, poštovana javnosti, poštovani građani Republike Srbije, stavili su datum 8. mart 2025. godine, a na drugoj stranici tog rešenja datum 4. jun 2023. godine. U međuvremenu Tavčar je priznao delo, priznao da je napao Nikolu Selakovića, a već treći dan i dalje ovo rešenje, ovu laž vrte kao dokaz da se taj napad nije uopšte desio. Po istom principu to pokušavaju da urade kada je u pitanju napad na srpskog policajca noćas ispred RTS.
Da budemo jasni, svi mi, javnost Republike Srbije, znamo da je to uradio anarhista pod direktnom palicom nekog drugoga. Manje je bitno i manje je važno koji je to anarhista uradio i ko je direktni izvršilac tog dela, puno je važnije ko je nalogodavac, ko je inspirator, ko je taj ko daje naređenja o napadu na institucije Republike Srbije, ko je taj ko upravlja onim što se dešava i što se noćas dešavalo na ulicama Republike Srbije.
To je moje pitanje ministru unutrašnjih poslova, to je moje pitanje Tužilaštvu. Ovde nije bitno koji je anarhista noćas udario srpskog policajca, nečijeg brata, oca, muža, nego ko je dao taj nalog. Ja opravdano i mi iz SNS opravdano sumnjamo da se ta lica i ti nalogodavci nalaze u klupama opozicionih poslanika, da ta sva uputstva o napadu na institucije Republike Srbije dolaze iz redova opozicije, iz ovih poslaničkih klupa. To je naše pitanje Tužilaštvu i MUP-u.
Ovo me, poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege poslanici, neodoljivo podseća na jednu drugu stvar iz prošlosti – kada je u Podrinju ubijeno u toku rata 3.500 Srba niko, apsolutno niko za 3.500 života nije odgovarao. Priča Nasera Orića i tzv. sudova je na kraju završena epilogom u kome se može zaključiti da je 3.500 ljudi samo sebe ubilo. Upravo na delu je jedan takav pokušaj. Ovo je poslednji put Srbiji i srpskom narodu radio samo Naser Orić.
Moje drugo pitanje, a moram vam pokazati, ovo je produkt sinoćnjeg delovanja anarhista, nečiji otac, nečiji brat, nečiji muž sa opasnošću da ostane bez oka. Moje drugo pitanje je upućeno poslanicima opozicije, raskrinkavajući njihovu laž i raskrinkavajući njihovo licemerje, zašto prodajete narodu praznu priču da ne planirate nasilje, kao da smo mi slepi? Kao da ne vidimo objave vaših direktnih podređenih i vaših direktnih aktivista koji pozivaju otvoreno na nasilje u subotu, dajući uputstva ko će poneti motornu testeru, ko će poneti palice, ko će poneti kamenje, ko će poneti topovske udare, kao da smo ludi, pa ne znamo da po firmama širom Srbije tražite građevinske mašine kojima ćete krenuti na institucije Republike Srbije.
Nećete, verujte, dok je nas, dok je Srbije, dok je srpskog naroda. Živela Srbija! Hvala.
Hvala, potpredsedniče Orliću.
Prvo, iskoristiću priliku, dosta su kratka ta tri minuta, ali da pozdravim sve prisutne članove Vlade, na čelu sa premijerkom.
Ja dosta retko stojim, ali uvek stojim kada o nekim temama govorim kao što su one o kojima hoću danas da govorim i za koje hoću danas da pitam u ime poslaničke grupe Srpske napredne stranke.
Redak je ovo istorijski trenutak, moram reći, jer retko se dešava da predstavnik najveće poslaničke grupe ima priliku da postavi pitanje u parlamentu, ali to je valjda demokratija.
Naime, kažu neki istorijski spisi, uvažena premijerka, da je najuticajniji Srbin kod ruske države bio Sava Vladislavić, negde početkom 18. veka i da je bio čovek koji je prvi put na pravi način pokrenuo srpsko pitanje kod tadašnje ruske države, kod tadašnjeg ruskog cara Nikolaja Velikog.
Tadašnja pomoć ruske države prema srpskoj državi je bila u nekoj drugoj sferi i bilo je potrebno u sferi obrazovanja, a uglavnom je išla preko tog velikog diplomate i državnika koji je tada bio u službi ruske države.
Ogledala se u potrebama za knjigama za obrazovanje tadašnje Srbije, gde se obraćao tadašnji mitropolit beogradsko-karlovački Mojsije i počele su da stižu knjige i u Mitropoliju i u Herceg Novi i u Žitomislić na Neretvi, ali i toplu Boku Kotorsku. Radovali su se toj pomoći svi Srbi tada na Balkanu.
Šta bi danas rekao Sava Vladislavić i šta bi rekli svi mi prisutni ovde? Ko je najuticajniji Srbin kod moderne ruske države? Ne treba tu puno reči, čini mi se da bi bio ponosan i on što danas imamo jednog diplomatu, odnosno jednog državnika, Srbina, građanina Srbije, srpskog predsednika koji uživa najveći mogući ugled kod moderne ruske države, a koji je pri tome danas ne u službi neke države, nego u službi Srbije i građana Srbije. To je danas predsednik države Aleksandar Vučić.
Mnogo o ovoj temi su danas govorili svi mediji. To je bila i prva vaša rečenica kada ste počeli današnje svoje izlaganje i verujte da je to najvažnija politička tema u koju gledaju ljudi danas na Balkanu, ali baš kao u vreme Save Vladislavića, budite sigurni da nju ne gledaju samo građani Srbije i oni koji žive samo u ovim granicama, nego svi oni građani i svi oni Srbi koji žive van Republike Srbije, a u okruženju ih je dva miliona.
Pošto nemam mnogo vremena, trudiću se da sažmem i pitanje. Čuli smo danas od srpskog predsednika da će ta cena koju je postigao danas u razgovoru sa ruskim predsednikom i sa ruskom državom, gde je danas uvažen po 19. put u svojim mandatima, doprineti uštedi od 300 miliona evra u narednih šest meseci, a to je veliki novac.
Moje pitanje je da li Srbi kao u vreme Save Vladislavića mogu da se raduju tom uspehu srpskog predsednika i srpske države kod ruskih vlasti i u pregovorima, da li će ta dobrobit biti raspoređena kako u Beogradu i centralnoj Srbiji, tako i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, gde živi naš narod? Zato sam i počeo ovu priču o Savi Vladislaviću i pomoći koja je tada stizala iz Rusije.
U tom svetlu, dokle smo stigli sa izgradnjom aerodroma u Trebinju? Šta se dešava sa izgradnjom autoputa i kakvi su planovi kada je u pitanju autoput ka Bijeljini? Kakvi su planovi kada su u pitanju hidroenergetski potencijali koji se grade na Drini zajedno sa Republikom Srpskom i da li će Vlada na čelu sa predsednikom ovako izdašno nastaviti da pomaže naše opštine, naše zajednice i u federaciji i u Republici Srpskoj, ali i u Crnoj Gori, jer se nadamo i nekom boljem odnosu crnogorskih vlasti, obzirom na prethodnu posetu crnogorskog premijera Krivokapića?
Ja sam malo više pitanja postavio, ali naravno vi ćete sve u jednom odgovoriti, pa ćemo naš razgovor nastaviti. Hvala vam.
Predsednice, valjda vam i snaga ovog aplauza prema vama i članovima Vlade i srpskom predsedniku govori o tome koliko su ove teme važne među nama narodnim predstavnicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali samim tim i među građanima Republike Srbije, a i onima koji žive van njenih granica.
Valjda negde po logici stvari ja kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu uvek se najviše interesujem za ta pitanja, ali ne samo ja nego i moje kolege iz poslaničke grupe Srpska napredna stranka.
Inače, ovu Skupštinu prate naši sunarodnici širom regiona i širom sveta i dok ste vi govorili naravno dobio sam već otpozdrav iz Mostara i veliku zahvalnost sveštenstva i vernog naroda u Mostaru za sve ono što ste izgovorili u prethodnim minutima.
Inače, čast mi je da sam kao jedan mali deo jedne velike politike koju predvodi današnji predsednik Vučić mogao da prisustvujem tim posetama sa vama, sa predstavnicima Vlade i da vidimo šta su to potrebe našeg naroda u Republici Srpskoj. Svaka od tih poseta je bila sve samo ne protokolarna. Bila je veoma konkretna i veoma decidna.
Sada jedno pitanje vama naravno retoričko. Ne morate ni odgovoriti na njega i pitanje Srbiji – da li se sećate poseta iz nekih prošlih vremena ne tako davnih? Da li se sećate koliko su bile konkretne i koliko su urodile plodom i kakav je bio protokol?
Pošto sam rekao da ne morate ni odgovoriti na njega, ali to je na kraju krajeva vaša volja, reći ću vam ja – bile su sve samo ne konkretne. Ogledale su se u jednom teatralnom grljenju tadašnjih predstavnika vlasti sa našim narodom u regionu, nekakvim lažnim obećanjima, a iza svega se dešavao pravi pakao. U kom smislu? Na teritoriji Republike Srbije hapšeni su, progonjeni kao divlje zveri i slati u kazamate širom sveta oni koji su i Hrvatsku i Republiku Srpsku branili, ne samo to, nego branili su sebe i svoje domove. To je bila suština te politike.
Međutim, što bi naš narod rekao – bilo, ne ponovilo se. Nećemo o tome. Ono što još hoću da naglasim je da je Vlada, tu uživa veliku našu podršku, pored konkretnih projekata koje je radila pružala jednu ozbiljnu političku podršku u našem narodu i našim sunarodnicima u regionu.
Još jednom ću napomenuti. Ustanovljeni su zajednički praznici i tu se zahvaljujem Ministarstvu rada što je prepoznalo tu potrebu, zajednički praznici koje proslavlja Srbija i Republika Srpska. Od ove godine to je i Nevesinjska puška i to je nešto što je veoma značajno za naš narod i u Republici Srpskoj i u Srbiji, ali verujte mi i u Crnoj Gori.
Ono što me još interesuje – dokle smo stigli sa uvođenjem onih zajedničkih predmeta koje će izučavati deca u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji a tiču se pre svega nacionalne kulture, jezika, istorije i da li u neko skorije vreme možemo da se nadamo da i tu vrstu pomoći ka našem narodu isporučimo kada je u pitanju Vlada u Beogradu? Hvala vam.
Hvala predsedniče.
Evo jedan od retkih trenutaka u parlamentarnom životu u Srbiji kada predstavnik najveće poslaničke grupe postavlja pitanje. Koliko me sećanje služi, to je treći put u poslednjih pet godina.
Poštovane kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Srbije, svi mi kada se obraćamo u ovom uvaženom domu imamo nekakav svoj stil i pristup, kako mi poslanici tako i vi predstavnici Vlade. Tako, na primer neki od nas sede, neki stoje i to je stvar ličnog izbora. Ja prvi put stojim, a stojim pre svega iz poštovanja za temu o kojoj ću sada govoriti. Stojim pre svega iz poštovanja prema predsedniku države i ovoj Vladi i Srbiji, iz poštovanja prema svemu onome što su zajedno uradili za naš narod u regionu u proteklim godinama. Tu pre svega, svakako, mislim na ono što je urađeno u Republici Srpskoj, ali ništa manje važno i ono što je urađeno u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji i svuda širom regiona.
Stojim i u ime svih poslanika poslaničke grupe SNS u znak zahvalnosti, u ime svih naših ljudi iz regiona koji svakako vide ono što radi predsednik i ova Vlada za njih, ali stojim i u ime svih onih koji su još pod Vlatkom Vukovićem za vreme Lazara stajali rame uz rame i branili Srbiju, u ime svih onih iz Nevesinjske puške, u ime svih onih ljudi sa Mojkovca koji su branili Srbiju i srpsku vojsku i srpsku državu, u ime svih onih stradalnika od Jasenovca do Prebilovaca, u ime svih onih koji su 90-tih godina dali život za ovu zemlju, a sve nadajući se da će Srbija biti u stanju da pomogne i sama sebi i svim onima koji je osećaju svojom.
Srbija i njen predsednik i Vlada su menjali istoriju. Možda, predsednice, vi niste ni svesni kako ste to činili, ali kada biste prolazili kroz BiH u proteklim vekovima u svakoj opštini biste našli po jednu zgradu, jedan put, jednu branu koju je izgradila ili Turska ili Austrougarska ili, eventualno, Nemačka. Ono što je gradila Srbija niste mogli videti.
Samo u nekoliko godina svaka opština u Republici Srpskoj je dobila barem po jednu takvu građevinu, ako ne više njih. To je promenilo istoriju vrlo jasno i vrlo vidno, ali vrlo pozitivno. To ste radili vi, Vlada, to je radio predsednik države, pre svega, ali i svaki građanin Srbije koji je na posredan ili neposredan način finansirao te projekte.
Ono što je bilo, naravno svi vide i malo je vremena da bih ja o svakom tom pojedinačnom projektu danas govorio, ali mene kao narodnog poslanika interesuje ono što će biti. U proteklim danima prilikom posete Banja Luci, predsednik države je najavio pomoć za četiri opštine u Republici Srpskoj i Federaciji. Pomoć Dubici, Kostajnici, Drvaru i Nevesinju.
Moje pitanje je kada će se krenuti u realizaciju te pomoći? Kada će početi izgradnja aerodroma u Trebinju koji je, verujte mi, mnogo više od saobraćajne veze sa Beogradom? To je jedna ozbiljna identitetska veza tog naroda, juga Republike Srpske, ako ćete, i severa Crne Gore sa Beogradom, sa maticom Srbijom i svakim čovekom. Hvala vam.
Poštovane kolege, poštovana Srbije, a pre svega vi narodni poslanici, zamoliću vas jednu stvar – da konačno stvari počnemo da nazivamo pravim imenom. Priča o studentima, o njihovim zahtevima završena je prošle sedmice izglasavanjem zakona koji je ispunjenje poslednjih zahteva studenta. Ono što se danas dešava na ulicama i ono što se desilo noćas ne naziva se nikakvim studentima, to su opozicioni anarhisti pod direktnom upravljačkom palicom opozicije i poslanika opozicije u Srbiji. Konačno da te ljude počnemo da nazivamo opozicioni anarhisti ili boljševički aktivisti jer to je ono što ih u stvarnosti označava.
Ono što ste danas čuli od opozicije, od ovog nesretnog Novakovića, od Lazovića niste ništa drugo mogli ni da očekujete, poštovani građani Republike Srbije, od lažova, od proverenih i presuđivanih kriminalaca, i to baš za napad na policajca i zloupotrebu službenog položaja za šta je osuđen pravosnažno već jednom Bora Novaković. Ništa drugo niste mogli da očekujete od Lazovića koji je u 45. godini i dalje student a narodni poslanik, kome je prvo radno mesto Narodna skupština Republike Srbije. Kao dokaz tome, a uvek argumentovano govorimo, istu ovu priču koju vrte sada kada je u pitanju napad na srpskog policajca noćašnji ispred RTS vrteli su pre tri dana kada je pitanju bio Nikola Selaković.
U cilju prodavanja laži javnosti Srbije napravili su čak i lažno Rešenje o određivanju pritvora onom antisrbinu i nasilniku Milanu Tavčaru. Ni to nisu bili u stanju da urade kako treba. Na prvoj stranici, poštovana javnosti, poštovani građani Republike Srbije, stavili su datum 8. mart 2025. godine, a na drugoj stranici tog rešenja datum 4. jun 2023. godine. U međuvremenu Tavčar je priznao delo, priznao da je napao Nikolu Selakovića, a već treći dan i dalje ovo rešenje, ovu laž vrte kao dokaz da se taj napad nije uopšte desio. Po istom principu to pokušavaju da urade kada je u pitanju napad na srpskog policajca noćas ispred RTS.
Da budemo jasni, svi mi, javnost Republike Srbije, znamo da je to uradio anarhista pod direktnom palicom nekog drugoga. Manje je bitno i manje je važno koji je to anarhista uradio i ko je direktni izvršilac tog dela, puno je važnije ko je nalogodavac, ko je inspirator, ko je taj ko daje naređenja o napadu na institucije Republike Srbije, ko je taj ko upravlja onim što se dešava i što se noćas dešavalo na ulicama Republike Srbije.
To je moje pitanje ministru unutrašnjih poslova, to je moje pitanje Tužilaštvu. Ovde nije bitno koji je anarhista noćas udario srpskog policajca, nečijeg brata, oca, muža, nego ko je dao taj nalog. Ja opravdano i mi iz SNS opravdano sumnjamo da se ta lica i ti nalogodavci nalaze u klupama opozicionih poslanika, da ta sva uputstva o napadu na institucije Republike Srbije dolaze iz redova opozicije, iz ovih poslaničkih klupa. To je naše pitanje Tužilaštvu i MUP-u.
Ovo me, poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege poslanici, neodoljivo podseća na jednu drugu stvar iz prošlosti – kada je u Podrinju ubijeno u toku rata 3.500 Srba niko, apsolutno niko za 3.500 života nije odgovarao. Priča Nasera Orića i tzv. sudova je na kraju završena epilogom u kome se može zaključiti da je 3.500 ljudi samo sebe ubilo. Upravo na delu je jedan takav pokušaj. Ovo je poslednji put Srbiji i srpskom narodu radio samo Naser Orić.
Moje drugo pitanje, a moram vam pokazati, ovo je produkt sinoćnjeg delovanja anarhista, nečiji otac, nečiji brat, nečiji muž sa opasnošću da ostane bez oka. Moje drugo pitanje je upućeno poslanicima opozicije, raskrinkavajući njihovu laž i raskrinkavajući njihovo licemerje, zašto prodajete narodu praznu priču da ne planirate nasilje, kao da smo mi slepi? Kao da ne vidimo objave vaših direktnih podređenih i vaših direktnih aktivista koji pozivaju otvoreno na nasilje u subotu, dajući uputstva ko će poneti motornu testeru, ko će poneti palice, ko će poneti kamenje, ko će poneti topovske udare, kao da smo ludi, pa ne znamo da po firmama širom Srbije tražite građevinske mašine kojima ćete krenuti na institucije Republike Srbije.
Nećete, verujte, dok je nas, dok je Srbije, dok je srpskog naroda. Živela Srbija! Hvala.
Hvala predsedavajuća. Dana 24. septembra 1986. godine, „Večernje novosti“ su objavile memorandum SANU, koji će kasnije dobiti medijski prostor kao jedan od najvažnijih nacionalnih programa srpskog naroda.
Isto tog dana autošovinisti iz Beograda potpomognuti kasnije politikama medija iz Zagreba i Sarajeva, kreću u napad na taj program i u napad uglavnom tada na SANU, ali i na političke strukture koje su naginjale tom dokumentu.
Podseća li vas ovo na nešto? Valjda dokaz da je istorija sama po sebi točak.
Sve ono što je potencijal za razvoj Srbije, što je na tragu političkog jačanja njegovog srpskgo nacionalnog identiteta i jačanja same države Srbije, danas je najpre na udaru autošovinista u Beogradu. Prvi i osnovni predstavnici autošovinističkih politika u Beogradu su ljudi koji sede sa moje desne strane.
Onda se po pravilu njima pridružuju mediji i političke strukture u Zagrebu, Sarajevu, a naravno i u Prištini i tako je bilo i ovog leta kada je u pitanju ona Vidovdanska deklaracija, Svesrpskog sabora i tako je kada su u pitanju napadi i pretnja srpskom predsedniku i njegovoj porodici, tako je kada je u pitanju napad na potencijalni, odnosno na projekat koji je dobio već jednu medijsku pažnju, projekat Jadar.
Naime, ukoliko bi struka a i mi iza toga stojimo, a struka i nauka nisu ni Ćuta ni Lazović, ni bog zna ko od ovih kojih sede ovde, procenila taj projekat kao pozitivan, mi bismo svakako taj projekat u tom slučaju podržali. Taj projekat sam po sebi doveo bi do ubrzanog ekonomskog industrijskog i strukturnog, ali i vojnog razvoja Srbije, što je u ovim vremenima u kojima živimo i te kako važno.
Pametni ljudi znaju da sve to samo po sebi nosi dominantnu političku poziciju Srbije na Balkanu. Srbija na taj način dobija mogućnost da politički zaštiti sve svoje interese, pre svega one koji se tiču sigurnosti Republike Srpske, očuvanja KiM, položaja Srba u Crnoj Gori, ali i položaja svih naših sunarodnika u regionu.
Šta protivnici Srbije i stranci imaju od toga? Pa ništa, svesni su oni toga što sam sada rekao baš kao i mi.
U tom trenutku uključuje se taj autošovinistički aparat u Beogradu, uz punu medijsku podršku Zagreba i Sarajeva, kao što je to bilo 1986. godine na današnji dan.
Oni postaju i danas su glavne medijske zvezde i sama politička božanstva u medijima u Zagrebu i Sarajevu.
Sa druge strane, srpski predsednik, politika koju mi zastupamo i sama Srbija su sami đavoli u medijima u Sarajevu, u Zagrebu i u Prištini. Tako je npr. fundamentalistički, islamistički, naravno o islamu ne mislim ništa loše, ali i srbomrzački portal „Slobodna Bosna“ od juče ujutru, kako smo seli u ovu salu, do ovog trenutka objavio deset negativnih tekstova o srpskom predsedniku i državi Srbiji. Otprilike na dva sata jedan loš i zlonameran tekst o Srbiji i srpskom predsedniku.
Za celo to vreme o liderima ove opozicije se sami hvalospevi. Pametnom dosta. Verovatno to rade iz ljubavi velike prema Srbiji i njenim interesima i srpskom narodu i uopšte građanima Srbije.
Mi uglavnom ovde pitanja postavljamo predstavnicima izvršne vlasti, ali svi mi u ovoj sali kao poslanici smo nosioci dela suvereniteta Republike Srbije i nosioci odgovornosti prema građanima Republike Srbije.
Danas moje pitanje ne ide predstavnicima izvršne vlasti. Danas moje pitanje ide ljudima koji su i te kako odgovorni za stanje u srpskoj politici i nosioci su suvereniteta ove zemlje, opozicionim predstavnicima i liderima političkih partija opozicije - dokle ćete medijsku podršku i podršku političkih struktura iz Sarajeva i Zagreba koristiti u borbi protiv Srbije, interesa srpskog naroda i protiv uopšte borbi protiv razvoja ovog našeg društva? Dokle ćete položaj u ovom hramu srpske državnosti, u najvažnijem političkom telu i prinadležnosti koje dobijate u ovom političkom telu, a nisu male, neću reći da su velike, i one prinadležnosti koje vam daje narod, koristiti da biste plaćali naše protivnike iz Zagreba, Sarajeva, medije, koji će istovremeno to vraćati tako što će udarati na interese Srbije, srpskog naroda i na srpskog predsednika?
Imate ceo dan. Nadam se da ćete nam odgovoriti. Hvala vam.
Hvala.
Dakle, 25. jul, na današnji dan pre 34 godine u hrvatskom Saboru je ustavnim amandmanima u upotrebu vraćena šahovnica i zabranjena ćirilica. Taj dan je označio početak progona srpskog naroda na Balkanu, njegove kulture, identiteta i takođe, početak oduzimanja njegovih političkih prava. Taj proces do današnjeg dana, u nešto bržem ili sporijem obliku, je nastavljen bez nekih većih promena.
Slučajno ili ne, pet godina kasnije vođe srpskog naroda u Hrvatskoj i u BiH, Martić, Karadžić i Mladić su od strane politički instruisanog suda optuženi baš na današnji dan.
Deklaracija o zaštiti prava srpskog naroda, o kojoj govorimo ovih dana, u stvari postavlja temelje i definiše mere ekonomske, političke i sve druge, kojima će se ovaj proces koji je započet pre 34 godine zaustaviti ili barem usporiti.
Naš narod kaže da se na Vidovdan sve najbolje vidi. Ima neke istine u tome i sa tim se slažem. Na Vidovdan, kada smo inicijalno usvajali ovu Deklaraciju, na inicijativu srpskog predsednika iz Beograda i predsednika Republike Srpske iz Banja Luke, stajali smo okupljeni sa našom braćom iz Republike Srpske, Crne Gore, njihovim institucijama, sa našom dečicom i sa našom svetom crkvom oko principa koji se danas nalaze u ovoj deklaraciji.
Tog istog Vidovdana, na taj isti dan, u to isto vreme, ovi ljudi iz opozicije stajali su okupljeni oko jednog kamiona koji je zaustavio protok na šetalištu u Loznici i koji je bio parkiran ispred Vukovog Doma kulture kao svetinje i hrama srpske kulture u Podrinju, ako hoćete i u Srbiji. Na tom kamionu, tog Vidovdana, je stajao neki Adi Selman iz Tuzle, kao vođa i glasnogovornik tog okupljanja. Adi Selman iz Tuzle je čuveni aktivista koji već godinama unazad, direktno ili indirektno, negira Republiku Srpsku, traži unitarizaciju Bosne i Hercegovine i otvoreno blati i pljuje srpske institucije i srpske gradove, srpske investicije u Republici Srbiji.
Sad nije ta pojava nama ni čudna. Dešavalo se to i ranije. Na proteste u Beogradu su dovodili Alijinog mudžahedina, snajperistu, kako sam kaže, čoveka koji je za vreme rata ubijao Srbe. Nama već viđeni scenario.
Zamislite, sada molim vas situaciju u kojoj pod kapom zaštite životne sredine u Zenici, jer je tamo Železara Zenica, jedna od najvećih zagađivača u Bosni i Hercegovini, na jednom takvom kamionu, na šetalištu u Zenici stoji neki vođa neke desničarske srpske organizacije iz Beograda ili neki poslanik i vođa poslaničke grupe lažne desničarske opcije u parlamentu srpske države i sa razglasa viče sve najgore o Federaciji Bosne i Hercegovine. Jel to moguće? Zamislite na protestima u Zagrebu ili u Sarajevu kapetana Dragana ili zamislite kamion na splitskoj rivi na kojoj stoji neko od poslanika iz ove naše lažne desne opozicije. Jel to moguće? Ovo pre svega zbog građana Srbije da znaju o čemu se radi.
Šta je moje pitanje, a doći će danas ministar policije ovde i biće zgodno da nam odgovori, da li će i kada takvim licima koja ugrožavaju bezbednost Republike Srbije biti zabranjen ulazak u Republiku Srbiju? Kada i na koji vremenski period kako se ove stvari ne bi dešavale i da, pored ugrožavanja bezbednosti građana Srbije, ne bismo proživljavali bruku i sramotu? Nadam se da će ministar imati odgovor na to pitanje, kako bi svi mi bili zadovoljni.
Još jednom, na kraju, evo odmah završavam, poštovana predsedavajuća, nisam sretan što opozicija neće podržati deklaraciju o kojoj govorimo ovih dana, kao što je to učinila opozicija u parlamentu u Banja Luci, gde sam sa našim kolegama iz SNS-a i još nekima bio prisutan kao gost u danu usvajanja ovog teksta. Odgovorno je postupila tamošnja opozicija i podržala tekst ove deklaracije.
Nema čovek puno prilike u životu da prisustvuje istorijskim događajima i da se u njima na pravilan način ponese, ali onakav kakav bude tog dana takav neka bude i doveka, što bi Njegoš rekao – svaki je rođen da po jednom umre, čast i bruke žive dovijeka. Mi ćemo živeti časno. Hvala vam.
(Subotica, 14.11.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 142264.00 | RSD | 01.08.2022 - |