Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je SRS protiv ovakvog zakona o zabrani diskriminacije. Mi smo apsolutno protiv bilo kog oblika diskriminacije, ali vi iz DS uporno obmanjujete javnost.
Vi nećete da kažete, uostalom to je ministar rekao u obrazlaganju Predloga zakona, ali vi sada prećutkujete kad je došlo vreme rasprave u pojedinostima, da u Srbiji postoji preko 15 zakona kojima se štite određene društvene kategorije. Imate Zakon o zdravstvenoj zaštiti, imate Porodični zakon, imate Krivični zakonik, imate Zakon o radio-difuziji, imate Zakon o sprečavanju izgreda na sportskim priredbama, imate Zakon o radu.
Dakle, postoji čitav niz zakona koji su već predvideli odgovarajuće oblike zaštite određenih kategorija građana Srbije: invalida, dece, omladine, starih ljudi itd.
Dakle, postoji zakonska regulativa, ali vi sada hoćete da napravite neku vrstu Potemkinovog sela. Vas ne zanima kod ovog zakona da zaštitite invalide, jer vi njih iskreno da hoćete da zaštitite, onda biste omogućili, ako ste gledali pre nekoliko dana RTS, onom nesrećnom čoveku, Živoradu Vasiljkoviću iz Mladenovca, da čovek na odgovarajući način vrši svoja prava.
Ne, takvi ljudi će i dalje da žive teškim životom. Vi ćete kao da donesete neki zakon kojim ćete navodno da ubrzate put Srbije u EU, ali ne da biste popravili suštinski položaj tih ugroženih društvenih kategorija. Ne. Vama je cilj samo jedan, vi hoćete da legalizujete određene patološke vidove seksualne orijentacije i to je pravi cilj ovog zakona. Sve ostalo je kozmetika.
Molim vas, gospođo Kolundžija, kakvu zaštitu može da očekuje invalid po ovom zakonu? Može da se obrati pismeno povereniku za zaštitu od diskriminacije i taj poverenik kada ispita sve činjenice, može da uputi opomenu onome ko je vršio diskriminaciju, pa ako taj neće da postupi po opomeni, onda će opomena da bude javno objavljena. Kakvu korist ima invalid od toga? Kakvu korist ima dete od toga? Kakvu korist ima bilo ko od toga?
Pravna zaštita koju ste vi predvideli ovim predlogom zakona je besmislena. To nije nikakva zaštita. To je da se kaže, eto, postoji neki poverenik. Prvo, taj poverenik nije Ustavom predviđen i uopšte ne znam kako mislite da obrazujete državne organe koji nisu Ustavom predviđeni. I da je predviđen Ustavom, instrumenti koji mu stoje na raspolaganju su apsolutno nedovoljni da bilo kome i u bilo kojoj sferi društvenog života ozbiljno pomogne.
Naravno da smo protiv diskriminacije, pa ako neko trpi diskriminaciju onda su to valjda poslanici SRS. Uzmite zapisnike sa sednica Administrativnog odbora. Ispada da samo radikali ovde upućuju neke teške reči, samo radikali su nedisciplinovani, ostali su apostoli, ostali su sveci. Nemoguće da je to tako.
Nemoguće da nijedan poslanik DS nije novčano kažnjen otkako je uvedena represija u Narodnu skupštinu. Nemoguće. Svedok sam, kao i moje kolege iz SRS, kada čovek izađe ovde za govornicu, prava salva uvreda krene sa ove strane. Da li je neko kažnjen? Nije. Kažnjeni su isključivo poslanici SRS.
Ako neko zna šta je diskriminacija, znamo mi srpski radikali, zna naš predsednik Vojislav Šešelj. Sve moguće međunarodne konvencije, svaki elementarni pravni akt je pogažen kada je u pitanju dr Vojislav Šešelj. Tu više ništa ne važi, ni Povelja UN, ni Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, ni Ustav Srbije, apsolutno ne važi ništa. Treba uništiti čoveka koji neće da se pokloni novom svetskom poretku.
Ovim zakonom treba uništiti srpski narod koji se ne uklapa u novi svetski poredak. Treba uništiti biološku supstancu srpskog naroda. Vi to ovim zakonom činite. Žalosno je što među vama ima ljudi koji su duboko svesni svih opasnosti koje ovaj zakon u sebi nosi. Oni to komentarišu po kuloarima, na ulicama, u razgovorima preko telefona.
Ovde će sagnute glave morati da glasaju za ovaj zakonski projekat, zato što su vaši politički mentori naredili da se ovaj zakon usvoji. A da u vladajućoj koaliciji ne cvetaju ruže povodom ovog zakona, najbolji vam je dokaz gospodin Dragan Marković Palma, koji je rekao da njegovi poslanici neće glasati za ovaj zakon. Vi mi sada objasnite, ako čovek neće glasati za ovaj zakon, da li je on preko noći postao antievropejac, protiv EU i protiv bele šengenske vize. I kakva je ta vaša koalicija. Neki malo hoće u Evropu, a neki malo neće. Vi ste rekli, ova vlada ima jasan kurs, što brži ulazak Srbije u EU.
Povodom tih famoznih šengen viza, gospođo Kolundžija, hajde da ne budemo mala deca. Vama je pre neki dan Angela Merkel, kancelarka Savezne Republike Nemačke, rekla, zaboravite ulazak u EU, eventualno će ući Hrvatska, Srbija, BiH, Crna Gora i Albanija čekaće ko zna koliko godina da uđu u EU.
Što se tiče belih šengenskih viza, češki ministar spoljnih poslova je rekao da će Srbija možda do polovine 2010. godine da dođe na dnevni red da se razmatra njen zahtev da bude stavljena na belu šengen listu. Dakle, nema ništa od toga.
Ne zato što je SRS protiv toga, ne možemo mi to da sprečimo. EU iz svojih razloga ne želi Srbiju kao svog člana. Da li vam je to jasno? Jednostavno, ne žele.
Da li vam je jasno kada vam se kaže da nema prijema novih članica EU dok svaka postojeća država članica ne ratifikuje Lisabonski ugovor. Tu ima da prođu decenije dok se taj proces ne okonča.
Vi sada svaku nepodopštinu koja nekom padne na pamet stavljate u proceduru u Skupštinu i kažete, e, to je sad uslov za ulazak u EU. Nije. To je nečija paklena namera da se uništi srpski narod, ali se nama sve ono što je upereno protiv Srba uporno godinama promoviše kao da je to naš uslov za ulazak u EU. Ako Srbija u EU treba da uđe bez Srba, onda nam EU ne treba.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je uvek smešno kada se državni funkcioneri iz DS pozivaju na Ustav i kažu – nešto nije moguće zato što ne piše u Ustavu. Gospodine Čipliću, nađite mi član Ustava koji predviđa da u Srbiji, kao državni organ, postoji poverenik za zaštitu od diskriminacije. U kom to članu Ustava piše? Ne piše nigde. To ste vi izmislili. To je izmišljen državni organ koji nije predviđen Ustavom Republike Srbije.
Kao stručnjak za ustavno pravo znate, kao što znam i ja, da se ne mogu formirati državni organi a da prethodno nisu predviđeni Ustavom. Dakle, ovaj organ je neustavan. To je prva stvar.
Druga stvar, vi ni Slobodana Miloševića niste mogli da isporučite po tada važećem Ustavu 2001. godine, pa ste ga isporučili. Mnogo toga vi niste mogli da uradite po Ustavu.
Kada je reč o Ustavu, vi se ponašate po principu političke celishodnosti – kad mi odgovara u jednom trenutku da se Ustav poštuje, onda ćemo da ga poštujemo, a kad mi ne odgovara – Ustav je prevaziđen, ima nekih pravnih praznina, onda možemo da radimo i mimo Ustava. Ovo je samo prvi korak ka legalizaciji nečega što je duboko protivno ljudskoj prirodi i to je moje lično duboko ubeđenje.
Ovo je samo prvi korak. Sada ćete dopustiti da se javno promovišu određeni oblici seksualne patologije, dopustićete ovim zakonom. Sledeći korak je da ćete dopustiti zaključivanje homoseksualnih brakova. Treći korak je da ćete dopustiti homoseksualcima da usvajaju decu.
Sve tri mere su duboko protivne vitalnim interesima i srpskog naroda i svih građana koji žive u Srbiji. Jednostavno, homoseksualizam, pedofilija, sodomija, nisu biološki opravdani oblici seksualnog ponašanja i ne mogu da dovedu do rađanja novog života, mogu samo da prouzrokuju nevolju, muku, patnju, suze, krv itd.
Država to ne sme da radi. Država odnosno ljudi koji je vode, ako hoće da budu nacionalno odgovorni, onda politiku ne smeju da vode od danas do sutra, nego moraju da vode politiku tako da razmišljaju šta će biti za narednih 100 ili 200 godina.
Uostalom, ugledajte se na vaše prijatelje Amerikance. Oni imaju trust mozgova koji planiraju američku politiku za narednih 300 godina i ništa što se dešava u svetu ne dešava se slučajno. Neko je nešto isplanirao, neko je nešto odredio, neko iz pozadine vuče konce.
Mi se ponašamo kao neko beslovesno stado koje tumara po mraku istorije, danas ćemo da poštujemo Ustav, sutra nećemo, baš nas briga da li će u Srbiji postojati ili neće postojati bela kuga, da li će u Srbiji žive Srbi ili Tajvanci, Tajlanđani, Eskimi itd. Tako se država ne vodi, odnosno vodi se, ali se vodi na kratke staze i vodi se u propast.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da uopšte nisam ubeđen u opravdanost argumenata koje je iznela moja uvažena prethodnica. Dakle, ovde se izgleda mešaju dve stvari: da li je SRS protiv bilo kog oblika diskriminacije? Jeste. Da li smo protiv ovog zakona? Jesmo. Zato što ovaj zakon ne pruža adekvatan vid pravne zaštite od diskriminacije.
Možda se vama koji niste pravnici sada ova materija čini malo komplikovanom i nejasnom, ali uvek vodite računa koja je krajnja sankcija za diskriminaciju. Krajnja sankcija po ovom zakonu je, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, smešna. To je opomena koju upućuje poverenik, pa ako taj koji vrši diskriminaciju neće da postupi po opomeni, onda će poverenik da mu kaže – pazi dobro šta radiš, ova moja opomena će biti javno objavljena.
Ko se više u Srbiji boji javnih opomena? Ne boji se niko. Ova sankcija je smešna, odnosno sankcije u pravom smislu te reči i nema.
Nesporno je da u Srbiji ima primera diskriminacije i SRS sve te primere osuđuje, ali vi ovim zakonom ne štitite žrtve diskriminacije. Poverenik nije nikakva zaštita. Poverenik je jedan neustavni organ koga ste predvideli ovim zakonom, da biste na to mesto doveli opet nekog svog partijskog čoveka koji će da prima platu u državnom trošku i da ga snabdete određenim birokratskim aparatom. Nikakvu zaštitu on bilo kome u bilo kojoj sferi društvenog života neće uspeti da pruži.
Ono što je rekao gospodin Čiplić, postoji već krivično-pravna zaštita, za neke oblike diskriminacije, gospodine Čipliću, postoji, ali za neke oblike diskriminacije ne postoji. Koliko znam, u Krivičnom zakoniku Republike Srbije ne postoji aparthejd kao krivično delo, ne postoji etničko čišćenje kao krivično delo. Genocid postoji, ali aparthejd i etničko čišćenje ne postoji.
Sada kada bismo stvar sveli na apsurd, a vi je očigledno svodite, ne znam iz kojih razloga, to znači da je u Srbiji dozvoljeno vršiti i aparthejd i etničko čišćenje, a jedina sankcija koja u ta dva teška oblika diskriminacije može da se izrekne jeste da poverenik nekome uputi opomenu. Znači, pobijete 100.000 ljudi i onda poverenik uputi neku opomenu. Kakva je to sankcija? To je smešno.
Dakle, vi ovim zakonom apsolutno ne štitite žrtve diskriminacije. Da hoćete da ih zaštitite onda biste predvideli čitav niz krivičnih dela, predvideli biste sudski postupak, kazne zatvora i to stroge kazne zatvora, i novčane kazne za one koji ugrožavaju građane Srbije po osnovu nekog njihovog ličnog svojstva.
Vama to nije cilj. Vas ne zanimaju ni invalidi, ni nezaposleni, ni deca, ni omladina.
(Predsedavajuća: Tri minuta, narodni poslaniče, vreme za repliku je iskorišćeno.)
Vas zanima da biološki uništite srpski narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da u okviru ova dva minuta koliko mi stoji na raspolaganju za obrazlaganje amandmana pokušam da problematizujem jednu tvrdnju koju smo čuli od gospodina Čiplića, a to je da je o ovom predlogu zakona vođena jedna vrlo kvalitetna javna rasprava, da su konsultovani svi, sve odgovarajuće državne i društvene institucije i da što se tiče Predloga zakona ništa nije sporno.
Pre svega, očigledno je da u samoj vladajućoj koaliciji ta javna rasprava nije vođena. Očigledno je da u vladajućoj koaliciji i te kako postoje disonantni tonovi, da jedan deo vladajuće koalicije predlaže ovaj predlog zakona i brani ga, neki iskreno, većina neiskreno, većina po službenoj dužnosti, zato što to tako moraju. Onaj drugi deo vladajuće koalicije je jasno stavio do znanja i narodnim poslanicima i građanima Srbije da ni pod kakvim uslovima neće glasati za ovaj predlog zakona.
Sama činjenica jasno govori o tome ne da nije vođena javna rasprava, nego ta rasprava nije vođena čak ni unutar vladajuće koalicije, jer da je vođena ne bismo došli u situaciju da jedan deo vladajuće koalicije podržava ovaj zakon, a da drugi deo vladajuće koalicije ustaje protiv tog zakona.
Ako je vođena javna rasprava i ako je u vladajućoj koaliciji sve jasno, a nije jasno mnogo toga, postavlja se pitanje – kako je moguće da na Predlog zakona o zabrani diskriminacije, koji je prošao vrlo kvalitetnu, uspešnu javnu raspravu, konsultovani svi društveni činioci, sve političke partije koje čine vladajuću koaliciju, imate amandman na predlog vladajuće koalicije koju su podneli, recimo, Gordana Rajkov, Snežana Stojanović-Plavšić, Zoran Bortić i mnogi drugi poslanici vladajuće koalicije? Dakle, ni vama samima nije jasno o čemu se radi i za čega ćete u danu za glasanje morati da glasate.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo koliko je ovaj zakon besmislen i koliko ne pruža adekvatnu pravnu zaštitu žrtvama diskriminacije. Sav besmisao ovog zakona, odnosno još uvek Predloga zakona sadržan je u članu 40.
Evo kako glasi član 40, gospođo Kolundžija – ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, taj koji je izvršio diskriminaciju, odnosno ne otkloni povredu prava, poverenik mu izriče meru opomene, dakle, prva sankcija je mera opomene, za genocid, za aparthejd, za etničko čišćenje, za ko zna kakvo iživljavanje nad ljudima, dakle mera opomene.
Onda ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene poverenik može o tome obavestiti javnost. Zamislite kakva strašna sankcija, da javnost bude obaveštena. Pa onda – mera opomene izriče se rešenjem protiv koga nije dopuštena posebna žalba, strašna sankcija.
I onda poslednje – na postupak pred poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Gospodin Čiplić sigurno zna da se u upravnom postupku ne izriču bilo kakve sankcije. Drugim rečima, sankcija za diskriminaciju po ovom zakonu nema.
Sve to što vi pričate, invalidi, deca, nezaposleni, starije osobe, žene itd. je priča za malu decu. Sankcija za povrede nečijih prava u ovom zakonu nema. Da li je tako, gospodine Čipliću? Vi znate, kao i ja, da se u upravnom postupku ne izriču bilo kakve sankcije. U upravnom postupku se izdaje građevinska dozvola, saobraćajna dozvola, poresko rešenje itd. Ovim zakonom se apsolutno ne pruža ni jedan validan vid pravne zaštite žrtvama diskriminacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da istaknem da ono što je rekao gospodin Čiplić u diskusiji s gospodinom Krasićem zaista nije tačno.
Gospodin Krasić je tačno primetio da se zakonima mogu samo predviđati načini ostvarivanja prava koji su već Ustavom predviđeni. Izgleda da se mi ovde ne razumemo, gospodine ministre. Jedno je zabrana diskriminacije i apsolutno niko u SRS, mislim da ne postoji nijedan razuman čovek koji bi bio protiv zabrane diskriminacije, ali jedno je zabrana diskriminacije, a drugo je dozvoljavanje nekome, odnosno određenim društvenim grupama, da javno ispoljavaju svoja seksualna uverenja, odnosno svoju seksualnu orijentaciju. To nema veze jedno sa drugim.
U Ustavu ne postoji odredba koja bi predviđala pravo da neko javno izražava svoju seksualnu orijentaciju. Zašto bi uopšte pristojne ljude zanimalo kakva je seksualna orijentacija drugih ljudi? Ostavite to u sferi privatnosti. Zašto to dižete na rang neke društveno prihvatljive norme? Zašto bi to trebalo da bude model po kome bi trebalo da se ponašaju svi građani u Republici Srbiji?
Način ostvarivanja prava može da bude definisan zakonom, a ne uvođenje nekih novih prava kojih nema u Ustavu. O tome se radi. Uopšte mi nije jasno kako to da je zakon o zabrani diskriminacije odjedanput, preko noći, postao najvažnija stvar u Srbiji.
Koliko znam, Narodna skupština Republike Srbije nije raspravljala o tzv. Vladinom paketu mera za suzbijanje posledica ekonomske krize. Oni su o tome samo usmeno referisali predsednika države, ali u parlamentu o tome nije vođena rasprava.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, prekršili ste odredbu člana 104, koja govori o dostojanstvu, ali i odredbu člana 31, koja kaže da potpredsednici, a vi ste potpredsednik, pomažu u radu predsedniku Narodne skupštine.
Nije vaše da komentarišete stil izlaganja pojedinih narodnih poslanika. Vi ste jedan, ipak, uvaženi pravnik, advokat ste i dozvolite da vam kao mlađi kolega dam jedan dobronameran savet – kada čitate ovaj predlog zakona, onda morate da čitate njegove redove, ali i između redova.
Gospodin Dušan Marić je pokušao da vam objasni da se između redova ovog zakona krije i NATO pakt, i SAD, i EU, i svi oni koji su 1999. godine započeli agresiju protiv srpskog naroda i sada je ovim zakonom nastavljaju. Znate, gospodine Novakoviću, kada biste samo malo uzeli tekst zakona, pa pogledali između redova, našli biste tu i Havijera Solanu, koji je naredio bombardovanje, i Kamerona Mantera i razne druge zlikovce, koji nastavljaju posao koji nisu završili 1999. godine.
Znate šta oni hoće? Oni su 99. godine ubili malu Milicu Rakić i sada ovim zakonom hoće da ubiju na hiljade malih Milica Rakić u Srbiji, da ne bude više Srba. Oni hoće ovde u Srbiji da promovišu kao društvenu vrednost nešto što je ...
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam koju reč da izaberem, mene je lično sramota što sedim u Narodnoj skupštini sa ljudima koji mogu da izgovore ovakve reči. Nekada kao komunista, danas kao perjanica DS, gospodin Mićunović je uvek u istom frontu, protiv Srbije i protiv Srba.
Gospodine Mićunoviću, ove slike su dokaz da se u Srbiji ne radi o tome da zli, primitivni i pokvareni pravoslavni fundamentalisti progone jadne i unesrećene homoseksualce. Stvar je mnogo gora i sasvim suprotna od one kakvom je vi predstavljate. Samo se vi smejte, cokćite, mrštite itd. Ovo je bolna i tužna istina kojoj vi aplaudirate. Aplaudirate propasti Srbije i nestanku srpskog naroda. Doduše, gospodin Mićunović zna, kao stari komunista, nema veze što u Srbiji neće biti Srba, naselićemo Kineze. Ta politika se sprovodi danas.
Vidite, gospodine Mićunoviću, ovo je "jadni i progonjeni" homoseksualac Boban Stojanović, koji se obukao u mantiju i ruga se pravoslavnim monahinjama, ovom čoveku država Srbija iz budžeta za 2009. godinu daje 250.000 dinara da bi se izrugivao na najbrutalniji način SPC, da bi srpske vladike nazivao fašistima.
Na srpskom pravoslavnom blogu, koji se nalazi na sajtu B 92, pripadnici Kvirije i Predrag Zeljković, predstavili su fotografije ...

Spokojan sam kad vi vodite sednicu Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, stanje u obrazovnom sistemu Republike Srbije daleko je značajnije od konkretnih personalnih rešenja kada je reč o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta.
Stanje u srpskoj prosveti je izuzetno teško. Ako analiziramo i obrazovnu i vaspitnu komponentu našeg obrazovnog sistema, a to znači - predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, onda možemo da zaključimo da je kriza zahvatila sve pore našeg sistema obrazovanja i vaspitanja.
Sticajem političkih prilika i neprilika, raspravljamo o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta baš u vreme kada je u Skupštinu Republike Srbije stigao Predlog zakona o zabrani diskriminacije. Nemoguće je razgovarati o stanju u našem obrazovnom sistemu, a da se ne dotaknemo onih rešenja ili pojedinih rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona o zabrani diskriminacije.
SRS se zaista plaši za budućnost naše dece, imajući u vidu sva ona rešenja koja sadrži Predlog zakona o zabrani diskriminacije. Plašimo se kakav će biti moralni kod naše dece i omladine, kakve će biti vrednosti u koje će naša deca da veruju i kako će oni u svom praktičnom svakodnevnom životu da ispoljavaju određeni pogled na svet i da praktikuju određene moralne principe.
Pokušao sam danas da pokažem i narodnim poslanicima i građanima Srbije da situacija u srpskom društvu nije tako jednostavna kao što se predstavlja od strane, pre svega, određenih političara iz vladajuće koalicije, ali i određenih nevladinih organizacija. Ono što se danas dešava u Srbiji predstavlja jedan izuzetan atak na moralna uverenja svakog čoveka u Srbiji, a posebno mladih ljudi, posebno dece i omladine.
Danas je gospodin Dragoljub Mićunović tvrdio da ne postoji nikakva haranga protiv Srpske pravoslavne crkve i da narodni poslanici SRS to izmišljaju. Pokušao sam, bez bilo kakve lične mržnje prema gospodinu Mićunoviću, da dokažem da to nije tako, ali u tome sam sprečen. Nadam se da gospodin Novaković neće praktikovati inkvizitorske metode u vođenju sednica Narodne skupštine i uvek kada on vodi sednicu Narodne skupštine spokojan sam da će prava svih narodnih poslanika biti maksimalno zajemčena.
Zaista se postavlja, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje - u kakvom svetu će da žive mladi ljudi u Srbiji sutra ili prekosutra, kada usvojite zakon o zabrani diskriminacije, ako se recimo na sajtu jedne homoseksualne organizacije koja se zove "Kvirija" patrijarh srpski gospodin Pavle prikazuje, izvinjavam se damama, ali to su bolne činjenice koje mi narodni poslanici moramo da iznesemo zarad istine i zarad javnosti, gospodin Pavle prikazuje se sa čipkastim gaćama na glavi, srpske vladike nazivaju se fašistima.
Na sajtu "Kvirije" objavljen je tekst čiji naslov iz neke građanske kulture neću ovde da citiram, ali u tom tekstu se opisuje da je jedan od vođa ove homoseksualne organizacije, izvesni Predrag Azdejković video, izvinjavam se damama još jednom, ali piše tako, proverite ako mi ne verujete, video je polni organ svetog Đorđa i za njega je to svetinja.

Gospodine Novakoviću, znam da vi i ja imamo isti zadatak, a to je da odbranimo dostojanstvo Narodne skupštine i građana koji su nas birali u ovaj parlament i zato vašu sugestiju shvatam krajnje dobronamerno i nastaviću da objašnjavam zašto je ovo važno za naš prosvetni sistem.
Vidite, gospodine Novakoviću, reči u srpskom jeziku treba tumačiti ne samo površno, nego u njihovom dubinskom značenju.
Pogledajte ove demokrate koje vode Srbiju u EU, čim čovek nešto kaže, oni se bune. Da li treba da ćutimo? Ako treba da ćutimo, ja ću da ćutim još ovih 10 minuta, pa da ovi ljudi budu mirni. Zaista nikoga ne vređam, ne vičem, ne znam u čemu je problem.
Dakle, gospodine Novakoviću, reči u srpskom jeziku treba tumačiti u njihovom dubinskom značenju. Govorimo o prosvetnom sistemu. Jedan veliki pravoslavni mislilac, sveti Kirilo Jerusalimski rekao je da je prosvećen onaj koji je prosvetljen duhom svetim. U tom kontekstu, ovo što sad govorim zaista je ozbiljno za budućnost naše dece i omladine.
Evo zašto ovo govorim. Zato što se ovaj internet sajt "Kvirija" finansira iz budžeta Republike Srbije. Opet protestuju. Ne znam zaista u čemu je problem, da li govorim neistinu, da li nekoga vređam? Gospodo, vi ste glasali za taj budžet.
Iz budžeta Republike Srbije finansira se jedna homoseksualna organizacija koja se zove "Kvirija", sa nekih 256 hiljada dinara. Sada vam govorim fakte, bez mržnje, nikoga ne progonim, nikoga ne vređam.
Žao mi je ljudi koji se bave ovakvim stvarima. Smatram da je njima zaista potrebna jedna pomoć, razumevanje, ne tražim nikakav linč, ali vam govorim sa kakvim stvarima se danas deca i omladina suočavaju kada otvore internet prezentaciju ove organizacije koja se, nažalost, finansira iz budžeta Republike Srbije.
To su izuzetno ozbiljne stvari. Možda to vama nije bitno, meni je bitno. Bitno mi je zato što sam otac male dece. Ako ništa drugo, ajde da zanemarimo i kojoj stranci pripadamo, plašim se za budućnost svoje sopstvene dece. Dozvolite da kažem nešto na tu temu.
Na ovom sajtu koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, proverite, ako meni ne verujete...
(Predsedavajući: Gospodine Martinoviću, to ipak nije tema, o tome se radi. Ne radi se o internetu, ne radi se o budžetu, ni o rebalansu koji nam predstoji...)
Gospodine Novakoviću, i te kako se radi. Dopustite.
(Predsedavajući: Dopustiću, ali budite...)
Gospodine Novakoviću, priznajem da nisam čovek neke bogzna kakve pameti kao ovi iz vladajuće koalicije. Trudim se da objasnim ono što mislim da treba da se objasni na način kako to znam i umem. Znam da ovi iz DS znaju sto puta bolje od mene. Šta ću, trudim se onoliko koliko je to u mojim ograničenim intelektualnim mogućnostima prihvatljivo.
Dakle, na ovom sajtu, molim vas gospodine Novakoviću, nadam se da me nećete prekidati, i ovo je za vas bitno, znam da ste vi humanista, imate ovakve tekstove: Pedofilija na pravoslavni način, Avanture Tome palčića, Ja nevernik.
Na srpskom pravoslavnom blogu koji se nalazi na sajtu B92 pripadnici "Kvirije" i taj pomenuti Predrag Azdejković objavljuju fotografije kondoma koji su postavljani u obliku krsta, seksualna pomagala u obliku svetosavskog krsta. Traže da se u Hramu Svetog Save na Vračaru napravi jedno odeljenje u kome bi homoseksualci izvodili svoje orgije. Zašto ovo govorim? Zato što država Srbija, samo se vi smejte, vama je sve smešno, finansira ovako nešto. Ovo je sramota za vas koji ste glasali za budžet.
Istovremeno dnevni list "Politika" u decembru prošle godine objavio je tekst u kome se objašnjava slučaj onog mladog matematičara iz Beograda, učenika matematičke gimnazije, mislim da se zove Teodor fon Burg, koji nije dobio odgovarajuća novčana sredstva iz Fonda za mlade talente. Matematički genije, za njega nema para. Videćemo, napravićemo neku komisiju da utvrdimo činjenice itd.
Iz budžeta države Srbije za 2009. godinu, u godini koja je izuzetno teška, u godini u kojoj će hiljade ljudi ostati bez posla, u godini u kojoj ljudi dižu ruku sami na sebe zato što ne mogu da prehrane sebe i svoju porodicu, država Srbija finansira ovakve gadosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku hoću da kažem da je SRS i ideološki i programski protiv bilo kakve diskriminacije. To je dokazao naš predsednik dr Vojislav Šešelj i pre uvođenja višepartijskog sistema, kada je bio jedan od prvih jugoslovenskih intelektualaca koji je još osamdesetih godina, u vreme Hamdije Pozderca i Branka Mikulića, imao hrabrosti da traži uvođenje višepartijskog demokratskog sistema i poštovanje ljudskih prava i sloboda.
Da je bio dosledan na tom putu borbe svedoči činjenica da kada je uhapšen 1984. godine, svetske organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i sloboda Amnesty international i ostali ustali su u odbranu ljudskih prava dr Vojislava Šešelja.
Naravno, on to dokazuje i danas kada mu se krše ljudska prava u Haškom tribunalu i kada on na svom primeru promoviše borbu za ljudska prava i slobode i to u jednoj vrlo osetljivoj materiji kakav je krivični postupak.
Nije sporno da je SRS protiv bilo kog vida i oblika diskriminacije. Kakav je ovaj predlog zakona o zabrani diskriminacije? Gospodine ministre, ovaj predlog zakona je protivustavan, on je pravnički besmislen i nepraktičan, neće moći da se sprovede u praksi i ovaj predlog zakona u velikoj meri vređa tradicionalna moralna shvatanja ne samo srpskog naroda, nego građana Srbije, pripadnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Da krenemo redom. Da ste hteli, gospodine ministre, vi i vaša Vlada da se iskreno borite protiv diskriminacije, protiv pojavnih oblika diskriminacije, onda ste te najekstremnije oblike diskriminacije raznih kategorija građana Srbije trebalo da propišete kao krivična dela, da predvidite adekvatnu krivičnu sankciju i da se pitanjem diskriminacije, kao krivičnim delom, bavi nadležni sud u krivičnom postupku.
Dakle, krivično-pravna zaštita je najbolje rešenje za zaštitu srpskog društva od diskriminacije.
Ovo što ste vi predvideli ne da neće smanjiti diskriminaciju u Srbiji, nego će je podstaći. Biće daleko više primera diskriminacije sada kada usvojite ovaj zakon, ako ga usvojite ovako kao što ste ga vi predložili, nego što je to bilo do sada.
Ono što mi je zaista zapalo za oči, kada sam samo letimično prvi put pogledao Predlog zakona, jeste član 13. Vi ste, gospodine ministre, pravnik, i to dobar pravnik, pravnik ste teoretičar, sada pogledajte šta ste napisali u članu 13. Predloga zakona, teški oblici diskriminacije.
U tački 4. člana 13. kažete ovako - teški oblici diskriminacije su ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid i etničko čišćenje.
Gospodine ministre, ajde da krenemo od aparthejda. Znate, kao što znam i ja i kao što znaju svi narodni poslanici, aparthejd je politika rasne segregacije crnačke većine od strane belaca kao manjine u Južnoafričkoj Republici.
Aparthejd ni teorijski ne može da se desi u Srbiji, niti smo Južnoafrička Republika, niti su belci u manjini, a crnci u većini. Znači, aparthejd, kao pojavni vid diskriminacije, koji je bio karakterističan za Južnoafričku Republiku, ne može nikako, ni teorijski, ni praktično, da se desi u Republici Srbiji, a i u Južnoafričkoj Republici je ukinut početkom devedesetih godina, kada je Nelson Mandela postao predsednik Južnoafričke Republike i kada je sa politikom aparthejda konačno prekinuto.
Vi genocid proglašavate teškim oblikom diskriminacije. Genocid? Genocid je, ministre, krivično delo, jedno od najtežih krivičnih dela. Vi ćete ga ovim zakonom sankcionisati, znate kako, hajde da stvar svedemo na apsurd. Izvrši se genocid, pobije se 100.000 ljudi, zato što želi da se očisti jedan deo teritorije Republike Srbije.
Šta onda? Onda neko ko eventualno preživi taj genocid može da se obrati tom vašem povereniku za zaštitu ravnopravnosti, pa da poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputi opomenu onome ko je izvršio genocid - sad si izvršio i nemoj nikad više, a ako ne postupiš po mojoj opomeni, tu ću opomenu javno da objavim. To je sve što može da se uradi po ovom zakonu.
Vi ste potpuno, gospodine ministre, obesmislili pojam krivičnih dela, vi ste sveli na apsurd pojam genocida. Genocid je krivično delo propisano međunarodnim konvencijama i Krivičnim zakonikom Republike Srbije i ne može nikako drugačije da se tretira, ni kao diskriminacija, ni kao prekršaj, ni kao privredni prestup, ni kao građanski delikt, to je krivično delo, to je već uređeno Krivičnim zakonikom Republike Srbije.
Diskriminacija je, to bar tako doživljavam, kada recimo ja ili neko od pripadnika muške populacije uputi neku težu reč ženama, pa je uvredi zato što je ona žena. Vi to sada poistovećujete i dovodite u isti rang sa genocidom. Genocid podrazumeva ubijanje velikog broja ljudi zato što nam se ne sviđa njihova nacionalna, verska, rasna pripadnost itd. Genocid veze blage nema sa diskriminacijom.
Takođe, etničko čišćenje; zamislite, etničko čišćenje i diskriminacija, i vi sada u isti rang stavljate etničko čišćenje i recimo kada neko nekoga opsuje ili popreko pogleda, ili neće da mu ustupi mesto u autobusu. To nema veze jedno sa drugim.
Sada dolazimo, naravno, zbog nedostatka vremena, kao ovlašćeni predstavnik ne mogu da obratim pažnju baš na sve detalje, ali pokušaću na one koji su posebno karakteristični.
U javnosti je, gospodine ministre, veliku prašinu izazvao član 18. i član 21. Predloga zakona. Posle oštre reakcije SPC, Nadbiskupije beogradske Katoličke crkve i Islamske zajednice u Srbiji vi ste malo modifikovali ovaj član 18, pa ste onda u stavu 2. člana 18. kazali ovako: "Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika, koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima i ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica".
Mislim, gospodine ministre, verujem da vi to znate, ali iz nekog razloga tu koncepciju niste hteli da sprovedete kroz Predlog zakona.
Kada se kaže "crkva", nadam se da oni koji su hrišćani razumeju o čemu govorim, onda se ne misli samo na sveštenstvo. Misli se na one koji veruju, koji ispovedaju jedan pogled na svet, a to su i sveštenici, kao i obični vernici - svi smo mi crkva. Novinari kažu "Srpska pravoslavna crkva i vernici", kao da vernici nisu Srpska pravoslavna crkva. Jesu, nema crkve bez vernika.
Vi ste ovde na neki način izuzeli sveštenike i verske službenike od odredbi ovog zakona. Ako on kaže nešto što se kosi sa ovim zakonom neće mu se desiti ništa zato što je sveštenik.
Sada zamislite, gospodine ministre, pitam vas, recimo neki običan vernik koji nije sveštenik, nije bitno da li je vernik pravoslavne ili katoličke konfesije, citira apostola Pavla, jednu njegovu poslanicu i kaže: "Muž je glava ženi, kao što je Hristos glava Crkvi".
Sada neko potpuno izvuče taj citat iz Svetog pisma, iz konteksta i kaže - aha, evo ga, ovaj je citirao tamo nekog pravoslavnog fundamentalistu, on diskriminiše žene. Da li će to značiti da će taj koji to uradi biti sankcionisan po odredbama ovog zakona?
Čovek nije sveštenik, ali je čovek vernik, čita Sveto pismo i citira, recimo, jednu odredbu koja se izvuče iz konteksta i onda se to prikaže - evo ga, krši zakon o zabrani diskriminacije.
U članu 19, gospodine ministre, diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja - svako ima pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom.
Ovde vam fali jedan važan segment našeg obrazovnog sistema, to je visoko obrazovanje. Zašto vi visoko obrazovanje izuzimate iz ovog zakona? Zašto čovek ne bi imao pravo da ne bude diskriminisan i u oblasti visokog obrazovanja?
Vi najbolje znate, kao što i ja znam, koliki je stepen diskriminacije baš u oblasti visokog obrazovanja i kakav haos je napravljen u našem obrazovnom sistemu sa pojavom raznih privatnih, poluprivatnih fakulteta, na kojima se nastava izvodi daleko od bilo kakvih akademskih standarda, gde su školarine astronomske itd. Dakle, "visoko obrazovanje" i te kako je trebalo da stavite u Predlog ovog zakona.
Sada dolazimo na ovaj famozni član 21, što se tiče seksualne orijentacije. Član 21, gospodine ministre, protivrečan je sam sebi. Vi u članu 21, odnosno Vlada Srbije, kao predlagač ovog zakona, skače sama sebi u usta - evo kako.
Vi kažete: "Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji". Već sledeća rečenica kaže: "Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orijentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja seksualne orijentacije je zabranjeno".
Gospodine ministre, vi ovde otvarate jednu veliku i vrlo opasnu Pandorinu kutiju. Ovih dana je u srpskoj javnosti vođena jedna vrlo žučna polemika o jednom vidu seksualne orijentacije, a to je - homoseksualizam. Kazaću nešto i na tu temu, ali hoću da vas podsetim, a nadam se da i vi to znate.
Homoseksualizam nije jedini vid patologije kada je reč o seksualnoj orijentaciji. Seksualna orijentacije je, gospodine ministre, i pedofilija. Seksualna orijentacije je i nekrofilija. Seksualna orijentacije je i sodomija.
U svakom civilizovanom ljudskom društvu, ne samo od cara Dušana, hiljadama godina pre pojave Isusa Hrista, ljudi su osudili ovakve pojave. Shvatili su da to nije normalno, shvatili su da su takve pojave duboko suprotne ljudskoj prirodi. Naravno, i homoseksualizam spada u ovu kategoriju.
Da li homoseksualci imaju pravo da se leče - SRS smatra da imaju? Imaju li pravo da se zaposle - imaju? Imaju li pravo da javno kažu da su homoseksualci - ne treba da imaju to pravo?
Zašto bi vi potencirali nečiju, uopšte, seksualnost? Zašto bi neko javno ispoljavao svoju seksualnu orijentaciju, ako ste rekli da je to privatna stvar? Ako je privatna stvar, vekovima je pitanje nečije seksualne orijentacije bilo privatna stvar, zašto zadirete u ljudsku intimu? Zašto bi neko uopšte imao potrebu da javno kaže - ja sam homoseksualac?
Šta će biti, gospodine ministre, a to uopšte nije nemoguće da se desi, nadam se da čitate novine ovih dana, jeste li ste čuli za onog austrijskog monstruma - koji je 3.000 puta silovao rođenu ćerku? Šta će biti ako ulicama Beograda krenu kolone pedofila, kolone nekrofila, kolone sodomista, i kažu - to je naša seksualna orijentacija, ne možete nam ništa? Šta će država, tim povodom, gospodine ministre, da uradi?
Samo da vas podsetim, da ste vi ovih dana, ne mislim vi lično, ali jedan deo Vlade Srbije i neke nevladine organizacije, krenuli u pravu kampanju, vrlo prljavu, vrlo smišljenu kampanju protiv SPC i protiv drugih tradicionalnih crkava i verskih zajednica zato što su se pobunili protiv toga - da se homoseksualizam i drugi patološki vidovi seksualne orijentacije prikazuju kao nešto što je normalno.
Onda su neki ministri u Vladi Srbije i pojedini pametnjakovići iz nevladinih organizacija, inače dame i gospodo narodni poslanici, to su sve sami bivši komunisti i boljševici, kursisti Brozovih škola u Kumrovcu, evo javio se jedan od njih, prepoznao se, kojima niste smeli da pominjete demokratiju, višepartijski sistem, politički pluralizam itd, jer su odmah citirali Josipa Broza, Kardelja, Marksa i Engelsa itd, odjedanput, preko noći, oni su postali najveći zagovornici ljudskih prava i sloboda. Dobro, to je njihov problem.
Ovde se, gospodine ministre, dakle radi o jednoj vrlo prljavoj kampanji koja se vodi protiv tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Podsećam da su pojedine vaše kolege rekle - šta ima Crkva, šta ima verske zajednice da se mešaju u proces donošenja zakona, Crkva je odvojena od države. To je tačno, po Ustavu je to tako, ali gospodine ministre, religija nije odvojena od naroda.
Postoje neka religijska, neka moralna shvatanja - 100 puta vi da donesete neki zakon, ne možete da promenite jedan moralni kodeks koji postoji u jednom narodu, on je vekovima stvaran. Samo da vas podsetim, gospodine ministre. Žao mi je, zaboravio sam da ponesem Sveto pismo, pa da ga citiram na autentičan način, ali evo pokušaću to, kao laik, svojim rečima. Treća knjiga Mojsijeva, koja je obavezujuća i za hrišćanstvo i za judaizam, a u suštini je prihvata islam, koji se poziva na postulate i hrišćanstva i judeizma, jer je nastao iz njih, dakle u Trećoj knjizi Mojsijevoj, gospodine ministre, imate jednu rečenicu, jedan stih koji kaže ovako: "Sa muškarcem ne lezi kao sa ženom, gadno je". Odmah ispod toga je stih: "Nemoj obležati živinče".
Sveto pismo je pisano arhaičnim jezikom i možda je malo tvrdo za uši modernog čoveka, ali saopštava neke velike istine. To je 1.000 i nešto godina pre pojave Isusa Hrista, pre pojave hrišćanske crkve, stari Jevreji su shvatili - da je homoseksualizam nešto što nije normalno, nešto što je suprotno ljudskoj prirodi.
To, dakle, prihvataju i Jevreji, i hrišćani i muslimani. Ako su te tri velike zajednice vernika, koje su inače suprotstavljene po mnogim drugim pitanjima, složne po ovom pitanju, zar vam to ne govori da je to nešto suštinsko, nešto dubinski što izvire iz ljudske prirode. Hvala.
Samo da vas podsetim, gospodine ministre, ovo kad se kaže "nemoj obležati živinče", to je zabrana sodomije, jednog patološkog vida seksualne orijentacije gde se seksualni čin obavlja sa životinjom. To je zavranjeno u Svetom pismu, kao i homoseksualizam, kao i nekrofilija. Čitajte Mojsijeve knjige pa ćete videti vrlo stroge zabrane u pogledu seksualne orijentacije.
Vi to ne možete, gospodine ministre, da promenite preko noći. Možete vi da donesete zakon, možete da kažete da su homoseksualizam, pedofilija, nekrofilija normalni oblici ljudskog ponašanja, ali nisu. Ima kod američkog psihologa Eriha Froma jedna sjajna sintagma koja kaže - patologija normalnosti. U modernom društvu postoji trend da se nešto što je nenormalno, suštinski nenormalno, prikaže kao normalno. To je ta patologija normalnosti. Na toj patologiji normalnosti počiva ovaj predlog zakona.
Neko je hteo da u srpskom narodu, ali i kod drugih građana Srbije koji pripadaju tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, potpuno razbije njihov moralni sklop, da se više ne zna šta je normalno, šta nije normalno, šta je dozvoljeno, šta nije dozvoljeno, čega čovek treba da se stidi, a čime treba da se ponosi.
Neko hoće da uništi moralni sklop ovog naroda. Kada se to desi, onda je gotovo s nama. Onda više ne pomaže ni država, ni vojska, ni policija. Kad u jednom narodu ubijete moralnu svest, taj narod je mrtav. O tome se radi. Samo da vas podsetim, gospodine ministre, pošto je o tome bilo mnogo reči u javnosti, po klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije bolesti i poremećaja, a ta klasifikacija je na snazi do 2012. godine, homoseksualizam je poremećaj.
Svetski stručnjaci u oblasti zdravstva i medicine su homoseksualizam definisali kao poremećaj. On više nije bolest u klasičnom smislu, ali jeste nešto što nije normalno.
Zašto vi ljudima, koje uopšte ne mrzim i kojima ne želim ništa loše, ali koji su očigledno suštinski drugačiji od drugih ljudi, zašto im dajete pravo da javno ispoljavaju tu svoju seksualnu orijentaciju? Oni na taj način iritiraju ove druge građane.
Možete vi sto puta da donesete ovaj zakon, najveći broj građana Srbije osetiće se iritiranim ako kroz ulice Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša itd. krenu kolone homoseksualaca, sodomista, nekrofila, pedofila itd. Prosto, ljudi to ne doživljavaju kao normalno i doći će do incidenata. Vi umesto da te incidente sprečite, vi ih podstičete - svako ima pravo. Šta ako sutra neko bude iskopao neki leš sa beogradskog Novog groblja i rekao - imam seksualnu orijentaciju takvu da hoću da vodim ljubav sa mrtvom osobom? Šta ćete vi da uradite? Vi ga štitite ovim zakonom.
Vodite računa, gospodine ministre, Srbiju godinama, decenijama drma bela kuga. Nama su ogromni delovi Srbije pusti, nemamo dece. Vi umesto da podstičete da se rađaju deca u Srbiji, vi podstičete takav vid seksualne orijentacije koji je biološki necelishodan. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, prekršili ste član 104. Poslovnika, povredili ste dostojanstvo Narodne skupštine. U 17.20, tek posle intervencije gospodina Dragana Todorovića, „post festum“, obaveštavate nas da je RTS prekinula direktan prenos i to rasprave o Predlogu zakona koji je izazvao pravu buru u srpskoj javnosti. Ovo nije bilo koji zakon. Ovo je zakon protiv koga su zajednički ustali SPC, Rimokatolička crkva, Islamska zajednica, brojne političke stranke, javne ličnosti, patriotske nevladine organizacije itd.
Dakle, radi se o izuzetno važnom zakonu. O zakonu koji ako se usvoji, gospođo Đukić-Dejanović, ko zna u kakav moralni, društveni, politički, sociološki, biološki sunovrat može da odvede Srbiju.
Krajnje je kukavički, krajnje je neviteški, krajnje je nekorektno prema poslanicima koji ovde sede i prema građanima Srbije da vi tek posle intervencije šefa poslaničke grupe SRS, 20 minuta nakon što je prekinut prenos, čitate nam saopštenje RTS. Zašto to niste uradili pet minuta pre 17.00 časova? Ljudi sede kraj malih ekrana i prate šta se dešava u Skupštini.
Pitaju se šta će biti sa njihovom decom ako se usvoji ovaj suludi zakon? Šta će biti sa srpskom nacijom i vi prekidate takav jedan prenos.
To je diverzija protiv Narodne skupštine, protiv srpskog naroda, ali i protiv većine građana Srbije, čije su verske zajednice ustale protiv pojedinih rešenja ovog predloga zakona, koji je zaista sraman i dramatičan.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Čiplić nam je ostao dužan neke vrlo važne odgovore koje smo od njega tražili. Prvo, gospodine Čipliću, niste uspeli da objasnite kako je moguće da po ovom predlogu zakona genocid i etničko čišćenje postaju pojavni oblici diskriminacije, kada je genocid jedno od najtežih krivičnih dela propisano Krivičnim zakonikom.
Vi na ovaj način relativizujete pojam krivičnog dela. Vi na ovaj način ublažavate onu težinu koju genocid sobom nosi. Ako bi se ovaj zakon doslovno i bukvalno primenio, može da se desi da neko počini genocid koji može da bude strašnih razmera i da neka slučajno preživela žrtva genocida može jedino da se obrati povereniku za zaštitu od diskriminacije, pa da onda poverenik uputi javnu opomenu onome koji je izvršio genocid - pa to je besmisleno. To je besmisleno, gospodine Čipliću.
Besmisleno je da vi u Republici Srbiji kao oblik diskriminacije propisujete aparthejd. Niti su crnci većina u Srbiji, niti belci progone crnce, niti je Srbija Južnoafrička Republika. Očigledno je da ste vi bukvalno prepisivali neke tuđe tekstove i veštački sada pokušavate da ih nakalemite ovde u Republici Srbiji.
Što se tiče homoseksualizma i što se tiče seksualnih orijentacija, mislim da bi trebalo da se uvažava jedno elementarno načelo građanske kulture. Zašto ne ostavite pitanje seksualne orijentacije ličnom opredeljenju građana, neka to ostane u sferi privatnosti?
Zašto bih morao da javno saopštavam bilo kakvu seksualnu orijentaciju i da slušam kakva je seksualna orijentacija drugih ljudi? To je vekovima bila stvar nečije intime. Zašto država treba da se meša u te najintimnije pore ljudskog života? Ne mrzi SRS homoseksualce, ne tražimo da se oni progone. Ne tražimo da im budu uskraćena bilo koja ljudska prava, ali nemojte homoseksualizam i uopšte nemojte bilo kakvu seksualnu orijentaciju da podižete na nivo društvene norme i društvene vrednosti, jer to ne treba da se radi, gospodine Čipliću.
Vi znate kako postupaju Englezi. Zašto malo niste učili od njih? U Engleskoj zakon nastaje tako što se uvažavaju običaji koji vekovima postoje u jednom narodu. Zakon, koga donosi Skupština, ako hoće da bude dobar zakon, on mora da uvažava socijalne zakone, običaje koji postoje u jednoj sredini, moralna shvatanja jednog naroda - Englezi tek tada donose zakon. Zato su im zakoni dugovečni i zato zakoni u Engleskoj traju vekovima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Dragutinović, dobar dan, nadam se da vam je danas bolje. Inače, za vašu informaciju, glavni redaktor za sve ove amandmane i supervizor u SRS bio je moj cenjeni kolega Dragan Stevanović, tako da je to dokaz više da u SRS ima zaista dosta mladih stručnih i obrazovanih ljudi koji mogu vrlo kompetentno da diskutuju o raznim zakonima koji se nađu u proceduri pred Narodnom skupštinom, tako da hajka koja se vodi protiv SRS u jednom delu javnosti, da smo primitivni, neobrazovni itd, da se ne tuširamo tri puta dnevno kao neki drugi, sada je ovo najbolji dokaz da to nije tačno.
Gospođo Kolundžija, možda se ne tuširamo tri puta dnevno kao vi, ali tuširamo se makar jedanput dnevno, tako da se ništa ne brinete. Možda nije ni zdravo tuširati se tri puta dnevno. Možda je to gospođa Dragutinović upražnjavala, pa je sad žena malo prehlađena, pogotovo u ovo zimsko vreme. Dobro, šalimo se malo.
Kod ovog zakona, gospođo Dragutinović, postavlja se nekoliko pitanja koja su problematična. Pre svega, ono što je primetio gospodin Krasić je sasvim tačno. Dakle, u ovom zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima i suviše odredaba koje su čisto radno-pravnog karaktera.
U ovoj materiji, kao i u krivično-procesnoj materiji kada smo pričali o zakonu o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima, tada smo rekli da se pravni sistem dezintegriše. Otprilike, vi sada činite to kada je reč o materiji radno-pravnih odnosa.
Imamo jedan osnovni suštinski zakon koji reguliše tu materiju, a to je Zakon o radu. Uopšte neću da ulazim kakav mu je kvalitet. Činjenica je da je to osnovni sistemski propis kojim se regulišu radni odnosi u Republici Srbiji. Od 2005. godine imamo Zakon o državnim službenicima, a neću da govorim ni o njegovom kvalitetu. Činjenica je da je taj Zakon o državnim službenicima 2005. godine, kada je donošen, najavljivan prilično spektakularno, da je u skladu sa evropskim standardima, da je misija OEBS u Srbiji dala pozitivno mišljenje, da je u skladu sa strategijom reforme državne uprave itd.
Imamo jedan specijalni zakon, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji sada unosi neke novine i u taj specijalni zakon, kao što je Zakon o državnim službenicima. Dakle, Zakon o državnim službenicima već sadrži neka odstupanja od opštih propisa o radu koja su sadržana u Zakonu o radu. Zakon o državnim službenicima je specijalni zakon u odnosu na Zakon o radu. Napravili ste jedan viši nivo specijalnosti.
Sada u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji u velikoj meri odstupate od Zakona o državnim službenicima. Kažete da je materija naplate poreza izuzetno značajna za državu. Jeste. Za državu je izuzetno značajna i odbrana zemlje. Da li to znači da ćemo sada dobiti specijalni zakon o radnim odnosima u vojnoj administraciji, da ćemo dobiti specijalni zakon o radnim odnosima u zdravstvenoj administraciji, jer je zdravstvo isto tako važna oblast društvenog života kao i naplata poreza, kao i odbrana zemlje.
Dakle, suviše je mnogo tih specijalnih zakona i na taj način se razbija jedinstvo pravnog sistema. Kolega Krasić je dobro primetio da ste vi u ovom zakonu, ne samo u ovim izmenama i dopunama, nego u osnom osnovnom zakonu iz 2002. godine spojili dve nespojive stvari. S jedne strane materijalno pravo, a s druge strane procesno pravo.
Zakon se zove Zakon o poreskom postupku. Taj deo naziva zakona sugeriše da je reč o jednom procesnom zakonu. Poreski postupak, složićete se, gospođo Dragutinović, nije ništa drugo nego jedan poseban upravni postupak. Onaj drugi deo iz naziva zakona je Zakon o poreskoj administraciji, a to vam je čista materijalno-pravna oblast.
Dakle, to je oblast radnih odnosa u poreskoj administraciji. Sada ste vi u toj oblasti napravili velike izuzetke, ne samo u odnosu na Zakon o radu, nego i u odnosu na Zakon o državnim službenicima.
Ono što je meni posebno zapalo za oko jeste jedna odredba koju niste menjali u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a tiče se izbora direktora poreske uprave. Naime, podsetiću vas, od 2005. godine kada je donošen Zakon o državnim službenicima i kada je donošen Zakon o državnoj upravi, tadašnja Vlada, a te principe su prihvatile sve kasnije vlade, tvrdila je da treba izvršiti profesionalizaciju državne uprave, da treba državnu upravu osloboditi političkih stega i da u državnoj upravi treba da bude što manje tzv. političkih funkcionera.
Ako pogledate Zakon o državnoj upravi koji bi trebalo da se primenjuje i u ovoj materiji, samo su dva politička funkcionera u svakom segmentu državne uprave, a pre svega u ministarstvima. To su ministar, koga bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, i to je državni sekretar, bivši zamenik ministra, koga postavlja Vlada.
Samo su ta dva subjekta politički funkcioneri, ministar i državni sekretar, a svi ostali, ako bismo dosledno pratili Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, trebalo bi da budu subjekti koji su potpuno nezavisni od smene vlasti, potpuno nezavisni od bilo koje političke partije. Dakle, isključivo profesionalci.
Vi ste u Zakonu o državnim službenicima uveli jedan značajan princip koji bi trebalo da depolitizuje državnu upravu u Srbiji, a to je načelo da se na sve državne položaje dolazi putem javnog konkursa. Samo se ministar i samo se državni sekretar ne postavljaju putem javnog konkursa i to je normalno.
Ni u jednoj državi na svetu koja je uređena po principu parlamentarne demokratije ministar ne postaje neko na osnovu javnog konkursa niti njegov zamenik. Svi ostali, bez obzira koliko važno mesto zauzimali u toj hijerarhiji, trebalo bi da dođu na osnovu nekog konkursa, na osnovu nekih objektivnih merila, a ne samo na osnovu nečije partijske pripadnosti.
Mi smo od 2000. godine imali mnogo problema kao država zato što su pojedini resori, pojedine oblasti društvenog života, deljeni po sistemu partijskog plena. Ovaj deo pripada DS, ovaj deo pripada G17 plus, obično kada su u pitanju finansije tu su ovi eksperti iz G17 plus, ovaj deo pripada nekom drugom koalicionom partneru itd.
Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, a oba su doneta u paketu kao deo jedne jedinstvene strategije reforme državne uprave, u koju ste se vi zaklinjali i zaklinjete se i dalje, i mnogo pričate o njoj, ali ne postupate u skladu sa tom strategijom i to je osnovni problem.
Dakle, Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima hteo je da depolitizuje državnu upravu i uveo je princip da se na važna mesta u državnoj administraciji, a poreska uprava jeste jedan takav organ, dolazi na osnovu javnog konkursa.
Sada ako čitate Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u onom delu koji se odnosi na direktora poreske uprave, šta ćete da vidite? Videćete to da on i dalje dolazi ne po principu javnog konkursa, ne po principu stručnosti i objektivnosti, nego i po principu partijske pripadnosti. Niste menjali, ispravite me gospođo Dragutinović, ako grešim, niste menjali odredbu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koja predviđa da direktora postavlja Vlada, direktora poreske uprave, na predlog ministra finansija. To je ostalo kao neki relikt nekih prošlih vremena kojih ste vi, navodno, hteli da se oslobodite.
Nigde ne piše da se direktor poreske uprave postavlja od strane Vlade, a po prethodno sprovedenom javnom konkursu, nego samo da ga postavlja Vlada. To znači isključivo po političkim kriterijumima, onako kako se dogovorite vi u vladajućoj koaliciji, takav će da bude postavljen za direktora poreske uprave. Da li je stručan, da li zaista vodi računa o finansijskim interesima zemlje, da li je podložan korupciji, to nikoga nije briga. Bitno je da to bude onaj čovek o kome se dogovorite vi u vladajućoj koaliciji, odnosno šefovi partija koji vode vladajuću koaliciju.
Ako bismo pogledali hijerarhiju, nomenklaturu državnih službenika po Zakonu o državnim službenicima, direktor poreske uprave je službenik po položaju, on ne sme da bude politički funkcioner. Vi ste, gospođo Dragutinović, politički funkcioner, doduše vi lično mnogo manje nego neki vaši podređeni službenici. Izuzetno cenim vašu stručnost, kulturu ophođenja u Narodnoj skupštini, odnos prema narodnim poslanicima koji su podneli amandmane i koji učestvuju u raspravi o predlozima zakona koji stižu iz Vlade. To cenim i poštujem kod vas, a doduše neke vaše kolege se ne ponašaju na taj način, ali vi ste zaista jedan pozitivan izuzetak u ovoj praksi.
Dakle, vi po nekoj definiciji trebalo bi da budete politički funkcioner. Vi dolazite na mesto ministra igrom političkih faktora, sklopile se kockice i sada DS ima priliku da ima ministra finansija i sasvim je logično da tog ministra finansija bira i razrešava Skupština, mimo bilo kakvog konkursa.
Državni službenik na položaju, po Zakonu o državnim službenicima, to nije neka politička želja SRS, to ste vi sami napisali u Zakonu o državnim službenicima 2005. godine, dakle, direktor poreske uprave je državni službenik na položaju. Njega po tom zakonu postavlja Vlada, to nije sporno, ali po prethodno sprovedenom javnom konkursu.
Ovde javnog konkursa nema. To znači da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne samo što derogira Zakon o radu, ne samo što derogira Zakon o državnim službenicima u pogledu prava i obaveza zaposlenih u poreskoj upravi, nego vi derogirate i Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima u pogledu načina izbora direktora poreske uprave. Ovde se, gospođo Dragutinović, postavlja još jedno pitanje. Koliko ljudi koji rade u poreskoj upravi i u Ministarstvu finansija vode računa o finansijskim interesima zemlje, a koliko vode računa o interesima raznih tajkuna i nazovibiznismena, kojih ima u Srbiji u ne tako malom broju.
Sad namerno ovde, iz kurtoazije prema vama, neću da spominjem ime tog čoveka, ali pre nekoliko meseci, kada ste usvajali izmene Zakona o akcizama, otvorila se ta afera. Čovek je bio državni sekretar u Ministarstvu finansija, sedeo ovde otprilike gde vi sedite, pomagao tadašnjem ministru finansija, a sadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviću, pomagao mu da prati izlaganje narodnih poslanika, bio je državni sekretar, nije prošlo nekoliko meseci, otišao čovek da radi u jednu veliku duvansku kompaniju i sad u toj duvanskoj kompaniji zastupa sasvim suprotna shvatanja od onih koje je zastupao dok je bio državni sekretar.
Kad je bio državni sekretar, navodno je brinuo o interesima države, naroda, da državna blagajna bude što punija. Čovek otišao posle tri meseca u tu privatnu duvansku kompaniju, sad brine o interesima duvanske kompanije. Sad više nisu bitni građani Srbije, sad više nisu bitni individualni proizvođači duvana u Srbiji, sad je bitan džep gazde koji ga plaća.
Ko nama garantuje, gospođo Dragutinović, to je osnovni problem koji se postavlja kod ovog zakona, da ljudi koji sada sede u Ministarstvu finansija, kao vaši sekretari, pomoćnici, savetnici itd, već sada ne rade za interes raznih tajkuna, mafijaša, biznismena itd. Ovde se postavlja pitanje - ako to nije tako, zašto vi Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji derogirate i Zakon o radu, i Zakon o državnim službenicima i Zakon o državnoj upravi itd. i dalje zadržavate veliki upliv dnevne politike na funkcionisanje poreske uprave.
Mogu da verujem da se vi lično zaista brinete o tome da državna blagajna bude što punija i da građani Srbije što manje osete teret ove ekonomske krize, zaista mogu da verujem, nadam se da me nećete razočarati u tom pogledu kao neki drugi, ali nisam siguran u ljude koji sede oko vas, koji su došli na ta mesta po raznim partijskim kombinatorikama, da već sad ne rade za interese raznih tajkuna, biznismena itd, koje je baš briga za građane Srbije. Njih baš briga i za probleme sa kojima se vi suočavate kao ministar, kako ćete da napunite državnu blagajnu.
Pune su novine tih velikih biznismena koji sole pamet svima redom o tome kako se vodi ekonomija, puni novinski članci finansijskih problema sa kojima se njihove kompanije suočavaju, prezaduženi, potpuno neracionalno uzimali kredite, prete otpuštanjem radnika itd. Oni se brinu samo za svoje lične interese, za interese svojih kompanija, u kom delu sveta će da naprave vilu, koliko bazen će da naprave, da li će u taj bazen da stave krokodile iz Amazonije ili iz Afrike itd. O tome vode računa.
Baš njih briga što sad gospođa ministar Dragutinović, žena prehlađena, mora da sedi u parlamentu i da se raspravlja sa poslanicima SRS da li prihvatiti ili ne prihvatiti neki amandman. Njih, gospođo Dragutinović, baš briga i za vas, i za nas i za ovu državu.
Garantujem vam da takvih ima i dalje u Ministarstvu finansija i vi, umesto da makar zakonom, makar formalno sprečite da takvi sutra pređu u rad kod privatnih poslodavaca koji samo misle o svojim privatnim interesima, vi i dalje poresku upravu ostavljate onako široko otvorenu za upliv raznih partija, vlasnika kapitala itd, u vreme kada je evidentno da Srbiju drma ekonomska kriza koja već više od godinu dana potresa ceo svet.
To su problemi, gospođo Dragutinović, koji se postavljaju kod ovog zakona. Ti problemi će i dalje ostati otvoreni. Ono što je vrlo nezgodno za građane Srbije, to je da će ti problemi radnih odnosa, upliva političkih partija, tajkuna, biznismena itd. posebno eskalirati u 2009. godini, u godini koja će izuzetno biti ekonomski teška, a biće još teža, jer vi sad ostavljate i prostor u zakonima, da razni sumnjivi tipovi u Srbiji rade šta im je volja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako sam dobro razumeo intencije ove vlade, mi ćemo ući u EU, pod uslovom da iscepkamo i da atomizujemo naš pravni sistem.
Već sad imamo jednu zbrku u krivičnom zakonodavstvu. Postoji čitav niz zakona koji uređuju ovu materiju, a Vlada nam kaže da s tom atomizacijom treba da nastavimo dalje, jer je to uslov za brže priključivanje Srbije EU. Ako je to već tako, a nemam razloga da sumnjam u ovu poštenu i odgovornu Vladu, koja je građanima Srbije obezbedila takvu blagodet i koja je, čak, uspela da svetsku ekonomsku krizu pretvori u svoju korist i da svetska ekonomska kriza u svim državama sveta izaziva štetne posledice, samo će u Srbiji, zahvaljujući poštenjacima i ekspertima u ovoj vladi, da donese neke dobre posledice.
Kad Vlada kaže da je atomizacija pravnog sistema uslov za brže priključivanje EU, ja to podržavam i predlažem gospodinu Homenu i ministarki pravde, koja trenutno nije ovde, da započnu pripreme za donošenje zakona o krivičnoj prijavi, zakona o optužnici, zakona o pritvoru, zakona o dostavljanju u krivičnom postupku, zakona o žalbi, zakona o zahtevu za zaštitu zakonitosti itd., pa da onda ova oblast bude zaista uređena s hiljadama različitih zakona. Što budemo imali više zakona, što ti zakoni budu lošiji, međusobno sve manje usklađeni, Srbija će, verovatno, krupnim koracima da nagrne u EU.
(Isključen mikrofon.)