Dame i gospodo narodni poslanici, ako analizirate član 82. videćete da je upravni odbor garantnog fonda u potpunosti u rukama Vlade. Naime, Vlada imenuje i razrešava predsednika i članove upravnog odbora. Kad pogledate dalje, vidite da se predsednik i članovi upravnog odbora garantnog fonda imenuju na predlog odgovarajućih državnih organa Vlade, Narodne banke, zatim na predlog udruženja društava za osiguranje i onda imate jednu zanimljivu odredbu – da predsednik i članovi upravnog odbora nisu zaposleni u garantnom fondu, ali da, s druge strane, ostvaruju naknadu za svoj rad u garantnom fondu.
Nažalost, mi smo u Republici Srbiji imali vrlo negativna iskustva sa zaradama u raznim upravnim odborima. Kao što znate, u jesen prošle godine podignuta je velika prašina oko toga. Malo toga je konkretno urađeno da se ovo pitanje reši. Sada se ponovo otvara ta mogućnost da predsednik i članovi upravnog odbora garantnog fonda imaju izuzetno visoka primanja. Realno je pretpostaviti da će ta primanja zaista biti izuzetno visoka, imajući u vidu činjenicu da se radi o oblasti osiguranja, gde inače ima mnogo novca.
U ime SRS postavljam pitanje – ako je upravni odbor već u rukama Vlade, zašto onda Predlogom zakona nije propisano da će predsednik i članovi upravnog odbora biti ljudi koji su u državnom aparatu?
Oni već primaju platu po osnovu toga što su ministri, državni sekretari, pomoćnici ministara itd., i ako je već garantni fond maltene državno telo, onda se postavlja pitanje zašto, ako je to već državno telo, u to državno telo niste imenovali ljude koji su sada državni službenici? Onda bi ljudi koji rade u tom garantnom fondu bili potpuno lišeni bilo kakvih naknada za svoj rad, zato što već primaju platu kao državni službenici, odnosno državni funkcioneri.
Ovako, vi ste formirali upravni odbor garantnog fonda; on je u rukama Vlade, ali će tu opet sedeti ljudi koji nisu državni službenici i nisu državni funkcioneri i realno se može pretpostaviti da će ubirati ogromne prihoda na ime članstva u upravnom odboru.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, obrazloženje Vlade koje je dato povodom ovog amandmana najbolje govori koliko su Predlog zakona i obrazloženje, odnosno mišljenje Vlade o predloženim amandmanima, traljavo urađeni.
Pogledajte, gospođo ministre, naslov iznad člana 100. glasi „Prekršaji“. U članu 100. stav 1. kaže se: „Novčanom kaznom od 10.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik - vlasnik prevoznog sredstva...“.
Hajde, sad na stranu što je raspon potpuno neracionalno određen, od 10.000 do 300.000 dinara, a u članu 100. stav 2. kaže se: „Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice - vlasnik prevoznog sredstva novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.“
Sada se ovde postavljaju najmanje dva pravna problema. U obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman vi kažete: „Kaznenom odredbom i njenom visinom želi se sprečiti privredni prestup od strane fizičkog lica - vlasnika prevoznog sredstva“, a u pitanju je prekršaj. U Predlogu zakona kažete da je ovo kazneno delo prekršaj, a u mišljenju o podnetom amandmanu kažete da je u pitanju privredni prestup!
Gospođo ministre, vi verovatno niste pravnik, ali vaši saradnici, verovatno neko od njih jeste. Privredni prestupi i prekršaji su dve potpuno različite vrste kaznenih dela. Ne možete sada vi to sve da poistovećujete. Nemoguće je da fizičko lice odgovara za privredni prestup. Za privredni prestup odgovaraju samo pravna lica, privredni subjekti. Ne može fizičko lice da bude odgovorno za privredni prestup. Postoji zakon o privrednim prestupima koje reguliše tu materiju.
S druge strane, kako ćete vi isto lice da kaznite dva puta? Da li ćete voditi dva postupka? U stavu 1. člana 100, kažnjavate fizičko lice kao...

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je velika politička ironija što ovaj predlog zakona dolazi od strane ove vlade.
Ne znam da li je neko u Vladi Srbije, koja je predložila ovaj zakon o zaštiti konkurencije, ozbiljno analizirao strukturu investicija u Republici Srbiji u proteklih nekoliko godina. Sve te investicije uglavnom se svode na otvaranje salona, na otvaranje nekih šoping molova ljudi koji su do svog kapitala došli uglavnom na vrlo sumnjiv način. Sada ova vlada, koja je praktično upropastila srpsku privredu i srpsko tržište, predlaže neki zakon o zaštiti konkurencije.
Ne znam da li ste videli, gospodine ministre, ovih dana po Beogradu, po Novom Sadu, u svim većim gradovima u Srbiji velike bilborde na kojima se reklamira hrvatsko primorje. Tamo piše: „Hrvatska, tako blizu, a tako lepa“.
Zanima me da li ste se raspitali kod svojih hrvatskih kolega u Zagrebu da li, recimo, u Zagrebu mogu da se vide bilbordi na kojima se reklamiraju prirodne lepote Srbije, recimo Kopaonik, Zlatibor, Tara itd? Ko god ulazi u Beograd sreće se sa velikim bilbordom na kojem piše „Pevec“. Pokažite mi neki bilbord u Zagrebu na kome piše, recimo, „Takovo“ ili naziv nekog drugog srpskog proizvođača.
Vodite li uopšte računa o jednom važnom principu koji se poštuje u međunarodnim odnosima, a to je princip reciprociteta?
Vodite li računa o činjenici da ste vi srpsko tržište gotovo u potpunosti pustili na milost i nemilost, ajde srpskim tajkunima, to još nekako možemo da prebolimo, ali hrvatskim ili slovenačkim tajkunima? Javna je tajna, gospodine ministre, da su vlasnici pojedinih krupnih hrvatskih kompanija (javni ili tajni vlasnici), recimo, pojedini hrvatski generali koji su aktivno učestvovali u operaciji „Oluja“, da oni poseduju kapital u tim kompanijama. Vi im na izvol'te pružate srpsko tržište. Ne znam zašto to radite, da li od toga vi lično i vaša vlada imate neku korist ili ste zaista slepi kod zdravih očiju i ne vidite ono što običan svet vidi?
Odakle vam pravo da, u vreme kada Hrvatska apsolutno ništa nije uradila da bi pospešila povratak Srba, na sva zvona reklamirate hrvatsko primorje? Šta je to tamo tako izuzetno što može da se vidi? More kao i svako drugo more. Zašto ne reklamirate Grčku, Bugarsku, bilo koju drugu državu, nego ste baš našli hrvatsku državu? Pre neki dan vam je neki, valjda savestan, građanin na onom bilbordu za Hrvatsku „Tako lepa, a tako blizu“, dopisao: „tako genocidna“. Vodite malo računa i o tome.
Nikakvo srpsko tržište na ovaj način nećete moći da zaštitite, prvo, zato što našeg autentičnog srpskog tržišta i naše autentične srpske privrede gotovo uopšte nema. Ovaj zakon, ako se izglasa, ni domaći ni strani tajkuni apsolutno neće da poštuju.
Vodite računa jedanput o tome kakve investicije predlažete i kakve investicije dovodite u Republiku Srbiju. U proteklih nekoliko godina ste isključivo insistirali na neproizvodnim investicijama, na otvaranju trgovačkih lanaca, domaćih i stranih, i na otvaranju auto-salona. Pitam vas, kolika je od tih investicija korist, koliku su korist imali domaći građani, koliko je ljudi zaposleno i kakva je to nova roba koja se tu prodaje? Proizvođači 90% robe su Hrvati i Slovenci. Ne znam kakvu korist Srbija ima od toga, sem što su se dosetili, pa su ovi u „Pevecu“ ekavizirali svoje reklame, a isto tako i ovi koji reklamiraju hrvatsko primorje. Ali, kada se sve sabere i oduzme, jedinu korist od toga imaće Hrvatska; Srbija i njeni građani će apsolutno biti oštećeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ova vlada nastavlja sa preteranim i zaista neracionalnim administriranjem. Prosto je neverovatno da vi do sada niste izvukli zaključak iz osnivanja raznih komisija, agencija, uprava, službi, kako ih već nazivate. Upravo su te institucije legla kriminala i korupcije. Vi uporno od 2001. godine insistirate na jednom bukvalno paralelnom državnom aparatu. Na jednoj strani imamo ministarstva, a na drugoj strani neke paradržavne organizacije i institucije koje, pre svega, Ustav ne poznaje; drugo, praksa je pokazala da su upravo te institucije poprište kriminala, korupcije, raznih nezakonitih radnji, mahinacija, malverzacija itd.
Sada čovek postavlja jedno logično pitanje – šta će nama ministarstva, ako mi za svaku društvenu pojavu moramo pored tog ministarstva da izmišljamo neku dodatnu, paralelnu instituciju?
Te institucije su, gospodine ministre, daleko od očiju građana. Mi imamo problem, kao Narodna skupština, da ministre umilostivimo da dođu u Narodnu skupštinu, pa onda oni šalju nekad pomoćnike, nekad savetnike. Zamislite kada je ova Narodna skupština videla nekog direktora agencije! Kažite mi, molim vas. Sumnjam da vi kao ministar u Vladi znate, da vas sada čovek pita, koliko agencija ima u Republici Srbiji. Teško da zna i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kome je to posao. Vi koji niste resorni ministar, tek vi ne znate.
Kada je ova Narodna skupština videla nekog direktora agencije? Kada je videla direktora neke uprave? Kada je videla direktora neke službe? Nikad, niti će ga videti. Rad tih institucija je potpuno van kontrole javnosti. Mi o tim institucijama znamo samo onoliko koliko nas vi ministri o tome obavestite ili kada u medije procuri neka afera, ali onda je već kasno, onda je narodni novac već bačen u vetar.
Dakle, ako ova vlada ima glomazan državni aparat i ako ste već rešili da taj glomazni državni birokratski aparat ne smanjujete, onda barem nemojte da ga povećavate, neka tih 20 i kusur ministara, koliko ih ima, malo rade svoj posao.
Zašto uvek odgovornost i posao prebacujete na neke komisije? To su radili oni sa čijom ste praksom vi, barem deklarativno i makar verbalno, završili. To se radilo u Brozovo vreme – kad god imate neki problem i neku društvenu promenu, obrazujete neku komisiju a rezultat rada te komisije je nikakav. Ali, zato su potrošene velike pare, neko udomljen, uhlebljen itd.
Tako radite iz zakona u zakon. Nemojte to da radite. Ili smanjujte broj ministarstava ili nemojte da povećavate ionako glomaznu državnu administraciju. Kad je ne smanjujete, nemojte dodatno da je povećavate. Kad god je neki novi predlog zakona, evo agencije, evo komisije, evo nekog regulatornog tela. Koji je učinak dosadašnjih agencija?
Evropska komisija, gospodine ministre, ako čitate njihove izveštaje o stepenu reformi u Srbiji, dala je negativno mišljenje baš o tim vašim agencijama. Ništa nisu radile, neke nisu ni zaživele, ali zato su zaposlile određeni broj kadrova, primaju velike plate, rezultati rada nikakvi.
Šta će nam u državi Srbiji ministri ukoliko se tim društvenim problemima bavi neko ko niti je ministar, niti je državni funkcioner, niti javnost ima neku kontrolu nad njegovim radom, ali je zato korisnik budžetskih sredstava?
Vratite se malo, gospodo iz Vlade, na neke klasične političke koncepte. Nemojte da mislite da ovih problema sa kojima se Srbija danas suočava nije bilo i pre sto i pre dvesta godina.
Kako se država tada borila protiv kriminala i korupcije i bez komisija i bez agencija? Postojala su ministarstva, postoje sudovi, postoje tužilaštva, postoji policija. To su državni organi koji treba da rade svoj posao, a ne da vi, pored legalnog i ustavnog državnog aparata, obrazujete neki potpuno novi. Još malo pa ćemo imati agenciju za policiju, agenciju za sudove, agenciju za agencije. Ko zna šta vam neće pasti na pamet. Neka državni organi koji su Ustavom obrazovani rade svoj posao, ali neka ga rade savesno, pošteno, po Ustavu i zakonu, i problem će biti rešen.
Ovako, dodatno povećavate državnu administraciju u Srbiji i pružate realnu šansu da kriminala i korupcije i u ovoj oblasti zaštite konkurencije bude više nego što je bilo do sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, u današnjoj raspravi pre podne smo utvrdili jednu činjenicu koju predstavnik Vlade nije demantovao, a to je da je srpska privreda apsolutno u neravnopravnom položaju kada je reč o stranim kompanijama koje, pre svega, dolaze iz Slovenije i Hrvatske.
Uprkos evropskoj retorici ove dve države, uprkos tome što tvrde kako im je roba konkurentna čak i na evropskom tržištu, to pre svega rade Slovenci koji su članovi EU od 2004. godine, činjenica je da te dve države najveći deo svojih proizvoda izvoze, i to pod krajnje nepovoljnim uslovima, u Srbiju, u našu državu. Dakle, malo ima slovenačkih, a pogotovo hrvatskih proizvoda u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, ali ih zato ima mnogo u Srbiji.
Takođe, što se tiče onoga što ste tvrdili od 2000. godine, a to je da imate, navodno, neke prijatelje na zapadu koji hoće da pomognu Srbiji, da daju neke velike pare, a ovih dana pominjete neke pretpristupne fondove od kojih će građani Srbije imati mnogo koristi, praksa je pokazala da to nije tako, da nemate nikakve prijatelje na zapadu, već da imate velike kompanije, korporacije koje na Srbiju gledaju samo kao na potencijalno tržište i ništa više.
Ono što je najgore u svemu jeste da ste srpsku privredu apsolutno podredili interesima slovenačkih i hrvatskih tajkuna, a da srpska privreda gotovo nema nikakvu mogućnost da izađe ni na slovenačko, ni na hrvatsko tržište. To radite uporno, sistematski. To radite do te meri upečatljivo i javno da to već počinje da vređa zdrav razum običnog čoveka u Srbiji.
Inače, ovo što ste napisali u članu 58...

Dame i gospodo narodni poslanici, pravni smisao donošenja ovog zakona jeste da legalizujete političku korupciju biračkog tela. Demokratska stranka je i do sada, u proteklim izborima kesama, paketima, kineskim patikama, mobilnim telefonima kupovala glasove, na predsedničkim izborima, parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim. Doduše, do sada ste to radili nelegalno i bez pravnog osnova, a sada će vam ovaj zakon, ako ga usvojite, dati legitimitet i legalitet za izbornu krađu, odnosno za korupciju biračkog tela.
Ako detaljno pročitate ovaj predlog zakona, videćete da se državna pomoć može davati isključivo u dobrima, odnosno proizvodima i robi. Sada se postavlja pitanje zašto se ne bi mogla davati i u novcu? Zato što vi biračko telo korumpirate raznim paketićima. Zato ste napisali da se državna pomoć može davati samo u robi, odnosno u proizvodima.
Ako detaljno čitate ovaj predlog zakona, videćete da su podaci o licima kojima je dodeljena državna pomoć tajni.
Znači, građani Srbije neće moći da vrše kontrolu ko je taj ko je dobio novac iz državnog budžeta, iz budžeta autonomne pokrajine ili iz budžeta jedince lokalne samouprave. Zato vi to radite. Zato ste vi predvideli samo dva slučaja kada se može davati državna pomoć, pri čemu je onaj prvi slučaj (individualnim potrošačima) praktično i najvažniji. Onda ćete imati pravni osnov da na sledećim izborima delite opet te vaše paketiće i da mislite da će vam ti paketići opet doneti vlast, kao što su vam doneli 2008. godine.
Sve te priče o tome kako je donošenje ovog zakona u skladu sa nekakvim zajedničkim evropskim pravom, kako je to važan korak u priključivanju Srbije Evropskoj uniji, padaju u vodu pred činjenicom da ćete na ovaj način dobiti odrešene ruke da na sledećim izborima pokušate ponovo da prevarite građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo mogli da čujemo od gospodina Mlađana Dinkića i od gospođe Verice Kalanović da je donošenje baš ovakvog zakona o regionalnom razvoju Republike Srbije jedan od uslova za brže približavanje Srbije EU.
Pošto Republika Srbije nije članica EU, a nije ni kandidat za to članstvo i pitanje je kada će to biti, a isti status ima i BiH, koja je, takođe, na tom putu, kao i vi, evroatlantskih integracija, zanima me kako to da za BiH regionalizacija nije uslov za brže približavanje EU? Naprotiv, čuli smo već nekoliko godina unazad, i od raznih visokih predstavnika u BiH, i od strane zvaničnika američke administracije, i od strane zvaničnika EU, da je neophodna unitarizacija BiH. Ovih dana se u Republici Srpskoj i, uopšte, u strukturama BiH, vodi prava hajka protiv Narodne skupštine Republike Srpske da povuče zaključke kojima se Republika Srpska izjasnila o prenosu nadležnosti sa entitetskog na nivo države BiH.
Samo me zanima – kako je moguće da jedan uslov važi za Srbiju, a neki sasvim drugi uslov važi za BiH? Kako to da je za Srbiju uslov da se regionalizuje, da je podelite, da je iscepkate na feude, a taj isti uslov ne postoji kada je u pitanju BiH? Tamo vidimo potpuno drugačiji scenario, da se BiH unitarizuje, da se potpuno uguše svi ustavni i politički kapaciteti Republike Srpske i da, praktično, BiH postane jedna unitarna država u kojoj će Republika Srpska samo formalno da egzistira.
Dakle, voleo bih da čujem od predstavnika Vlade da li je moguće da EU...
(Predsedavajući: Razumeli smo. Zahvaljujem.)
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi bilo korektno da nam predstavnici Vlade odgovore na pitanja koja postavljamo. Mislim da su pitanja suštinska i, na kraju krajeva, prevazilaze značaj samo Predloga zakona, a tiču se interesa svih građana Republike Srbije. Mislim da bi bilo zaista suvislo i korektno da predstavnici Vlade odgovore na pitanja koja im postavljamo.
Još uvek nismo dobili odgovor na pitanje – kako je moguće da dvostruki standardi važe za države koje treba da postanu kandidati za članove EU? Naveo sam primer BiH. U BiH se insistira na unitarizaciji te države. U Republici Srbiji se primenjuje neki potpuno drugačiji koncept, traži se da se Srbija podeli na sedam regiona.
Vi tvrdite da su to samo statistički regioni, a mi tvrdimo da je to samo uslov, odnosno uvod u nešto mnogo drastičnije, to je podela Srbije na regione kao administrativne, teritorijalne i političke jedinice, a nije nemoguće da ti regioni jednoga dana postanu čak i federalne jedinice, jer statut Vojvodine, koji ponovo ovih dana pokušavate da reafirmišete i da najavite njegovo potvrđivanje u Skupštini Republike Srbije, ima čak i federalističkih obeležja u nekim svojim odredbama.
Bilo bi dobro da predstavnici Vlade odgovore na pitanje – kako je moguće da se, na jednoj strani, guši Republika Srpska, da visoki predstavnik u BiH insistira na tome da Narodna skupština Republike Srpske povuče zaključke u kojima se izjasnila o prenosu nadležnosti sa Republike Srpske na BiH i da nam se jedanput kaže kako to da Srbija samo podeljena može da uđe u EU, a da BiH, jedna potpuno veštački stvorena država, koja je stvorena zahvaljujući NATO-u, treba da bude jedinstvenija nego što je sada, iako je to suprotno ne samo volji srpskog naroda koji živi u Republici Srpskoj i BiH, nego, ubeđen sam, i hrvatskog naroda koji živi u BiH?

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, moram da konstatujem da ovo što je rekla gospođa Kalanović nije tačno. Vi ste se uporno trudili da kroz Predlog ovog zakona prećutkujete činjenicu da je u sastavu Republike Srbije, pored Vojvodine, i AP KiM.
Što se tiče dvostrukih standarda, vi ste, gospođo Kalanović, pokušali da na jedan vešt način izbegnete odgovor na moje pitanje.
Nisam tražio da mi odgovorite o regionalizaciji Republike Srpske, nego da li neko iz EU traži da se BiH regionalizuje. BiH je subjekt međunarodnog prava. BiH će možda jednog dana da uđe u EU, naravno, ako se ostane pri sadašnjim rešenjima da je BiH država, a da su Republika Srpska i Federacija BiH samo entiteti u sastavu te države. Dakle, o tome govorim.
Razumem da se od Republike Srpske traži mnogo toga. Znam da bi mnogi voleli, čak i neki u vladajućoj koaliciji, da Republike Srpske nema, znam da su neki izjavljivali 1990. godine da je Alija Izetbegović čovek koji ima pamučnu dušu, pa je posle, taj čovek s pamučnom dušom, pobio ko zna koliko hiljada Srba. Sve to razumem, ali objasnite da li neko iz EU insistira da se BiH podeli na te vaše regione. Nisam čuo za takav uslov.
Drugo, gospođo Kalanović, izgleda da vi i ja nismo čitali isti predlog zakona. U Predlogu zakona koji sam čitao i te kako se ovo navodi kao uslov za približavanje Srbije EU. Imate glavu 6 – Obrazloženje Predloga zakona, razloge za donošenje zakona po hitnom postupku: ''Veoma je bitno da u vreme svetske ekonomske krize Republika Srbija uspostavi pravni i institucionalni sistem'', institucionalni sistem, to je više nego što je statistički region po definiciji, ''u skladu sa standardima EU, koji bi bio spreman da efikasno odgovori na svetske izazove, a koji će se odraziti i na regionalni razvoj Republike Srbije''.
Dakle, koliko razumem, regionalizacija Srbije, i to institucionalna regionalizacija, to nisu statistički regioni, to nisu matematičke jedinice, to su subjekti koji imaju institucionalni karakter, jeste uslov, po vama, za približavanje Srbije EU.
Moje pitanje glasi: ako je za Srbiju uslov da se podeli na sedam feuda, zašto niko od BiH ne traži da je podelite na sedam, deset, petnaest ili ne znam koliko feuda?
Odgovorite na to pitanje, a za odgovor koji ste dali za KiM, već sam rekao da ne znam ni da li ga treba komentarisati. Apsolutno ste se trudili, na svaki mogući način, da prećutite činjenicu da se u Republici Srbiji, pored Vojvodine, nalazi i KiM. Da ste hteli to da kažete, onda biste to rekli u delu zakona koji se odnosi na Vojvodinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 20. se detaljno uređuje subjekt regionalnog razvoja, konkretno, AP Vojvodina. Već u članu 21. imate definiciju Glavnog grada kao subjekta regionalnog razvoja, u članu 22 – Agenciju za privredne registre, u članu 23 – Fond za razvoj Republike Srbije itd. Zanimljivo je da se nigde ne definiše da je AP KiM, takođe, subjekt regionalnog razvoja, što ide u prilog našoj tvrdnji da ste vi  KiM istisnuli, ne samo iz ovog predloga zakona, nego, praktično, iz pravnog sistema Republike Srbije uopšte, da to planski radite i da verovatno hoćete na taj način da legalizujete otimanje KiM-a od Srbije.
Postavlja se ovde jedno zanimljivo pitanje. Vi AP Vojvodinu u ovom predlogu zakona definišete kao region. Međutim, AP Vojvodina je po Ustavu Republike Srbije i autonomna pokrajina, ima taj status. Na koju Vojvodinu mislite kada upotrebljavate taj naziv u Predlogu zakona? Da li mislite na Vojvodinu kao autonomnu pokrajinu, ili Vojvodinu kao region?
Napisali ste u ovom predlogu zakona da Vojvodina ima dvostruku pravnu prirodu, dvostruki pravni status. Malo je pokrajina, malo je region. Pitam vas – kako ćemo znati na koju od te dve Vojvodine se odnosi član zakona, kada se odnosi na Vojvodinu kao pokrajinu, a kada na Vojvodinu kao region?
U članu 20. ste napisali – AP Vojvodina preko svojih organa donosi Strategiju regionalnog razvoja za teritoriju AP Vojvodine, u skladu sa Nacionalnim planom, i obavlja druge poslove u oblasti regionalnog razvoja, u skladu sa ovim zakonom.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se osvrnem na ovo izlaganje koleginice Papuge.
Vi iz G 17 plus ste dočekali da su Ligaši veći Srbi od vas i da oni vide ono što vi nećete da primetite, a to je da ste svesno izbrisali jednu autonomnu pokrajinu, KiM, iz sastava Srbije. Ko nam garantuje da sutra, ili za nekoliko godina, to isto nećete da učinite i sa Vojvodinom? Postavlja se pitanje gde su za vas stvarne granice Srbije i u kom momentu taj proces razbijanja Srbije treba da se zaustavi?
Inače, moram ponovo da se osvrnem na svoje malopređašnje izlaganje. Vi ste napisali u članu 17. stav 4. ovog predloga zakona da organi Autonomne pokrajine Vojvodine daju mišljenje na program finansiranja razvoja regiona Vojvodine. Time ste, praktično, Vojvodini dali ekskluzivno pravo, koje nema nijedan drugi region u Srbiji, da daje mišljenje na program finansiranja razvoja regiona Vojvodine. Sad se postavlja jedno logično pitanje – šta će biti sa programom finansiranja ako Autonomna pokrajina Vojvodina da, recimo, negativno mišljenje? Da li će onda biti zaustavljen taj program finansiranja?
U članu 25. Predloga zakona napisali ste da je presednik Izvršnog veća AP Vojvodina ujedno i predstavnik regiona Vojvodine u Nacionalnom savetu. Ukoliko usvojite onaj protivustavni statut Vojvodine, onda će taj vaš predsednik Izvršnog veća biti predsednik vlade i moraćete da menjate vrlo brzo ovaj predlog zakona, odnosno zakon, pošto ćete ga verovatno izglasati, jer funkcija predsednika Izvršnog veća Vojvodine više neće postojati; Vojvodina će imati svoju vladu, a predstavljaće je predsednik vlade. Zamislite sad takav nonses da su nacionalnom ...

Dame i gospodo narodni poslanici, Vojvodinu će u Nacionalnom savetu da predstavlja predsednik Izvršnog veća Vojvodine. Sutra, kad usvojite statut, on će biti predsednik vlade, pa ćete vrlo brzo morati da menjate ovaj zakon o regionalnom razvoju, ali se sad ovde postavlja jedno drugo pitanje.
Vi ste napisali da predsednik Izvršnog veća Vojvodine, kao predstavnik Vojvodine kao autonomne pokrajine, predstavlja region Vojvodine u Nacionalnom savetu.
Ako ova vlada nema ozbiljnu nameru da da neki vid pseudodržavnosti Vojvodini, onda se postavlja logično pitanje – zašto Vojvodinu kao region ne predstavlja direktor ili član neke regionalne agencije iz Vojvodine? Zašto bi Vojvodinu kao region, kao statističku jedinicu, ne kao političku jedinicu, trebalo da predstavlja neko ko je par ekselans politička ličnost?
Složićete se sa mnom, ako je neko predsednik vlade, makar i vojvođanske, on je, pre svega, politička ličnost. Ako Vojvodinu tretirate isključivo kao statistički region, kao statističku jedinicu, bez namere da joj date bilo kakve atribute državnosti ili federalne jedinice, zašto Vojvodinu u Nacionalnom savetu ne predstavlja neko ko se zaista bavi regionalnim razvojem, nego je predstavlja predsednik Izvršnog veća, a za koji dan predstavljaće je predsednik vlade?
Sad zamislite, sve druge regione u Srbiji predstavljaće ljudi koji se bave regionalnim razvojem regiona kao statističkih jedinica, samo će Vojvodinu da predstavlja predsednik vlade Vojvodine, i to ne samo kao region, nego kao jednu izuzetno definisanu jedinicu, političku jedinicu, koja će imati i neke karakteristike federalne jedinice, pa, čak, i potpuno suverene države.
Vi ste napisali u statutu Vojvodine da Vojvodina ima svoju vladu...

Dame i gospodo narodni poslanici, imam, pre svega, jednu sugestiju za vas, gospodine predsedavajući. Vi danas, tokom čitavog radnog dana, ne radite svoj posao kako valja; verovatno u nameri da dobijete u vremenu, ne izgovarate celokupne rečenice.
Praksa je, kada se vodi rasprava o amandmanima, da se kaže da je na član taj i taj amandman podneo narodni poslanik taj i taj i dužni ste da obavestite Narodnu skupštinu kakav je stav resornog odbora i kakav je stav Vlade.
Ne, vi tokom celog dana govorite – amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović, izvolite, ko se javlja za reč. Dakle, dužni ste da saopštite Narodnoj skupštini kakvo je mišljenje o podnetom amandmanu resornog odbora i kakvo je mišljenje Vlade. To je praksa koja postoji dugi niz godina u Narodnoj skupštini i ne znam što je vi danas ne poštujete.
Što se tiče samog predloga zakona, potpuno je jasno, evo, ceo dan danas gospođa ministar odbija da nam odgovori na pitanje – ko je taj ko, izgleda, svesno istiskuje KiM iz sastava Republike Srbije.
Vi to, očigledno, ne radite slučajno. Vrlo je verovatno da će ili ova, ili neka buduća koncentraciona, ili neka druga vlada priznati i formalno i faktički nezavisnost KiM-a. Zato je vama verovatno neprijatno da u Predlog zakona ubacite termin da postoji KiM, odnosno da razvojne projekte i razvojne programe planirate i na teritoriji AP KiM.
Inače, da je vama kao Vladi zaista stalo do regionalnog razvoja i do neke socijalne politike, onda bi ova vlada prodala razne vile, rezidencije, odmarališta, koje ima u svom vlasništvu...

Gospodo narodni poslanici, da je ovoj vladi zaista stalo do ravnomernog regionalnog razvoja i do socijalne pravde, onda bi, kao što sam rekao u prethodnom izlaganju, ova vlada prodala brojna odmarališta, vile, rezidencije itd. i deo tih sredstava uložila, recimo, u poljoprivredu, odnosno u rešavanje nekih nagomilanih socijalnih problema. Međutim, vi se ponašate sasvim suprotno od toga.
Nedavno je Izvršno veće Vojvodine rekonstruisalo, odnosno renoviralo nekakav centar za privredno-tehnološki razvoj Vojvodine na Fruškoj Gori. U pitanju je hotel koji ima 50 luksuznih apartmana i nekoliko sala. Rekonstrukcija je koštala oko 270 miliona dinara, iako su radovi trajali dva puta duže nego što je bilo planirano, iako je konačna cena bila višestruko veća od one koja je bila u početku planirana.
Naravno, i ovde su svi radovi izvedeni bez bilo kakvog tendera, što je, inače, praksa unazad nekoliko godina u Vojvodini, pa možemo da zaključimo da je Zakon o javnim nabavkama obavezujući samo južno od Save i Dunava na teritoriji AP Vojvodine. DS i G17 plus rade sve ono što im je volja, naravno, bez bilo kakvog tendera.
U ovoj godini velika afera drma pokrajinsku administraciju, a to je renoviranje sale Skupštine AP Vojvodine. Inače, zanimljivo je da su upravo poslanici G17 plus optužili svoje koalicione partnere iz Demokratske stranke da su u ovaj posao utrošili 118 miliona dinara, iako su prikazani troškovi bili 10 puta manji, tako da je šef Poslaničke grupe SRS-a u Skupštini Vojvodine, Milorad Mirčić, sasvim dobro primetio da je rekonstrukcija sale Skupštine AP Vojvodine bila najveća investicija u ovoj godini.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekao moj kolega Dragan Stevanović, za SRS je ovaj predlog zakona neprihvatljiv, iz nacionalno-političkih i ekonomskih razloga.
Pre svega, jasno je, ma koliko se Mlađan Dinkić trudio da naglasi svu benignost ovog zakona, da je ovaj zakon samo uvod u nešto mnogo delikatnije što čeka Srbiju i građane Srbije, a to je njena podela na neke jedinice koje ne bi bile samo statistički regioni, kao što on to kaže, nego bi bile administrativno-teritorijalne i političke jedinice sa pravnim subjektivitetom. Drugim rečima, ovaj predlog zakona, ako ga izglasate, ostvariće uvod u celovitu promenu ustavnog, političkog i pravnog uređenja Srbije.
Ovaj predlog zakona je, sa stanovišta važećeg ustava Republike Srbije, potpuno neustavan, dakle, Ustav Republike Srbije ne poznaje bilo kakve regione, u bilo kom smislu, ni kao statističke, ni kao adminstrativno-teritorijalne, odnosno političke. Kada Ustav govori o regionalnom razvoju, onda samo hoće da kaže da svaki deo Republike Srbije, svaka opština, svaki grad, svaka oblast, ali u geografskom smislu, treba da bude ujednačeno ekonomski razvijen.
Što se tiče ekonomskih nedostataka ovog predloga zakona, dovoljno je samo da pogledate da se Vojvodina tretira kao jedan region.
Svako ko živi u Vojvodini, a složićete se sigurno sa mnom, gospođo Čomić, zna da nije svaki deo Vojvodine podjednako razvijen i da nema svaki deo Vojvodine iste probleme. Potpuno je drugačija situacija u opštinama u Sremu, koje gravitiraju Beogradu i, recimo, opština u srednjem Banatu, na severu Bačke itd.
Potpuno je nesuvislo, u ekonomskom smislu, celokupnu teritoriju AP Vojvodine tretirati kao jedan statistički region, kada svako zna da su razne oblasti u Vojvodini, Srem, Banat i Bačka, različito ekonomski razvijene, pa čak i da u okviru jedne oblasti imate različite stepene ekonomskog razvoja. Idite u opštinu Žitište ili u neke druge opštine u Vojvodine i videćete pravu pustoš, a Vojvodina se tretira kao jedan region. Ali, vi Vojvodinu ne tretirate kao jedan region slučajno, nego zato što Vojvodina treba sutra da postane nešto mnogo više od statističkog regiona, treba da postane jedinica koja treba da dobije status u okviru Republike Srbije.
Da je vama stalo da Vojvodina bude statistički region i da se svi delovi Vojvodine podjednako razvijaju, onda biste, dame i gospodo, podelili Vojvodinu na najmanje tri statistička regiona – na Srem, Banat i Bačku. Da ste zaista ozbiljno nameravali da se posvetite ekonomskom razvoju svakog dela Vojvodine, onda biste, recimo, i Banat mogli da podelite – na južni Banat, srednji Banat i na severni Banat. Bačku biste mogli da podelite na severnu Bačku, zapadnu Bačku, južnu Bačku. Srem biste, isto tako, mogli da podelite na dva dela – na istočni Srem i na zapadni Srem. Nisu podjednako razvijeni danas opština Šid, koja je na granici sa Hrvatskom, i, recimo, opština Pećinci.
Vi celokupnu Vojvodinu tretirate kao statistički region zato da biste sutra imali osnov da kažete – sada Vojvodina više nije samo obična autonomna pokrajina u sastavu Srbije, dobiće statut, a statut je drugo ime za ustav buduće Republike Vojvodine. To vaš koalicioni partner LSV i ne krije. Godine 2003, gospodin Nenad Čanak je u javnost izašao s jednim dokumentom koji se zove Nacrt osnovnog zakona Vojvodine. Čovek ne krije da je njegov krajnji cilj da Vojvodina dobije ustav, ne statut. Osnovni zakon je naziv koji se u Saveznoj Republici Nemačkoj koristi za ustav. Dakle, taj statut, koji se ovde najavljuje da će da uđe u skupštinsku proceduru Skupštine Srbije, jeste, u stvari, mini ustav nekakve poludržave Vojvodine, ali ko nam garantuje da sutra ili prekosutra vi nećete tu poludržavu da pretvorite u istinsku državu.
Već postojećim predlogom statuta, koji je prošao proceduru Skupštine Vojvodine, imate rešenja koja ne postoje nigde u Evropi, da jedna AP ima svoju Vladu, pa da onda ta vlada može da zaključuje ugovore, pa da Skupština Vojvodine može da ratifikuje međunarodne ugovore, pa da Skupština Vojvodine donosi nekakve odluke koje na teritoriji imaju snagu zakona.
Nađite mi jednu državu koja je regionalno uređena u Evropi a koja ima takva rešenja. Pronađite neki primer. Evo, u Italiji, u Španiji, u Belgiji, gde to ima da statut, kao normativni akt jedne autonomne pokrajine, ima preambulu, uvod, istorijski i politički uvod u normativni deo teksta? Pa, to ima samo u Ustavu. Samo onaj ko ne želi da vidi, ne vidi da iza svega ovoga stoji krajnja namera da se Srbija podeli, da Srbije više nema, da se pretvori u skup regiona i da onda, vremenom, veze između regiona slabe i da Srbije za nekih 50 ili 100 godina uopšte ne bude na političkoj karti Evrope.
Pošto volite da spočitavate SRS-u nekakvu teoriju zavere, nekakvu šizofreniju i paranoju, samo želim da vas podsetim na neke istorijske činjenice.
Plan lorda Karingtona iz 1991. godine, koji je usvojen na Haškoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji u jesen 1991. godine, imao je dva aneksa. Jedan aneks se odnosio na KiM, a drugi aneks se odnosio na Vojvodinu. Ako pogledate razvoj događaja na prostorima bivše Jugoslavije od 1991. godine pa do danas, možete da dođete do prostog zaključka – da li to SRS i Vojislav Šešelj izmišljaju kada kažu da Zapad zaista želi da upropasti i podeli Srbiju, ili je to jedna bolna, tužna, tragična i neprijatna, ali činjenica, istorijska činjenica?
Kako je moguće da 2006. godine niko nije govorio o tome da u Ustavu Srbije treba da stoje regioni, da Srbija treba da se podeli na sedam regiona? Kako to da nikom 2006. godine nije palo na pamet da regioni treba da budu ne samo statističke, nego i administrativno-političke jedinice, i onda, tri godine posle donošenja Ustava, vi izmislite rupu na saksiji i kažete – pa znate, to je dostignuće EU.
Ako je to dostignuće EU, valjda ste za to dostignuće znali i 2006. godine. Kada ste saznali da je regionalizacija i podela Srbije na sedam regiona uslov za ulazak Srbije u EU? Jeste li saznali pre dva meseca, tri meseca, šest meseci? Kada ste saznali da Srbija treba da se podeli na sedam regiona i da bez te podele nema ulaska Srbije u EU?
Ono što je kod vas smešno, kao vladajuće koalicije, jeste jedna prosta stvar. Svaki dan izmišljate neke nove uslove koji su neophodni da bi Srbija ušla u EU. Kako osvane neki novi dan, Srbija treba da uradi još nešto da bi ušla u EU, a nećete da priznate prostu stvar – vi ste prepreka za bilo kakve integracije na međunarodnom nivou, i sa EU i sa Rusijom. Neće vas, zato što vas znaju.
Pre nekoliko dana imali ste zvanično saopštenje Saveta ministara EU i Evropske komisije da Srbija ne može u dogledno vreme da računa na ulazak u EU, zato što je izuzetno visok stepen produkcije u svim državnim strukturama i da po stepenu korupcije Srbija zauzima jedno od najviših mesta u Evropi, te dok ne rešite pitanje korupcije, nemojte da razmišljate o bilo kakvom ulasku u EU.
Vi to nećete da priznate. Kažete – Srbija je talac Ratka Mladića, Srbija je talac Gorana Hadžića, Srbija je talac SRS-a. Ne, Srbija je talac vas koji vršite vlast u Srbiji, u raznim vidovima, u raznim varijantama, od 2000. godine.
Krenuli ste potpuno naopakim putem. Umesto da napravite snažnu, institucionalno jaku državu, pravno uređenu, u kojoj neće biti kriminala i korupcije, u kojoj neće biti slučajeva da su pune novine raznih afera u koje su upetljani ministri iz stranke koja nam predlaže ovaj zakon, u kojoj neće biti moguće da kad ste na vlasti pričate jedno, a kad vas uhapse zbog kriminala, onda pričate nešto sasvim drugo. Goran Knežević, dok je bio predsednik opštine Zrenjanin, dok je bio visoki funkcioner DS-a, sve je bilo sjajno u DS-u, pošteni, sposobni, zalažu se za evropske vrednosti. Kada je čovek dopao zatvora, sve suprotno priča.
Kaže, kakve firme iz Crne Trave pomagale kampanju Borisa Tadića? Kakvi privatnici dali 15.000 i 20.000 dinara? NIS i Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, kada je trebalo, u džakovima se izvlačile pare. Kaže – u sefu kod Borisa Tadića stoji gotov novac. Kome treba? Jel treba da se kupi neki odbornik u Srbiji? Hajde da ga kupimo? Da li treba neko da se kidnapuje u Srbiji da bi DS došla na vlast? Hajde da ga kidnapujemo. Da li treba neko da se podmaže?