Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://test.otvoreniparlament.rs/poslanik/9409">Aleksandar Martinović</a>

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka

Govori

Gospodo narodni poslanici, argumentacija koju smo izneli vezano za član 150. stoji i kod člana 151.

Član 151. ima podnaslov – generalna procena i određivanje vrednosti pojedinačne nepokretnosti, trebalo da stoji, ovde verovatno je štamparska greška i piše – pojedinačne nepokretnost. U svakom slučaju, pitanjem vrednosti nepokretnosti treba da se bavi poreska uprava, dakle, ne Republički geodetski zavod, apsolutno ne treba time da se bavi.

To potpuno prevazilazi domašaj Predloga zakona. Onda je zakon trebalo da nazovete – zakon o državnom premeru, katastru i vrednosti zemljišta ili vrednosti nepokretnosti. Ali, vi iz Predloga zakona potpuno opravdano izvlačite taj termin „vrednost“ zato što to u stvari i nije predmet ovog predloga zakona, ali onda u članovima kojim definišete određena pitanja kažete da Republički geodetski zavod treba da se bavi i pitanjem vrednosti nepokretnosti. Ne treba time da se bavi. Prosto, odudara od same koncepcije Predloga zakona.

Dakle, ponavljamo još jedanput, gospodine ministre, ovim zakonom se regulišu dve stvari – merenje, odnosno premer zemljišta i vođenje javnih knjiga u vidu katastara, vezano za činjenice koje su utvrđene premerom zemljišta. Time treba da se bavi Republički geodetski zavod. Sve ostalo, sudskim pitanjima, imovinskim pitanjima, poreskim pitanjima treba da se bave državni organi koji su za to nadležni i koji su za to stručni.

Vidite, gospodine ministre, kakav problem u praksi može da se javi. Šta ako Republički geodetski zavod proceni da recimo jedna zemljišna parcela ili jedna kuća vredi toliko i toliko, a poreska uprava kaže – ne, vredi toliko i toliko. Čija procena je merodavna? Da li je merodavna procena državnog organa koji vrši naplatu poreza, kao što je poreska uprava, ili je merodavna procena Republičkog geodetskog zavoda, koji kao posebna organizacija se bavi samo merenjem zemljišta i vođenjem javnih knjiga o stvarnim pravima na tom zemljištu?

Logično je da bi trebalo da bude važnija procena poreske uprave. Tamo imate čak i neka posebna odeljenja u okviru poreske uprave koja imaju samo jedan jedini posao, da se bave utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti. Vi sada mašete glavom, ali kažem vam iz prakse da je to tako zato što sam imao priliku da se bavim tim poslovima i znam o čemu govorim. Dakle, postoje ljudi koji su kvalifikovani, koji u poreskoj upravi imaju određene tablice i koji tačno znaju, na osnovu tih vrednosnih tablica, kada je kuća napravljena, recimo 1960. godine, od kog materijala, na kakvom tipu zemljišta, kuća vredi toliko i toliko. Ili, napravljena je 2000. godine, od tog i tog materijala, u tom i tom delu grada, vredi toliko i toliko i nikakvih problema nema.

Ali, Republički geodetski zavod tim podacima ne raspolaže ili bi morao da ih pozajmljuje od poreske uprave ili bi pak Republički geodetski zavod morao sam od početka da utvrđuje vrednost određenih nepokretnosti, što je izuzetno dugotrajan i skup proces i verovatno Republički geodetski zavod ne raspolaže dovoljno kvalifikovanim ljudima koji taj posao mogu da rade.

Kada se kaže Republički geodetski zavod, u najvećoj meri tu imate ljude koji su završili geodeziju, dakle Geodetski fakultet ili pak Višu geodetsku školu, u 90% slučajeva radi se o takvim kadrovima. Utvrđivanje vrednosti, to je jedno čisto ekonomsko pitanje kojim treba da se bave ekonomisti.
Dame i gospodo narodni poslanici, članom 159. reguliše se nešto što predlagač naziva nacionalnom infrastrukturom geoprostornih podatka. Jedna dosta rogobatna formulacija za koju mislim da malo ko, čak i onaj ko je stručan, zna tačno o čemu se radi.
Ima skraćenicu NIGP, pa se onda kaže da se NIGP odnosi na digitalne geopodatke i odgovarajuće servise geopodataka za teritoriju Republike Srbije koji su u nadležnosti organa državne uprave, organa lokalne samouprave, javnih preduzeća, pravnih lica kojima je povereno upravljanje geopodacima, pravnih lica koja koriste podatke iz servisa obuhvaćene NIGP-om i koja pružaju usluge javnih servisa na osnovu tih geopodataka.
Prvo, gospodine ministre, rekao sam vam već prilikom obrazlaganja jednog amandmana da ne upotrebljavate dobru terminologiju. U jednom od onih prethodnih članova, gde smo govorili o premeru državne granice, kaže se - prostor Republike Srbije, a u članu 159. kaže se - teritorija Republike Srbije. Što se tiče nas iz SRS, pravilnije je i u skladu sa Ustavom reći - teritorija, a ne prostor. Međutim, vi koristite neujednačenu terminologiju. Malo je prostor, malo je teritorija.
Drugo, potpuno je nejasno koja su to pravna lica kojima je povereno upravljanje geopodacima i koja su to pravna lica koja koriste podatke i servise obuhvaćene ovom nacionalom infrastrukturom i koja pružaju usluge javnih servisa na osnovu tih geopodataka. Bilo bi dobro da ste naveli tačno o kojim pravnim licima se radi. Ovako stvorena je jedna konfuzija. Mislim da ćete imati problem sa primenom ovog člana.
SRS smatra da svi podaci koji imaju karakter geoprostornih podataka moraju da budu sistematizovani u rukama Vlade, odnosno u rukama resornog ministarstva. Time se potvrđuje koliki je značaj ovih podataka za državu Srbiju i time se u velikoj meri smanjuje mogućnost zloupotreba. Vi ste objektivno otvorili mogućnost zloupotrebe sa geoprostornim podacima, jer ste na jedan vrlo širok, nejasan i neprecizan način definisali šta je to nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka i koji subjekti imaju te podatke i sa tim podacima eventualno mogu da manipulišu, odnosno te podatke mogu da koriste.
Dame i gospodo narodni poslanici, ubeđen sam, gospodine ministre, ove vrlo neprecizne i nejasne odredbe, vezane za ono što nazivate nacionalnom infrastrukturom geopodataka, odnosno geoprostornih podataka, potiču od lošeg predloga.
Mislim da najveći broj predloga zakona u Srbiji danas pišu, s jedne strane, prevodioci, a sa druge strane daktilografi i da se resorna ministarstva u tu oblast mnogo ne mešaju. Ovo nije prvi slučaj da pravna norma nije nejasna, a da je razlog loš prevod. Ako pogledate, gospodine ministre, skup reči koje ste povezali u jednu sintagmu - nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka. Postavlja se pitanje šta je infrastruktura?
Kada sam bio mali učio sam da je infrastruktura putevi, kanalizaciona mreža, da su to vodovi kroz koje protiče električna energija, gasna mreža, to je infrastruktura.
Sada prvi put čujem za infrastrukturu podataka. Možda postoji neka engleska reč koja se odnosi na ovu pojavu, ali onda ste bukvalno preveli reč po reč, umesto da ste našli neku smislenu sintagmu koja odgovara duhu srpskog jezika.
Pogledajte, gospodine ministre, kakva se opasnost ovde krije, odnosno u šta se izmetnula ta vaša nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka. Ako čitate, nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka, evo laički mogu da zaključim da je to neki skup podataka kojima raspolažu određeni subjekti i vi lepo kažete - organi državne uprave, organi lokalne samouprave i javna preduzeća itd, ali kada čitate dalje, član 165, 166, 167. itd, vi dolazite do zaključka koji je sasvim precizno kvalifikovala gospođa Vjerica Radeta.
Ovde se radi o jednoj novoj javnoj instituciji, o instituciji državne uprave, jer kako skup podataka može da ima svoje organe, kako može da ima svoj savet, svoje radne grupe, svoja ovlašćenja itd, sve to može da ima institucija odnosno organ a ne skup podataka. Vi na ovaj način širite državnu administraciju.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u članu 182. stav (1) kaže se da će novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara biti kažnjena za prekršaje geodetska organizacija koja ima svojstvo pravnog lica ako ne obavlja geodetske radove na osnovu podataka preuzetih iz Geodetskog katastra informacionog sistema.
Prvo, nisam čuo da postoje geodetske organizacije koje nemaju svojstvo pravnog lica. Dakle, čim je nešto organizacija mora da ima svojstvo pravnog lica. Svakako nije fizičko lice, a neka treća kategorija da nije ni fizičko ni pravno lice u pravnom sistemu Republike Srbije ne postoji.
S druge strane, raspon od 100.000 dinara do milion dinara je neverovatno veliki raspon, koji u praksi može da bude izvor teških zloupotreba. Kada god hoćete da u praksi napravite neku zloupotrebu, onda zakonodavac napravi veliki raspon. Dobro još niste rekli od 10 dinara do pet miliona dinara. Onda bi zaista u praksi da se dešava sve i svašta.
Dakle, taj raspon mora da bude razuman. Naravno da neki raspon mora da postoji da bi se u zavisnosti od težine prekršaja u datoj situaciji mogla izreći i adekvatna novčana sankcija, ali ovaj raspon je zaista skandalozan: od 100.000 do milion dinara.
Sada vas pitam kao obrazovanog čoveka – u kojim situacijama će jedna geodetska organizacija koja ima svojstvo pravnog lica, a koja učini prekršaj da ne obavlja geodetske radove na osnovu podataka preuzetih iz geodetsko-katastarsko informacionog sistema.
Dakle, radi se o jednom prekršaju, sada u jednom slučaju jedna geodetska organizacija ne obavlja te poslove i u drugom slučaju neka druga geodetska organizacija ne obavlja iste te poslove.
To znači da ćete u nekom slučaju nekoga moći da kaznite sa 100.000 dinara za isti prekršaj, a u nekoj drugoj situaciji za taj isti prekršaj neko će dobiti milion dinara. E sad, gde je tu pravičnost?
Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakona je dobra prilika da se građanima Srbije iznesu neki novi detalji vezani za izjavu bivšeg šefa crnogorske misije pri SAD Ratka Kneževića, o susretu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića u hotelu "Ric" u Parizu u oktobru 2007. godine.
Juče je gospođa Maja Gojković, bivša gradonačelnica Novog Sada, izjavila da ona ništa nije znala o navodnim pregovorima oko izgradnje gasne elektrane u Novom Sadu, koji su se navodno obavljali u hotelu "Ric" u oktobru 2007. godine.
"Ne znam šta su Nikolić i Vučić radili u Parizu, ali znam da mene niko nije obavestio o tome da su razgovarali o investicijama u Novom Sadu.
Verujem da bi se meni, kao tadašnjem gradonačelniku Novog Sada, neko ipak obratio ako je takvih razgovora zaista bilo, a ono što sigurno znam jeste da niko o tome nije mogao razgovarati u ime grada. Uostalom, za oblast energetike nadležne su Pokrajina i Republika.''
Protokol o izgradnji termoelektrane na gas u Novom Sadu potpisan je 10. maja 2006. godine u novosadskoj gradskoj kući, a potpisnici su bili predstavnici ruske kompanije "Tehnoprom eksport", švajcarske firme "Mentor enerdži" i novosadskog preduzeća "Mentor enerdži Srbija".
Ugovor predviđa gradnju elektrane ukupne snage 900 megavata i ulaganje od oko 600 miliona evra, a svečanosti povodom čina potpisivanja prisustvovao je i tadašnji ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev.
Maja Gojković kaže da je tada prvi i poslednji put s nekim pričala o gradnji nove termoelektrane-toplane.
Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, država Srbija je postala poprište visoko organizovanog kriminala koji ovu državu koštaju milijarde evra svake godine.
O tom kriminalu na svojevrstan način progovorio je Ratko Knežević, a indirektno je njegove navode potvrdila i bivša gradonačelnica Novog sada Maja Gojković, koja je decidno izjavila da je protokol o izgradnji termoelektrane na gas u Novom Sadu potpisan 10. maja 2006. godine i na taj način potpuno obesmislila tvrdnju Tomislava Nikolića da je on u oktobru 2007. godine, dakle godinu i po dana kasnije, u hotelu "Ric" pregovarao sa ruskom investitorima o izgradnji termoelektrane koja je već bila izgrađena, odnosno protokol o izgradnji te termoelektrane je već bio potpisan.
Gospođa Maja Gojković dalje kaže: "Moje učešće u tom projektu počelo je i završilo se u maju 2006. godine tim javnim činom potpisivanja protokola. Nisam ni sa kim pre toga pregovarala, a ako je pregovora i bilo, onda je grad iz toga bio isključen. U osnovi to je privatna investicija na privatnom posedu, a grad je istovremeno sa EPS-om potpisao i ugovor o modernizaciji i proširenju postojeće termoelektrane".
Ona je rekla da ništa ne zna ni o navodnim razgovorima Vučića i Nikolića sa investitorima u Cirihu i Moskvi na temu novosadske termoelektrane.
Dakle, ovde je potpuno jasno da je došlo do sprege visoke politike i visokog kriminala. SRS, gospodo iz Vlade, raspolaže dokazima, i mi smo spremni da vam te dokaze stavimo na uvid, da je kurir između Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam...
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, SRS daje svoj doprinos borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji i na taj način što vam, evo iz Skupštine Srbije, dajemo informacije koje mogu biti od dalekosežnog značaja za rasvetljavanje brojnih kriminalnih afera.
Dakle, nastaviću tamo gde sam stao. SRS tvrdi i raspolaže dokazima, i mi smo spremni da vam te dokaze ustupimo, da je kurir između Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam, i Stanka Subotića, Caneta Žapca, kralja duvanske mafije, bio Aleksandar Vučić. On je išao u Moskvu na sastanke sa Canetom Žapcem i prenosio informacije od Joce Amsterdama Canetu i obrnuto.
Inače, gospodo iz Vlade, kartel Mila Đukanovića, Caneta Žapca i njihovih saradnika počinio je čitav niz teških ubistava. Evo šta o tome kaže čovek koji je izuzetno dobro obavešten, Ratko Knežević. "Dovoljno je čudna koincidencija za svaki normalni ljudski mozak da su poginuli, a da ubice nikada nisu otkrivene ovim redom: Vanja Bokan u Atini, začetnik tog posla, značajan finansijer DPS-a i jedno vreme Subotićev mentor, zatim Radovan Stojčić zvani Badža, ubijen u Beogradu jer se usudio da reketira gospodina Subotića; Jusuf Jusa Bulić, ubijen u Beogradu nakon pokušaja da od Subotića naplati dug za Bokana; Goran Žugić, ubijen u Podgorici, šef podgoričke policije i najintimniji prijatelj Subotića i pulen Đukanovića; Beli Raspopović, drugi čovek po funkciji i prvi po moći sadašnjeg crnogorskog DB-a; Milan Rajković, saradnik crnogorske službe, ubijen u Beogradu nakon susreta bliske vrste sa Bajom Sekulićem, Subotićevim intimusom, te sam Sekulić koji je ubijen 2001. godine, samo dve nedelje nakon izbijanja afere "Nacional", kao i Duško Jovanović".
Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću tamo gde sam bio prekinut.
SRS daje sugestiju Ministarstvu pravde i nadležnim državnim organima da Sretenu Jociću, zvanom Joca Amsterdam, daju status zaštićenog svedoka, odnosno svedoka saradnika i neka onda on progovori o tokovima novca na Balkanu od ranih 90-ih godina pa do danas, o tome kakve su veze političara iz raznih država bivše SFRJ, ko je trgovao narkoticima, ko je trgovao belim robljem, ko je trgovao duvanom i kako je moguće da, dok je ogromna većina građana Srbije, ali i drugih država bivše Jugoslavije, moralno odnosno materijalno propadala, ostajala bez posla, pojedinci su došli do enormnog bogatstva?
Već sam rekao u novembru 1996. godine, italijanska Vlada javno je rekla da ima pouzdane dokaze da je Crna Gore stecište organizovanog kriminala i da je vođa tog organizovanog kriminala Milo Đukanović, čovek koja je pre dva dana posetio Oli Ren, čovek kome ste dali pasoš Republike Srbije, suprotno Zakonu o putnim ispravama i čovek koji sada očigledno ima nameru da uveže političare i kriminalce u jedan lanac i da taj lanac bude jači ne samo od države Srbije, nego od svih država na prostoru bivše Jugoslavije, a da mu pokrovitelj budu ljudi iz EU. Skrećem vam pažnju, gospodo iz Vlade, postoje eskadroni smrti Mila Đukanovića, Caneta Žapca, kralja duvanske mafije, koji su ubili mnogo ljudi i u Srbiji, i u Crnoj Gori i u Hrvatskoj.
Joca Amsterdam zna pouzdano detalje oko ubistva Ive Pukanića, čoveka koji je preko svog lista "Nacional" objavio mnoge istine o tome kako se finansirao Milo Đukanović i kako je organizovao trgovinu duvanom, narkoticima i belim robljem i kako je postao glavni mafijaški bos na Balkanu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde više uopšte nije pitanje da li će postojati ili neće postojati SRS.
Ako građani Srbije budu hteli neka postoji, ako ne budu hteli neka ne postoji. Ovde je pitanje da li će postojati ili neće postojati država Srbija.
Država Srbija je danas ugrožena od organizovanog kriminala sa kojim je očigledno povezan i gospodin Tomislav Nikolić. O tome ne govori Aleksandar Martinović, o tome govori Ratko Knežević, a to je indirektno potvrdila i Maja Gojković, žena koja vodi stranku koja se zove "Narodna partija", o tome da je protokol o izgradnji gasne elektrane u Novom Sadu potpisan u maju 2006. godine i da u oktobru 2007. godine, godinu i po dana kasnije, teorijske šanse nije bilo da se u hotelu "Ric" u Parizu razgovara o izgradnji gasne elektrane u Novom Sadu.
Apsolutno nikoga ne može da ubedi ta priča. Ko je Milo Đukanović i šta radi, o tome najbolje zna italijansko tužilaštvo u Bariju, o tome zna čak i Oli Ren, čovek koji je preko noći, naprasno postao prijatelj gospodina Tomislava Nikolića, čoveka koji se takođe preko noći od četničkog vojvode izmetnuo u evropskog komesara.
Ovde se očigledno radi o sprezi organizovanog kriminala i politike. Ono što je najopasnije od svega, eskadroni smrti danas caruju i Srbijom i Crnom Gorom. Eskadroni smrti su odgovorni i za ubistvo svih ovih ljudi o kojima smo mi govorili. Ko zna, možda to ima veze i sa onim nerasvetljenim ubistvom bivšeg saveznog ministra Pavla Bulatovića. O tome država i pravosudni organi još uvek nisu dali završnu reč. Naravno, kapo cele ove akcije jeste Oli Ren, čovek koji ima zadatak da uveže...
Dame i gospodo narodni poslanici, pa mislim da je SRS bila sasvim jasna, ne morate da pitate nikoga iz SRS. Država je do sada imala praksu da pojedinim kriminalcima daje status zaštićenog svedoka.
Evo, to je naš predlog, dajte status zaštićenog svedoka Sretenu Jociću, tzv. Joci Amsterdamu, neka on progovori o vezama političara i najvećih kriminalnih bosova na Balkanu, i u Srbiji, i u Crnoj Gori i u Hrvatskoj.
Neka vam on kaže kakve su veze između ljudi kao što su Hrvoje Petrač, Milo Đukanović, Cane Žabac itd. Neka vam on kaže ko je iz EU znao sve vreme ko diluje drogu, ko diluje narkotike, ko diluje duvan. Mislite da Evropa to nije znala.
Mislite da nisu uzimali procenat, pa mislite da ovi koji vam sad govore o nekakvim evropskim demokratskim civilizacijskim standardima nisu nikakve veze imali u ovoj sramnoj trgovini koja se dešavala na Balkanu.
Dakle, apsolutno nije bitno šta kažem ja ili bilo ko od mojih kolega iz SRS. Imate po propisima mogućnost da ljudima, za koje postoji osnovana sumnja da su izvršili teška krivična dela, date status zaštićenog svedoka. Dajete im status zaštićenog svedoka i onda neka oni kažu ono što imaju da kažu o svemu onome što se dešavalo, ne samo tokom 90-ih godina, nego i o svemu onome što je neposredno prethodilo i onome što se dešavalo od septembra 2008. godine, kada su ovakvi ljudi finansirali pokušaj razbijanja SRS, kao jedine izrazite antiglobalističke stranke koja nije htela da dozvoli da se Srbija potpuno stavi pod režim novog svetskog poretka i EU, odnosno njihovog zajedničkog kapoa Olija Rena.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako država zaista želi da se obračuna sa kriminalom, onda mora da udari na one koji su najveći i na one koji su najopasniji.
Kada su srpski pravosudni organi pokrenuli akciju „Mreža“ protiv Stanka Subotića - Caneta Žapca, jedina država na Balkanu koja u toj akciji nije htela ni na koji način da učestvuje i koja nije htela srpskim organima da da raspoložive podatke bila je Đukanovićeva Crna Gora.
Stanko Subotić – Cane Žabac je uhapšen u Rusiji, u Moskvi. Određen mu je pritvor. Iz pritvora su ga izvadili Oleg Deripaska i Zoran Bećirović. Jedan od prvih ljudi koji ga je posetio u leto prošle godine u moskovskom hotelu „Ric-Karlton“ bio je svemoćni Milo Đukanović.
Inače Milo Đukanović se 1999. godine susreo sa Gelbardom i Endijom Berom, savetnikom Klintona za antiterorizam. Gelbard mu je tom prilikom rekao ovako: „Gospodine predsedniče, sada imate svoja odela, nešto gotovine na računima i znam, kupili ste dobar, novi, veliki avion, možda je vreme da sada uz našu pomoć napravite jednu pravu demokratsku državu, i zbog naših ideja o tome kako treba biti uređen Balkan jednog dana.
Eto, recimo, znamo da ste posredstvom jednog vašeg fudbalera ugovorili sastanak sa vlasnikom jedne banke u Ženevi, gospodinom Brusom Rapaportom, za ovu subotu. Mi znamo šta će vam ponuditi taj gospodin, jer on je na našoj crnoj listi zbog ogromne količine prljavog novca koji je uspeo oprati. Ne preporučujemo vam taj sastanak. To nije mesto, niti dobar kontakt za vas.“
Đukanović naravno kaže: „Ma da, hvala na upozorenju. Nisam znao. Nikako neću ići“.
Te subote, međutim, Milo Đukanović se u Ženevi susreo sa pomenutim bankarom.
Ako biste bili ljubazni, gospođo Đukić-Dejanović, da mi kažete koliko je vremena ostalo od poslaničke grupe.
(Predsednik: Još 42 minuta.)
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je danas 24. jula vrednost srpskog obrazovnog sistema, gospodine ministre, na jedan sebi svojstven način afirmisao dr Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu, prilikom izricanja presude za tzv. nepoštovanja suda.
Naime, on se danas veću koje je izreklo presudu predstavio kao dr Vojislav Šešelj, profesor univerziteta, najveći neprijatelj Haškog tribunala.
Time je poslao svojevrsnu poruku svim srpskim intelektualcima da je danas najveći zadatak svakog intelektualca borba protiv novog svetskog poretka, svih njegovih loših strana i borba protiv Haškog tribunala kao jednog svojevrsnog izdanka novog svetskog poretka, koji je negacija prava i pravde.
Kada smo već kod Haškog tribunala i tzv. nepoštovanja suda, vidite, gospodine ministre, koliko je Haški tribunal nepravedan kada su u pitanju Srbi. Pre nekoliko nedelja Haški tribunal je oslobodio ministra kulture u tzv. šiptarskoj vladi na KiM zbog istog krivičnog dela.
Inače, u pitanju je ministar kulture Ramuša Haradinaja, čoveka koji je pobio gotovo sve svoje svedoke i koji je pušten na slobodu, sada je pušten i njegov ministar kulture, a Vojislav Šešelj je danas osuđen na 15 meseci zatvora zbog tzv. nepoštovanja suda. Sada vidite kolika je pravičnost u Haškom tribunalu. Kada objavite knjigu dobijete 15 meseci zatvora, kada ubijete živog čoveka puste vas na slobodu.
Inače, kakav program prosvetni, društveni i politički treba da bude u Srbiji, o tome, gospodine ministre, posvedočio je vladika Nikolaj Velimirović onim svojim čuvenim rečima da treba da imamo školu sa verom, politiku sa poštenjem, vojsku sa rodoljubljem i državu sa božijim blagoslovom.
Srpska radikalna stranka smatra, naravno, kada je reč o obrazovnom sistemu u Srbiji, posebno ovom osnovnom, da mladim naraštajima treba omogućiti versku nastavu. Naravno, ovo što govorim nema neposredne veze sa amandmanom, ali razumećete da i te kako ima veze sa sistemom obrazovanja u Republici Srbiji.
Dakle, mladim ljudima treba omogućiti versku nastavu zato što svaka tradicionalna religija, ne samo hrišćanska, mladim ljudima može da ulije samo odgovarajuće moralne vrednosti, koje u Srbiji danas u velikoj meri nedostaju. Kada bi naš sistem bio malo više vaspitni nego što jeste, onda se u našim školama ne bi dešavale sve ove nesreće i nevolje koje se dešavaju.
Inače, reč obrazovanje treba protumačiti u širem smislu. Ko je obrazovan, a ko je neobrazovan, o tome je opet posvedočio vladika Nikolaj, inače dvostruki doktor nauka, filozofiju je doktorirao u Engleskoj, a teologiju u Švajcarskoj, govorio je nekoliko svetskih jezika i takav čovek je rekao da biti obrazovan znači imati obraza, a onaj ko nema obraza nije obrazovan, pa ma kakvu školu da je izučio i ma koliko znanja da u glavi nosi.
Ono što nedostaje našem obrazovnom sistemu danas jeste to: nedostaje odgovarajući moralni kod. Mi smo kao narod, posebno je to opasno za mlade naraštaje, izgubili one tradicionalne moralne vrednosti koje su nekada postojale.
Nekada je bilo sramota biti izdajnik. Nekada je bilo sramota biti kukavica, nekada je sramota bilo biti dezerter. Nekada je bilo sramota ne boriti se za svoju otadžbinu. Nekada je bilo sramota staviti se u službu tuđina. Danas, nažalost, za mnoge ljude u Srbiji to nije sramota, neki se čak hvale tim svojim nečasnim zanimanjem.
Moram da polemišem sa nekim kolegama narodnim poslanicima, a i s vama, gospodine ministre, zato što ste vi to istakli u načelnoj raspravi o ovom predlogu zakona.
Naime, reč je o vezi između ekonomskog razvoja jedne države i njenog obrazovnog sistema. Ta veza postoji, ali ta veza nije neposredna. Da je ta veza neposredna, onda bi Srbija bila verovatno jedna od najrazvijenijih država na svetu u ekonomskom smislu. Priznaćete, gospodine ministre, mi imamo sjajne ekonomske i finansijske stručnjake, ali šta to vredi kada je privreda Srbije u lošem stanju.
Ono što kao Vlada morate da shvatite, to je da ekonomsku politiku države ne vode profesori ekonomskog fakulteta, nego je vodi Vlada. Mogu profesori fakulteta, mogu studenti, mogu diplomirani ekonomisti da budu stručni i talentovani ne znam koliko, ali ako Vlada vodi lošu ekonomsku politiku, socijalnu, fiskalnu, onda će zemlja da bude u situaciji u kakvoj je danas Republika Srbija.
Ili da posmatramo stvar na drugačiji način, pre izvesnog vremena sam čitao jedno istraživanje o britanskim školama i tamo sam došao do neverovatnih podataka. Oko 90% britanskih srednjoškolaca nikada nisu čuli za Adolfa Hitlera, čoveka koji je bombardovao njihovu zemlju.
Imate još jedan neverovatni podatak da oko 60'% britanskih devojaka koje pohađaju odgovarajuće protestantske verske škole u Engleskoj ne znaju napamet Očenaš. Ne mogu da naglas kažu svih 10 božjih zapovesti, ali Engleska, odnosno Velika Britanija je jedna od najrazvijenijih zemalja sveta.
Naši srednjoškolci, studenti, đaci u osnovnim školama, garantujem vam, a i vi ćete se složiti sa mnom, sto puta su talentovaniji, pametniji i inteligentniji nego njihovi britanski vršnjaci. Šta vredi kada srpska deca žive u sto puta gorim uslovima nego deca u Engleskoj.
Ta veza između obrazovnog sistema i stepena ekonomskog razvoja postoji, ali ta veza može da da rezultate samo ako Vlada vodi odgovornu ekonomsku politiku. Ako Vlada ne vodi odgovornu ekonomsku politiku, onda nijedan zakon o obrazovanju, vaspitanju ili visokom obrazovanju neće dati svoje rezultate i ostaće mrtvo slovo na hartiji.
Ovde moram da kažem nekoliko reči vezano za jednu instituciju koju je pomenula koleginica iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, a tiče se Vojvođanske akademije nauke i umetnosti. Iz novina možemo da pročitamo da je vladajuća koalicija izgleda ipak odustala od onog statuta koji je usvojen u Skupštine Vojvodine u oktobru prošle godine i da će neke odredbe tog statuta biti promenjene, ali da će ostati jedna nesrećna institucija koja se zove Vojvođanska akademija nauke i umetnosti.
Vi znate, gospodine ministre, da u svakoj dobro uređenoj državi postoji samo jedna akademija nauka. Francuzi nemaju francusku akademiju nauka i recimo akademiju nauka Normandije, ili akademiju nauka Monaka, kao što ni Španija nema dve akademije nauka, kao što nema ni Italija, ni Velika Britanija. Svaka država ima samo jednu akademiju nauka.
Zašto oni koji guraju statut Vojvodine insistiraju na Vojvođanskoj akademiji nauka? Zato što Vojvođanska akademija nauka treba da ispuni isti zadatak koji je u Crnoj Gori ispunila Dukljanska akademija, da uništi nacionalnu svest kod srpskog naroda u Vojvodini.
Taj zadatak je uradila Dukljanska akademija u Crnoj Gori. Nekada je kad kažete Crnogorac, to vi dobro znate, značilo Srbin iz Crne Gore i to elitni Srbin, najbolji Srbin, Srbin koji se odlikuje najvišim moralnim i etičkim vrednostima, ali onda je Dukljanska akademija nauka i umetnosti, ljudi poput Jevrema Brkovića, koji danas izmišljaju novi crnogorski pravopis rekli – ne, biti Crnogorac znači biti pripadnik jedne nacije koja je potpuno različita od srpske.
Sada srpska deca u Crnoj Gori uče falsifikovanu istoriju. Sada u Crnoj Gori uče da je Njegoš po nekima bio agent Kominterne, po nekima da je bio privrženik Vatikana, samo nije bio srpski pravoslavni vladika. Sada hoće i Njegoša da ispišu iz srpstva. Samo je pitanje gde hoće da ga upišu, da li u tu Dukljansku akademiju, da li u neku novu kominternu ili će da ga proglase za vatikanskog kardinala.
Taj isti zadatak ima Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, da od Srba u Vojvodini stvori novu naciju, Vojvođane.
Gospodine ministre, i sad da zavirite u bilo koju javnu ustanovu u Vojvodini čiji je osnivač Skupštine Vojvodine, u onoj dokumentaciji koju popunjavaju ljudi koji prvi put zasnivaju radni odnos, kod upitnika o nacionalnoj pripadnosti imate mogućnost da se ljudi izjašnjavaju kao Vojvođani. Sada je to neka nova nacija.
Šta treba da uradi Vojvođanska akademija nauka i umetnosti? Da falsifikuje istoriju, da kaže da u Vojvodini ne žive Srbi, nego žive neki Vojvođani, da tamo više ne postoji SPC, nego vojvođanska.
Slušao sam neke nazoviteoretičare koji kažu – crkva u ovoj užoj Srbiji, i crkva u Vojvodini nisu isto. Ove crkve u Vojvodini po svom arhitektonskom, odnosno stilskom izgledu nisu iste kao crkve južno od Save i Dunava.
Vodite računa, ako ostane Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, garantujem vam da za 50 godina Srbi će u Vojvodini biti nacionalna manjina, kao što su danas Srbi nacionalna manjina u Crnoj Gori.
To sada vama izgleda smešno. Da je neko pre 50 godina rekao da će Srbi biti manjina u Crnoj Gori mnogi bi se smejali.
Nažalost, danas je to jedna tragična činjenica. Nemojte da se smejete na realnu opasnost da će možda za 50 godina Srbi biti nacionalna manjina u svojoj rođenoj državi, da će biti manjina u jednom delu te države koja se zove AP Vojvodina.
Zato ovi koji guraju statut Vojvodine insistiraju da ostane Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, zato što se želi potpuno uništenje nacionalne svesti i kod srpskog naroda u Vojvodini. Nećete naći možda dva ili tri Mađara, Slovaka, Rumuna ili Hrvata u Vojvodini da se izjašnjavaju kao Vojvođani. Ne, Hrvat je Hrvat, Mađar je Mađar, Slovak je Slovak. Samo su Srbi Vojvođani, kao što su Srbi nekada bili Jugosloveni i kao što su bili Srbi nekada bili komunisti. Ta opasnost preti Srbima koji danas žive u Vojvodini.
Ako išta budete mogli da učinite da se promeni u statutu Vojvodine, promenite onu najopasniju instituciju, a to je Vojvođanska akademija nauka i umetnosti. Budite sigurni, gospodine ministre, već sada se spremaju timovi krajnje zlonamernih istoričara, pravnika, sociologa koji su spremni da falsifikuju istoriju srpskog naroda u Vojvodini, da stvore neku novu naciju i da na taj način pruže neki nazovinaučni osnov za odvajanje Vojvodine od Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam rekao da ste se smejali vi, gospodine ministre, nego kažem da u srpskoj javnosti ima ljudi, političara koji se smeju kada kažete da postoji mogućnost da Srbi u Vojvodini budu nacionalna manjina, kao što su se neki smejali da će nacionalna manjina u Crnoj Gori biti Srbi. Znam da se vi ne smejete, kao Srbin iz Crne Gore vi biste poslednji trebalo da se smejete.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo opet ću malo sa jednog šireg aspekta da posmatram ovu problematiku. Dakle, gospodine ministre, ako i u jednoj oblasti treba biti obazriv kada su u pitanju reforme, odnosno promene, onda je to oblast osnovnog obrazovanja i vaspitanja. U pitanju su dakle deca i u radu sa decom i u tom obrazovno-vaspitnom radu sa decom zaista svaka odgovorna vlada treba da postupa krajnje pažljivo.
Nažalost, mi se od 2001. godine nalazimo u jednom sistemu tzv. kontinuiranih i neprestanih reformi. Međutim, te reforme, odnosno promene uglavnom nisu bile promene nabolje nego promene na lošije. Nije suština jedan sistem menjati, nego je suština menjati ga nabolje. Od 2001. godine nažalost malo je bilo tih promena nabolje. Uglavnom su se dešavale te loše promene i u osnovnom i u srednjem, a pogotovo u visokom obrazovanju.
Ja sam 2002. godine imao priliku da prisustvujem jednoj javnoj raspravi, danas bi se to reklo javnom slušanju, vezano za Nacrt zakona o univerzitetu. Tada je taj nacrt zakona promovisao vaš bivši kolega Gašo Knežević.
Inače, konkretno na tom javnom predavanju, odnosno javnom slušanju nacrt zakona je obrazlagala gospođa Srbijanka Turajlić.
Pitao sam je šta je to što suštinski nije dobro u našem obrazovnom sistemu, pa taj obrazovni sistem treba srušiti do temelja i krenuti ispočetka? Ona nije mogla da mi da neki validan odgovor na to pitanje, sem što je ponavljala one uobičajene političke fraze da je došlo vreme promena, da treba menjati sistem, da treba praviti sistem koji je kompatibilan sa evropskim standardima itd.
Mi smo, gospodine ministre, i mislim da je o tome zaista sjajno govorio gospodin Zoran Krasić, imali u suštini jedan dobar obrazovni sistem. Kad je obrazovni sistem dobar? Dobar je obrazovni sistem kada mladim ljudima pruža dovoljnu količinu znanja.
Naš obrazovni sistem je pružao dovoljnu količinu znanja. Naši ljudi, mladi ljudi, čak i ukoliko nisu završavali fakultete i te kako su bili rado primljeni u svim zapadnim visokorazvijenim zemljama zato što su odavde, iz naše sredine, poneli zaista jednu veliku količinu znanja.
Sasvim je moguće da je toj količini teorijskog znanja svakako trebalo da se pridoda i određena količina praktičnih znanja. Moguće je da smo u praktičnim sposobnostima i veštinama bili nedovoljno afirmisani, ali što se tiče teorijskih znanja naši mladi ljudi su ta teorijska znanja apsolutno posedovali i apsolutno su mogli da se snađu u svakoj zapadnoj državi, čak i ako ovde nisu bili neki sjajni đaci ili sjajni studenti. Dakle, obrazovni sistem u suštini je bio dobar i mogao je da dobije prelaznu ocenu.
Vi i sve vaše kolege na toj funkciji ministra prosvete kad god obrazlažu nekih zakon iz oblasti prosvete oni kažu – oblast prosvete, oblast obrazovanja i vaspitanja mora da se reformiše zato što nalažu evropski standardi. Međutim, pitanje je da li je baš tako.
Da stvar postavimo na neke osnove koje razume svaki građanin Srbije. Kakav obrazovni sistem danas treba EU? Kakav obrazovni sistem treba SAD? Mislim na naš obrazovni sistem i na obrazovne sisteme istočnoevropskih zemalja. Novom svetskom poretku i EU konkretno, njima ne trebaju visoko obrazovani stručnjaci iz Poljske, iz Rusije, Mađarske ili Srbije, ne, oni će da školuju visokoobrazovane kadrove koji će da budu menadžeri, koji će da budu direktori, koji će da organizaciju proces proizvodnje i proces rada.
Šta se očekuje od Srbije? Šta se očekuje od Bugarske, Rumunije? Da daju jednu veliku armiju poluobrazovane radne snage koja će raditi za tri puta manju nadnicu nego što rade radnici u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Nemačkoj, i koji će ovde da proizvode jeftine proizvode, koje će onda kasnije da plasiraju na druga tržišta. To je odluka novog svetskog poretka.
Šta mislite, da oni žele da u Srbiji imate hiljade sjajnih matematičara, fizičara ili ekonomista? Ma ne, oni će da daju visokoobrazovane stručnjake, školovane na fakultetima na kojima se ne primenjuje Bolonjska deklaracija.
Belgija ne primenjuje Bolonjsku deklaraciju, a u Belgiji se nalazi sedište EU, a naši ministri se ubiše da nam objasne sva sjajna dostignuća bolonjskog obrazovnog procesa. Na Sorboni ljudi neće da čuju za Bolonjsku deklaraciju. Na Oksfordu i Kembridžu neće da čuju takođe.
Sistem obrazovanja po Bolonjskoj deklaraciji je u stvari malo modifikovan sistem američkih privatnih fakulteta, pa čak su preuzeli i nazive koji se dobijaju na tim fakultetima – master itd. To je sistem privatnih fakulteta u SAD, ali to nije evropski tradicionalni sistem visokog obrazovanja.
Dakle, ono što želi EU, to je da joj Srbija da jeftinu radnu snagu. Što bi oni plaćali radnika u Nemačkoj sto evra po radnom času, kad ovde mogu da ga plate 20 evra, a naš radnik isto radi kao što radi nemački radnik, čak i bolje. To oni žele.
Zato nam nameću sistem obrazovanja koji odgovara, ne nama, već njima. Oni će da školuju kadrove na probranim elitnim fakultetima, a od nas se traži da dajemo jeftinu radnu snagu i to je suština obrazovnih reformi koje vam nameće EU i ništa drugo.
Šta treba da radi Srbija? Treba da gleda šta je njen interes. Treba najpre da utvrdimo svi zajedno šta je to što ne valja u našem obrazovnom sistemu. To što ne valja hajde da promenimo. Ali, kod nas se reforme uvek svode na to – hajde da uništimo do temelja, pa da gradimo kuću ispočetka. Gde ćemo da stignemo sa takvim načinom razmišljanja?
Dakle, naš obrazovni sistem je dobar. Vi sada kažete, i to ste rekli u načelnoj raspravi i s tim se slažem, vi ste se hvalili kako su naši đaci postigli sjajne rezultate iz oblasti fizike, matematike i hemije itd.
Mogu da vam kažem iskustvo, recimo, sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Naši studenti postižu sjajne rezultate na svetskim takmičenjima iz oblasti prava, posebno iz oblasti međunarodnog prava, ali postoji realna opasnost, gospodine ministre, da takva situacija neće biti za 20-30 godina, da ćemo jednostavno dobijati poluobrazovane, slabo obrazovane mlade ljude, koji će ovde da rade u interesu zapadnog kapitala, a da će naša nauka i naša prosveta zaista biti maksimalno hendikepirani.
Dakle, pokušajte kada vam nameću te evropske standarde da ne gledate slepo u tim evropskim standardima neku vrednost, nego gledajte šta su naši nacionalni interesi u oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Garantujem vam, a verujem da se intimno i vi slažete s tim, ali znate, vaša funkcija vas obavezuje da ne smete javno da kažete, da nije dobro sve što dolazi sa zapada.
Ima nešto što je i dobro, ali mnogo toga nije dobro, zato što se zapad i u oblasti obrazovanja ponaša po onoj latinskoj lisičjoj logici i mudrosti – ono što je dobro zadržavaju za sebe, a ono što je loše to izvoze na istok.
Dakle, pogledajte kakav paradoks. Belgija, u kojoj se nalazi sedište evropskih institucija, u kojoj se nalazi sedište EU, tamo radi taj vaš prijatelj Oli Ren, kome ovde delite pasoš, oni ne primenjuju Bolonjski sistem.
Belgijska vlada je jasno rekla, ne pada nam na pamet da menjajmo sistem visokog obrazovanja, a mi jedva dočekali da to promenimo, da usvojimo nešto što nije usvojilo pola zapadnih država ili ako je usvojilo, usvojilo je u onom obliku koji njima odgovara.
Mi smo jedina država u ovom delu Evrope koja bukvalno od reči do reči recipira u naš pravni obrazovni sistem sve što dolazi sa zapada, bez da se iko upita – ljudi, da li je to dobro, da li to može da donese korist nekim našim budućim mladim generacijama?
Plašim se, gospodine ministre, da će ovo, nazovireformisanje obrazovnog sistema dovesti do toga da će naši mladi ljudi posedovati objektivno daleko manju količinu znanja nego što sada poseduju i da će se pretvoriti u puku najamnu radnu snagu zapadnog kapitala. I onda od tog ekonomskog razvoja o kome vi govorite, o toj vezi između obrazovanja i ekonomskog razvoja apsolutno neće biti ništa.
Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo svi mediji u Srbiji sinoć i jutros su objavili vest da je Vlada Srbije dala biometrijski pasoš visokom komesaru EU za proširenje Oliju Renu.
Neposredno nakon uručivanja tog pasoša, Oli Ren je mrtav hladan izjavio da je Kosovo deo regije zapadnog Balkana koji ima evropsku budućnost i da će EU na jesen da definiše program za politički i ekonomski razvoj Kosova koji treba da ubrza integraciju Kosova u EU. Taj čovek apsolutno nijednom rečju nije pomenuo Ustav Srbije, Rezoluciju 1244, kao i činjenicu da je KiM i po Ustavu Srbije i po pomenutoj rezoluciji Saveta bezbednosti sastavni deo Republike Srbije.
Pitam Vladu Srbije i MUP - na osnovu kog pravnog propisa je Oli Ren, čovek koji nije državljanin Republike Srbije, nego je državljanin, ako se ne varam, Finske, čovek koji otvoreno gazi suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, čovek koji je svojevremeno podržao NATO agresiju na SRJ, dakle, kako je moguće da jedan takav čovek dobije pasoš RS?
U članu 3. Zakona o putnim ispravama piše da državljanin Republike Srbije ima pravo na putnu ispravu pod uslovima koji su propisani ovim zakonom. Državljanin Republike Srbije može imati samo jednu putnu ispravu iste vrste i putnu ispravu sme da koristi samo lice na čije ime je izdata.
U članu 24. Zakona o putnim ispravama, u stavu 3, kaže se da obrazac putne isprave sadrži prostor za upis sledećih podataka imaoca te isprave: prezime i ime, dan, mesec i godina rođenja, mesto i država rođenja, pol, državljanstvo i JMBG, strana država u kojoj živi za lica bez prebivališta na teritoriji Republike Srbije.
Na osnovu kog pravnog propisa je Oli Ren dobio pasoš Republike Srbije i ima li ova vlada granice u ponižavanju Srbije, srpskog naroda i građana Republike Srbije?
Ako ste juče dali pasoš Oliju Renu, šta vas onda sprečava da date pasoš i Ramušu Haradinaju, i Tačiju, i Stjepanu Mesiću, i Klintonu, i Bleru i svim onim zlikovcima koji su tokom 90-ih godina neposredno počinili, naredili ili podstrekavali na vršenje zločina nad srpskim narodom.
Samo da vas podsetim, gospodo iz Vlade, pre nekoliko dana, Stjepan Mesić, opet mrtav hladan, izjavi u Austriji da Srbija mora da se dekosovizuje. Hrvatska televizija u nedelju prenosi direktno koncert Marka Perkovića-Tompsona, koji je gledala cela Vojvodina, a verujem i dobar deo Beograda, verovatno i ljudi u Mačvi, o Srbima u Hrvatskoj neću ni da govorim, i Vlada Srbije apsolutno ne preduzme ništa.
Kako je moguće da pasoš dobije čovek koji ne priznaje teritorijalni integritet države čiji je pasoš dobio? Kako je moguće da predsednik Republike Boris Tadić se saglasi sa činjenicom da se taj šengenski vizni režim neće odnositi na građane Srbije koji žive na KiM? Juče je Boris Tadić izjavio da je odgovornost za stanje na KiM preuzela međunarodna zajednica. To ne znači ništa. Preuzele su UN. Onda je rekao – znate, mi nismo uspeli da razgovaramo sa predstavnicima Euleksa na KiM. A u kom članu, u kom stavu Rezolucije 1244 se spominje Euleks i njegova odgovornost za stanje na KiM?
Potpuno je jasno da je davanjem pasoša Oli Renu, čoveku koji ne priznaje teritorijalni integritet Srbije, danas na KiM, sutra u Vojvodini ili u nekom drugom delu Srbije, brukanje i sramoćenje države Srbije. To je dokaz više da je Boris Tadić indirektno pristao na to da se KiM u međunarodnim odnosima ne tretira kao sastavni deo Republike Srbije i to je dokaz više da je za vas KiM definitivno završena priča.
Ponavljam pitanje još jedanput, molim Vladu Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova (Predsedavajuća: Pet minuta.) da objasni kako je moguće da je Oliju Renu izdat pasoš države koju ne priznaje?
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da u članu 4. stav 4. Predloga zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom posle reči "hitnošću" treba dodati reči "poštujući pravni poredak Republike Srbije".
Vlada Srbije je u svom mišljenju, koje je dostavila narodnim poslanicima, rekla da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što se podrazumeva da su svi državni organi dužni da poštuju pravni poredak Republike Srbije.
Ova Vladina konstatacija je formalno-pravno tačna. Zaista su svi državni organi Republike Srbije obavezni da poštuju njen pravni poredak, ali problem je u tome što se to u praksi ne dešava. Kolega iz NS je na početku ove rasprave po amandmani reklamirao povredu Poslovnika, ukazujući na činjenicu da po njemu ovoj raspravi prisustvuje ministar koji nije nadležan. Ne smatram tako. I te kako smatram da je trgovina najbolji termin za obrazlaganje ovoga što piše u ovom zakonu i da je ministar trgovine apsolutno nadležan.
Država Srbija od 2001. godine trguje živim ljudima, počevši od one sramne isporuke Slobodana Miloševića na Vidovdan Haškom tribunalu, pre nego što je donet Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom 2002. godine i u vreme kada je važio Ustav Republike Srbije iz 1990. godine, koji je jasno propisivao da državljanin Republike Srbije ne može biti bilo kome izručen, bilo kakvoj stranoj državi, međunarodnoj organizaciji, ad hok, stalnom sudu itd.
Od 2001. godine u Republici Srbiji je na delu neviđena trgovina živim ljudima, ljudima za koje je neko u SAD i u EU procenio da su odgovorni za stvarne ili izmišljene zločine koji su se desili ili se uopšte nisu desili na prostorima bivše SFRJ.
Dakle, zaista uvažavam kolegu iz NS, on je jedan sjajan pravnik i uvek ima dobru pravničku argumentaciju. Mislim da je ovog puta pogrešio i da ako jedan ministar treba da prisustvuje raspravi po ovom predlogu zakona, onda je to apsolutno ministar za trgovinu. Jer, i ovaj zakon, ukoliko se usvoji, on će samo da legalizuje trgovinu živim srpskim mesom koja na nelegalan, polulegalan način traje od 2001. godine.
Dakle, SRS smatra kada je u pitanju saradnja sa stranim državama i međunarodnim organizacija ta saradnja, ako se i ostvaruje, može da se ostvaruje samo tako što državni organi Republike Srbije tu saradnju ostvaruju u skaldu sa pravnim poretkom Republike Srbije. To je norma koja postoji u svim zakonima koji se odnose na međunarodne veze Republike Srbije i zaista je nejasno zašto je Vladi Srbije ova konstatacija zasmetala.
Jedan od najsvežijih dokaza da za državne organe pravni poredak Republike Srbije i nije baš tolika svetinja, kao što Vlada kaže, jeste slučaj od juče, odnosno od sinoć, kada je Vlada Srbije uručila biometrijski pasoš dokazanom srbomrscu Oliju Renu, koji praktično ne priznaje suverenitet države čiji je pasoš dobio.
To je smejanje u lice građanima Srbije. To je smejanje u lice svim onim Srbima koji su ostali da žive na KiM, manje-više u režimu koncentracionog logora. To je smejanje u lice svim onim Srbima i drugim pripadnicima nealbanskih etničkih zajednica sa KiM koji su proterani od 1999. godine.
To je, konačno, smejanje u lice svim žrtvama NATO agresije iz 1999. godine, zato što je Oli Ren, inače veliki ljubitelj ljudskih prava i sloboda svesrdno podržao NATO agresiju na SRJ, koja je odnela oko tri hiljade ljudskih života.
Ako je ijedan amandman imalo smisla da se predloži na ovaj predlog zakona, onda je to amandman da su državni organi u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom apsolutno obavezni da poštuju pravni poredak Republike Srbije.
Samo želim da podsetim predstavnike Vlade, kojima se izvinjavam ako ih uznemiravam u njihovom čavrljanju, da je 2006. godine u Haškom tribunalu bukvalno ubijen Slobodan Milošević, zato što mu Haški tribunal nije obezbedio adekvatno lečenje.
Godine 2006. praktično pred gubitkom života nalazio se verovatno najpoznatiji haški optuženik Vojislav Šešelj, koji je morao da štrajkuje glađu da bi naterao Haški tribunal da poštuje osnovna ljudska i procesna prava, koje moderno krivično pravo priznaje svakom čoveku koji se nađe u krivičnom postupku, bez obzira na njegovu naciju, veru, rasu, političku pripadnost, bez obzira na težinu dela koja mu se stavljaju na teret.
O ostalim nerazjašnjenim i razjašnjenim ubistvima i gubicima ljudskih života u Haškom tribunalu pričaćemo nešto kasnije. Inače, Vojislavu Šešelju je pretila smrt i u jesen prošle godine kada je postojala realna opasnost da mu se nametne branilac koga on ne želi. Vojislav Šešelj je tada jasno rekao da je spreman ponovo da štrajkuje glađu ukoliko mu se nametne branilac suprotno njegovoj volji imajući u vidu da je Vojislav Šešelj već sedam godina u Haškom tribunalu, imajući u vidu godine njegovog života i imajući u vidu narušeno zdravstveno stanje u Haškom tribunalu. Dakle, isti scenario kao kod Slobodana Miloševića. Drugi štrajk glađu za Vojislava Šešelja bi verovatno bio fatalan i završio bi se smrtnim ishodom.
Dakle, pozivam vas, gospodo iz Vlade, mada ovde ne vidim nijednog ministra, ni onog koji trguje ljudima, ni onog koji će to tek da čini ako ovaj zakon usvojite. Usvojite ovaj amandman, zato što su svi državni organi dužni da poštuju pravni poredak Republike Srbije, kako u unutrašnjim odnosima, tako i u odnosima sa stranim državama i međunarodnim organizacijama.