Hvala, gospodine Tvrdišiću.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga je već rečeno i pokušaću da ne ponavljam stvari koje su rečene, prosto, nema ni potrebe, a želim da budem korektan i prema kolegama koje još žele da govore, pa ću svega nekoliko stvari napomenuti.

Prvo pitanje koje se tiče ovog rebalansa i koje se u javnosti pojavilo jeste pitanje deficita. Postavlja se pitanje – odakle deficit u budžetu? Dakle, nije ovaj deficit proizvod lošeg planiranja od strane Vlade, niti je ovaj deficit posledica preteranog trošenja. Ovaj deficit je zapravo rezultat toga što se Vlada Republike Srbije borila u okolnostima svetske pandemije za očuvanje života i očuvanje privrede, dakle, da se sačuvaju životi i da ljudi nakon pandemije nastave da žive, da privređuju, da rade itd. I u tome se uspelo.

Postoje dve dodatne kritike koje se često spominju i koje vidim da je i Fiskalni savet naveo. Kažu – nije trebalo usmeravati novac prema građanima, pre svega onih 100 evra koje su išle. Ali, tu se postavlja jedno ključno pitanje – ali, zašto radimo sve ovo onda? Zašto smo imali reforme? Zašto podižemo privredu? Zašto podižemo ekonomiju? Pa, valjda zbog građana. Valjda to ne radimo zbog statistike i zbog brojeva, pa da kažemo – statistika tako kaže, nego je poenta da ljudi osete da bolje žive, a u ovom slučaju da ljudi osete da njihova država stoji uz njih kad im je teško i kada im treba pomoći, da je država tu da pomogne, i građanima i privredi. Zato je to bio dobar potez. Zato ne da nije za kritiku, nego je za pohvalu.

Drugo pitanje, mnogo se ulagalo u zdravstveni sistem, a moje pitanje - zašto se ulagalo u zdravstveni sistem? Mi na dnevnom nivou slušamo kritike i pridike onih koji su imali prilike da taj zdravstveni sistem od temelja do krova poprave. Zar nije logično da su oni nešto uradili i ostavili iza sebe, kad već toliko kritikuju? Ispada da nisu uradili ništa. Imali ste bolnicu u Pančevu, tu je koleginica Božić, pa neka me ispravi ako grešim, u kojoj niste imali prozore, gde su golubovi uletali u bolnicu. To su ostavili iza sebe. Zato se ulagalo u zdravstveni sistem, i to je bila borba za živote građana.

Na kraju, ne treba se mnogo obazirati na kritike koje se tiču samog deficita kao takvog, jer mi smo prethodne četiri godine imali suficit, pa ni to nije valjalo, kritikovali, izgovorili – šta će vam suficit u budžetu, pa to treba da se potroši, ne možete tako da se ponašate, morate da date zamajac. Da li je tako bilo? Imali smo jednu godinu, čini mi se, koja je bila bez rebalansa, pa su rekli i to ne valja. Znači, apsolutna izbalansiranost prihoda i rashoda. Ni to nije valjalo. Tako da šta god da se desi, ne bi valjalo, oni bi našli razlog za kritiku.

Suština je u rezultatima. Rezultat rada vas, gospodine Mali, Vlade Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, jer to sve gledam kao jedan tim, a o tome je govorila i predsednica Vlade, je taj da će Srbija imati najmanji pad BDP u Evropi i da ćemo u narednoj godini i onoj tamo imati i rast privrede. Faktički se vraćamo na ono što je redovno stanje. Dakle, kad je redovno stanje u Srbiji, Srbija ima rast BDP. To pokazuje da su sve mere koje su preduzete bile dobre, da su dale rezultate, da smo sačuvali ekonomiju, da smo se borili i sačuvali živote i trudili se da sačuvamo što je moguće više života, i pokazuje da su sve te mere bile, kažem, vrlo dobro osmišljene na korist građana Srbije.

Na kraju, kao poslanik iz Kikinde, a budući da ste govorili o tome da će i bolnica u Kikindi da se renovira, koja nije ozbiljno renovirana od kada je izgrađena, imam i kao član stranke koja podržava ovu Vladu i kao poslanik koji dolazi iz grada, koji će dobiti faktički novu bolnicu, nove aparate, bolju zdravstvenu uslugu, apsolutno ću podržati rebalans koji ste predložili, jer vam verujem. Hvala vam.

Jovanov, predsedniče.

Nije nikakav problem. Lako ćemo to da dogovorimo.

Dakle, povređeno je više tačaka Poslovnika, 107. - narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine delom govora gospodina poslanika Kambrija, ali i član 106. stav 1. - da se govori o dnevnom redu, odnosno tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Dakle, ja ponovo izražavam apsolutnu podršku vašem načinu vođenja sednica Skupštine koji je tolerantan, koji dozvoljava širinu u izlaganju svakom poslaniku, ali sa druge strane, plašim se da ako ne budete reagovali ubuduće pretvorićemo ovu Skupštinu u "Hajd park" u kome će svako kome se uključi mikrofon, pričati ono prvo što mu padne na pamet.

Mi smo ovde slušali sve. Čovek je 33 puta spomenuo predsednika Vučića, ja nisam primetio da se predsednik Vučić kandidovao za predsednika Vlade, da je čitao ovde bilo kakav ekspoze. Priča o tome kako je ugrožen, priča o tome, dakle on u Skupštini Srbije, priča kako je ugrožen u Srbiji. Dakle, potpuno neverovatno. I od prvog dana ovog Saziva mi slušamo jedan te isti narativ od strane jednog broja poslanika o tobožnoj ugroženosti itd, itd.

Suština je u tome da ugroženosti apsolutno nikakve nema i molim vas da reagujete svaki put kada se pokuša stvarati slika Srbije koja ne odgovara realnosti. Jer, zaista ne vidim da sami govornici ne vide kontradikciju u koju upadaju, dakle, kao oni što govore u medijima da nemaju prostora u medijima, a sada imamo ove koji su u Skupštini Srbije pričaju kako su ugroženi i diskriminisani u Srbiji.

O drugim nekim kvalifikacijama, ne bih se izražavao, prosto nisu vredni komentara, ali želim da dodam samo jednu rečenicu i da završim.

Dakle, verujem da bi izlaganje gospodina Kamberija bilo mnogo bolje, mnogo interesantnije i mnogo više usmereno u podršci ovoj Vladi, da usliše njegov zahtev da on bude član Vlade i mi tu dolazimo uvek do iste situacije. Kada je tu fotelja Vlada se podržava, kada fotelje nema, onda na Vladu drvljem i kamenjem.

Gospodo, fotelja nema i pomirite se sa tim. Hvala.

Hvala najlepše.

Poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo potpredsednici Skupštine, dame i gospodo poslanici, poštovana mandatarko, poštovani kandidati za članove Vlade Republike Srbije, neću mnoge iznenaditi ako kažem da će poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ svim srcem podržati izbor ove Vlade, program ove Vlade, ciljeve koje je pred sebe postavila, jer je to program koji je ova koalicija, dakle, „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ izložila pred građanima Srbije i za taj program dobila ogromnu podršku naroda.

Želim, poštovana gospođo Brnabić, da vam se zahvalim na ozbiljnom i iscrpnom ekspozeu koji ste ovde podneli poslanicima, što pokazuje vaš odnos prema Skupštini, vaš odnos prema građanima, vaš odnos prema nama kao poslanicima. Posebno to želim da naglasim zato što su neki raniji slučajevi govorili da su ove ekspozei podnošeni u 20 minuta, verovali ili ne. Kakvi su bili ekspozei, takve su bile nažalost i vlade, a takvi su im bili i rezultati.

Postoji nešto što je u parlamentarnoj praksi i u nekom političkom, uslovno rečeno, bontonu poznato, a to je da se Vladi daje sto dana nakon formiranja da se ministri upoznaju malo sa konkretnim poslom koji će da rade, da vide kako stvari funkcionišu. Međutim, ovoj Vladi koja još nije ni izabrana niko nije dao ni sto sekundi, a ne sto dana i već od nedelje popodne, tamo negde oko pola 12, kada su bila objavljena imena ljudi koji će biti predloženi od strane SNS u Vladu Republike Srbije, počeli su strahoviti napadi lični na svakog od kandidata ponaosob. To pokazuje otprilike da neki ljudi apsolutno nemaju nameru da menjaju svoje ponašanje, da menjaju svoj način bavljenja politikom, nego će da nastave da ličnim optužbama zamenjuju, pritom netačnim, neistinitim, odvratnim, groznim, zamenjuju činjenicu da nemaju politiku, jer oni ni u jednom trenutku nisu napali Vlade, iz prostog razloga što, iako je tih šest ciljeva ranije bilo objavljeno, sama Vlada nije predložila svoju politiku i ta politika nije bila nigde prihvaćena.

Druga vrsta kritika bila je u pravcu da ova Vlada nema legitimitet. Kažu Skupština, u kojoj se nalazimo, nema legitimitet, pa iz takve nelegitimne Skupštine proizilazi Vlada koja takođe nema legitimitet. Jedini problem koji imaju je u tome što se legitimitet ne određuje saopštenjima političkih stranaka, nego odlukama naroda na slobodnim izborima, kakve smo imali.

Dakle, građani Srbije su vrlo jasno i nedvosmisleno dali podršku koaliciji Aleksandar Vučić – za našu decu, za program koji smo pred građane izneli. Toj koaliciji su se priključile i još neke stranke i koalicije koje su učestvovale na izborima, tako da je podrška Vladi i šira od one koju je nosila samo naša koalicija, što dovoljno govori koliki je to legitimitet i kolika je to podrška koju ova Vlada u ovom momentu ima u građanima Republike Srbije.

To je postojanje legitimiteta ili ne postojanje legitimiteta, podrška naroda, a ne saopštenja političkih stranaka, jer je to i logički i teorijski neobjašnjivo i nemoguće. Jer bi to dalo pravo svakoj političkoj stranci pravo veta na izbore na kojima ako bi učestvovala ne bi dobro prošla. Šta to treba da znači? Dobijem rezultate istraživanja, vidim na istraživanjima loše stojim, objavim bojkot izbora i kažem sve što se formira to je nelegitimno. To tako ne funkcioniše.

Veoma nam je važno što ste naglasili da će ovo biti Vlada kontinuiteta i političkog i ekonomskog. Posebno nam je važno što ste naglasili da će ovo biti Vlada kontinuiteta, ne samo sa prethodnom Vladom, nego sa Vladom od 2014. godine, prvom vladom Aleksandra Vučića. To nam je važno iz prostog razloga što je to Vlada koja je udarila temelje, čvrste i stabilne temelje politike koja se danas vodi a tada je formirana.

Vi ste nabrojali rezultate koji su proistekli iz te vlade, vi ste nabrojali rezultate koji su zabeleženi na tim temeljima i prošle i pretprošle godine. Ja bih, ako dozvolite, dodao samo još nekoliko stvari u vezi sa tim.

To je Vlada koja je posle dugo, dugo vremena vratila čoveka u centar političkih zbivanja. Mi smo se faktički, hajde uslovno rečeno, od 1945. godine bavili nekim velikim temama i imali smo velike ambicije na svetskom nivou. Srbija i tadašnja Jugoslavija bavile su se pokušajem da pobedi svetski komunizam, da se pobedi kapitalistički imperijalizam. Pa, smo se onda bavili samoupravnim socijalizmom, odnosno samoupravljanjem, onda smo se devedesetih bavili anti-globalizmom, a posle dvehiljadite verovatno anti-antiglobalizmom i u tim velikim temama zaboravili su ljude, obične ljude kojima treba da se reši običan problem, put, da mu dete ide u normalnu uređenu školu, da ima radno mesto, da se izgradi fabrika itd. Dakle, u tim velikim temama, zaboravili smo ono što je srž i suština politike, a to je da učinite da ljudi žive bolje.

Vlada, od 2014. godine vratila je čoveka, neki kažu običnog čoveka, ja nešto ne volim taj izraz jer bi to značilo da postoje i neobični ljudi, mada kad se setim, recimo, bivšeg poslanika Saše Radulovića, možda i postoje ali, dakle, vratila je čoveka u srž i u centar političkih zbivanja i odluka i sve se donosi i sve se radi u cilju pomoći i ostvarivanju boljeg života za pojedinca, čoveka, građanina ove zemlje.

To je bila politika koju ste vi kasnije nastavili, koja je na jedan mudar način pristupala međunarodnoj politici, regionalnoj politici, vodeći se interesima države Srbije i interes države Srbije je posle dugo vremena tada stavljen na najviši mogući nivo interesovanja svakog ko se u Srbiji bavi politikom.

Do tada čak ni vlade nisu bile formirane uvek u skladu sa onim što je interes države Srbije, a sigurno nisu bile formirane onako kako su građani Srbije glasali i želeli, nego su bile formirane u skladu sa interesima tajkuna i ambasada, tako da je to još jedna pobeda koja je za Srbiju izvojevana, a to je da je moć vraćena u ruke narodu, da narod Srbije na izborima kaže koga hoće na vlasti, a koga u opoziciji. To je nešto što mora da se čuva.

Najzad, ono što je za SNS posebno važno, to je da je u tom periodu počelo vraćanje nacionalnog dostojanstva. Nečega što je bilo davno zaboravljeno, nečega što je bilo prokazano u državi Srbiji, pa je ispalo da u državi Srbiji valjda je najvažnije smisliti što lepše i što milozvučnije izvinjenje svima i za sve. To je bila vlada koja je počela da menja onu ustaljenu priču u regionu, da je uvek i za sve i jedino kriva Srbija. Zato se ponosimo i time što je doneta odluka o danu srpskog jedinstva, zato se ponosimo i spomeniku koji će biti podignut Stefanu Nemanji. Ponosimo se i onom serijom o Nemanjićima koja je, pogledajte koliko je to interesantno, je na isti način, od istih ljudi napadana, sa istom argumentacijom, kvazi argumentacijom tačnije, kao što se danas napada ovaj spomenik, potpuno identično. Kome to smeta otac srpske države? Ali, i to je bio problem u tom i takvom vremenu.

Dakle, to su otprilike neke stvari koje su ostvarene u tom prethodnom periodu i koje želimo da nastavite i zato nam je važno što je to vlada kontinuiteta i što ćete blisko sarađivati, kako ste i rekli u ekspozeu sa predsednikom Republike, predsednikom naše stranke Aleksandrom Vučićem.

Ova Vlada je već postigla jednu pobedu, a to je da je po broju žena u Vladi od strane Blumberga, dakle, neće valjda neko reći i da su to Vučićevi botovi i nešto slično. Dakle, podigla Srbiju, odnosno sastav Vlade je podigao Srbiju na najviši svetski nivo u tom kontekstu, učešću žena u izvršnoj vlasti. Time smo još jednom pokazali razliku između onih koji pričaju i onih koji rade. Dakle, godine su prolazile na prazne priče, na nešto što nije davalo rezultate. Mi danas imamo konkretan rezultat koji pokazuje kako se ozbiljno i odgovorno pristupa tom pitanju i kako se pruža šansa, nažalost, manje zastupljenom polu u politici.

Izneli ste šest tačaka koje je predsednik definisao kao tačke sa kojima se ova Vlada saglasila i koji će biti i ciljevi ove Vlade. Apsolutno smo saglasni da borba protiv korupcije i kriminala mora da bude energično vođena, da ne može i ne sme da bude nikoga kome se gleda kroz prste, jer je to borba za državu Srbiju.

Dakle, ta pošast mora da dobije odgovor kakav zaslužuje i uveren sam da ćete raditi na tome da takav odgovor i usledi. Činjenica da je predsednik države stao na čelo te borbe, činjenica da Vlada Srbije to uzima kao jedan od svojih prioriteta, činjenica da smo mi u parlamentu nekoliko puta govorili o tome da će parlament biti saveznik u toj borbi, govori da smo svi na istom zadatku i govori da ćemo imati veće šanse da dođemo do onoga što nam je svima cilj, a to je da jednom stanemo toj pošasti u kraj.

Pitanje Kosova i Metohije je izuzetno bolna i teška tema za koju će nam trebati i strpljenje i snage na unutrašnjem i na spoljnom planu.

Na spoljnom da objasnite argumente Srbije za koje neki misle da ih nema uopšte, jer smo i sami to predstavljali da toga nema, jer smo imali ministra inostranih poslova koji je trčao okolo i molio da nas oslobode tog balasta, a sa druge strane da na unutrašnjem planu objasnite da stvari nisu često onakve kakve bismo želeli da budu, nego da realnost nekada mora da bude i onakva kakva nam se ne sviđa, da moramo da shvatimo da smo neke stvari pogrešno radili i da su neke stvari došle na naplatu zbog nekih naših pogrešnih odluka u prošlosti. Loše odluke za sobom uvek nose i posledice.

Posebno je važno da nastavimo borbu za zdravlje stanovništva. Posebno je važno da se nastave ekonomske reforme. Posebno je važno da se svih ovih šest ciljeva ostvari. Nisu to poređani ciljevi po prioritetima, to nisu ciljevi u vertikalnom redu nego u horizontalnom i tražiće se od vas kako bi stara srpska reč rekla - multitasking, da istovremeno nekoliko, odnosno ovih šest ciljeva realizujete da istovremeno radite na njima, i da istovremeno pokušate da ostvarite što više malih koraka u postizanju konačnog cilja.

Važno nam je što je plan razvoja Srbije 2025 sastavni deo vašeg programa i plana za naredni period. To je plan koji treba da izvrši potpuni preobražaj Srbije. Ta Srbija 2025. je nešto što svi želimo, nešto za šta se svi borimo. To je Srbija premrežena putevima, prugama, sa rešenom infrastrukturom, u selima. I to je nešto što kada govorimo o selu.

Selo jeste važna poljoprivreda, ljudi na selu od toga žive, ali čovek na selu želi da ima sve uslove za život kao oni koji žive u gradu. Žele da imaju kanalizaciju, žele da imaju vodovod, žele da imaju internet, žele da imaju sve to. Dakle, zato nam je važno i to što ste na poseban način definisali ministarstvo koje će se time baviti.

Kod ta tri ministarstva postoji nešto interesantno. Dakle, kao i kod nekih drugih situacija koje su se dešavale u prošlosti.

Postoji nekakav problem u društvu. Svi o tom problemu govore, a kad neko krene da rešava taj problem, onda udari tog što rešava taj problem. Tako je bilo sa Beogradom na vodi, neko ga je danas pomenuo. Dakle, svi su znali da je to problem, svi su znali da je to stecište narkomana, svi su znali da je to najružniji deo ovog grada, a onda kada je neko taj problem rešio, kada od toga pravi najlepši deo Beograda, najmoderniji deo Beograda, e onda je to problem. E, sad je tako i u ovom slučaju.

Pričalo se o tome da je problem što nema dijaloga, što se postavlja pitanje ljudskih prava, itd. Pa, se postavilo pitanje razvoja na selu, postavlja se pitanje nataliteta i borbe za veći prirodni priraštaj. A onda, kada je neko krenuo te probleme da rešava, e sad ćemo da napadnemo, šta će nam ta ministarstva? Ljudi, da li je to problem ili nije problem? Da se dogovorimo za početak.

Dakle, ovo garantuje da će se na jedan ozbiljan i sistematičan način raditi, da će se pristupiti ovim problemima sa idejom da se problem reši, a ne da se o problemu priča. I to je iskorak veliki u odnosu na neki prethodni period.

Posebno mi je drago da ste spomenuli nešto u vašem ekspozeu što se zove veštačka inteligencija koja je važan prioritet za Vladu.

Zašto to govorim? Srbija je, nažalost, u poslednjih 30 godina gubila korak sa svetom. U najgorem periodu za nas, dakle, od početka devedesetih, pa do 2012. godine, svet je odmicao vrlo brzo, a mi smo u tom periodu imali ratove, bombardovanje, uništavanje privrede kroz sankcije, kroz nekonkurenciju, zastarelu tehnologiju, zastareo način funkcionisanja, a onda smo i to malo privrede što je preteklo uništili, rasprodali i prepustili tajkunima da zbog tri lokala u Beogradu zatvaraju firme po unutrašnjosti. Mi moramo da stignemo svet, jer ako nam odmaknu nikada ih nećemo stići.

Pokazalo se da naša pamet, kroz IT tehnologije i te kako može da bude konkurentna u svetu. Zato je ovo važno, da pokušamo da kroz ove oblasti uhvatimo korak sa tom četvrtom industrijskom revolucijom, iako smo već ovu nekako prošli, kao loš đak kad se provuče, hajde sad u ovom novom dobu da uhvatimo korak sa svetom i da možda budemo, zašto da ne, i neki lideri, makar regionalni, ako ne i šire? Pokazali smo da možemo. Pokazali smo da možemo u sportu. Evo, sad pokazujemo da može i u ekonomiji. Pokazali smo da možemo po broju žena u Vladi, pa dajte da možda možemo i u ovome nešto uradimo u tom pravcu.

Dakle, pred vama su jasni ciljevi, pred vama su jasni zadaci, program imate, plan imate, široku podršku imate. Dame i gospodo, služite Srbiji. Hvala vam.

Po Poslovniku, 107. stav 1, dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedniče, uz moje puno poštovanje tolerancije koju pokazujete u vođenju Skupštine, mislim da ste morali da reagujete na reči da je Srbija bilo kome maćeha. Ovo je Narodna skupština Republike Srbije, Srbija nije nikome maćeha, Srbija poštuje svakog svog građanina. Sama činjenica da predstavnici manjina sede i u ovom domu, učestvuju i u Vladi, pokazuje da Srbija jednako poštuje svakog svog građanina i da su svi građani Republike Srbije jednaki i pred zakonom i pred Ustavom, dakle, da su apsolutno jednaki i da se prima svima primenjuju ista prava.

Propustili ste da reagujete, dozvolili ste poslaniku da dalje elaborira svoju tezu zašto je Srbija za njega maćeha. Mislim da to ovaj dom nije zaslužio da sluša ni na koji način i da ta teza mora da bude sankcionisana ili opomenom ili oduzimanjem reči.

Dakle, mi moramo dovesti ovde stvari u onakvu ravan kako Poslovnik kaže, a to da li je neko zadovoljan ili nije zadovoljan svojim statusom i svojom podrškom u okviru nacionalne grupe kojoj pripada, to zaista je frustracija koja ne treba da se leči ovde, jer Bošnjaci sami biraju svoje predstavnike za ovaj dom. I ako je Bošnjak potpredsednik Skupštine, ja stvarno ne mogu da shvatim kako može Srbija da bude maćeha Bošnjacima? Prema tome, ja vas molim da obratite pažnju na to i da ubuduće reagujete. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, kod vas u Zrenjaninu su Jovánov, ja sam Jóvanov kod nas u Kikindi, pa vas molim da to u buduće…

Dakle, ja ću govoriti… Evo, gospodin Imamović je tražio da se govori o onome što je ovde podneto da bi se, kaže, unapredio tekst. Ja za ovo ne mogu da glasam iz dva razloga. Prvo, zato što deo ne razumem. Drugo, zato što ne mislim da se ovim unapređuje bilo šta, nego mislim da se dodatno komplikuje ono što nije komplikovano i sada ću pokušati da objasnim.

Dakle, u članu 2. predviđa se ukidanje jednog ministarstva, formiranje novog ministarstva i dalje se to razrađuje amandmanom 2. u članu 11. Moram ovako zato što je povezano. Kaže, to ministarstvo se zove „ministarstvo državne uprave, lokalne samouprave i manjinske samouprave“.

Molim vas da zapamtimo naziv ministarstva kako ga je definisao predlagač amandmana. Dakle, „ministarstvo državne uprave, lokalne i manjinske samouprave“. Već u prvoj rečenici podnosilac amandmana izbrisao „manjinsku samoupravu“ i piše „ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave“. Imate to u pravom pasusu.

U drugom pasusu ponovo nedostaje „manjinska samouprava“, nego piše „ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave“, pa u trećem pasusu opet nedostaje „manjinska samouprava“, nego se ministarstvo zove „ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave“.

Dakle, naziv ministarstva je potpuno kontradiktoran onome što sledi kasnije u tekstu. Sam podnosilac amandmana je ispustio „manjinsku samoupravu“ na kojoj insistira, evo, ceo dan. I toliko mu je stalo do „manjinske samouprave“ da je zaboravio da je upiše u sopstveni amandman.

Međutim, u članu 13. se predviđa još genijalnija stvar. Ministarstvo se zove Ministarstvo unutrašnjih poslova, a u drugom pasusu kaže „uprava za saradnju sa državljanima Republike Srbije u regionu“, to je promena naziva uprave, „kao organ uprave u sastavu Ministarstva spoljnih poslova“. Dakle, u Ministarstvu unutrašnjih poslova mi ćemo imati upravu iz Ministarstva spoljnih poslova, pa ćemo faktički imati jedno ministarstvo za unutrašnjo-spoljne poslove, pa će pre podne da rade unutrašnje, popodne spoljašnje ili kako je to već podnosilac amandmana zamislio, ja stvarno ne znam.

I onda nam, povrh svega, kaže da je predloženo rešenje svrsishodnije od onog predloženog u zakonu. Pa nije. Ovo je elementarno netačno. Predloženo je da ova uprava koja je u Ministarstvu spoljnih poslova bude pri Ministarstvu spoljnih poslova, a ne da pređe u Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Dakle, ovo je toliko kontradiktorno, toliko loše napisano, da je bolje bilo da se ne insistira toliko na tome da se bavimo samim amandmanima.

Dakle, ako podnosilac amandmana toliko insistira na tome da štiti prava svoje manjine i naroda kome pripada onda mi je potpuno jasno zašto taj narod ne glasa u meri u kojoj bi on želeo za njega, jer ko da glasa za čoveka koji nije u stanju ni amandman da podnese u njegovu korist. Hala vam.

Hvala vam, gospođo Kovač.

Ja sam znao da je SNS kriva što amandmani ne valjaju i znao sam da je negde verovatno i Aleksandar Vučić lično kriv, ali nisam samo znao kako? Evo, sada smo i to razjasnili.

Dakle, mi smo tim izborima, terminima, najavama zbunili podnosioca amandmana i on nije podneo valjan amandman. Tako, zli mi, ja se izvinjavam evo u ime SNS što smo vas zbunili.

Nije sporno da vi kažete da postoji greška, da prihvatite grešku, mala stranka kako ste sami rekli, ja to sve razumem, sve je to u redu. Problem je u tome što vi pokušavate da objasnite ovo nečim što opravdanje nije. Znači ovo nije tehnička greška. Ne možete govoriti o tehničkoj grešci kada vi pravite, suština vašeg amandmana jeste, i drugog i onog kasnije jeste drugačije definisanje delokruga ministarstva.

Dakle, vi nazivate ministarstvo drugačije, a onda to više nigde ne spominjete. Nije to tehnička greška. Tehnička greška bi bila da ste vi napisali umesto „lokalne samouprave-lkalne samouprave“, to vam je tehnička greška, pa ubacite ovo pa ste ispravili. Vi ovde bukvalno zanemarujete ono što vam je srž naziva ministarstva. To je ono jedino što ste izmenili, to je manjinska samouprava i to više nigde ne spominjete. Spominjete kasnije u tekstu, a ministarstvo se više tako ne zove. Ono se samo u naslovu tako zove, u naslovu, dakle, iznad člana 11.

Isto vam važi i za član 13. Dakle, nalepili ste, copy-paste ste uzeli iz Ministarstva spoljnih poslova, prebacili u Ministarstvo unutrašnjih poslova, pa ne znam kako ste onda ovo uspeli? Ako nije copy-paste, onda je još gore.

Ja vam dajem priliku da se lakše izvučete da kažete pogrešio neki službenik, međutim vi kažete da nije. Znači, ovo je apsolutno neznanje.

Dakle, Ministarstvu unutrašnjih poslova prebacujete kompletnu upravu iz spoljnih poslova, a nastavljate da je definišete da rade u spoljnim poslovima.

Najzad, ovo je amandman sa ispravkom. Šta ste ispravljali, zaboga? Podelili ste ono što ste napisali u jednom amandmanu na osam amandmana, a gomilu loših stvari ste ostavili.

Jovanov, poštovana predsedavajuća nisam Jovanov.

U pravu je gospođa Maja Gojković kada kaže da samo onaj ko ne zna mnogo o političkom životu može da kaže da će posao predsednika Parlamenta biti lak. Ništa na kraju krajeva u životu, ako ćete da radite ozbiljno i odgovorno nije lako. Ali, će posao predsednika Parlamenta u ovom sazivu i u narednom periodu svakako biti drugačiji.

Biće drugačiji zato što u sali neće biti čudni čovek koji voli da priča sa kamenom za koji se posle ispostavi da je kamen za kupus. Koji pokuša državnom zastavom da razvali vrata i provali u Skupštinu u kojoj je poslanik. Neće biti tog fašističkog čopora koji je čupao mikrofone uz urlanje na predsednicu Skupštine, koji je upadao u kabinet, zavrtao ruku, valjda da bi iskazali svoj demokratski potencijal ili da bi pokazali kako oni vide državu, kako oni vide demokratiju, kako oni vide funkcionisanje parlamenta.

Neće biti ni onog dugogodišnjeg predsednika Pokrajinske vlade Vojvodine, poznatom po tome da je deci sa smetnjama u razvoju suštinski oteo novac za njih namenjen, koji je obeležio svoj nastup u ovom parlamentu tako što je psovao majku poslanicima sa druge strane. Neće biti ni svih onih likova koji su ovde bili da bi štitili poslove ljudi o kojima je sada govorio kolega Rističević. I to im je bio jedini zadatak, suštinsko urušavanje države Srbije, gde god i kako mogu i borba za pozicije svojih gazda, finansijera, poslodavaca, zovite to kako hoćete.

Dakle, kada Srbija podigne svoju namensku industriju, oni u holu ovog doma pokrenu seriju gluposti i seriju napada ne bi li ta namenska industrija počela da gubi korak i jedini rezultat njihovog ludila je to što Srbija izgubi poslove koje je već dobila u korist nekih koji te poslove nisu dobili, iz susedne Bugarske. To je njihov rad, to je rezultat njihovog ponašanja ovde. Tih ljudi, odlukom naroda, u ovoj sali više nema.

Ne mogu da prihvatim kritike ili stavove, zovite to kako hoćete, da je ovo partijski kongres SNS ili da Skupština liči na partijski kongres SNS iz prostog razloga što partijski kongres SNS broji više od 5.000 ljudi, pod jedan.

Pod dva, narod odlučuje koliko će ljudi da sedi i iz koje partije u ovom domu. Svako od nas pojedinačno time što zaokruži broj na glasačkom listiću i ništa više od toga, to šta želimo intimno, to je druga stvar, ali narod je taj koji će da odluči da li će ovde da bude 120 poslanika SNS, 20 poslanika SNS, 150 poslanika SNS ili nijedan poslanik SNS. Mi ne možemo da budemo odgovorni zbog toga što je unutar tajkunskog klana Đilasa i Jeremića došlo do borbe za prevlast, došlo do borbe za to ko će da bude šef te organizovane grupe, pa pošto nisu mogli drugačije da razreše tu bitku, oni su rešili da ne izađu na izbore i tako sve druge uključivši i onog što priča sa kamenom, nateraju da ostanu bez sredstava za finansiranje i da za svaku stvar koja im treba i sa ispruženom rukom dolaze kod njih da im oni udele neki dinar, da im oni udele neki evro za neki račun, za neku akciju, za ono ili za ovo.

Kakve to veze ima sa nama? Šta smo mi tome doprineli? Njihova unutar koaliciona, ako se to još uvek zove koalicijom, priča, njihovo međusobno otimanje glasanje, njihovo međusobno preuzimanje stranačkih kadrova, njihovo međusobno preuzimanje opštinskih odbora, dovelo je dotle da su zaključili da je za njih bolje da na izbore ne izađu, jer će to da im garantuje apsolutnu prevlast u odnosu na druge političke stranke iz tog bloka.

I uspeli su u onome što su planirali, evo nisu ovde. Ja im se zahvaljujem na tome i iskreno im želim da nastave sa svojom politikom. Oni ovih dana kažu da je to pobednička politika, ja ih molim da nastave da pobeđuju, da pobede 2022. godine i da ponovo ne izađu na izbore, ponovo da ostanu kod kuće, jer je to najbolje za Srbiju. Sa druge strane i rezultat koji će narod da im da, neće biti mnogo drugačiji.

Što se tiče partijskog modela, koliko se sećam, nešto sam malo učio o tome, ako grešim, voleo bih da me neko ispravi, nije nemoguće, da postoje masovne političke partije, a nasuprot njima, koliko se sećam postoje kadrovske političke partije i osnovna razlika je nastala u tome što su te masovne nastale uglavnom kao leve političke opcije koje su učlanjivale veliki broj ljudi, jer su se izdržavale od njihovih članarina. Sa druge strane, kadrovske su finansirane od strane tajkuna, industrijalaca itd.

Ako je nekakva zamerka SNS što je masovna politička stranka, odmah da vam kažem da nikada nećemo postati tajkunska stranka i nikada SNS neće finansirati tajkuni. Nikada. Ima ovih tajkunskih stranaka i evo vidite, kadrovskih, probranih, lažne elite koja danas objavi u svojim novinama kako naprednjaci dogovaraju i otimaju državnu zemlju u Bačkoj, Sremu i Baranji. Ne znam da li ti ljudi znaju gde se Baranja nalazi, znam da je Baranja 1918. godine proglasila priključenje Kraljevini Srbiji. Na moju veliku žalost, posle 1945. godine neki ljudi su crtali granice drugačije, pa je ta Baranja ostala u Hrvatskoj i sad mi nije jasno kako elita to misli da objasni.

U svakom slučaju, za izlet parlamenta isključivo je odgovoran narod u Srbiji. Tako je bilo i tako će biti. Niko drugi, ni stranci, ni tajkuni, ni bilo ko treći. Isključivo i jedino narod.

Ono što je važno i što sam želeo da ponovim, gospodin Martinović je o tome govorio, dakle, pred nama su važni izazovi, pred nama su teške odluke, pred nama su vrlo teška vremena uzrokovana, pre svega, Kovidom koji je doveo do toga da u celom svetu ekonomija stagnira ili pada. Oni koji mogu da govore o stagnaciji su srećni i to su srećne ekonomije, uglavnom pada. Mi imamo sreću u tome što zahvaljujući odlukama koje su donete u prethodnom periodu naša ekonomija se uspešno bori sa onim što je današnji izazov.

Dakle, borba protiv korone, borba za Kosovo i Metohiju, o čemu je govorio kolega Drecun, za zaštitu interesa Srbije na Kosovu i Metohiji, borba protiv kriminala i korupcije i da konačno tom zlu i toj pošasti stanemo nogom za vrat, očuvanje vojne neutralnosti Srbije kao nečega čime se Srbija ponosi i što ljubomorno čuva i zato jačamo našu vojsku, zato pokušavamo da vrlo jasno pošaljemo poruku svakome ko bi eventualno pokušao da utiče na to da Srbija promeni svoj kurs kažemo da to neće biti jednostavno i lako, zato nastavljamo reforme, zato se borimo za dalji rast ekonomije. Svemu tome partner mora da bude i srpski parlament. Možda se to nekome ne sviđa što ga zovem srpski, ali ja ne znam kako bih ga drugačije zvao.

Dakle, Skupština je ta kroz koju moraju da prolaze reformski zakoni, u kojoj će se raspravljati i razgovarati o modelima koji su pred nama, gde ćemo svi zajedno pokušati da nađemo najbolja rešenja i da ta rešenja na kraju primenimo.

Što se tiče samog kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, nije u sali, ali ne sumnjam da će se dobro snaći sa mikrofonom. Hvala.