Neverovatno.

Prvo, moram da zaista izrazim zaprepašćenje činjenicom da je čovek koji je bio na čelu naše vojske pokazao ovakvu dozu straha i kukavičluka da je ovde održao govor, pročitao pardon izvinjavam se, pročitao govor, tako da će Zoran Lutovac imati ozbiljnog konkurenta u narednom mandatu, odnosno u ovom mandatu koji počinje da vidimo ko će da dobije čitalačku značku Zdravko Ponaš ili Zoran Lutovac?

Mlatio prstom, vikao na predsedavajućeg izneo gomilu laži, izmišljotina, neistina, kleveta i onda junački se povukao, ne, ne profesore on se junački povukao na bolje utvrđen položaj. Tako je, moramo se stručno izražavati, dakle povukao se na bolji položaj.

E, sada da vidimo ovako kaže – režim je kaže na ovim izborima pravio stranke. Dve stranke koje u ovom sazivu sede ovde je pravila opozicija između ostalih i njegovu.

Dakle, da podsetim to je čovek koga je za predsedničkog kandidata kandidovao ne njegov predsednik stranke, nego predsednik jedne druge stranke mimo znanja njegovog predsednika stranke ili još jasnije da kažem, njegov tadašnji predsednik stranke Vuk Jeremić je na televiziji čuo kako je predsednik, odnosno glavni te cele koalicije proglasio Zdravka Ponoša za kandidata za predsednika Srbije. A, boli jel? Možete i vi da se utvrdite na boljem položaju ako vam ne odgovara?

Prema tome i te kako opozicija pravi stranke i najbolji dokaz za to, da opozicija pravi stranke ili bar deo opozicije da jedan pravi stranke, mada ja mislim da se i ti koji ih prave sada hvataju za glavu kada vide šta finansiraju i prave, ali, dobro o tome ćemo kasnije, jednu od tih stranaka dakle upravo vodi e, evo ga odlično, odlično, vratio si se, „vratio se Šime“, e, dobro.

Kaže – on nama priča o tome šta je bilo kada su krajišnici dolazili u Srbiju prognani u Oluji itd. A, kako on o tome nešto zna? Šta, čitao je u novinama? Koji je to doprinos odbrani Krajne dao Zdravko Ponoš? Osim onog što je izmislio u međuvremenu. Da ne čitam ono što kažu generali u penziji o njemu, biće prilike i o tome da pričamo, kako je i šta došao, dokle je došao, ali to koliko je doprineo odbrani sopstvenog kućnog praga najbolje pokazuje ovo bežanje iz sale maločas. Tako je pobegao i sa kućnog praga.

Neću govoriti šta kažu njegove kolege gde se nalazio za vreme rata, ali je tu jedna druga stvar jako interesantna. Kada upišete vojnu školu pa posle toga vojnu akademiju, vi ste faktički celog života pripremate za rat. Vi se pripremate za ratnu situaciju u kojoj ćete da učestvujete, jer vam je to poziv, jer ste to izabrali i u kojoj ćete da pokažete šta je ono što ste naučili, a on se i u tom slučaju povukao na rezervne položaje koje može bolje da brani, u stan u Beogradu. Dok su njegovi rođaci, prijatelji, sugrađani držali liniju, čuvali šta se moglo čuvati, on se junački u stanu u centru Beograda borio protiv Tuđmanovog režima. I dan danas kažu ljudi – kada Ponoš vikne kada dođe kući sa posla – Joj Tuđmane, to se trese sve živo. Pomeri se linija za našu korist tri, četiri kilometara prema Zagrebu. Čudo je bilo kako nije češće vikao pa da dođemo skroz dokle je moglo da se dođe. Prosto neverotavno.

(Marinika Tepić: Bedno je.)

I ja mislim da je bedno. Slažem se Marinika sa tobom. Retko kada se slažem sa tobom, ali sada sam potpuno saglasan. Ovo je toliko bedno da reči nemam, a sada nam taj koji kažete da je bedno to što je radio, priča kako bi on branio Kosovo. Znači rodnu kuću nije branio, ali za Kosovo to je posebna tema.

O izveštaju ODIR-a Ana Brnabić je govorila i nemam tu ništa ni da dodam, ni da oduzimam, ali je vrlo interesantno. Znači, objasne mu, ne mi, nego ljudi iz opozicije, pravnički mu protumače zašto francusko-nemački plan nije prihvaćen, zašto se to ne sprovodi, šta smo mi uradili, šta je on, ali šta da radite, neko je napisao govor, mora da se pročita.

Tako da ću uzeti u olakšavajuću okolnost pa neću da odgovaram na unapred pripremljen govor nije srpski rečeno abdejtovan, nego je ostao sa tom rečenicom koja se odnosi na nešto što je neko juče smislio iako je danas čuo potpuno druge stvari.

Međutim, ono što je interesantno i to je dokaz u prilog činjenici koju je govorio Vladimir Orlić, da danas samo Aljbin Kurti i predstavnici dela opozicije u Srbiji ponavljaju jedno te iste stvari, a to je tema Banjske koju je penzionisani general spomenuo.

Dakle, niko nije izgovorio ovo što je izgovorio on. Nigde. Ni u Briselu, ni u Vašingtonu, ni u Pekingu, ni u Moskvi, ni u Berlinu. Nigde niko. Nigde niko nije optužio državu Srbiju da je organizovala, da je pokrenula, samo on. Zašto? Zato što ako optužite državu Srbiju, država Srbija treba da snosi određene posledice. Ako država Srbija snosi određene posledice, eto veselja za njega, jer to je otprilike ono za šta se on zalaže. Pogledajte sada to, koliko nisko, podlo i pokvareno se radi. Dakle, da u Narodnoj skupštini Republike Srbije optužujete sopstvenu zemlju da je uradila nešto što nije, a evo vam čista logika i zdrava logika zašto nije. Ne treba tu ne znam ni ja kakve analize, mi smo kao država, naša Vlada, predsednik, napravili nekoliko koraka unapred kada je u pitanju KiM. Došli smo dotle da je njihov prijatelj, partner, kolega, čovek koga su predlagali i žalili za tim što nije na nekim pozicijama u Beogradu, Aljbin Kurti dakle, postao je kriv za sve.

Aljbin Kurti je izbacivan sa sastanaka u Briselu zbog gluposti koje je pravio, pre nego što se desila Banjska. Pa kome je bilo u interesu da kvari sopstvenu poziciju? Pa nikome. Pa ko je to radio? Zašto bi država to radila? Pa nije. Ali to nema veze, važno je da se pljune država, da se optuži država i evo sada vidite ko je nama vojsku vodio, ljudi koji na takav način govore o sopstvenoj zemlji.

A kada se radi o tome kako je vođena vojska i otkud gospodin penzionisani general Ponoš na čelu vojske, ja neću da govorim ono što mislim sam, nego ću da čitam depeše Vikiliksa. Dakle, napisali Amerikanci šta su radili, kako su mislili i šta su spremali. Evo, sada ću da kažem, 06-Beograd-842, citiram, kako kaže, otvoreni citat: "U srcu reforme sistema odbrane, zamenik načelnika Generalštaba, general-major Zdravko Ponoš. General Ponoš je autor strategije i odbrane i katalizator odbrambene reforme unutar Generalštaba. On uživa snažnu podršku predsednika Tadića i očekuje se da će biti sledeći načelnik Generalštaba". Znači, nanjušili.

Sledeća kaže, polako bre, pa nije sve u jednoj depeši, bre, knjigu čovek izdao o depešama. Ja vam dajem uvod da se pripremite, da vas ne zapljusne istina odjednom, da vam ne pozli, pošto vidim da ne znate o tome ništa, 06-Beograd-880, 2. jul 2006. godine, detaljnije objašnjava Ponoševe stavove. General Ponoš je nedvosmislen oko strateške opredeljenosti srpskih oružanih snaga ka ulasku u partnerstvo za mir i konačnom učlanjenju u NATO. Da bi ovaj cilj bio ostvaren, Ponoš je naveo izazove koji su pred njim. Izazov je da se Vojska Srbije praktično samo ukine, citiram: "Smanjenje ljudstva na 27.000, umesto postojeće 62.000, velika redukcija i zatvaranje vojnih baza i usvajanje moderne strukture vojnih snaga", kraj citata. A onda ide i suština i najvažniji među izazovima, ponovo citiram, kao najvažnije, Ponoš je rekao: "Promena stanja svesti oružanih snaga, a naročito oficira predstavlja najveći izazov", kraj citata.

Dakle, predstavnici SAD su tražili koga da stave na čelo Generalštaba, a da sve ove stvari izvrše. Nijedan časni oficir srpske vojske nije želeo u ovome da učestvuje, ali našao se onaj koji nije imao priliku da učestvuje u ratu, koji je mastiljario, išao po kursevima i došao u priliku da se uticajem spolja stavi na čelo Generalštaba i sada pogledajte paralelu sa današnjom situacijom. Oni danas ponovo, i on među njima, traže da se uticajem spolja menjaju stvari u Srbiji i to je uzrok njihovog stalnog obraćanja nekome spolja, jer oni večno misle da će neko spolja ovde da postavlja, da kadrira, da unapređuje, da smenjuje itd.

Jedan od najvećih rezultata za mene lično najvažniji i temeljni rezultat politike predsednika Vučića je taj što se više vlade ne sastavljaju u klubu "Privrednik", ni u ambasadama i ne sastavljaju ih ambasadori, ni bilo ko drugi, nego naš narod na izborima, a vi i dalje se nadajte da će neki ambasador da vas unapredi.

Idemo dalje sa depešama. Za šta ste vi dobili Oskara? Jel to Lazovićev oskar, onaj za valjanje u blatu? Nije. Za ono što je pao iz čamca pijan, jel to? Dobro. Za najbolji skok u vodu u Novom Sadu, dobro.

Pa kaže, depeša 06-Beograd-1381, 30. avgust, kaže ambasador Majkl Polt lično - traži od tadašnjeg premijera Koštunice, pa citiramo: "da podrži brzo razrešenje pitanja komandovanja vojskom, uključujući imenovanje generala Ponoša za načelnika Generalštaba". Čudno je, kaže posle Koštunica, što Amerikanci kao da znaju više o Ponošu od mene, ja ga nikad nisam upoznao i slabo sam upoznat sa njegovom vojnom spremnošću. Znači, nije bitno šta kaže tvoja Vlada, nije bitno šta kaže tvoj premijer, nije bitno šta kaže tvoj predsednik, važno je šta kaže Polt, tvoj ambasador, da budeš na čelu Generalštaba. Ej, s kim ste se vi u kolo uhvatili, s kim ste se vi u kolo uhvatili, moj Miloše. Ima, ima, kako nema.

Posle toga kaže američki ambasador u depeši 07-Beograd-172, od 5. februara 2007. godine, kaže, i sad pazite, američki ambasador odbio je da komentariše proces Ponoševog imenovanja, ali je ponovio našu snažnu podršku njemu. Dakle, čovek koga je američki ambasador instalirao na čelo naše vojske, koji se posle, i sada dolazimo do njegovog mudrog političkog delovanja, zaista mudrog vidovitog, onako široko gleda i ume da predvidi stvari, pa je u sukobu između Dragana Šutanovca i Vuka Jeremića podržao Vuka Jeremića, pa ga najurili ko kofer iz Generalštaba, znači, odlično je umeo da proceni, kao vojnik, kao neko ko je učio strategiju, kao neko ko je učio raspored snaga, umeo da proceni gde su jače snage i podržao slabijeg, vizionar čovek, tako je, dakle, podržao Jeremića i onda mu nosio torbu godinama i na kraju ga je ovaj prebacio u onaj CIRF, kako se već ono zove čudo, gde je prekomandovan u CIRF, gde je zajedno s njim radio sa velikim poštenim ljudima u inostranstvu, kao što su Patrik Ho, kako se, Atlagiću, zove onaj Lozoja itd. Dakle, sve vedete koje sad čame po zatvorima širom sveta.

Na kraju, cela ova grupacija "Srbija protiv nasilja" jednog takvog vizionara, jednog sposobnog čoveka koji je svojim kvalitetima dosegao neslućene visine, dakle, time što je izdržao ratne sukobe silne na prostoru Jugoslavije tako što nije ni zanokticu pokidao, nije mu dlaka s glave pala, tako što je sklonjen, pod okriljem Generalštaba mastiljario i tražio način kako da nađe stranu podršku, da se dočepa unapređenja, a onda ga unapredili, ne unapredili, nego ga lansirali na mesto načelnika Generalštaba. Malo je bilo sve to. Da ne pričam, naravno, o svim onim stvarima, o tome kako je izgledalo ovo smanjenje vojske, ukidanje 63. padobranske, 72, ukidanje svega onoga što je ova vojska imala, što je iznela. Dakle, sve one koji su izneli rat, sve je penzionisao, sve je pošutirao, ostali su samo oni koji, kao i on, ništa nisu radili, takvima se okružio. E, onda je bilo malo to, nego da se takav jedan kadar postavi na čelo države i bude kandidat za predsednika Republike, ni manje ni više.

Tu je onda pokazao kako izgleda njegova lojalnost, lojalnost onome koga je podržao u tom sukobu Šutanovac-Jeremić, kome je nosio torbu godinama, koji ga je vukao za sobom, koji mu je hleb dao kada ga je ovaj išutirao iz Generalštaba. Dakle, bez problema, samo okrenuo stvari naopačke i rekao, meni je baš super, ja sam kao rođen za načelnika Generalštaba, odnosno za predsednika Republike i ja ću sada….

(Zdravko Ponoš: Kakve to veze ima.)

Pa i nema veze, sad si u pravu, nema veze. Svaka funkcija u ovoj zemlji, mesna zajednica, dakle, ni za to nije dostojan, tako da si apsolutno u pravu, apsolutno nema veze. Konačno si u pravu, apsolutno nema veze, potpuno je svejedno.

Onda na kraju, genijalni strateg nama priča ovde o tome kako su izbori pokradeni, kako to svi znaju i tako dalje. Oni su nedavno ovde u holu ove Skupštine imali predstavljanje izveštaja ODHIR-a, takvu komediju ova zgrada ne pamti. Tako nešto se nije dogodilo nikad, ni pre, a verujem da se neće dogoditi ni posle. Dakle, oni su čitali izveštaj tako što pročitaju rečenicu, a onda kažu, ne znači u toj rečenici ovo što smo mi pročitali, to oni tako pišu, jer kažu to je diplomatski rečnik, oni moraju tako, oni se tako izražavaju, oni tako govore. To oni tako pričaju, ali inače to znači ono što vam mi kažemo, časna Titova pionirska reč. I, tako jedna stvar, druga stvar, treća stvar i lepo su tako istumačili izveštaj ODHIR-a da on ne liči na ono što piše u izveštaju, uopšte.

Taj izveštaj koji su oni čitali, odnosno tumačili nikakve veze nema sa onim što tamo piše. Piše ono što je Ana Brnabić rekla, a oni protumačili onako kako im odgovara i izmislili, dodali ono što ne piše i rekli, mi vam garantujemo da to tako piše. Ko je bio glavni tumač? Čovek koji je diplomatsko iskustvo stekao noseći torbu Vuka Jeremića. Očigledno da se slabo stiče iskustvo nošenjem torbe, ali se ovakvim napredovanjem gde je ambicija bezgranična, a kvaliteti nikakvi dolazi u situaciju da vam ne pravi nikakav problem da vas strani ambasador gura na mesto načelnika Generalštaba.

Šta je tu pitanje i to je ključna stvar i time da završim izlaganje, a lepo vam je da slušate, hoćete još depešu ili? Ako hoćete još ima tu još depeša, samo nisam hteo da vas zamaram, sve da vam čitam. Hoćete da vam čitam ovo kako se svađao sa Šutanovcem? To vam je super, to je vama žutima interesantno pola stvari, niste imali pojma šta vam se dešava.

Šta je tu poneta? Kome je odgovoran i to je ključno pitanje, kome je odgovoran načelnik Generalštaba koga je postavio strani ambasador? Narodu, Skupštini, državi, Vladi? Ne, onome ko ga je postavio. Dakle, on je svesno prihvatio da bude odgovoran, tadašnjem američkom ambasadoru i pošto kaže, vidim da je pisao, pošto je na Tviteru vrlo vickast, a ovde nije u stanju ni da pročita ono što mu napišu, pa, kaže kako je naredio Vučić svojim poslanicima da se glupiraju, prave od sebe budale, to je izgleda pomešao nas, pošto ovaj koji sve vreme skakuće, viče i urla nije naš poslanik. Tako da to nema veze sa nama, to morate među sobom da rešite, to je vaš kolektivni partner, pa to rešavajte.

Samo želim da kažem jednu stvar niko sa ove strane nije razoružavao srpsku vojsku, niko nije ukidao od brigade, niko nije topio tenkove, strele i sve ostale stvari, niko ništa nije radio, a to Marseniću u šta ste vi ušli ja vam čestitam od srca tamo vam i je mesto. Tebi je Marseniću tamo i mesto i tebi i celoj vašoj grupi. Tamo ti je Marseniću mesto odavno sa Ponošem, sa Aidom Ćorović, sa Anom Lalić, da zajedno branite da se u Novom Sadu gradi crkva, očekujem te Marseniću da skidaš skelu kad bude skela postavljena da dođeš tamo da kažeš – ne može crkva, mora da se gradi barokna Marsenicuću. Šta ne? Vidi, ja rekoh u prošlom mandatu i eto moje za razliku od Zdravka Ponoša ja predvideo da će sve lepo da se podeli onako kako treba, svako na svoju stranu. Mi koji smo bili tamo na ovu stranu, a vi koji ste oduvek bili tamo, tamo gde vam je i mesto. Uživajte sa Ponošem, tapšite ga po glavi, to je vaš general, vaš načelnik Generalštaba i gurajte dalje.

Što se ovih ostalih pomenutih tiče i pravih lidera cele opozicije, o tome ćemo nekih narednih dana kada oni dođu na red, pa nemojte ljudi od mene očekivati da svi dođu na red odjednom, koliko sutra, bože zdravlja. Hvala vam.

Član 107. stav 1, gospodine predsedniče. Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Mi imamo problem sa tim što je ovo bio pokušaj jedne besramne manipulacije i mislim da ste na to morali da ukažete, pre svega, građanima koji gledaju prenos.

Poslanik koji je rekao kako oni mogu da rade, a vladajuća koalicija ne može je bio šesti u sali u momentu kada je počela sednica. Sednica je kasnila 17 minuta, da budem potpuno precizan, zato što se i u ovom momentu održava poslanička grupa prijateljstva sa Azerbejdžanom, a pre toga su bili brojni odbori koji su obrađivali njihovih hiljadu amandmana i na kojima smo sedeli samo mi, a oni nisu, a sada su uvećali prisustvo za 50% u sali i sada ih je devet. Dakle, te Đilasove koalicije je sada devet zato što je došao brozovski gonič i još dvoje.

Dakle, sada ih je devet u sali i oni spočitavaju nama kako nismo došli, mi ne možemo da radimo i tako dalje, a sinoć ih je u sali ostalo pet. Dakle, ovo je takav pokušaj manipulacije, besraman pokušaj manipulacije, jer sada nas teraju da ni svojim očima ne verujemo.

Znači, tačno je ono što je on rekao i ovi ljudi koje vidite ovde ne postoje, a njih šest je u stvari 66 i zahvaljujući njima ova sednica je počela. E tako im je istina i sve drugo i to je valjda ta politika Đilasa o kojoj ste govorili, to je ta ideja valjda kako da se podvali narodu, pa će tih valjda milijardu evra prihoda koje je ostvario da kaže da nije to on ostvario, nego ostvarili ste vi građani, samo što ih ja trošim, a vi u njih možete da gledate.

Dakle, molim vas samo da reagujete u buduće na takve svari, prosto, da ogolimo tu besramnu manipulaciju, odnosno pokušaj te besramne manipulacije, da nas baš ovako na naše oči u prisustvu kamera, novinari ušli, brutalno lažu i obmanjuju. Dakle, ako je to takav pokušaj za stvari koje su ovako vidljive, šta tek mogu da rade za neke druge stvari? Hvala.

Kaže kolega – mi ne znamo da planiramo. Evo, oni zaista sjajno planiraju. Nisu bili tu sinoć, nisu tu ni jutros. Genijalan je plan. Uopšte nisu tu, ne učestvuju u radu. Poneko ponekad svrati. Da nema amandmana verovatno ni on ne bi bio tu. Jedini problem je u tome što se svaki njihov plan završi tako što milijardu i 67 miliona evra završe na Đilasovim računima.

To je problem tih njihovih planova. To je rezultat tih planova i njihovog rada. Ali, zato sa tih milijardu i 67 miliona evra vidite kako lepo možete da slažete poslaničke liste, dajete mandate, trgujete mandatima. Može do 70. mesta, može posle 70. mesta. Kad imate milijardu možete sve. Hvala.

„Telekom“ je u vreme SNS postao prava srpska kompanija koja ozbiljno i odgovorno posluje i „Telekom“ u vreme SNS ne vode ljudi koji rade za Dragana Šolaka, to je razlika velika u odnosu na taj period.

Šta je posledica toga kada „Telekom“ vode ljudi koji rade za Đilasove i Šolakove kompanije, pa to su prihodi Đilasovih firmi. Dakle, kad se sve sabere, to je od 2002. do 2022. godine milijardu evra. Vidite kako se novac građana pretače u privatne džepove. Dakle, kompletnu infrastrukturu „Telekoma“ su koristile Đilasove i Šolakove firme. Građani od toga nisu imali ništa, nisu plaćali nikakve obaveze. Postavljali su menadžment koji je rado na štetu „Telekoma“ i sada kada „Telekom“ konačno ima menadžment koji radi u interesu kompanije koja im daje plate, to je postao veliki problem.

„Telekom“ je tržišno uspeo da proširi svoj uticaj na tržištu Srbije, uspeo u tržišnoj bici da pobedi konkurenciju, a to što je konkurencija u problemima, to što konkurencija ima ogromne dugove koji sad ozbiljno opterećuju njihov rad, to je problem konkurencije koja pokušava svojim političkom krilom, u liku Đilasove liste, da ponovo dođe na čelo „Telekoma“ da nastavi da ga pljačka i razara i da od njega napravi trećerazrednu kompaniju kakva je bila u vreme kada su oni bili na vlasti. To je bitka koju ćemo da bijemo 17. decembra. Dakle, da srpske kompanije rade u korist države Srbije, a ne da srpske kompanije rade za račun tajkuna koji i ne žive u Srbiji, nego žive u Švajcarskoj, koji žive u najbogatijem kraju u Švajcarskoj i čak i u toj najbogatijem kraju kažu da nema nikog bogatijeg od Šolaka. Zato je važno da Telekom ostane pod ozbiljnim i odgovornim rukovodstvom države Srbije i to garantuje politika SNS. Hvala.

Ja neću ponavljati ono što sam već rekao, imali su građani prilike svojim očima da vide, ali od čoveka koji ne odustaje od svoje želje da brata i sina Aleksandra Vučića strpa u šaht, ne možemo očekivati da odustane od laganja o tome da ih je danas u sali bilo više od šest, tako da neću na to ni da se osvrćem.

Što se tiče ostalih, doduše, jedan poslanik mi se javio jutros da će kasniti iz Kruševca, jer su otvarali i rešavali neka pitanja azila za pse u Kruševcu i na ulazu u taj azil postoji samo jedna slika jednog čoveka iz Kruševca na kome piše „zabranjen ulaz“, jer se boje za te životinje da bi mogle da završe na jedan ružan način.

Ono što je bitno sa druge strane to je da se ja nadam da će Aleksandar Vučić prihvatiti da se njegovo ime nađe u nazivu naše liste na izborima 17. decembra, a isto tako se nadam da će Dragan Đilas konačno pokazati hrabrost jednom u životu i kandidovati se imenom i prezimenom na izborima koji dolaze, da se ne krije više iza javnih ličnosti, glumaca, sportista, više ne znam koga, dakle, da izađe lepo imenom i prezimenom, da stavi pored sebe sve primerke bivšeg režima, da se okruži lepo njima i kaže – evo, mi smo ta snaga koja će da donese dobro Srbiji, pa ko im poveruje neka glasa za to.

Dakle, da ne podvaljuje više i da nam u narednom mandatu ne spremaju, kao sad što rade u hodnicima, da ljudi, prosto, čuju, napravili su Đilasa u prirodnoj veličini od stiropora, neka lutka, pa hoće da ga unesu u salu, što naravno nije moguće po Poslovniku ove Skupštine. Nemojte Đilasa od stiropora, uvedite Đilasa od krvi i mesa ovde. Dajte da uđe pravi Đilas, da ga pitamo za prihode, da ga pitamo za firme, da nam odgovori na neka pitanja, a vi sa njegovim slikama stavljajte ih na srce, ovde, gde vam je najtoplije, to radite, to nije problem naš, a nama dajte ovo pravog da malo porazgovaramo. Valjda ima toliko hrabrosti.

Hvala.

Vrlo kratko. Dakle, naravno da nema nikakve veze s pameću ovo što čovek govori, ali jedna stvar ima smisla. Pre će Kurti napraviti listu pod svojim imenom, koliko pratilaca njegove politike danas ima na političkoj sceni upravo među ovim Đilasovim poslanicima, nego što će Dragan Đilas izaći na izbore u ovom delu Srbije pod svojim imenom, jer izgleda da čak taj takav Kurti bi imao više hrabrosti od Dragana Đilasa, da izađe sa svojim imenom i prezimenom na izbore. Zašto beži od toga? Zašto se krije? Dokle ćete da tražite zamene za njega? Dokle ćete da podvaljujete narodu? Valjda se ponosite time da vas je okupio, organizovao, sastavio na jednu listu Dragan Đilas? Valjda se ponosite liderom, najboljim među vama?

Ubedite ga, zamolite ga, apelujte da konačno stavi svoje cenjeno ime, toliko puta poštovano među srpskim narodom i građanima Srbije u naziv liste na narednim izborima, da se konačno građani i o Đilasu izjasne na odgovarajući način, a ne opet da tražite nekoga iza koga ćete da se sakrijete, a onda ovde skakućete po sali i pravite cirkus po hodnicima.

Dakle, Đilas ne od stiropora, još jednom kažem, nego od krvi i mesa, pravi, lično Dragan Đilas konačno se kandiduje da bude poslanik, da uđe ovde, da sedne u ovu klupu, da vidi kako izgleda ili izgleda da je i on svestan da kontrole besa nisu dale nikakav efekat, da ne bi mogao da sluša ni jednu reč ružnu o sebi, a njegove pretnje da će da se osveti kad-tad, ovde niko ne bi ozbiljno ni shvatio, pa bi onda ovde doživljavao nervne slomove, ali kakav je to onda čovek koga vi pratite? Hvala.

Hajde pročitajte datum sa te novčanice. Ta novčanica koju ste štampali ima datum, svaka novčanica ima datum kada je puštena štampu. Pročitajte datum.

(Srđan Milivojević: Vučić štampao.)

Koja godina? Koje godine je bila hiper inflacija? Koje godine je Vučić postao ministar? Ajde pročitajte godinu. Na svemu tome piše datum. Pročitajte godinu.

(Srđan Milivojević: Tad je je Vučić bio na vlasti.)

Odlično, pročitajte datum. Koje godine je Avramović imao program?

(Srđan Milivojević: Ovo ste uradili Srbiji.)

Da li vi razlikujete 1993. i 1997. godinu? Da li vama nešto znači 1993. i 1997. godina? Pogledajte ove podvale. On namerno podvali, nešto što je bilo 1991, 1992, 1993. godine i kaže to je bilo kada je Vučić bio na vlasti 1997. godine. Nikakve veze jedno s drugim nema. Apsolutno nikakve veze jedno s drugim nema i laže, brutalno laže građane Srbije.

Pogledajte kakvo je to ponižavanje naroda. Kao što ih je ponižavao jutros kada je tvrdio kako su oni svi bili u sali, a bilo ih šest, tako i sada ponižava, tako što im pokazuje novčanice na kojima postoji datum koji neće da pročita. Zašto? Zato što će se pokazati koliko laže. Pogledajte vi kakve su to podvale, kakve su to manipulacije.

Neće da kaže još jednu stvar, da su te novčanice iz perioda kada je Zoran Đinđić sa Slobodanom Miloševićem pregovarao da bude premijer. Nisu se dogovorili, pa su samo Slobodan Radulović i Đukić ušli u tadašnju Vladu Mirka Marjanovića. To su vam te godine, zato neće da pročita datum da ne bi smo onda pričali bukvalno samo o tom periodu.

Ja bih da pričam o budućnosti, a to je ono što nas čeka. Prva bliska budućnost ove godine su izbori 17. decembra. Faktički, imamo sledeće nedelje raspisivanje, gde ćemo moći da se odlučimo da li ćemo da pričamo o 2026, 2028. i 2030. godini ili ćete ovakve ljude da tražite da lažu o devedesetima, da lažu i izmišljaju o stvarima, da lažu i izmišljaju o svemu o čemu govore i da to bude jedina priča.

To je poenta i to je izbor ili lista Aleksandra Vučića ili lista lažova Dragana Đilasa koja okuplja ovde, jer ne sme sam da dođe, pa ga donose u kartonu i u stiroporu. Ili to ili ovako.

Pročitajte datum. Samo pročitajte datum. Ajde pročitajte datum da vidimo ko je bio. Ajde da vidimo ko je bio. Šta ste vi sveštenik postali. Ovo je neki obred egzorcizma. Ja za ovo nisam nadležan. Dajte Slavicu Đukić da pogleda ovo. Hvala vam.

Dakle, ponovo podvala i ja samo ne znam dokle misle da funkcionišu na ovaj način. Dakle, oni će sada vas da ubede da onaj ko je rođen 1978. godine, 2000. godine, 2001. godine, 2002. godine, 2003. godine nije bio punoletan. On možda nije imao poslovnu sposobnost, možda je imao staratelja, ali je bio punoletan.

Drugo, ti o kojima pričate su nastali, kažete devedesetih, kao deo surčinskog klana, bar je to istraga pokazala, pa su se razdvojili 2000, posle 2000. godine, kada su se dogovarali kako će i kome da pomognu da dođu na vlast, kada je sastanak bio između Đinđića i Legije, o čemu je pisao Bujošević u svojoj knjizi, da li je tako, a onda su se dogovorili da trebaju da asfaltiraju po Srbiji, sve ostalo Surčinci, a ovi su odvojili pa nastavili svoje, Zemunci. Kakve to sada veze ima sa tim periodom o kome pričate? Nikakve.

Znate šta ni ti Surčinci nisu mogli da sanjaju? Da imaju prihode kao firme Dragana Đilasa, jer ove prihode koje je Dragan Đilas ostvario, to ni u kriminalu ne može da se ostvari.

Dakle, 2002. godine Dragan Đilas ostvaruje milion i 318 evra prihoda, pa godine 2003. milion i 960 hiljada evra prihoda, a onda 2004. godine postaje direktor ove Nacionalne kancelarije predsednika Republike i odjednom postaje mnogo sposobniji nego do tada, pa ostvaruje prihod od šest miliona evra.

Dakle, tri puta više, 300% više u odnosu na prethodnu godinu, a onda 2005. godine pošto se već ustalio 32 miliona.

Dakle, sa šest na 32 ili sa milion i 300 tri godine ranije na 32. Godine 2006. 54 miliona evra. Godine 2007. 87 miliona evra. Godine 2008. 79 miliona evra.

Ja samo kažem, počeo je od milion i 318. Ovo ni zemunski klan nije mogao da sanja, a pripravnik za Đilasa iz Trstenika, dakle on kad poraste biće Đilas, pa je vežbao sa tastom kako da postane Đilas, pa je 650 hiljada evra skinuo kroz onu, kako se zove, nevladinu organizaciju za popravljanje resursa građana Trstenika. Kom građaninu Trstenika je popravio resurse osim sebi i tastu? Da li ima treći? Samo njih dvojica.

Prema tome, ako ne znate šta da kažete o amandmanu koji ste podneli i na temu koja je tačka dnevnog reda, hajde bar ćutite. Nemojte da nas vraćate u priče da nam vi pričate kao što su nam bake pričale priče i bajke pred spavanje, da nam vi pričate vaše viđenje devedesetih godina. Ko ste vi da vi nama predstavljate autoritet za priču iz devedesetih godina? Koji ste vi autoritet? Niste autoritet nikakav ni meni, ni većini, nikakav autoritet. Možete da budete autoritet tim oko vas, ali vidim da ni njima niste autoritet.

Niste vi pozvani ovde da vi nama prepričavate istoriju onako kako je vi vidite, nego ste podneli amandman pa ga branite, ako umete da ga branite. Ako ne umete da ga branite nego hvatate u letu šlagvorte iz govora poslanika od jutros, onda bolje ćutite. Nemojte da brukate sebe, a nama da oduzimate vreme da slušamo gluposti celo pre podne.

Prosto nekoliko stvari. Juče kada sam izašao iz sale je imao potrebu poslanik koji me je sada pozvao da mu odgovaram, kada sam bio van sale on mi je govorio. Sada me je pozvao da mu odgovorim, ali je on salu napustio.

Dakle, junak koji beži sa megdana svaki put kada ga traži zaista i ne zaslužuje nikakvu reakciju, a sada radite vi ono zbog čega ste tražili da reaguje Orlić malopre, a izgleda da stvarno te terapeutske moći imaju samo ograničen domet i da ne mogu da pomognu da se ljudi potpuno smire i shvate gde su.

Ali, u kontekstu svega ovoga što je rečeno i saglasan sam sa tim da se vratimo na tačku dnevnog reda, neću ni na koji način replicirati osobi koja nije u sali. Hvala.

Nije član Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Birali smo Glavni odbor pre par nedelja i nije član Glavnog odbora. Ali, kad je sve slagao danas, nije problem ni ovo da slaže. To nije ništa novo.

Ono što sam želeo da primetim je da smo mi danas, gospodine Orliću, imali prilike da vidimo kako funkcioniše ovo. Hajde da se vratimo, samo da vidimo genezu ovoga što smo danas videli, ja ne znam ni kako bih nazvao a da ostanem pristojan i u okviru onoga što je Poslovnik Narodne skupštine.

Dakle, krenuli smo tako što je poslanik krenuo sa jutarnjim lažima, da ih je ovde u sali valjda 60, 90 a ne šest, pa je onda samo pojačavao, pojačavao, pojačavao i imali smo kulminaciju sa tim što je rekao da je neko u Srbiji, odnosno da smo mi pravili vatromet kad je ubijena Milica Rakić. To je izgovorio ovaj čovek.

Pošto je sad valjda shvatio, ili mu je neko rekao, ili mu je došlo… Evo, sad nastavlja sa tim. Neko mu je šapnuo da je to mnogo glupo i da je to strašno što je rekao i sada već ima polako reteriranje i smiriće se on negde do predveče i nekako ćemo završiti ovu sednicu.

Ono što je najinteresantnije, kada je bila tema Kosova, oni su pričali o medijima, sada kad su tema mediji, oni pričaju o Kosovu. Puna im usta medija, puna im usta priče o tome, non-stop pričaju o stanju u medijima, oni bi sve drugačije i vidimo da oni danas nemaju apsolutno nikakvu ideju čak ni o tome. Oni nisu u stanju da govore čak ni o toj temi. A traže podršku građana da menjaju Srbiju. Oni ne bi bili u stanju da promene ništa, jer i ne znaju ništa. Mi smo danas trebali da čujemo te planove koji će se realizovati posle 17-og. Čuli smo da hoće da nas strpaju u zatvore, da ćemo da igramo fudbal Zabela - Sremska Mitrovica itd. Ja samo vidim da će ovde biti za dve ekipe između "Laza Lazarević" - "Topaonica" sa one strane. Meni se čini da ćemo to imati pre prilike da vidimo i pre 17-og i posle 17. decembra nego što ćemo gledati fudbal Zabela - Mitrovica. Hvala.

Vidite, jako je zanimljivo i to je paradoks koji gledamo tokom celog mandata.

Ja sam, doduše, imao priliku da takvom paradoksu prisustvujem i u studiju RTS-a, da na javnoj frekveniciji pričaju o tome kako ne mogu na javnu frekvenciju i kako je to sve nešto zatvoreno za njih u momentu dok su na javnoj frekvenciji ili na javnom servisu pričaju kako ne mogu ni na javni servis itd. To je prosto neverovatno, ali ima jedna druga stvar koja je interesantna. Vidite, godinu dana su u parlamentu. Godinu dana pričaju iste ove priče koje ste imali prilike da čujete i sada. Bukvalno sve isto slušamo od prvog dana, od prvog minuta, od prvog govora i sve je isto, jer kao što vidite, njihovi argumenti i nisu vezani za današnjicu, njihovi argumenti su nešto vezani za 1998, 1996, 1992, 1993. godinu, ali naravno to je sve falsifikovano, izmišljeno, pomešano itd.

Šta je to njima donelo? Objavi se istraživanje javnog mnjenja, to izgleda kao svedočanstva nekih od njih, jedan, dva, tri, jedan, dva, tri, jedan, dva, tri i zato svi zajedno moraju da prave jednu mega koaliciju, predvođenu, naravno, Draganom Đilasom, ne bi li tako napravili nekakav rezultat.

Prema tome, očigledno je da nekim ljudima ne pomaže ni nacionalna frekvencija da steknu poverenje ovih građana Srbije koji imaju pravo glasa ovde, da ubede ljude da imaju nekakav program, da ubede ljude da su oni baš ti koji bi trebalo da vode Srbiju u nekom narednom periodu. Dakle, ne da im ne mogu pomoći ove komercijalne televizije, ne da im pomoći N1 i NovaS, koje su bukvalno njihovi alati u političkoj borbi, nego im ne mogu pomoći ni Javni servis, koji pušta, evo ceo dan pričaju, godinu dana pričaju i nikakvog efekta nema. I to najbolje pokazuje da nije samo do frekvencije, nego do onoga ko na frekvenciji boravi. Hvala.

Evo, vidite, danas ceo dan to slušamo.

Dakle, vrlo jednostavnim klikom na računaru možete da proverite jesam li ili nisam bio u opoziciji, tako da to stvarno nikom ne predstavlja problem. Odete vidite, recimo, mandat Skupštine Vojvodine, kad sam bio poslanik, koliko sam bio poslanik, bio poslanik opozicije. Neki tu koji sede sa vama to vrlo dobro znaju. Ali, koga to briga. Uzme da urla, viče – ti si bio ovo, ti si bio ono itd. Ali, ne radi on to zato. Sad ću da vam objasnim šta se tu dešava. Njemu treba sirotom da na nekome gradi ono neko svoje jadno ime, pošto niko živi ne zna ko je. Kaže prošli put, hajde što ne razlikuje dva reči – zaklinjati i proklinjati, pa kaže majke kunu svoju decu. Majke ne kunu, nego zaklinju. Nemoj nikad da budeš kao Milenko Jovanov.

Ali, sa druge strane, kad majci kažeš – budi kao Parandilović, dete pita ko? To je poenta. I onda šta uradi? Napravi video klip i onda ga emituje do zla boga, evo kako sam ja rekao Milenku Jovanovu.

Apsolutno sam srećan što jednom mladom, ali netalentovanom čoveku, koji želi da postane političar, kome je ova stranka već pomogla tako što je došao u Beograd, dobio posao, dobio stan i sve ostalo, daje mogućnost da se dalje pokaže, da dalje napreduje i jedino da ga zamolim, i to mislim da bi stvarno bilo do kraja pametno da uradi, to je da promeni one šahofske figure na svom amblemu, jer ga zaista ljudi ne prepoznaju kada stavi kraljicu, kralja i laufera, da stavi skakača. Tada će apsolutno ljudi čim vide skakača imati bolju asocijaciju na njega i znati o kome se radi. Hvala.

Vidite, već danima od ovih ljudi dobijamo jednu te istu poruku, a to je 17. decembar se bliži mi treba da se pakujemo, neko će u zatvor, neko će ovamo, neko će onamo, u glavnom sa vlasti odlazimo, jel tako?

Ko nam to govori? Dakle, sve ove poslaničke grupe Đilasove, svi ovi poslanici Đilasovi i onda danas se pojavi informacija da je njihovu poslaničku grupu napustila jedna poslanica. Znači, nama danima prete ljudi koji će da, kažu, pobede na izborima, a koji nisu u stanju da sačuvaju ni ono što imaju, a ne da osvoje ono što nemaju.

Ne znam, gospodine Orliću, da li ste dobili, verovatno da je Skupština dobila tu informaciju. Dakle, taj poslanički klub više nema pet, odnosno osam nego sedam poslanika. Prema tome, eto toliko su ubedljivi u svojim argumentima, toliko su uverljivi, toliko im ljudi veruju, toliko su uspeli da argumentovano učvrste svoju poziciju da i oni koji su do juče bili sa njima od danas više nisu.

Šta više tu reći? Još jednom samo da zamolim i još jednom pozovem, apelujem da svako od njih, pre nego što kaže ili nakon što kaže da će se 17. decembra desiti promene, da oni dolaze na vlast, garantuje to svojom političkom karijerom i kaže - ako se to ne bude desilo, ja se više politikom neću baviti, ali to nećete čuti zato što oni jednostavno ne misle da su ikada oni problem. Problem je narod koji ih ne prepoznaje. Problem su mediji. Problem su podzemne vode, Jehovini svedoci, svi su problem, samo oni sebe vide kao genijalce koje, eto, narod nikako da razume. To je problem koji, kažem, evo, da prevaziđemo da bismo imali jednu zdraviju opoziciju u budućnosti… Hajde lepo sada ubuduće svako ko kaže da će biti promene vlasti 17. decembra da najavi svoje povlačenje iz politike ako se to ne desi. Ništa više i ništa manje od toga. Samo garantujte svojom političkom karijerom, svojim mestom u politici. Kažete - ja sam nesposoban, imali smo podršku, koji je danas datum, više sam se i pogubio, 25. oktobra smo imali podršku da promenimo vlast, posle smo tu podršku izgubili, nismo uspeli, ja sam bio taj koji je govorio javno u ime te koalicije, ja se pojavljivao, ja treba da se sklonim, neka dođe neko bolji. Evo, samo to uradite, garantujte rezultat ljudima koji vas podržavaju, garantujte svojim karijerama rezultat i promenu vlasti. Svi, bilo ko od vas.

(Srđan Milivojević: Vreme.)

Imam od grupe. Nemojte da brinete.

Dakle, nemojte pričati neko drugi će ne znam ni ja šta će. Ne, vi koji tvrdite da 100% ide promena vlasti. Kažete - ako to se ne desi, ja svoju karijeru završavam. Tačka. Kraj. Nađite nekog drugog da bude predsednik stranke, lider, skakač, sve ono šta ste već. Izaberite.

Prema tome, jednostavno, samo da vidim ko je prvi taj među vama koji će to da uradi. U javnom smo prenosu, stenogrami se vode, imaćemo dokaz, pozivam vas da vidim ko je taj koji ima najviše hrabrosti koji će ovo što sam sada rekao da garantuje, a to da pretite, pa nismo mi Štefica Cvek, niti je ovo film "U raljama života" pa da nam ponavljate jedno te isto iz dana u dan i da mi očekujemo ne znam ni ja šta, a jednako ste uspešni kao i Bata Živojinović u toj sceni. Hvala.

Kad, gospodine Aleksiću? Dajte neki datum. Jel to 17. decembar? Jel garantujete svojom karijerom napuštate politiku ako se to ne desi 18. decembra već? Ne. A što? Hajde? Ne, odustaje. Dobro. Neće da garantuje. E, toliko su oni uvereni u svoju pobedu. Evo, građani Srbije da vide koliko ste vi uvereni u svoju pobedu? To vam je ista priča kada nam priča ovde i preti kako će on da oduzima, da konfiskuje, da ne znam ni ja šta, pa vratite novac Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da biste to radili, da biste tako pretili morate da budete čisti. Dakle, vratite ono što je uzela nevladina organizacija, kako ono beše, za razvoj, za unapređenje resursa građana Trstenika, a građani koji su se unapredili on i tast, nema treće. Samo LJubiša i Miki, oni su se unapredili, ostali su ostali neunapređeni. Dakle, njihove resurse su unapredili, a ostalima su resursi izgleda bili dobri i nije bilo potrebe za unapređenje.

Tako da, lepo vi to vratite, tih 650 hiljada evra, ja znam da ste vi pripravnik za Đilasa, ali sitno vam je to. Dakle, jednog dana možda, onaj je do milijarde dogurao. Dakle, da vi to lepo vratite, da vi pokažete primerom kako se to radi, e onda ćete moći da pretite drugima, da tražite od drugih, da najavljujete ne znam ni ja šta. Do tada da nam lopuže drže predavanja o poštenju, pa stvarno ne ide.

Ne zna on, danas ceo dan je nešto u slaboj formi, neke informacije prima samo na pola, ali dobro.

Da čujem ja to 17. decembra. Jel to 17. decembra će da se desi? Ja nisam vama rekao, ne čekajte polako, samo polako, ja nisam rekao da se vi nama ovde zaklinjete u cvet i u med da će jednog dana kad dođe naša vlast mi ćemo onda ovo, a ako ne bude to mi ćemo da odemo.

Ne, ne, ja vas pitam – da li će 17.12. doći do promena u Srbiji i da li se zaklinjete da ćete napustiti politiku ako do promena ne dođe? Jednostavno, da, ne. Da li će 17.12. se desiti ono što govorite već tri dana, non stop, svaki dan – gotovi ste, padate, dolazi do promena, dolazi sveže, dolazi lepo, dolazi svetlo, tama nestaje, pobeđuje dobro, odlazi zlo. Sve ste to pričali. Ja vas sada samo pitam i molim vas da to garantujete svojom karijerom. Samo da kažete – ako se to ne desi ja ću zato što sam obmanjivao svoje birače, što sam nesposoban da pobedim najgoru vlast u istoriji civilizacije, jer nas tako doživljavate, što sam nesposoban da napravim stranku jaču od SNS, napustiti politiku jer mi tu nije mesto, šta ću ja tako nesposoban, samo smetam promenama. Ne, nego ćete vi da ostanete i dalje da smetate promenama.

Zato ja i ne želim da vi podnesete ostavku, ali evo čisto test jedan dajem da vidimo koliko vi stvarno verujete u to, da li vi stvarno verujete u to da će doći do promena i da sve ono što imate poslaničke mandate, sve čime raspolažete, stavite na taj tas da kažete ako se to ne desi evo mi napuštamo. Ja koliko vidim niko od vas to neće i to pokazuje koliko vi sami verujete u to da će do promena doći.

Prema tome, dragi moja naprednjaci, mi imamo težak zadatak. Svi su se ujedinili protiv nas i levi i desni, a da ih pobedimo nikad ubedljivije, a onda ćemo da vidimo ko će od njih da nam preti u naredne četiri godine. Hvala.