Samo za rad istine. Dakle, dobili smo 20 hiljada glasova više u Beogradu nego što smo imali ranije, kao što smo i ovde u Skupštini dobili 129 mandata, pa smo dobili više nego što smo imali u prethodnom sazivu. Tako da to je to.

Što se tiče „Milenijum tima“ evo vidite, čuli ste i sami da je pravosuđe nezavisno i slobodno, donose presude u korist opozicionih poslanika tako da je red da se konačno i vi odazovete na pozive, da se uključite u procese koji se vode protiv vas, pa da onda tamo na sudu rešite međusobne sporove, a ne da nas ovde zamarate vašim prepucavanjem sa njima, a da posle kada vas tuže zbog onoga što govorite vi se pozovete na imunitet. Tako da čuli ste da je pravosuđe, još jednom kažem, slobodno, imate sada i dokaz, prema tome na sud sa advokatom, pa vidite onda sa njima ko šta radi. Hvala.

Samo jedna rečenica.

Dakle, nikada nisam ni rekao da su oni prihvatili naš predlog. Naprotiv, govorio sam više puta danas da smo mi prihvatili ono što je njihov predlog. To pod jedan. Pod dva, niko od nas, kažete delimo građane, vas nije nazivao sendvičarima, krezubima, onima koji jedu jeftini parizer itd. To ste radili vi.

Što se tiče ovih drugih stvari vezano za Bor i to da li su narušena prava čoveka koji je učestvovao u sakrivanju krivičnog dela ubistva deteta od nepune dve godine, to nije tema za današnju raspravu. Hvala.

Dakle, da, to sam ja sve rekao. Nije to ništa sporno. Pa, ja i sada kažem da nisam srećan što glasam za ovo. Nije to, ja to ne krijem, samo što je problem u tome što mi kada prihvatimo vaš predlog i kada sam ja zahvaljujući vašem pritisku prinuđen da promenim stav, očigledno vama to ne odgovara. Znači, nije problem što sam ja prihvatio vaš predlog nego što ste odustali od sopstvenog predloga. To je sporno, ali ajde, nije ni važno.

Komisija. Jeste li dali kandidate za komisiju? Trebalo je da dostavite kao poslanička grupa dva člana. Mi dostavili, vi predložili i niste dostavili nikoga.

Što se medija tiče, nećemo mi uređivati medije svakako, ali kao što su došli ovi sa RTS i RTV tako su došli i ovi sa Nove S i N1, ali ja se nadam da ćemo to u narednom periodu da rešavamo pa ćemo u tom kontekstu imati prilike da razgovaramo i sa jednima i sa drugima.

Najzad, što se tiče Milice Đurđević Stamenkovski, ona je naš koalicioni partner, ona je našoj listi. Mi smo se okupili oko politike koju ćemo voditi u narednom periodu, a pravo je svakog medija da poziva onog za koga misli da je adekvatan sagovornik na određene teme.

Kao što na vašim televizijama odjednom nema upravo gospođe Đurđević, ali to je sada interesantno – kako to da odjednom nema ni na Novoj S, ni na N1, ni u Danasu, ni u novinama ovim vašim dnevnim, ni u nedeljnicima, nigde. Valjda je to tema koju treba da postavite i pitanje koje treba da postavite, jer ako pričate o tim medijima kao simbolu slobodnog i demokratskog i nezavisnog novinarstva kako to da osoba koja je tamo bila pozivana odjednom više je nerado viđena i persona je non grata od kada je podržala predsednika Vučića i sa nama je na listi? Kako to odjednom?

To što je interesantnija i bolji sagovornik od mnogih od vas, pa verujem da vas to boli, ali šta da radim onda. Privići ćete se vremenom. Hvala.

Te Nemce koji su jurišali na LJubin grob, oni posle dovedoše da prošetaju bez opaljenog metka, itd. Ali, ima drugo, ne bih te ratne filmove, nema potrebe za tako radikalnim odlaskom u tu tematiku. Meni kada slušam ovako nešto pre pada na pamet replika iz „Kamiondžija“ kada kaže – odmaraj se, uživaj bre, idi igraj karte, telefoniraj, ženi se, igraj šah, idi bistri svetsku politiku, piši Reganu, Andropolu, savetuj se sa Kragerovom komisijom, radi šta hoćeš, samo se otkači od nas, ljubim te. Hvala.

Parodija je kad nam o urbanističkom haosu, ili šta već reče o Beogradu, pridike drže ljudi čiji je predsednik bio gradonačelnik Beograda, kada se na svaku šupu nadogradilo još dva sprata, pa napravljen cirkus ovde, a na mesto gradonačelnika Beograda došao tako što je zajedno sa socijalistima, JUL-om i ostalima smenio Zorana Đinđića, ali hajde, nije ni bitno.

Ono što je bitno, to je još da kaže – Beograđani neće izaći. Pa vaši odbori će izaći, vaši odbori će izaći, zato i šaljete odluku da će svaki odbor pojedinačno donositi odluku. Vaši odbori ne razumeju vaše odluke. Vaši odbori pojedinačno će da izlaze na izbore, jer im je stalo do toga da budu zastupljeni u svojim lokalnim skupštinama. I to je suština svega, i to će da vam se desi. Izlaziće kao grupe građana, izlaziće u nekim koalicijama, pokušavati da se sakriju, a to što vaš lider, ili kolider, zovite to kako hoćete, neće da da svoje ime tim koalicijama, pronaći ćemo vas mi, pa ćemo vam čitati tačno gde ste izašli, ko su vam bili kandidati, na čijim listama, kako su se zvale grupe građana itd.

Dakle, izlazićete na izbore, i beogradske i po unutrašnjosti, i to što ste dali poruku odborima da sami odlučuju da li će izlaziti na izbore ili neće pokazuje da vi ni sopstvenu stranku, odnosno koaliciju, zovite kako hoćete, na lokalima, ne kontrolišete, da su ljudi razumeli šta ste tražili, da su razumeli da ste dobili ono što ste tražili i da ne razumeju šta se sada dešava i otkud ste to promenili priču za 180 stepeni. Hvala.

Kratko, da ne zamaram gospodina koji dobacuje, jer znam da je njemu teško da sluša.

Dakle, od 1990. do 2005. godine SPO, od 2005. do 2010. Srpski demokratski pokret obnove, od 2014. do 2016. godine Srpska narodna partija, od 2018. do danas POKS, četiri stranke, a ja preletačević, pa ja sam pripravnik za preletačevića ovde. Hvala.

Samo u Solunu ostade bez kampanje, ali dobro.

Ja sam brzopleto na prethodnoj sednici reagovao ili jednom međusobnom dobacivanju sa poslanikom Novakovićem ga pitao hoće li on biti kandidat za gradonačelnika, hoće li on, pošto nas stalno ovde vraća na njegove lokalne teme i temu Novog Sada, bio sam siguran da neće međutim hvala bojkotu, izgleda se stvari menjaju zato ste imali govor kandidacioni, dakle kandiduje se čovek za gradonačelnika Novog Sada, a ja sam siguran, pošto je on rekao da mi to… pa naravno, pošto dobacuju i kažu da ćemo da pobedimo. Da, da ćemo da pobedimo, tamo iz poslednje klupe ova dvojica, njima je dosadno.

(Aleksandar Jovanović: Obožavam da vas slušam.)

Ja obožavam vas da slušam sa druge strane. Fasciniran sam. Vi ste, gospodine Jovanoviću, kada već dobacujete, vi ste primer čoveka koji ume da pokaže kako to dijalektika izgleda u praksi. Vi ste praktični dijalektičar na takvom nivou, da zaista vredi slušati, zapisivati i pratiti ono što radite. Ja se vama zaista divim do krajnjih granica.

U svakom slučaju, ono što je sada činjenica, a to je da ćemo konačno imati priliku da čujemo izjašnjenje Novosađana o ovome što priča gospodin Novaković. Dakle, kaže mi koleginica Nevena, kaže, imam utisak da sam sve ovo već slušala. Pa, jesmo, u svakom govoru, dve godine prethodne i svaki put u ovom mandatu.

Dakle, koliko je puta gospodin govorio sada ne znam, ali svaki put je ista priča bila. Tako da ćemo imati prilike da čujemo sve ovo o čemu je govorio i šta kažu građani o tome. Da li su građani zadovoljni o tome kako SNS vodila grad ili nisu. Da li misle da je upravo gospodin Novaković taj koji treba da dobije priliku da ponovo upravlja gradom Novim Sadom. To je bila jedna kako bih rekao magija od upravljanja gradom. Tup, nema bulevara, ćiribu-ćiriba nema bulevara i to je otprilike to.

Kada već pričamo o tim asocijacijama na borbu i na Drugi svetski rat i sve ostalo, ima ona poema Kadinjača – voljena zemljo jesi li znala tu je poginuo bataljon ceo i tako dalje. Tako i u Novom Sadu kažu – voljeni grade jesi li znao tu je nestao bulevar ceo, žuta banda ga opljačkala i svako odneo kući po deo. Tako je otprilike to izgledalo, ali je poenta samo da građani Novog Sada znaju da je to alternativa i to je dobro da imaju priliku da se izjasne, da kažu šta jeste, a šta nije.

Sve ove teške optužbe, nemoguće da grad Novi Sad ne zna i siguran sam da ne bi glasali za one koji rade ovo o čemu govori gospodin Novaković. Ali, ako se pokaže pak da SNS ima podršku, a pokazaće se i ako pobedimo na tim izborima, a pobedićemo, onda će se pokazati i to da gospodin Novaković nije iznosio istinu nego da je sa druge strane obmanjivao građane cele Srbije o tome šta se dešava u Novom Sadu.

Prema tome, evo, idu izbori, oni su odlučili da na tim izborima učestvuju i ja im na tome čestitam, a kako će građani da se izjasne i o nama i o njima imaćemo prilike da vidimo već 2. juna. Hvala.

Dakle, nismo bili na korak od toga da imamo izbore na jesen. Prosto, nismo bili ni dva koraka, ni pet koraka uopšte radi da baš toliko prihvatimo zahtev opozicije, jer bi to urušilo ceo sistem pre svega lokalne samouprave u Beogradu, iz prostog razloga što postoje rokovi kada se ne formira lokalna vlast, kada se može ići na izbore.

Dakle, mogao je da bude 28. april. Rečeno nam je odatle, dakle, poslata nam je poruka da 28. april ne dolazi u obzir zato što je tada holliday i da nikog neće biti u Beogradu. Izabran je 2. jun kao poslednji datum…

(Aleksandar Jovanović: Kakav holliday 28.aprila?)

Opet malo dijalektike? Pa, to oni spoje, pa povežu sve. Ima dva radna dana u tom periodu. Dakle, vikend, pa onda 29.i 30. su radni, pa onda kreću neradni do Vaskrsa.

Drugo, nisam to ja rekao, gospodine Jovanoviću, to je rekao neko drugi, pa se raspitajte tamo kod njih. Ja na taj holliday niti idem, niti sam kada išao.

U svakom slučaju, nismo bili ni blizu.

Što se tiče ovog prozivanja ljudi koji ne mogu da se brane itd. pa se spominje Malović itd, pa dajte jedan dokaz više o tome. Stalno Malović tema, stalno Malović sa nekim podacima kao proverenim, a u stvari apsolutne izmišljotine, bez i jednog jedinog dokaza.

Malović je problem zato što ih pobeđuje u Pančevu devet godina. Eto, to je problem sa Malovićem. Da ih ne pobeđuje u Pančevu, Malović ne bi bio problem. Prema tome, dajte više, ostavite to po strani.

Što se tiče ovih drugih stvari, dakle, još jednom, vaše je pravo da birate da li ćete na izbore izaći ili nećete, ali nijednoj političkoj organizaciji, nijednoj političkoj stranci ni Ustav ni logika ne daju pravo veta na izbore. Dakle, n e možete vi da kažete – ja na izbore ne izlazim, to znači da izbori nisu legitimni, to znači da izbori nisu izbori, jer onda svaka stranka u Srbiji ima pravo to da uradi kad god joj se ne sviđa i kažete ti izbori ne postoje. Izbori i te kako postoje.

Na kraju krajeva, kao i u slučaju nekih drugih koji sopstvene odbore nisu uspeli da ubede u svoju politiku, u ovom slučaju ove kolege nisu svoje koalicione partnere sa kojima su zajedno šetali, pretili, biće revanšizma, biće ovog, biće onog, e oni njih nisu uspeli da ubede u svoju politiku, ostali preglasani na predsedništvu sopstvene koalicije i sada kažu – e, to što mi nećemo više da se igramo jer nismo zadovoljni vašim odlukama znači da izbori nisu izbori. Izbori su izbori. Sada, pogledajte na kraju krajeva, građani, samo dva poslednja govora opozicionih poslanika. Jedan najavljuje izlazak na izbore i borbu na izborima i pobedu na izborima, a drugi opozicioni poslanik kaže – izbora nema, to što će biti na izborima to nisu izbori, mi na tome nećemo da učestvujemo.

Sada samo zamislite da ste takvima dali da vode zemlju i da su oni formirali Vladu, da oni ovde predstavljaju vladajuću većinu. Dakle, na prvoj krivini su se raspali u param parčad, na prvoj krivini su došli do potpuno oprečnih stavova. To pokazuje tu neozbiljnost. To negde narod, negde u dubini duše oseti i zato im i ne da poverenje, a neće im dati poverenje i da vode lokalne samouprave. Hvala.

Dobro je ovo što je rečeno.

Dakle, predsednik Aleksandar Vučić trenutno u UN brani poziciju Srbije, a u našem parlamentu predstavnik opozicije kaže – to što radi pogrešno radi. Znači, trebalo je da se, valjda, pridruži Vljosi Osmani i ostalima i da zajedno sa njima udara po Srbiji. Valjda ljudi sa nama razmenjuju sopstvena iskustva stečena u Bundestagu ili gde već.

Nakon gradonačelnika Novog Sada čuli smo i gradonačelnika Niša, s tim da je ovaj otišao korak dalje. Dakle, gradonačelnik Novog Sada je još uvek u potencijalu, on još uvek nije sebe postavio na tu poziciju, a ovaj već raspoređuje ko će da se seli, ko neće da se seli, ko ostaje u Nišu, ko može da ide iz Niša, itd.

Tako da, meni je sad mnogo jasnije šta se ovde u stvari desilo. Što kaže naš narod – dok jednom ne smrkne drugom ne svane. Otprilike svanulo je onog momenta kad su ovi rešili da bojkotuju izbore i sada sami ovo - ko će da bude gradonačelnik? Evo, ja ću, ja sam gradonačelnik, itd. Osoba A – ja sam gradonačelnik, osoba B - ja sam gradonačelnik.

Samo želim da poručim Dragani Sotirovski da, pošto već dolazi novi gradonačelnik, a znamo i ko je, nađu neke specijalne, neke sigurnosne mere da se obezbede rolne toalet papira u Gradskoj upravi u Nišu, da se to ne razvlači po zgradi. Mi ćemo izbore izgubiti, očigledno, mi ćemo izgubiti poziciju gradonačelnika i sve je to normalno. Ako se tako desi mi ćemo čestitati novom gradonačelniku, ali rolne toalet papira stvarno nema smisla da se iznose iz toaleta, da se nose kućama ili šta već sa njima da se radi. Dakle, da se to obezbedi zbog dolaska, ne za, nego zbog dolaska novog gradonačelnika. Za svaki slučaj, zlu ne trebalo, na revers da se uzima list po list, pa koliko zatreba. Hvala.

Znači, mi u diple sviramo, a oni mu dođu ti etični, jel tako, oni kojima je stalo do etike i do morala. To je vrlo zanimljivo.

Niko ko drži do časti i do obraza ne bi tvrdio da Republika Srbija, odnosno ova vlast nisu primenili nijednu preporuku ODIHR-a, od 2019. godine do 2023. godine primenili smo 54 preporuke ODIHR-a. Bilo bi dobro da gospodin kaže koliko je preporuka ODIHR-a primenila njegova vlast, pošto je preporuka ODIHR-a bilo, ali nije bilo primene.

Kada im je toliko stalo do preporuka ODIHR-a i ako to smatraju toliko važnim, a mi smatramo važnim i zato smo i primenili 54 preporuke, zašto ništa nisu radili na primeni tih preporuka kada su bili u mogućnosti?

Sa druge strane, bili su i sada u mogućnosti da rade na preporukama ODIHR-a, ali su razgovore koji su započeti upravo na tu temu odveli u sasvim drugom pravcu o preporukama koje su sami dali i od kojih su kasnije sami odustali.

Što se tiče toga ko od njih je odlučio da ide na izbore, ko nije odlučio na izbore, to je vaša stvar. To što se preglasavate u vašoj koaliciji koja više izgleda da i ne postoji, to je takođe vaša stvar.

To što će i kod vas neki odbori pod firmom grupe građana na izbore ili na neki drugi način da pomažu onima koji će na izbore da izađu, i to je vaša stvar, to me ne zanima, ali zaista ako hoćemo da pričamo o onome što ste pomenuli nekoliko puta, a tiče se preporuka ODIHR-a, koje su kao nešto što će u potpunosti da reši sve nelogičnosti koje postoje, bar po njihovom viđenju, u našem izbornom sistemu i tako dalje, moje pitanje je samo – zašto na njima niste radili kada ste mogli? Zašto ništa niste radili kada ste mogli?

I tu dolazimo do onoga što je zapravo suština svega. Dakle, licemerno kao kada govore o ekonomiji, licemerno kao kada govore o prosveti, licemerno kao kada govore o poljoprivredi, licemerno kao kada govore o zdravstvu, licemerno kao kada kada govore o međunarodnim odnosima. Dakle, sve ono što nisu radili kada su imali priliku da rade, od kad su otišli u opoziciju, valjda im puklo pred očima. Shvatili su zapravo šta treba da se radi i šta su sve propustili, pa sada nas prozivaju za neke stvari, a u svim ovim navedenim oblastima smo napravili ne jedan, nego baš ovih 54 koraka dalje, u odnosu na ono što su radili oni. I to je ono što je suština svega.

Prema tome, i kada su u pitanju preporuke ODIHR-a, 54 realizovano, za razliku od vremena kada ste bili na vlasti i kada je bilo nula. Ja to ponavljam više puta, da i majstori primenjene dijalektike nekako uspeju da razumeju, jer njima treba nekoliko puta ponavljati. Evo, da pitam – koliko su primenili preporuka ODIHR-a? Evo, vidite da ne znate. Znači, treba više puta ponavljati. Nula, lako se pamti, dakle, broj koji ne znači ništa. Prema tome, nula preporuka ODIHR-a, za razliku od nas, koji smo koliko? Opet ne zna – 54. Eto tako. Prema tome, to je suština.

(Aleksandar Jovanović: Koliko si preporuka ispunio prema Aleksandru Vučiću?)

Izvolite. Kakvih preporuka?

(Aleksandar Jovanović: Znaš ti kakvih.)

Ne znam, ne znam. Kažite.

(Aleksandar Jovanović: Koliko si preporuka ispunio prema Vučiću?)

Koliko sam preporuka ispunio prema Vučiću? Kakvih, čijih preporuka? Čijih preporuka?

(Aleksandar Jovanović: Dodirovih.)

ODIHR-ovih? Dodirovih?

Gospodine Jovanoviću, gospodine Jovanoviću, nema stvarno smisla. Stvari koje vi posmatrate na taj način ja ne posmatram iz tog ugla, verujte mi. Ja ne držim slike političara u novčanicima i ne posmatram stvari na način na koji vi posmatrate. Nemojte meni pripisivati ono što se vama dešava, što sami kažete – pametan si čovek, znaš o čemu se radi, kad pitam kako je moguće da takve stvari radite. Prema tome, ajde smirite se. Ajde da završimo razgovor s gospodinom Stefanovićem. Ovo je ipak razgovor koji bi kao majstor primenjene dijalektike trebao da poštujete, jer vidite kako iznosimo različite stavove o istim temama i kako to slojevito razmenjujemo misli. I verujem da uživate, ono bar što uspete da ispratite.

Prema tome, mi smo raspoloženi da primenimo i sve preostale preporuke ODIHR-a i o tome ćemo razgovarati u narednim danima, dakle, to za nas apsolutno predstavlja važan zadatak koji je pred nama, ali i oko toga moramo da se dogovorimo šta je ono što je zajednički stav, jer ima nekih stvari koje su nama, recimo, prihvatljive, nekima drugima nisu, kao na primer pitanje da jedan birač može da podrži više izbornih lista, to građani treba da znaju da je i to preporuka, dakle, da jedan birač može da podrži sve izborne liste koje izlaze na izbore, a ne kao do sada samo jednu. Prosto, za nas je to prihvatljivo, ali sa druge strane, nisam siguran da je za sve opozicione stranke ili za sve stranke u Srbiji uopšte prihvatljivo. I onda ako oni budu rekli da to neće, onda će reći - aha, niste primenili preporuku ODIHR-a. Eto, to tako otprilike funkcioniše.

Dakle, o preporukama ODIHR-a hoćemo da razgovaramo, o komisiji koju ste tražili da vrši kontrolu biračkog spiska hoćemo da razgovaramo, dakle, to su teme o kojima ćemo razgovarati, o medijima hoćemo da razgovaramo. Nismo zadovoljni načinom na koji radi RTS, ni mi, šta da radite. Možda je vama smešno, nama uopšte nije smešno. Nama stvarno nije smešno. Nama zaista nije smešno. Smatramo da to ne treba da se radi na način na koji oni rade. Mislim da su previše bolećivi na svaki mogući vapaj koji dođe iz opozicije i da stvari koje apsolutno ne stoje prikazuju građanima, prikazujući potpuno iskrivljenu sliku u odnosu na ono što se u društvu dešava. Mislimo da je to neophodno promeniti. Moguće je da je to zato što smo zadržali sve urednike iz vremena bivšeg režima, pa nijedan nije promenjen. Moguće da je to razlog, nisam siguran, ali vrlo je moguće. Tako da, hoćemo da pričamo i o tome. Hoćemo da pričamo i o Radio-televiziji Vojvodini, hoćemo da pričamo i o Novoj S, hoćemo da pričamo i o N1. Dakle, o svemu tome ćemo razgovarati. U tom smislu, zaista očekujem u narednim danima da dođe do konkretnih stvari.

Što se tiče vaše odluke da na izborima ne učestvujete, to je vaša odluka, ali evo i majstor primenjene dijalektike nije uspeo da razume vaše razloge i on veselo na te izbore, sve skakućuću s noge na nogu, izlazi. Hvala.

Zanimljivo je da je sad brlog, a u vreme te divne demokratije nismo imali jedinstveni birački spisak, iako je to bila preporuka 10 godina istog tog ODIHR-a. Ali dobro, nije važno, nije bila ključna, jel?

Što se tiče toga da je na tim izborima pobedila opozicija, a vi niste pobedili nikada, pa ima tu do vlasti, a ima i do opozicije. Vi ste bili mnogo loša vlast, pa je opozicija izgledala kao dobra alternativa, pa je pobedila. Sa druge strane, kako je govorio Zoran Đinđić na jednoj od skupština Demokratske stranke: "Opozicija je jaka onoliko koliko je vlast loša", kraj citata otprilike. A gde ste vi u toj celoj priči i gde ste vi u tom koordinatnom sistemu pokazuju izbori.

To što vi birate Kalimero politiku, da idete okolo i da se durite na ceo svet i stalno je neka nepravda itd, kako da vam kažem, to je vaš izbor. Ja vas ponovo pitam - koliko ste odbora napravili, koliko mesnih odbora imate, koliko gradskih odbora imate, svi zajedno? Za 12 godina opozicije vi niste uspeli da pronađete 17.000 ljudi koji će da vam čuvaju kutije.

To je bila osnovna obaveza svake ozbiljne političke stranke u periodu o kome pričate, svaka opoziciona politička stranka je to imala i LDP i DS i G17, Srpska radikalna stranka to da i ne govorim i kasnije Srpska napredna stranka. Sve opozicione stranke stojimo i ko od vas pojedinačno može da popuni kutije u Beogradu? Niko, svi zajedno ne možete da pokrijete tri okruga i vi onda tražite u drugima krivca za to što nemate organizaciju, što ne razgovarate sa narodom, što ne idete u narod, što ne pričate o svojoj politici nego sve svodite na Tviter, lajkove i TikTok i ne znam ni ja šta sve?

U redu je hoćete da budete moderni da se na drugačiji obraćate biračima sve je u redu, ali to ima svoje domete, domet vam je taj i to vam je to ne možete preko toga, ne možete da krivite okolnosti.

I, druga stvar i time da zaključim dakle, vas je 2012. godine opozicija pobedila u vašim uslovima koji su podrazumevali nula medija za opoziciju, nula. Kako nije tačno? Imali ste jedan kablovski kanal koji niko živ nije znao gde da ga pronađe i jednu radio stanicu „Fokus“ eto, to je tako izgledalo. Uz sve vaše moguće televizijske kanale, nedeljnike, dnevnike i sve ostalo. Na kraju krajeva Verica Barać je govorila o tome ko, kako i na koji način vrši uticaj na medije, ko određuje kako će se birati teme, naslovi, naslovne strane i sve ostalo. Nema potrebe, ja o tome bilo šta da govorim.

Prema tome, u tim i takvim okolnostima vi ste izgubili izbore, a ne u okolnostima divne demokratije u kojoj cveta cveće i miriše rosna trava, tako da to je suština.

(Aleksandar Jovanović: Milojko, smiri se.)

Vi se i dalje zabavljate nadimanjem imena, jel? To vam je zanimljivo? Ma verujem ja, to je do pete godine života svima zanimljivo i onima koji su ostali na tom nivou intelektualnog razvoja.

Prema tome, to su bili uslovi u kojima ste vi te izbore izgubili, a da ne pričao o tome kako ste vodili kampanju u Vojvodini sa sve robnim rezervama i tako dalje, to ću vam doneti na nekoj od sledećih sednica sa sve slikama kako to izgleda ta vaša poštena kampanja gde se ne zloupotrebljavaju resursi, gde se otprilike građani ne rade VDV itd.

Pritom ne znam zašto se toga stidite? Pa, stranka u kojoj ste bili je imala izuzetno moćnu organizaciju na terenu koja je podrazumevala izborne štabove po ulicama, po ulicama i u šta ste je pretvorili? Pa, svi vi koji tu sedite uz par izuzetaka ste bili u toj stranci. Podelili ste je na atome i sada kukate što ne možete tako atomiziranu da je skupite, pa da ponovo pobedite. Pa, da ste mogli zajedno ne biste se delili i ponovo ste pokazali da ne možete zajedno i ponovo ste se preglasavanjem pokazali da ne možete zajedno. I, ponovo ste pokazali građanima da su bili u pravu što vam nisu dali poverenje, jer ovako kako ste se preglasavali na prvoj krivini koja vam se pojavila, preglasavali biste se i oko državnih tema i raspali biste se i uveli biste zemlju u problem.

A to je demokratija, pa super je ta vaša demokratija, super je ta vaša demokratija zato što vidim kako izgleda u praksi, a demokratija u praksi vam izgleda tako pobedimo šest-tri i onda ovi koji kažu mi smo u manjini nećemo više da se igramo sa vama. E, tako vam izgleda ta vaša demokratija, odlična vam je demokratija. Srbija takvu demokratiju neće i zato ćete biti u opoziciji još dugo, dugo, dugo. Te ovu vašu demokratiju Srbija neće ni na slici da vidi, ni demokratiju, ni da se vratite ponovo vi koji ste je pljačkali, koji ste je uništavali, koji ste je ponižavali, koji ste je doveli dotle da puzi pred svakim u okruženju, koji ste se izvinjavali za sve i svašta, koji ste bili najgore snishodljivi prema svakome ko vam se glasnije obratio.

E, tu Srbiju građani neće, pa ni to vaše preglasavanje šest-tri gde oni koji dođu u manjinu neće više da se igraju, ali su mnogo jaki, pa ovi koji su bili ovih šest dana moraju po ceo dan da nekako omekšaju stav ovog ko je ostao u manjini, ali izgleda da im nešto ne ide od ruke.

Nisam reagovao burno zato što je rekla istinu, kao što je slavodobitno zaključila, nego zato što mi je otac umro od raka, zato što sam ga šest meseci gledao kako kopni i zato što znam da mu nije bilo ni do čega, a najmanje do toga da ide da glasa vamo ili tamo, za ovu ili onu stranku.

Treba da vas je sramota što zloupotrebljavate onkološke pacijente za takve stvari. Stidite se, ako za stid uopšte znate.

Nisam reagovao na vaše nabubane pesmice koje ste ovde recitovali - odveli su glasače, prevozili su glasače, uvezli su ovo, oni kradu, mi ćemo suzbiti tu hobotnicu. Vi ćete da suzbijete nešto, vi? Vas se neko plaši? Vas i Viole fon Kramon se plašimo? Živi nismo, bre, od vas. I sad kad ostanete bez finansijera i kad ostanete bez podrške Zelenih, šta ćete onda, pošto će da dožive potpuni debakl, kao što ćete i vi da doživite debakl?

I treba da izađete na izbore. Drago mi je da ste izašli na izbore zato što je važno da vas pobedimo tako podle i pokvarene, da pokažemo ljudima da ovakvo zlo ne može da dobije podršku, da ljudi koji zloupotrebljavaju smrt, onkološke pacijente, nikada u Srbiji neće dobiti podršku. Stidite se zvanja koje imate, stidite se toga što deci predajete takvi kakvi ste.

Hvala predsednice.

Dakle, zahvaljujem se svima na prilici da u ime svih poslaničkih grupa koje su potpisale ovaj predlog, danas govorim o njemu. Ipak, ja sam očekivao da i oni koji su potpisali predlog nešto kažu pozitivno o onome što su potpisali, međutim, to je izostalo. Oni su imali svoje mantre koje moraju da ponavljaju u nedogled pa smo došli dotle da oni koji su potpisali predlog o predlogu ne kažu ništa, a i ako su izdržavana lica u petoj deceniji života, pričaju o tome kako treba urediti privredu. Imaju rešenje za privredu itd.

Sa druge strane, ovo je nama, rekao bih gospođo predsednice jedna vrlo dobra lekcija za ubuduće. Da prosto imamo ozbiljno saznanje sa kakvim ljudima imamo posla, da imamo danas zahvaljujući današnjem danu ozbiljno saznanje ako je neko i sumnjao da su ljudi koje potpis apsolutno ni na koji način ne obavezuje, da jednostavno će sutra isti oni nas da optužuju i u to budite uvereni i mene i vas, zato što je danas evo prošlo ovo sa raspravom, a ne bez rasprave i zato što imaju koji dan kraće da skupljaju potpise ili nešto treće. Mi ćemo biti krivi za njihov novi poraz i sve ono što sledi i to je činjenica. Toga sam svestan već danas.

Ponovo kažem da ovo nije nešto što nas raduje, nije nešto što smo sa oduševljenjem prihvatili, ali za razliku od njih, mi smo se prema ovome odnosili kao prema zajedničkom predlogu i još jednom kažem, apsolutno niko od njih reč u korist onoga što je sam potpisao gotovo danas da nije rekao. Ponavljali su svoje govore, trošili svoje vreme, a onda se dokazivali međusobno, i to će sada da bude tek interesantno u narednim danima i nedeljama, ko je veća opozicija, ko je veći opozicionar itd. Tako da smo u tom sukobu koji je rešen u odnosu šest prema tri na predsedništvu koalicije koja više ne postoji, najviše stradali mi, jer i jedni i drugi udaraju po nama da bi pokazali svoju pravovernost. Međutim, neće mnogo proći kada će krenuti da udaraju jedni po drugima, a onda ćemo imati prilike da čujemo iz prve ruke ko je kakav i ko je šta, kao što uvek bude kada se raziđu i kada počnu onako da iznose taj prljav veš jedni o drugima.

U svakom slučaju, mi ćemo u danu za glasanje u potpunosti realizovati ono što je dogovor i glasati za ovaj predlog, iako nam za izglasavanje ovog predloga, kao što sam već rekao, nije nešto što nas čini radosnim, ali dogovor je dogovor, reč je reč i to mora da se primeni i sprovede do kraja, a ova iskustva koja smo danas imali prosto treba da nam posluže da dobro razmislimo o svemu onome o čemu smo se dogovarali u toku razgovora, što se tiče komisija. Kao što ste čuli, mi smo već optuženi da ta komisija neće da radi ništa, jer kako kažu, kad nećete da se problem reši vi formirate komisiju.

Znači, oni neće da se problem reši jer su predložili komisiju. To je, dakle, zaključak logički onoga što je maločas rečeno. Dakle, oni neće da se problem reši i zato su nam predložili formiranje komisije, a mi treba sada da razmislimo da li to treba da prihvatimo ili ne prihvatimo, pošto mi želimo da se problem reši.

Prema tome, ovo iskustvo će nam svakako značiti u budućnosti u razgovoru sa ovim ljudima i na Kolegijumu i na svemu ostalom, a ja vas pozivam da dobro izanalizirate današnju sednicu, dakle, to vas pozivam kao šef poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, da uradite analizu današnje sednice i da se posle toga dogovorimo kako ubuduće da radimo, jer ovaj Hajd park koji je od Skupštine napravljen, u kome svako ko uključi mikrofon priča šta mu padne na pamet, ne liči ni na šta.

Dakle, nije nama i ne može da bude dnevni red povod za okupljanje, nego nešto o čemu se raspravlja, a ako neko nije sposoban da raspravlja o onome što je sam potpisao i da govori o onome iza čega je svojim potpisom stao, onda je najpametnije bilo da ćuti i mislim da bi to za mnoge koji su danas govorili, a potpisali su ovo bilo bolje i što se tiče njihovih rezultata na izborima koji slede.

Na izborima koji slede naša pobeda će biti jednako ubedljiva, kao što je bila i do sada. Džaba i plaćeni lobisti, džaba i naručeni izveštaji, džaba sve. Narod Srbije odlučuje i narod Srbije će slobodno i demokratski, kao i do sada, odlučiti u kom pravcu želi da ide Srbija. Ja sam uveren da će to biti politika predsednika Vučića, kao što je na republičkom, kao što je na pokrajinskom, tako i na gradskom nivou u Beogradu i u čitavoj Srbiji gde se izbori budu održavali. Hvala.

Iako ovih dana i baš danas dobijam kritike od strane baš nekih poslanika koji su izabrani na toj listi kako zloupotrebljavam poziciju predlagača pa govorim o onome što nije na dnevnom redu, ja moram da kažem da ja odgovaram na ono što poslanici govore, a kao što ste sami imali prilike da čujete ništa od ovoga o čemu smo maločas slušali nije na dnevnom redu.

Može se u širem kontekstu posmatrati kao nešto što bi mogla da bude politika Narodne skupštine Republike Srbije pa u tom kontekstu govoriti o ovoj tački dnevnog reda i o svim ovim stvarima, ali mislim da to nije ni bila namera, niti je to ono što smo slušali.

U svakom slučaju, hvala na tome što ste neke stvari pošteno priznali. Ako imate ozbiljnu diplomatsku akciju koju nikada niko pre ove vlasti nije pokrenuo i doveo do otpriznanja brojnih onda to pokazuje nameru ove vlasti da se bori za KiM, nasuprot onima koji nas optužuju za sve i svašta i koji su sebe pretvorili u grupu za pritisak i mlade žene koje su nekada izlazile u polje i pevale – „Dodole“ da prizovu kišu, e tako oni svaki put, svaki dan na svakom mestu prizivaju izdaju, prodaju i ne znam ni ja šta. Sve što se desi tumače tako, ali toga nema.

Tačno je da niko ne citira rečenicu kojom je prihvaćen francusko-nemački plan zato što te rečenice nema, zato što nije prihvaćen i vi ste to kao pravnik i kao političar vrlo lepo primetili. Mi smo rekli šta u tom planu za nas može, a šta ne može da bude prihvatljivo. Ono što ne može da bude prihvatljivo to je bilo kakvo priznanje lažne države Kosovo, implicitno, eksplicitno, posredno, neposredno, ovako ili onako. Za nas ne može da bude prihvatljivo da Kosovo sa zvezdicom ili lažna država Kosova postane članica UN, niti bilo čega što pripada UN, pa smo se borili da ne uđe u Unesko, pa smo se izborili da ne uđe u Unesko i to sve radimo mi koji smo izdali, jel tako? Pa Interpol, pa se borili i izborili da ne u Interpol, pa je neko pravio neke kontakte, neke veze, neke odnose sa ljudima da bi se to moglo sprovesti i zato i ne citiraju.

Ono od čega ne možemo da bežimo i od njega ne smemo da bežimo to je razgovor pre svega zbog Srba koji žive na KiM. Lako je sa Vračara sa plastičnom kašičicom u ustima i preko kapućina srbovati. Treba živeti u enklavama. Treba živeti na severu KiM gde vam svaki dan zagorčavaju život. Lako je meni da srbujem odavde. Moja deca sama odu u školi i sama se iz škole vrate, a ovu decu neko mora da prati u školi i da ih vrati zato što mogu da budu napadnuta. Pucali su nam u decu koja su nosila badnjak. Jel neko razmišlja o tome da svaki naš akt ovde proizvodi posledice tamo ili nas je baš briga, važno je da se mi busamo u lažne patriotske grudi, a oni tamo neka izdrže, ko što su neki njihovi funkcioneri govorili na tribinama. Održe tribinu o KiM i priđe im čovek sa KiM i kaže – pa, dobro, šta nam poručujete, kaže – izdržite. Vi izdržite, a moj sin će u Brisel. Taj isti koji je to radio. Bio je nažalost i ministar za Kosovo.

Ne plašimo se mi zapadnih neprijatelja. Mi znamo šta oni misle. Da su na varali i lagali, varali i lagali, ali smo mi tražili sagovornika sa druge strane, tražili nekoga sa kim možemo da zaštitimo naše interese. Očigledno da sada dolazimo u situaciju da se osvešćujemo i vidimo da od te priče nema ništa i da zato moramo da menjamo poziciju, kako ste rekli, i kako je predsednik Republike govorio i o tome ćemo govoriti u narednom periodu. Ne možete apriori odbiti da razgovarate. Šta je rezultat toga? Pa vraćanje u poziciju Srbije koja je kriva za sve, koja je odgovorna za sve i znači apsolutnu sezonu lova na Srbe na KiM.

Dakle, bez ikakve, čak i ove licemerne i bedne ograde da to baš i nije u redu. Jer, tog momenta, vi kažete - mi ne učestvujemo, nas baš briga, a oni kažu - Kurti izvoli, završi to.

Imate tri stvari koje su se desile vrlo slično i u vrlo sličnom vremenskom roku. Dešavaju se slučajnosti u životu, u politici, u međunarodnim odnosima, ali interesantno je da su se desile tri situacije, jedna na Nagorno-Karabahu, druga na Kosovu i Metohiji i treća u pojasu Gaze. Meni se čini da su sve tri trebale da se završe onako kako je završeno u Nagorno-Karabahu i kako se odvijaju stvari u pojasu Gaze. Zahvaljujući ovoj državi to je onemogućeno, upravo tim kontaktima.

Kad se oni smeju i kažu - eto, Vučić ne spava - da, celu noć ne spava, celu noć razgovara, celu noć se trudi kako da zaustavi ono što su naumili. A onda dođemo do toga - aaauuu, da vi ovde, i u Briselu, i u Strazburu, govorite ono što ne govore ni stranci i optužujete sopstvenu državu, izazivajući pri tom reakcije, ne za ovu državu, ne za vlast, nego za narod na Kosovu i Metohiji, pošto će to njihovim leđima da bude. Ali, pošto su oni davno Kosovo i Metohiju otpisali, ovi koji viču - aaauuu i smeju se, pošto su oni rekli da je njima na stolu i priznanje i da to nije nikakav problem, ja ih razumem zašto oni ništa ne razumeju.

Zato se ja, kako ste vi naveli, ne bih ih tako nazvao, ali ne plašim zapadnih, kako ste vi rekli, neprijatelja, da ne citiram Njegoša, već se bojim od onog domaćeg, koji nam ili traži da odustanemo od borbe za Kosovo i Metohiju, eksplicitno, ili nam kažu da će da nam prodaju rog za sveću, pa ćemo mi naivno da prihvatimo njihovu priču o tome kako treba proglasiti okupaciju pa da uđemo u rat ponovo. Jer, znate, kad proglasite okupaciju dela teritorije, sledeće je da angažujete vojsku da to okupirano područje oslobodi. Ja ne znam šta drugo može da bude? Da konstatujemo okupaciju?

Što se rezolucije tiče, apsolutno sam za to i govorim u ime poslanika na čijem čelu se nalazim, dakle, da razgovaramo na tu temu i da pokušamo o tome da postignemo nekakav konsenzus i verujem da će i buduća predsednica Skupštine o tome razmišljati, ali vam odmah kažem da od toga nema ništa, jer smo imali nekoliko rasprava o Kosovu i Metohiji i znam šta ovi ljudi misle i kako razmišljaju.

Jedan nam se hvalio kako je rešio pitanje Kosova i Metohije tako što je sadio jagode sa Albancima, drugi su pričali nešto sasvim deseto. Drugima je glavni problem Srpska lista na Kosovu i Metohiji, Kurti nije nikakav problem, Kurti je saradnik i partner.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Vaš partner.)

Kurti je vaš saradnik i partner, vi sa Kurtijem delite… Ja znam da vas to boli, vidim da ste nervozni, ali nema razloga da budete. Prosto, morate da prihvatite posledice sopstvenih postupaka. Dakle, kada sa Kurtijem delite lobiste, onda sa Kurtijem delite i sve ostalo.

Kurti svakako nije naš partner, Kurti je neko ko je veliki protivnik ove vlasti, Kurti je čovek koji sve najgore govori o predsedniku Vučiću i o svima nama, ali vas nisam primetio da je igde loše spomenuo, a vidim da se i slikate sa njim po raznim forumima, potpisujete dokumente zajedno sa njim, tako da je odlično to, lepo se borite protiv njega, valjda je ono - Ako ga ne možeš pobediti, pridruži mu se. To je otprilike vaša varijanta. Ali, dobro.

Što se tiče rezolucije, voleo bih da je moguće, ali, nažalost, mislim da nije. U okviru Skupštine Republike Srbije mi ćemo svakako razgovarati o Kosovu i Metohiji i svakako će to biti tema. Nadam se da ćemo govoriti činjenički a ne tako što ćemo pričati ono što bismo želeli da vidimo. Molim sve da kada o tome govorimo pođemo od onoga što je datost u ovom momentu, okruženje u kome se nalazimo, situacija u kojoj se nalazimo, da vi već dva dana slušate, pa evo sada poslednja vest je, koliko sam uspeo da ispratim, da je izašla neka informacija ili predviđanje, više ne mogu da razaznam šta je lažna vest, a šta informacija u tom smislu, dakle, da se sprema 20.000 francuskih vojnika da bude raspoređeno u Ukrajini. Vama je 2.000. Dobro, negde je pisalo 2.000, negde 20.000, kako god bilo, jedan ako dođe, ljudi, potpuno je svejedno, iz prostog razloga što i jedan ako dođe, posledice će biti iste. Znači, vi to ako ne razumete, ja ne mogu da vam pomognem. Znači, jedan jedini zvanično francuski vojnik dođe, tog momenta imate nešto sasvim deseto u odnosu na ono što sada imate, a već je dovoljno loše.

Tako da, u tom kontekstu moramo da gledamo i ovo, moramo da gledamo kako da iz onoga što deluje da će da bude situacija u narednom periodu izađemo neoštećeni, da prođemo nekako ispod radara, bar ovaj put. Dva puta smo bili u centru pažnje, treći put da nekako sačuvamo i državu i narod. I to je obaveza i ove Skupštine i buduće Vlade i predsednika i svih nas, da sačuvamo narod u periodu koji neće biti nimalo lak, da ne budemo mi ti koji će ponovo sebi da dodele ulogu stvaranja svetske istorije, nek je stvaraju oni koji su ovu situaciju zakuvali, nek je oni rešavaju, a mi nekako da ostanemo po strani i da probamo da iz ovog svega izađemo bez štete i žrtava, što je najvažnije. Hvala.

Dobro, ja ću rizikovati.

(Poslanica opozicije: Bolje nemoj.)

Bolje ne? Pa, privikavajte se, slušaćete me četiri godine. Već drugog dana vi ne možete da izdržite. Ja ne znam šta vam je?

Ja se još nisam ni zagrejao, nisam postigao radnu temperaturu, a vi već odustajete. Nemojte tako. Morate pokazati više trpeljivosti i više snage.

Dakle, moguće je da ja pričam gluposti, nije to ništa sporno, dešava se to i ne možemo svi biti tako divni, obrazovani i pametni, kao kolega, pa reći da između dve grupe, budala i onih koji trpe, više neće da bude onaj koji trpi, pa pređe u onu drugu grupu. To je zaista mudrost velika.

Ja vam čestitam na toj mudrosti. Dobro je kad čovek zna gde mu je mesto. Ja tu više ništa ne bih dodavao.

Što se tiče Ane Brnabić, gde se slikala, gde se nije slikala, ovo nije potpisala ona, nego vi. Da, to ste potpisali vi, da Kosovo uđe u EU. Evo ga potpis. To ste potpisivali vi.

Što se tiče vaših sumnji, nemam nikakve sumnje da je Zdravko Ponoš postavljen za načelnika Generalštaba od strane američkog ambasadora i da mu je služio do poslednjeg dana kao najgori bedni američki sluga, NATO sluga.

Rasturio je vojsku kao NATO sluga. Oslabio vojsku do poslednjeg lovačkog društva. Dotle je doveo. Nema nikakvu sumnju. Zašto? Zato što to kažu sami Amerikanci. Zašto bih ja sumnjao u ono što sami pišu o sebi i svojim bednicima i saradnicima?

Ovo mi je jako interesantno, jer treći dan već slušamo. Nekoliko vas prete - ovaj može da bude zaštićeni svedok, ovaj će da odgovara, ovaj će u zatvor, itd.

Vidite, da išta znate o tome što pričate, znali biste da u startu govorite o tome da vaše pravosuđe jednog dana kada dođete na vlast, sumnjam da će to biti vaša generacija, možda neka buduća generacija posle vas, oni koji su tek sad završili jaslice, otprilike, možda oni dođu na vlast, vi nećete sigurno. Dakle, vi već znate kako će da presuđuju, vi već znate ko će da bude osuđen, ko će da bude zatvoren. To je onda oksimoron. Ne može onda to biti slobodno pravosuđe, jer slobodno pravosuđe nije ono koje već danas godinama unapred dobija predviđene presude. Vi kao advokat bar biste to morali da znate, a ni o tome nemate pojma i to je odlično. Vidim i tu ste pogodili što se tiče grupe u koju ste sami sebe svrstali.

Najzad, šta komšije o kome misle, pa pola vas ne bi sedelo ovde da se komšije pitaju. Pola vas ne bi bilo tu da se komšije pitaju.

(Poslanik opozicije: Mi smo dobili na našim biračkim mestima.)

E, ovo mi je drago. Jako je važno ovo sada da čujete, gospodine predsedavajući, i da narod čuje. Kaže: „Mi smo dobili na našim biračkim mestima.“ Prema tome, tamo gde su dobili, tamo su izbori bili pošteni, a tamo gde su izgubili, tamo izbori nisu bili pošteni, jer ne može narod… Narod pogrešio. Mislio je da su oni oni koji trpe, a nije znao da su oni prešli u ovu drugu grupu i onda šta ćete.

Hoće izbore, neće izbore. Mesec dana ste ovde pričali – ko traži izbore, taj radi za Vučića. Mesec dana sam vas ovde slušao krajem prošle godine – ko traži izbore taj radi za Vučića. Da li je tako bilo, profesore? Onda napišete pismo – e sada hoćemo izbore. Pošto ste mnogo pismeni i upravo u toj kategoriji u koju ste sebe svrstali, mora da ste to vi pisali, deluje mi ovako pravnički potkovano, kažete – da se izbori raspišu do kraja godine. Onda mi kažemo – dobro, biće raspisani do kraja godine. Oni kažu – ne, to znači da se održe do kraja godine. oni ne znaju razliku između raspisivanja i održavanja. Mi kažemo – dobro, nemušti ste, ne znate da se izrazite, biće izbori do kraja godine. Održite izbore do kraja godine - ne valjaju izbori, pokradeni izbori, idemo na nove izbore. Vi kažete – dobro, evo, imaćete nove izbore 28. aprila i na to kažu – ne može 28. aprila, idemo na holidej, vezali smo i radne dane i neradne dane, povezali 15 dana, idemo, nismo tu, ne možemo da glasamo tada. Mi kažemo – dobro, ne možete 28. da glasate, evo glasaćemo 2. juna. Oni kažu – ne, mi ćemo da bojkotujemo.

Juče starac Fočo od stotinu ljeta u liku Vlaldete Jankovića kaže on će da blokira ljude da glasaju, jer, kaže, to je aktivni bojkot. Ajde objasnite tom čoveku da je to krivično delo.

Druga stvar genijalna, pošto izgleda svaka budala koja ima neku ideju, pošto sami ste rekli da spadate u tu grupu, dakle, svaka budala koja ima neku ideju, izvali je, oni posle svi za tim idu kao da je to ne znam kakvo pametno rešenje.

Dakle, ne postoji cenzus za izbore. Dovoljno je jedan listić da ubacite i izbori su važeći. Možete da pričate o legitimitetu, o ovome, onome, ali nema cenzusa u smislu da mora da izađe 50%, 30%, 70% ili 5%. Potpuno je svejedno. Jedan glasač izađe, izbori su uspeli.

Kako vi mislite da to postignete tim vašim bojkotom i blokiranjem izbornih mesta? Da li imate vi ideju? Kad nešto smislite tako genijalno kao što je ovaj starac Fočo, smislio, da li razradite to? Da li se zaustavite na toj ideji i onda upadnete u problem i onda posle svi trpimo zbog toga što ste vi upali u problem?

Dakle, izbore zaustaviti nećete. Oni će biti 2. juna i tada ćemo videti šta ponovo narod kaže, da li podržava to što ste promenili kategoriju, pa niste više oni koji trpe, nego ovo drugo ili smatrate da ste bili bolji dok ste trpeli.

Ono što je činjenica jeste da tih izbora prelazne Vlade biti neće, ministarstva nikakva dobiti nećete, a ovo sve ostalo, što se tiče ODIR-a, to ćemo primenjivati u skladu sa onim što je rečeno, jer je to interes države Srbije, zato što nema razloga da tu pravimo bilo kakve smetnje, jer smo i do sada primenjivali sve ono što su tražili.

Moje pitanje za vas je – šta će biti kada ponovo izgubite? Meni je jasno šta će biti ako mi izgubimo. Mi ćemo da čestitamo, reći ćemo – izvolite, pobedili ste. Šta će biti ako vi izgubite? Opet udri, kako ono kaže, Mujo, u tepsiju, udri po Skupštini, blokiraj, pljuj po narodu, narod ne valja, nisu ovi što žive u Borči Beograd, nisu ovi što žive u Obrenovcu Beograd, nisu ovi što žive u Lazarevcu Beograd. Kako kažu ove njihove vedete? Oni dođu u Beograd da vide tržni centar i vrate se kući. Da li je tako?

(Poslanica opozicije: To rade ovi vaši.)

To oni naši rade? Da, vi ste elite. Hvala vam.

Molim samo, pošto ne znam da li stenobeleške ovo beleže, kada sam rekao da njihove vedete govore o tome da narod iz Obrenovca, Lazarevca i drugih mesta dolazi u Beograd samo da obiđe tržne centre i vrati se kući, oni kažu – to rade ovi vaši. Pa svi su naši, mi ne delimo narod, za razliku od vas.

Vi što se stidite i što glumite elitu, pa vi ste elita kao što sam ja astronaut. E takva ste vi elita.

(Aleksandar Jovanović: Evo ga maneken.)

Molim da se notira da je Aleksandar Jovanović izvadio iz novčanika sliku Gorana Vesića i sada je pokazuje celoj sali.

Zašto drži Vesićevu sliku u novčaniku, ne znam. Verujem da ni Vesiću nije prijatno, ali samo da to bude zabeleženo u stenobeleškama, da ne bude posle Milenko izmišlja.

Evo, to su svi videli. Smeju se svi živi.

Dobro, neko nosi sliku devojke, neko majke, neko dece, a on nosi Vesićevu sliku u novčaniku.

Čija ti je to slika? Ne vidim odavde, reci mi ti. I Sinišu Malog držiš u novčaniku? Pa, ti si, čoveče, pola Vlade smestio u novčanik.

(Aleksandar Jovanović: Evo ti je i Brnabić…)

Gospodine Jovanoviću, za razliku od vas, Ana Brnabić je javno rekla šta je i nema problem sa tim i kad pokaže sliku, niko se neće čuditi. Izađite iz ormara, nije to sramota. Mi vas podržavamo u tome, ljubav pobeđuje.

Prema tome, izbore će dobiti. Na izborima će ponovo izgubiti, a šta će biti novi odgovor i novi izgovor zašto su izbore izgubili, to ćemo imati prilike da vidimo.

U svakom slučaju, meni je drago da ste se svrstali tamo gde vam je mesto, ne bi to niko od nas rekao, ali vi ste to sami rekli, a mi vas zdušno podržavamo. Ja molim jedan veliki aplauz za to što su napustili grupaciju oni koji trpe i prešli u ovu drugu grupaciju.