Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovana gospođo Tabaković sa saradnikom, danas ću ispred poslaničke grupe JS u nekoliko minuta, koliko imam vremena, obrazložiti zašto će JS u danu za glasanje podržati predloženog kandidata.

Iz materijala koji nam je dostavljen vidi se da ste vi, gospođo Tabaković, ponovo predložili gospođu Anu Ivković za viceguvernera Narodne banke i čitajući njenu biografiju vidim da je ona punih 20 godina svoje profesionalne karijere u Narodnoj banci radila mnoge odgovorne poslove koji se tiču razvoja, izveštaja, analitike, da je vodila mnoge projekte i da je, naravno, ona svojim radom, a kao vaša saradnica, doprinela da Narodna banka Srbije danas bude javno dostupna i transparentna.

Inače, Narodna banka Srbije u poslednjih devet godina veoma uspešno sprovodi režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa koji je u skladu sa monetarnom strategijom Narodne banke Srbije koja podrazumeva ciljanje inflacije. Moram da naglasim da je relativna stabilnost deviznog kursa u okviru režima rukovođeno plivajućeg deviznog kursa izuzetno važna ne samo za ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije, već i za celu srpsku ekonomiju. Nadam se da ćete ubuduće nastaviti sa ovakvom strategijom, jer ako ona već donosi tako dobre rezultate ne treba je ni menjati. Bez obzira što se u javnosti mogu čuti kritike da li Narodna banka Srbije čuva dinar ili evro i da li vi na prikriven način održavate fiskalni kurs, vi ste pokazali da je u situaciji povećane neizvesnosti u celom svetu veoma važno poslati taj jedan jasan signal da se neće dozvoliti da se ta neizvesnost iz međunarodnog okruženja prenese na domaće okruženje.

To je jedan od razloga zbog kog investitori nisu izlazili sa domaćeg tržišta, već su očuvali svoju investiciju, očuvali poverenje u Srbiju u kriznoj 2020. godini. Nadam se da će tako biti i u 2021. godini, s obzirom da vidimo da će pandemija očigledno uticati i na 2021. godinu.

Narodna banka Srbije u vanrednim okolnostima pandemije korona virusa je ispunila zakonom definisane ciljeve, očuvana je inflacija na niskom nivou, samim tim je očuvana i realna vrednost zarada, a ovih dana se govori i o povećanju, upravo zbog svega toga, minimalne zarade u Srbiji. Počeli su pregovori između Unije poslodavaca i države. To je još jedan dokaz da su stabilnost kursa i ekonomska stabilnost očuvani u uslovima kada su mnoge ekonomski jače zemlje u poslednjih godinu i po dana imale veće oscilacije. Da ne navodim sve šta je država za vreme pandemije uradila i pomogla našim privrednicima kako bi period otežanog poslovanja ostavio minimalne tragove na ekonomiju Srbije.

Pored privrednika, država je pomogla paketom i radnike i penzionere. Mogu reći da je dobro da čujemo da će i u narednom periodu država pomoći penzionerima, ali ono što je za JS jako bitno, kao socijalno odgovornu stranku kojoj je porodica svetinja i za koju porodica predstavlja stub društva, najavljena je i pomoć srpskim porodicama, odnosno podsticaji da se što više dece rađa. Nadam se da ćemo kroz budžet za 2022. godinu usvojiti sve one mere koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kada čitamo neku analitiku prosto plaše rezultati da će nas do 2050. godine biti ispod šest miliona. Mislim da je to alarm za sve nas da svi, i kao pojedinci i kao društvo, pomognemo da nas ima što više i da ovakvi rezultati budu samo jedna statistika koja neće naći mesto u realnosti.

Da se vratim na Narodnu banku Srbije. Dinar je ostao relativno stabilan prema evru, što privredi i građanima daje neophodnu izvesnost za poslovanje i planiranje. Dinarska štednja je nastavila dvocifreni rast i dostigla najveće iznose do sada. Problematični krediti su dodatno smanjeni. Devizne rezerve u Srbiji su tokom 2020. godine očuvane na visokom i stabilnom nivou od preko 13 milijardi evra u odnosu na prethodne godine, odnosno na 2018. godinu, takav sam ja podatak našla, su udvostručene.

Moram da naglasim kako je Srbija pojačala rad na usklađivanju sa pravnim okvirima EU i ostvarila značajan napredak u ekonomskim oblastima, pravima privrednih društva, pravima intelektualne svojine i finansijskih usluga, čime možemo da konstatujemo da je Srbija u potpunosti sposobna da preuzme obaveze koje proističu iz članstva u EU.

Ono što je bitno je da beležimo značajno smanjenje nezaposlenosti i one najniže u poslednjoj dekadi. Tržište rada, poslednjih nekoliko godina, beleži znatno poboljšanje. Oživljavanje ekonomske aktivnosti dovelo je do povećanje realnih zarada, kao što sam rekla i u 2019. i u 2020. godini, i nadam se da će se ta neka očekivanja za 2022. godinu, što se tiče minimalnih zarada, da ćemo imati to da minimalne zarade u Srbiji budu iznad 300 evra. Mislim da je to, kada pogledamo zadnjih par godina, istorijski za naše radnike. Ne znam koliko će se to svideti privrednicima, ali svakako radnicima će se svideti, i to je nešto što je realnost i to je direktna podrška, direktna pomoć našim građanima.

Evropska komisija je u svom Izveštaju za 2020. godinu navela da su vlasti u Srbiji posvećene mikroekonomskoj stabilnosti, nastavku ekonomskih reformi, da je privredni rast bio snažan i da je sadržao tempo rasta poslednjih godina. Možemo reći da u prvoj polovini 2021. godine postoje dobri ekonomski indikatori, uprkos teškim okolnostima usled pandemije, činjenici da je Evropska banka za obnovu i razvoj povećala prognozu rasta Srbije za ovu godinu za 6%, što je duplo više od njene procene iz septembra 2020. godine. Međunarodni monetarni fond je projektovao realan rast BDP-a Srbije za 2021. godine za 6%.

To su dobri pokazatelji da Srbija pored svih izazova koje ima i sa kojima se svakodnevno susreće ide u dobrom pravcu. Sigurna sam da će ovaj pozitivan kurs nastaviti i da se kroz Izveštaj Evropske komisije tvrdi da je integracija Srbije sa EU ostala na visokom nivou. Evropska unija je i dalji trgovinski i investicioni partner Srbije, učestvuju u 2/3 ukupne trgovine i obezbeđuju više od polovine neto priliva stranih direktnih investicija. Ukupna bilateralna trgovina između EU i Srbije porasla je za 4,8%, na ukupno 26,5 milijardi evra, i tu ne trebamo stati, već da se ovi procenti povećavaju, jer je tržište EU ogromno.

Ostvaren je ubrzan tempo rasta BDP, smanjen je budžetski deficit, a ukupno finansiranje na zdravim osnovama i u najvećoj meri zahvaljujući visokom prilivu stranih investicija i, složićete se da u ovom ekonomskom haosu u kome se nalazi ceo svet, to je jedno veliko priznanje i za našu državu i za sve napore koje naša država radi, naravno, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali i za pojedine lokalne samouprave koje su uspele da sačuvaju postojeće strane investitore, ali i da dovedu i nove.

Nećete mi zameriti što ću navesti primer Jagodine, ne zato što predsednik JS dolazi iz Jagodine, već zato što su oni pioniri što se tiče dovođenja stranih investitora i sada trenutno u Jagodini ima 14 investitora. Znam koliko znači za jednu lokalnu samoupravu investicija koja obezbeđuje nova radna mesta.

Dolazim iz Kraljeva i u poslednje dve, dve i po godine, od kada u Kraljevu posluje nemačka kompanija „Leoni“ i turski „Tajip“, povećan je znatno standard građana Kraljeva, zaposleno je preko 3.000 građana sa tendencijom da se još više poveća broj zaposlenih i to je najbolja podrška koju država može da da građanima, a to je da im obezbede da rade, ekonomsku sigurnost, podršku porodici, kao što sam rekla šta je planirano. Sigurna sam da će to zaustaviti odlazak naših ljudi iz zemlje, da će nas u godinama koje dolaze biti više i to je jedan o prioriteta ove Vlade, to je jedan od mnogih razloga zbog kojih jedinstvena Srbija podržava ovaj rad, a navela sam sve razloge zbog kojih će JS u danu za glasanje podržati vaš predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, ministarka.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?

Za reč se javio Veroljub Arsić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora za ustavna pitanja.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslanička grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe JS, Dragan Marković Palma. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.

Reč ima ministarka Tatjana Matić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovana ministarka sa saradnicima, na današnjem dnevnom redu imamo odluku kojom se dopunjuje CEFTA sporazum. Za Srbiju CEFTA je značajna i zbog pristupanja Evropskoj uniji ali i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Jedinstvena Srbija prepoznaje značaj koji CEFTA ima i kojim se dodatno unapređuje trgovinska saradnja u regionu.

U prilog nam govore i istraživanja da je zahvaljujući CEFTA Sporazumu trgovinska saradnja veća za 100% nego što je bila pre ovog sporazuma. Budući da sve barijere nisu u potpunosti uklonjene CEFTA konstantno radi na njihovom eliminisanju i unapređenju što bolje saradnje, a dodatni impuls trgovinskoj saradnji daje i politička vizija lidera Zapadnog Balkana.

Juče i danas je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u poseti Severnoj Makedoniji, gde učestvuje na Ekonomskom forumu za regionalnu saradnju u okviru inicijative za saradnju još uvek poznate pod nazivom Mini Šengen, pošto danas očekujemo da ova inicijativa dobije novi naziv.

Predsednik je juče najavio da će se danas potpisati tri jako važna sporazuma, a od toga se jedan tiče daljeg ukidanja barijere i daljeg ubrzanog protoka robe između Srbije, Severne Makedonije i Albanije koji je svakako važan upravo i za dalje funkcionisanje CEFTA.

Inače, plan da se u naredne dve godine dođemo do toga da nema granica između ove tri zemlje i da kamioni mogu slobodno da prolaze, kao i automobili, da će rasti trgovinska razmena između ove tri zemlje, da će se smanjiti operativni troškovi, da ćemo tako uštedeti milione evra.

Inače, na ovom ekonomskom forumu učestvuje čak 217 kompanija koje dolaze iz Srbije i to govori da su naši privrednici zainteresovani da posluju u jednom ovakvom regionalnom trgovinskom uređenju, odnosno u jednom ovako velikom tržištu. Na tom samitu pored predsednika Aleksandra Vučića učestvuju i premijeri iz Severne Makedonije i Albanije.

Inače, Mini Šengen kao zajednički projekat vodi ka dubljoj povezanosti Balkana i takvom saradnjom ovaj region približava se EU, jer svaka od ovih zemalja čeka prijem u EU, jača regionalnu saradnju, poboljšava poslovnu klimu, privlače se strane investicije i naravno ono što je bitno, neguju se dobrosusedski odnosi.

Naročito se u ovom kriznom periodu pokazalo da je regionalna saradnja izuzetno važna u zajedničkoj borbi za spasavanje ljudskih života i u tim teškim trenucima najsnažnija je podrška suseda i to vam je kao i u realnom životu, uvek vam je prvi komšija bliži od nekog roda, nekog najrođenijeg, jer on vam je tu, prvi će izaći u susret kada je neki problem u pitanju, pa se tako i Srbija pokazala kao, mogu slobodno reći, jedan bratski sused, jer je u trenucima kada se ceo svet borio za vakcine Srbija i srpski narod je pokazao solidarnost izdvajajući vakcine za zemlje regiona i ta podrška je bila i značajnija ali, Boga mi, i brža od podrške pružane preko Kovaks sistema.

Da se ja vratim na današnju temu, a to je CEFTA. Ono što treba u budućnosti razmišljati, ministarka, je kako da iskoristimo i digitalnu transformaciju koja je naša neminovnost i koja je budućnost i ono što nam podaci govore, odnosno pokazatelji, da je na CEFTA tržištima tri puta manji procenat malih i srednjih preduzeća koja svoju robu prodaju preko interneta u odnosu na evropsku firmu i zato firmama ovakvo regionalno tržište kakvo je CEFTA može biti odskočna daska. To u praksi znači da mala i srednja preduzeća koja se bave internet prodajom u Srbiji ona će imati veće tržište umesto sedam miliona imaće nekih dvadeset miliona potrošača.

Inače, elektronska trgovina regiona zajedno danas generiše oko jednu milijardu dolara od kojih je srpsko učešće najveće, ali i dalje tri puta manje, pa eto jedan predlog za vaše Ministarstvo, pošto ste vi Ministarstvo za trgovinu i turizam da nekim istraživanjima CEFTA tržišta vidite i uputite ta mala i srednja preduzeća koja se bave internet prodajom, da im date neke smernice i da im pomognete da ovi podaci u narednom periodu budu mnogo bolji i mnogo veći.

Mi ne smemo da zaboravimo da u jednom trenutku CEFTA Sporazum je doveden u pitanju kada je Kosovo uvelo takse na srpsku robu, a to je bilo 2018. godine, i kada je nepostojeća republika Kosovo povećala porez na robu koja dolazi iz Srbije na čak 100%.

To je bilo jasno kršenje Sporazuma CEFTA i duha Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i moram reći da je to bio jedan presedan gde su jedna pravila važila za sve partnere u CEFTA, a druga pravila su važila za tzv. institucije na Kosovu i oni su čak i pored jasnih opomena iz međunarodne zajednice i dalje nastavili svoju politiku.

Takvu politiku nisu primenjivale čak ni zemlje koje su bile u ratu i nisu pribegavale ovako drastične mere kao što su tada privremene institucije na Kosovu i Metohiji primenile prema robi koja dolazi iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Prošlog meseca je održan Samit lidera Zapadnog Balkana, gde je premijer takozvane republike Kosovo, Aljbin Kurti predložio potpisivanje novog Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini koji bi se umesto CEFTA zvao SEFTA, jer smatra da sadašnji pristup regionalnoj saradnji nije dobar i da odbijanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova je ozbiljna prepreka regionalnoj saradnji.

Mislim da ovo što sam rekla nije smešno bilo bi tužno, jer pored toga što predstavnici kosovskih Albanaca prekrajaju istoriju naše svetinje na Kosovu prisvajaju oni, izmišljaju genocide iz ne znam kojeg veka, oni sad misle da su oni ti koji treba da kreiraju i vode međunarodnu politiku u ime svih zemalja Balkana, pa tako predlažu da se promeni ime CEFTA u SEFTA.

Ali, mislim to su oni, ili se prave blesavi ili non-stop guraju prst u oko Srbiji sa raznim provokacijama, ali moraće da shvate da Srbija jeste za regionalnu saradnju, da jeste za pomirenje u regionu, ali da nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo, jer Kosovo je zasebni deo Republike Srbije i bez obzira koliki pritisak naša zemlja danas trpi i u ovim trenucima ti pritisci dolaze iz međunarodne zajednice, ali nažalost i sa domaćeg terena mi znamo i ponavljamo da je Kosovo neotuđivi deo naše zemlje.

Takođe smo svedoci da pojedini političari u nedostatku svojih političkih programa ne biraju sredstvo da napadaju držane institucije i sve one koji ne misle kao oni, pa se na meti našao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, a i jedan i drugi su političari, ali pre svega ljudi koji se zalažu i rade na poboljšanju ne samo životnih uslova već i dobrosusedskih odnosa u regionu.

Ja ću vas podsetiti da je gospodin Dragan Marković Palma pre tri godine bio u poseti tadašnjem gradonačelniku Zagreba gospodinu Bandiću, ali i gradonačelniku Ljubljane gospodinu Jankoviću i upravo te međudržavne posete, ne samo predsednika država, već i gradonačelnika i predsednika lokalnih skupština, treba da budu češće jer se tako povezuje narod, uspostavlja se saradnja, a u krajnjem slučaju tako možemo i da primenimo sve ono što nam CEFTA sporazum omogućava.

Ne trebamo da živimo u prošlosti. Treba da gledamo u budućnost i da, ono što je bitno za svakog čoveka, živeo on u Hrvatskoj, Srbiji, Albaniji ili Severnoj Makedoniji, je da radi, da ima mogućnost da zaradi i da svoju robu plasira na što većem tržištu.

Ja bih se samo dotakla i zelenih koridora koji su uspostavljeni kako bi se olakšao promet trgovine robom u regionu, takođe u okvirima CEFTA, u uslovima znatno usporenog transporta zbog dodatnih mera zaštite granica i stanovništva od pandemije. Oni su bili primenjeni na nekoliko graničnih prelaza, ali su sada prošireni na sve, čak i na pružne. Ovo je dobro jer se tako preduzećima i preduzetnicima štedi vreme i troškovi.

Znamo koliko se dugo čeka na graničnim prelazima sa EU i bilo bi dobro kada bi se ovakvi zeleni koridori mogli sprovesti na graničnim prelazima sa Evropom. To bi dodatno ubrzalo saobraćaj, a pogotovo teretni.

Svedoci smo da kada prođemo one kolone kamiona koje izgledaju nepregledno, ne znam koliko se čeka, po nekoliko sati, to bi svakako bilo dobro i želim da pohvalim izradu Akcionog plana CEFTA, koji treba da bude sproveden do kraja 2024. godine, a odnosi na zajedničko regionalno tržište. Tu su planirane aktivnosti oko slobodnog protoka robe, usluga, kapitala, ljudi, usklađivanje sa investicionom politikom EU, standardima i praćenje najbolje međunarodne prakse.

Takođe je dobro za promociju našeg regiona investitorima, kao i integracija zapadnog Balkana u panevropsko digitalno tržište. Vi ste to spomenuli na početku vašeg izlaganja, gospođo ministarka i ja se nadam da ćemo u naredne tri godine videti konkretne rezultate za dobrobit naših preduzeća i građana, kako bi pomogli našem regionu da uhvati korak sa usvajanjem evropskih standarda i približavanje našeg tržišta evropskom tržištu.

Svakako će formiranje tog zajedničkog tržišta, regionalnog tržišta, doprineti stavljanju našeg regiona na mapu aktivnih destinacija za globalne investitore i dobar primer gde bez pomoći, a ja stalno navodim jednu lokalnu samoupravu, a to je Jagodina, ne zato što predsednik JS dolazi iz Jagodine, već je to stvarno jedan dobar primer kako jedna lokalna samouprava može da postane atraktivna za strane investitore, ali i kao turistička destinacija, ne čekajući pomoć Vlade, već jednim dobrim menadžmentom, jednim dobrim vođenjem lokalne politike otvara put. Evo sada već u Jagodini ima 12 stranih investitora i to je dobra poruka i drugim lokalnim samoupravama da se tako organizuje, ali i primenom Akcionog plana CEFTA u budućnosti će mnoge lokalne samouprave, naravno uz pomoć države, dobiti nove investitore.

Na bih više dužila, sem da Jedinstvena Srbija podržava jačanje i širenje srpskog tržišta, jačanje srpskog i proizvođača i poljoprivrednika i privrednika, jačanje međunarodne saradnje, jer znamo da je to garant uspeha i stabilnosti naše zemlje, a to znači sigurna budućnost za sve naše građane.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine narodna poslanica Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS Uglješa Marković.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto više nemamo prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik profesor doktor Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.