Mislim da, nezavisno od toga da li su poslanici prisutni ili ne, pošto su to bitna pitanja za građane Republike Srbije, treba o njima govoriti.
Naravno, dve i po godine posle početka ove krize bez presedana, razne zemlje u regionu i Evropi se na razne načine oporavljaju od krize. Neke zemlje su bile predmet jednog iznenadnog i neočekivanog kraha, gde je međunarodna zajednica posle tražila drakonske mere smanjenja i plata, primera radi u Rumuniji, za 25%, i u nekim drugim zemljama duboke promene koje nisu bile predmet demokratske rasprave u tom momentu, ali to je bila nužda.
Republika Srbija je u svakom momentu održala stabilnost. Tri dana posle rekonstrukcije Vlade vodeća rejting agencija "Standard i Purs" je poboljšala rejting naše zemlje, i to zbog toga što je i politička i ekonomska stabilnost očuvana i što je perspektiva u domenu investicija za našu zemlju bolja nego za neke druge zemlje u okruženju.
Nedvosmisleno, u ovom momentu naša zemlja prolazi kroz ekonomsku i socijalnu krizu. Niko ne može biti zadovoljan činjenicom da naša zemlja ima stopu nezaposlenosti skoro 20%, a da je ta stopa još veća u nekim delovima naše zemlje i za neke generacije, naročito za mlade i ljude u zrelijim godinama.
Zbog toga je Vlada Republike Srbije preduzela seriju mera. Ne bih ponavljao ono što je moj kolega Dušan Petrović malopre rekao, a to je jedna odvažna mera, dobro promišljena, koja se, pošto je hleb bio u pitanju, ticala zapravo onog tipa hleba koji konzumira 40% našeg stanovništva, uglavnom siromašnijeg. Na taj način je izbegnuta inflacija u tom domenu.
Vlada Republike Srbije je intervenisala i na drugim bitnim životnim namirnicama, poput šećera i jestivog ulja, i kroz tu intervenciju je obezbeđeno da ta cena ostane stabilna i u mnogo čemu niža nego u nekim zemljama u okruženju.
Nedavno je stupio na snagu i novi Zakon o socijalnoj zaštiti, koji je obezbedio da skoro 600.000 dodatnih građana naše zemlje dobije socijalnu podršku iz budžeta Republike Srbije i taj dodatni izdatak se meri s nekoliko milijardi dinara u budžetu za 2011. godinu.
Vlada Republike Srbije je, čim se za to na realnim osnovama formirala mogućnost, obezbedila da se, u skladu sa zakonom, primanja za one koji žive od budžeta i za penzionere povećaju za 5,5%. To se desilo pre 15 dana i budite uvereni, poštovani narodni poslanici, da je za nas veoma jasno da bilo koje naznake oporavka naše ekonomije imamo kao prioritet, ali na zdravim, stabilnim, održivim osnovama povećavamo životni standard naših građana.
Na srednji rok je prava socijalna mera privredni rast, investicije. Činjenica je da smo od početka godine dobili nekoliko značajnih investicija. Znamo da je jedna vodeća belgijska trgovinska firma u postupku preuzimanja 100% kapitala najvećeg trgovinskog lanca u našoj zemlji. To je bitno za celu ekonomiju, zbog toga što će se, prioritetno, iznos tog novca preusmeriti u podmirivanje dugova za dobavljače i banke. To će biti likvidnost za sve njih i to će biti dobro za našu državu.
Gospodin Ćirić je o tome pričao u nekom prethodnom momentu u ovom cenjenom domu. Potvrđuje se investicija ne samo "Fijata", nego i serije drugih investicija, od "Panasonika", "Benetona" i mnogih drugih firmi koje su odlučile u ovoj godini, u ovom momentu krize, ili da premeste određene proizvodne kapacitete iz drugih zemalja u Srbiju ili da lociraju posve nove kapacitete u našoj zemlji.
Standard građana je na prvom mestu. Zbog toga je bio i na prvom mestu u ekspozeu predsednika Vlade Cvetkovića u momentu rekonstruisanja Vlade. Nemamo čaroban štapić, ali veoma nam je jasno da naš prvi prioritet jeste standard građana i smanjenje stope nezaposlenosti. Hvala na vašoj pažnji.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama je danas jedan snažan paket zakona, izmena i dopuna zakona, koji će doprineti daljem uređenju našeg finansijskog tržišta. Finansijsko tržište i dalje ne predstavlja značajan izvor finansiranja naše ekonomije. Finansijsko tržište je bio okidač ove velike krize u kojoj se nalazi svet. To su dva ključna razloga zbog kojih je veoma bitno da ovaj paket zakona bude usvojen.
Prvo, da bi finansijsko tržište obezbedilo u mnogo većoj meri nego što je danas slučaj finansiranja naše ekonomije od strane onih koji imaju raspoloživa sredstva u zemlji i u inostranstvu, da mogu da ulažu u naša preduzeća, u naše hartije od vrednosti, bilo da su vlasničke ili dužničke, da obezbede finansiranje i našoj državi, to su sve razlozi zbog kojih je veoma bitno da unapredimo naš sistem.
Veoma je bitno unaprediti sistem i zbog toga što akcije koje su podeljene našim građanima u javnim preduzećima sve više su u opticaju. Sve veći broj naših građana samim tim će biti u posedu hartija od vrednosti, prvo dužničkih, to je bio slučaj sa hartijom od vrednosti koje su regulisale staru deviznu štednju, sada vlasničkih kroz besplatne akcije do kojih su došli u postupku transformacije naših javnih preduzeća, a sutra i jednih i drugih, jer iskustvo je pokazalo da portfelj mogućnosti za investicije su nešto što je bitno, ne samo za onaj uski krug nešto imućnijih građana, ili onih preduzeća koja raspolažu viškovima, nego i za naše građane u celini.
Neće svi naši građani biti u poziciji možda da investiraju u hartije od vrednosti, ali je bitno da banke, osiguravajuća društva, investicioni fondovi, penzijski fondovi, koji će biti u kontaktu sa mnogo većim brojem naših građana, budu u stanju da investiraju u hartije od vrednosti na tržištu kapitala na jedan bezbedan, transparentan način koji će biti u interesu za celu našu ekonomiju.
Drugi razlog, to je ono što sam sada upravo pomenuo, a to je da je nažalost u procesu tranzicije, pa i u najrazvijenijim svetskim tržištima kapitala, uočen veliki broj nepravilnosti poslednjih godina. Videli smo da je suštinski kriza u svetu počela tako što su loše regulisana određena tržišta kapitala u Sjedinjenim Američkim državama.
Podsetimo se i velikog skandala oko Fonda "Mejdof", koji je prevario veliki broj štediša i veoma sofisticiranih investitora i zbog toga u ovom paketu zakona imamo dodatno uređenje, bezbednost za naše građane, transparentnost u informacijama onih koji žele da ulože novac, ili onih koji ulažu novac u ime građana, da se tržište kapitala razvija na jedan bezbedan način pre svega za građane, a onda za investitore i za celu državu.
Samo bih dodao da u ovom paketu imamo i jedan broj odredaba koje će olakšati poslovanje u finansijskom smislu sa inostranstvom. Tu bih pomenuo Zakon o deviznom poslovanju, zakon koji je nasleđen iz nekih drugih vremena, kada su odnosi između Jugoslavije i sveta bili odnosi između dva različito uređena privredna i politička sistema. Ovo je dodatni korak ka liberalizaciji tih odnosa i usklađivanje sa onim što su odnosi sa akterima iz EU, ali i iz celog svega.
Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, u ovom prvom obraćanju hteo bih sada da kažem nešto preciznije i nešto detaljnije o ova dva zakona koja, čini mi se, nose ovaj paket koji je danas pred vama.
Prvo, Zakon o tržištu kapitala, koji je sistemski zakon i, s druge strane, Zakon o deviznom poslovanju, koje pokazuje napredak u odnosima između naše zemlje i inostranstva, zato što će ovaj zakon obezbediti mnogo lakše poslovanje, ne samo bankama nego i preduzećima koja posluju sa inostranstvom.
Oba zakona dolaze posle mnogo godina, moram reći, konsultacija sa privredom, s finansijskim sistemom, s našim partnerima, s međunarodnim finansijskim organizacijama i s EU. Oni su plod daljeg usklađivanja i treba da obezbede, kao što sam rekao, bolju prohodnost na tržištu kapitala; s jedne strane sigurnost, transparentnost, a sa druge strane smanjenje troškova poslovanja za naše firme.
Zakon o tržištu kapitala; tržište kapitala u našoj zemlji je i dalje skromnog obima, ali možemo predvideti da će igrati mnogo značajniju ulogu u godinama koje dolaze. Pre desetak godina je otpočeo razvoj. Tokom privrednog rasta između 2003 – 2008. godine ovo tržište je dosta poraslo i onda, kao posledica krize, i indeks Beogradske berze i broj onih prisutnih, pa čak i broj onih firmi koje su prisutne kao brokeri i dileri, značajno se smanjio.
Međutim, vidljiv je u poslednjih nekoliko meseci ponovni rast, rast onih oni koji su prisutni zbog toga što je veliki broj naših građana dobio i besplatne akcije u procesu transformacije javnog sektora i zbog toga što imamo obnovljeno interesovanje ne samo domaćih investitora, nego inostranih investitora za ulaganja u našoj zemlji.
Četiri ključna principa iza ovog zakona o tržištu kapitala su: zaštita investitora, transparentnost tržišta, usklađivanje sa evropskim direktivama, što se i u ovom momentu dodatno unapređuje i, napokon, regulisanje onih koji intervenišu na tržištu, pre svega na posledice na tom tržištu, a radi se o brokersko-dilerskim društvima, koja su ili nezavisna ili u sklopu jedne veće finansijske grupacije i, naravno, ovlašćene banke.
Koji su ključni instituti? Prvo, ovde imamo po prvi put veoma detaljno razrađenu javnu ponudu. Imali smo situaciju gde jedan "Tigar" nije bio u stanju godinama da dođe do sredstava na našem tržištu kapitala, mada su uložili značajna finansijska i ljudska sredstva u to i bilo bi uputno da u godinama koje dolaze naša najbolja domaća preduzeća dođu do sredstava koja su im bitna da bi finansirali sopstveni razvoj. Ne bi bilo dobro da u našoj zemlji jedini izvori budu kratkoročni poslovno-bankarski krediti ili pak intervencije države koje su u ovom momentu krize nužne, ali neće biti dovoljne.
Veoma je bitno da se razvijaju na našem tržištu mogućnosti da se za uspešna preduzeća nađu investitori u njihove dužničke, ali i vlasničke hartije od vrednosti. Zbog toga je ovde veoma detaljno regulisan način na koji se sprovodi javna ponuda, na način koji je pogodan za naša preduzeća u ovom momentu i u sledećih 10 godina.
Samim tim, za one koji žele da idu na listing, zahtevi su veći. Za one koji će ići prema profesionalnim investitorima, oni su nešto manji. Sve u svemu, ovo što je ponuđeno u ovom zakonu je nešto što će omogućiti da firme poput "Tigra" budu u stanju da sprovedu do kraja, na jedan ekonomičan, efikasan način, postupak javne ponude, a da on bude transparentan i jasan za one koji bi želeli da ulažu u jednu takvu javnu ponudu.
Drugi element, to je da se prepoznaju različiti segmenti tržišta. Tržište kapitala svuda u svetu otprilike ima tri segmenta. Jedno je tzv. listing i to je ono što se ovde zove, u ovom našem zakonu, regulisano tržište. Drugi segment je onaj koji se tiče trgovanja, ali samo u krugu profesionalnih investitora, tj. onih čija je profesija da investiraju na tržištu kapitala.
U ovom zakonu to su platforme za trgovanje tim hartijama od vrednosti, gde bi imali pristup samo oni čija je profesija investiranje. I napokon, mogućnost da se trguje i van regulisanog tržišta pod određenim uslovima, ali da to ne bude nešto što bi uključivalo građane.
To je, pre svega, predviđeno za dužničke hartije od vrednosti, ne toliko za vlasničke, i to je način na koji mi želimo da ustrojimo ova tri segmenta koja će odgovoriti na potrebe i samim tim i na uredbe funkcionisanja tih tržišta prema raznim segmentima, s jedne strane investitorima, a sa druge strane onima koji potražuju sredstva na tržištu kapitala.
Reguliše se ono što je verovatno i najvidljivije za veliki broj naših građana i privrednika, a to je sekundarno tržište hartija od vrednosti. Za vlasničke hartije od vrednosti filozofija je jasna – predlaže se da vlasničke hartije od vrednosti budu na regulisanom segmentu tržišta kapitala. Zašto?
Zato da bi se izbegli određeni problemi koji su uočeni u vlasničkoj transformaciji ili u nekim drugim zemljama u tranziciji, kada su oni koji su imali privilegovane informacije na jednom nedovoljno regulisanom tržištu bili u stanju da izvuku veliku korist, a da jedan veliki broj investitora se oseti i bude oštećen.
Zbog toga se u Srbiji nastavlja i jača taj ključni princip, a to je da ono što se tiče vlasničkih hartija od vrednosti, akcija i onog što je strogo povezano sa tim akcijama, bude isključivo predmet sekundarne trgovine na regulisanom segmentu tržišta kapitala.
Što se tiče dužničkih hartija od vrednosti, tu se pre svega misli na državne hartije od vrednosti ili onih hartija od vrednosti koje će izdavati oni koji su povezani sa državom. Ovde želimo da se razvije i tržište tzv. opštinskih hartija od vrednosti.
To je jedno tržište koje za naše gradove u perspektivi će biti interesantno i kao alternativa zaduženju kod poslovnih banaka tu se predviđa mogućnost da dođe do uporednog trgovanja na regulisanom i na onom drugom segmentu koji se tiče profesionalnih investitora tzv. platformi, multilateralnih platformi za trgovanje.
Ono što je bitno za one koji žele u datom momentu da se povuku sa tržišta, postoje i jasno definisani uslovi na koji način može doći do povlačenja sa tržišta hartija od vrednosti. To je bitno i za investitore, to je bitno i za one koji su izdali te hartije od vrednosti i za stabilnost tržišta kapitala u celini.
Veoma su jasno definisane i obaveze onih javnih društava koja se pojave na tržištu kapitala, po proporcionalnosti. Oni koji žele da dobiju sredstva od građana moraju svakog kvartala obaveštavati o situaciji u tom društvu. Za one koji se obraćaju na drugim segmentima profesionalnim investitorima ili koji su manjeg obima, obaveze su nešto proređenije, dva puta godišnje ili pak godišnje.
Tu se traži i predlaže jedna forma ravnoteže između, s jedne strane, obima i širine investitora koji se privlače i, s druge strane, potrebe da investitori budu redovno i dubinski informisani o onome što se dešava u društvu i oko troškova pojavljivanja na tržištu kapitala.
Mora se napraviti balans. Za manja preduzeća, kojima su potrebna manja sredstva i koja ne očekuju da ta sredstva dođu od bilo koga drugog od ovih profesionalnih investitora, bitno je da to pojavljivanje ne bude previše skupo.
S druge strane, za javna preduzeća, za velika preduzeća, za one koji žele da dobiju podršku veoma širokog kruga investitora, uključujući i naše građane, veoma je bitno i kako je to predloženo ovde, da informacija bude obimna, veoma redovna, kvartalna. Zbog toga su obaveze informacionih društava ovde veoma detaljno razrađene.
Imamo celu glavu ovog zakona koja je posvećena suzbijanju zloupotreba u trgovanju hartijama od vrednosti. Kao što sam pomenuo na početku, tržište kapitala nije za sve.
Tržište kapitala je bitno, ali je veoma bitno da istovremeno se ono ne rodi grbo, jer se onda popraviti ne da. U Srbiji u proteklih 10 godina imali smo iskustvo dosta stroge regulative, neretkih kazni i, s druge strane, jednog poverenja u razvoju tržišta kapitala koje je raslo, sve naravno do ove krize. Veoma je bitno da nastavimo tim putem.
Imamo iskustvo, primera radi, varšavske berze, gde je regulativa tvrda i u početku je bila dosta osporavana od strane investitora, i domaćih i inostranih, ali danas je ta berza izuzetno bitan element u razvoju poljske ekonomije i zbog toga što su dobro uvezani štednja, ne samo domaća Poljska, nego regionalna i, s druge strane, regulativa.
To tržište kapitala je danas u stanju da privuče značajna sredstva i investitore, da bi značajne firme koje dolaze dobile ta sredstva i da igraju jednu regionalnu ulogu. To je model koji ovde pratimo. Bilo je i drugih modela pre 20 godina, na primer, nedovoljno regulisanih tržišta, poput onoga u Pragu, koja nisu uspela da se održe zbog manjka transparentnosti, likvidnosti i od tih prvih šokova i prvih skandala oni se nisu oporavili.
Zbog toga se ovde predlaže da srpsko tržište kapitala može da bude nešto strože da bi se pravilno razvijalo. To je bitnije od brzine, naročito u ovom momentu gde se očekuje jedan postepeni oporavak tržišta kapitala u svakom slučaju.
Zbog toga je veoma bitno da oni koji intervenišu na tržištu kapitala, pre svega oni posrednici kao što su brokersko-dilerske kuće, budu dobro regulisani. Zbog toga se predlaže da minimalni kapital, u zavisnosti od usluga koje će pružati našim građanima, ide od 115 do 730 hiljada evra. To je dosta visoko, ako ga uporedimo s nekim drugim zemljama u tranziciji, ali to je i cena i profesionalizacija onih koji intervenišu na tržištu kapitala.
Da se podsetimo, najveći broj skandala koji se desio u zemljama u tranziciji dolazi od onih posrednika sa nedovoljno kapitala, nedovoljno regulacije, koji bi preko noći nestali i ostavili serije malih investitora da samo konstatuju da su prevareni. Ovaj zakon je tu da to spreči, kao što je ovde predviđen jedan fond za zaštitu investitora u koji će biti uplaćeno od strane onih koji intervenišu na tržištu kapitala i koji će dati garanciju do 20 hiljada evra, koja će pokriti ogroman broj tj. postotak naših građana za ulaganje na tržištu kapitala.
Ovo je rešenje koje treba da obezbedi da naši građani, koji imaju skromna sredstva, ipak budu u mogućnosti da se pojave kroz posrednike na tržištu kapitala. Taj tržišni fond će biti regulisan i praćen sa strane Ministarstva finansija i Narodne banke i biće tu da proširi krug na jedan bezbedan način onih koji investiraju kroz ovu garanciju koju će dati.
Hteo bih da kažem da neke institucije, koje su pokazale njihovu relevantnost u proteklih 10 godina, nastavljaju. To je s jedne strane Centralni registar, kliring za hartije od vrednosti i Komisija za hartije od vrednosti, koja je, nažalost, već godinama u v.d. stanju.
Poštovana potpredsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, predlaže se da se izađe iz tog v.d. stanja, da Komisija dobije pet članova koje će predložiti odgovarajući Odbor za finansije Narodne skupštine i ovaj cenjeni dom će biti pozvan da izabere predsednike i četiri člana Komisije za hartije od vrednosti, koja će samo vama odgovarati i gde se, kao što se vidi u institutima ovog zakona, izbegava svaka forma konflikta interesa, jer ti članovi saveta će morati da imaju i radnu knjižicu u Komisiji za hartije od vrednosti, da organizuju tu veoma bitnu instituciju koja mora da vrši mere nadzora nad svim učesnicima prometa kapitala.
Zbog toga pozivam poslaničke grupe i pozicije i opozicije da podrže ovaj zakon o tržištu kapitala. On će biti značajan napredak za našu zemlju. On je u suštini taj sistemski zakon koji prati drugi broj zakona, npr. izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, koji u suštini usklađuje taj zakon sa onim odredbama koje se menjaju u Zakonu o tržištu kapitala.
Da ne bih dužio, u ovom uvodnom izlaganju bih hteo da kažem nekoliko reči o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju. Evo zakona na koji čeka veliki broj naših uspešnih preduzeća. Mislim da ćemo se svi složiti da jedan od ključnih ciljeva za našu zemlju u godinama koje dolaze jeste povećanje izvoza naše zemlje. Upravo ključni izvoznici vam već godinama ukazuju na jedan broj odredaba Zakona o deviznom poslovanju koji im veoma otežavaju poslovanje sa inostranstvom i povećavaju troškove.
Samo bih spomenuo nekoliko principa ovog zakona. Prvi, to je da se realizuju preporuke da bi naša zemlja ušla u STO. Ukoliko ovaj cenjeni dom izglasa ovaj zakon, to će biti jedna od poslednjih prepreka za ulazak naše zemlje u STO. Drugi element je da rešavamo stvarnu seriju problema koji su se pojavili u praksi, koje su imali i velika i mala preduzeća koja posluju sa inostranstvom.
Treća stvar, to je da se radi sledeći korak u liberalizaciji, želim da podvučem, nekompletnoj liberalizaciji, jer za to još nije došlo vreme u deviznom poslovanju naše zemlje, ali koje će omogućiti da onaj realni sektor koji posluje sa inostranstvom, koji se bori na stranim tržištima, ima zakon koji mu neće smetati nego pomagati.
Nekoliko primera na bazi tih principa to je, primera radi, da se izostavlja ona stara odredba, a to je da mora da se unese novac koji je zarađen na izvozu u roku od 180 dana nazad u zemlju i koji je pravio velike probleme i troškove za naše izvoznike. To je nešto što je dolazilo iz onih vremena kada dinar nije bio interno konvertibilan. To dolazi iz onih vremena kada su devizne rezerve bile veoma slabe.
Mogu li se razumeti te odredbe, koje su pokušavale da svaki posao koji obezbeđuje našoj ekonomiji priliv u devizama obezbedi jačanje deviznih rezervi. Ta vremena su iza nas i ove odredbe se brišu i samo sada se dovodi do jedne normalne obaveze, a to je da svi poslovi koji nisu rešeni u roku od godinu dana, bilo da su naplaćeni na izvozu ili na uvozu, budu evidentirani i kao takvi prijavljeni.
Drugi primer koji želim da ovde naročito istaknem je da ova promena je nešto što će značajno unaprediti poziciju naših izvoznika. To je činjenica da, ukoliko ove izmene budu usvojene, naši izvoznici budu u stanju da prebiju potraživanja i dugovanja, da budu u stanju i u domenu poslovanja s realnim sektorom, a to su ona potraživanja i dugovanja koja proizilaze iz spoljnotrgovinske aktivnosti, ali s druge strane u finansijskom smislu u odnosima sa bankama, domaćim i inostranim, da budu u stanju, ukoliko to poslovno omoguće, da prebiju ta potraživanja i ta dugovanja.
Jer je ekonomski život jednostavno takav da sa istim partnerima u datom momentu se potražuje i duguje i ova fleksibilnost će omogućiti našim preduzećima da mnogo manje obrtnog kapitala ulože u ono što je njihova najdragocenija aktivnost, a to je mogućnost da finansiraju izvoz i mogućnost da na taj način veoma značajno smanje troškove poslovanja i da na taj način budu u mnogo boljoj poziciji da osvoje spoljna tržišta.
Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno u ekonomskom smislu najveća bitka za Srbiju koju moramo da dobijemo, to je da izvoz Srbije pređe sa ovih 30% BDP na 40 i 50, jednoga dana, nadam se, na 60 i 70% BDP. Ako je jedna Slovačka uspela to da uradi u 10 godina, nema nikakvog razloga da naša zemlja to ne uspe da uradi. Ove izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju su veoma značajan korak na tom putu. Zbog toga pozivam sve poslaničke grupe da podrže jedan ovakav zakon.
Hvala puno na vašoj pažnji. Evo velikog paketa za dobrobit naše zemlje.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, tržišta kapitala su svuda u svetu doživela veliki krah od 2008. godine. Naša zemlja nije pošteđena i tačno je da je ono što je bilo obećavajuće prve dve godine, a to je razvoj, primera radi, dobrovoljnih penzionih fondova, zaustavljeno i normalna je ta tržišna utakmica, gde na jednom obimu poslovanja, koji je čak za 70% manji nego što je bio slučaj pre krize, nema prostora za 40 brokera, nego za manji broj. Tako da ima nešto manje zetova. Biće ih u budućnosti.
Ali, ono što je činjenica, to je da u proteklih šest do devet meseci niko ne može, jer to je priroda tih tržišta kapitala, u potpunosti predvideti kojim ritmom će se oni oporaviti, u suštini vidimo da sve velike berze u protekla dva-tri kvartala ipak idu na gore i to je slučaj i sa Beogradskom berzom.
Ono što je uočljivo, to je da se pojavila ponovo ta klasa velikih svetskih investitora, koji žele da uz investicije u njihova domaća tržišta hartija od vrednosti imaju deo investicija koje će ići u nova tržišta i Srbija jeste jedno od ovih novih tržišta koje je u delokrugu interesovanja jednog broja investitora.
Činjenica da je pre dve nedelje rejting naše zemlje poboljšan sa BB minus na BB jeste nešto što će ohrabriti jedan broj investitora. Već imamo i nekoliko takvih brokerskih analiza koje su reagovale ne te činjenice i koje ponovo razmatraju Srbiju kao mesto za investiranje.
Ali, vi ste u pravu. Nije dobro to što 10 godina posle ove tranzicije nijedna značajnija kompanija u Srbiji nije imala inicijalnu javnu ponudu. Deo problema jeste i regulativa i ovaj novi zakon je posvetio veliku pažnju tom pitanju, tako da domaće firme budu u stanju da iskoriste te nove pogodnosti, da oporavak tržišta kapitala, ponovno interesovanje inostranih investitora, uz nešto, da kažem, povoljniji način regulisanja tih ponuda, dovede napokon do pojavljivanja naših domaćih firmi.
Cilj jeste, još smo daleko od toga, da Srbija, Beograd, budu regionalna tržišta kapitala, da to bude mesto gde srpska, a i regionalne firme nalaze kvalifikovane profesionalne investitore, koji će moći da investiraju i da na taj način upotreba srpske štednje bude za dobrobit srpskih preduzeća.
Naravno, to je ideja svih zemalja na svetu, to je razlog zbog kojeg u ovom momentu samo 30% ukupnog iznosa uložene štednje u penzione dobrovoljne fondove, primera radi, može da se uloži i van naših granica, ali s druge strane moramo da obezbedimo i hartije od vrednosti koje su i bezbedne, i dovoljno raznovrsne da bi ti penzioni fondovi mogli da se investiraju u našu zemlju.
Generalna ideja da u onoj mogućoj meri, a ta mera je da postoji doza diversifikacije od rizika investiranja na sopstvenom domaćem tržištu, naši institucionalni investitori od penzionih fondova, osiguravajućih društava, banaka, pa sve do individualnih investitora budu u stanju da nađu ono što im je potrebno na našem tržištu. To je ta ideja.
Naravno, niko nije mogao da predvidi ovakvu krizu koja je, podsećam još jedanput, imala finansijski okidač i kao što se ona prvo manifestovala na tržištu kapitala, ne treba niko da bude iznenađen ukoliko se tržište kapitala poslednje oporavi.
Iskoristio bih ovaj momenat da kažem nekoliko reči, pošto nekoliko poštovanih narodnih poslanika je o tome već pričalo, da izložim i neke druge pogodnosti ovog paketa zakona. Što se tiče finansijskog lizinga, na zahtev onih koji su već nekoliko godina upotrebili pogodnosti prve verzije ovog zakona, ne bih ušao u detalje, samo bih rekao da ključna promena jeste mogućnost da se tržište lizinga proširi i na nepokretnosti.
Kao pandan te promene se sada traži povećanjem minimalnog kapitala lizing društva sa 100 na 500 hiljada evra. Naravno, povećava se zaštita potrošača. Ovo što je ovde urađeno, to je urađeno uz saglasnost i konsultacije domaćih organizacija zaštite potrošača. To je isto bio pogodan način za veliki broj naših građana da dođu do pokretnih stvari.
To tržište isto zbog krize prolazi kroz teškoće, ali ima i prvih signala oporavka. Ove izmene i dopune zakona će omogućiti da taj oporavak bude brži i da lizing, kao moderna forma finansijskih odnosa, omogući pogodnosti za našu privredu sada, jer širenje nepokretnosti je pre svega od koristi za pravna lica i za naše privrednike.
Što se tiče pomenutih dobrovoljnih penzionih fondova, ovde bih istakao jednu novinu, a ona dolazi od jedne ljudske okolnosti. S jedne strane kažemo, o tome je poštovana poslanica govorila malopre, da zbog demografske slike će biti nužno za ove mlade generacije, uz ono što će biti obavezni penzioni sistem, da obezbede sredstva kroz dobrovoljni sistem da bi njihovi stari dani bili dostojanstveni.
Sada s jedne strane se kaže – počnite tu štednju rano, jer ukoliko štednja traje nekoliko decenija, neće biti potrebno mnogo štedeti svakog meseca da bi se došlo do značajnog momenta u momentu penzionisanja. To je tačno.
S druge strane, mladi ljudi žele isto da obezbede novac i za prvi stan. Jedna bitna promena ovde jeste mogućnost da ono što je uloženo u dobrovoljni penzioni fond bude založeno, a to nije bilo pre moguće, za kupovinu prvog stana, tako da taj novac koji mladi parovi stavljaju po strani da bi imali bezbednu budućnost može tokom trajanja i akumulacije te ušteđevine da bude upotrebljen, da ne bude "zarobljen", nego može biti upotrebljen kao garancija u postupku kupovine prvog stana. Naravno, smanjenje naknade od 2% na 1,25% je način na koji treba da se dodatno unapredi funkcionisanje i privlačnost dobrovoljnih penzionih fondova.
Moram da kažem da, suprotno onima koji kažu da su dobrovoljni penzioni fondovi rešenje za problem penzija u Srbiji, to jednostavno nije tačno. I ova finansijska kriza je pokazala da ništa nikada neće u potpunosti zameniti sistem obaveznog osiguranja za penzije.
Oni koji kažu da je moguće na taj način rasteretiti terete buduće generacije, jednostavno oni ne kažu istinu jer u momentu kada tržište kapitala krahira, kao što je to bio slučaj 2008. i 2009. godine, šta konstatujemo? Naravno, konstatujemo da od finansijskog to postaje i političko pitanje jer nije uopšte moguće zamisliti, naročito u našoj zemlji s našom tradicijom, da odjedanput zbog previranja na nekom svetskom tržištu kapitala cela generacija, dve generacije nemaju bilo kakva sredstva za penziju.
To nikako ne znači da ne treba da postoji pravo mesto za dobrovoljni penzioni sistem. Treba raditi na unapređenju tog dela našeg finansijskog tržišta i to finansijsko tržište će obezbediti pogodnosti za buduće generacije.
Ova izmena koju sam pomenuo omogućava da u momentu akumulacije štednja bude upotrebljena i za tu budućnost kroz koju deceniju, ali istovremeno odmah kao garancija za ono što je bitno za mlade parove, a to je kupovina prvog stana.
Pošto o tome nisam govorio na početku, dodao bih nekoliko reči o nekim naizgled samo tehničkim zakonima. Zakon o visini stope zatezne kamate je zapravo samo usklađivanje s evropskim standardima i s evropskom metodologijom evidentiranja inflacije i kamatne stope. Prelazimo sa indeksacije, rasta cena na malo na rast potrošačkih cena, a zamenjujemo eskontnu stopu NBS referentnom kamatnom stopom. Mislim da su to tehničke stvari koje su nam bitne, ali čini mi se da ne predstavljaju bilo kakav proboj.
Zakon o platnom prometu je još jedan plod dijaloga koji je postojao između privredne zajednice i Vlade Republike Srbije i danas Narodne skupštine. Ono što je bitno, to je da više neće biti zakonska obaveza da se pazar preda dan za dan, da današnji pazar bude predat dan posle, nego se uvodi obaveza da on bude predat u svakom sedmom radnom danu.
To je nešto što se tražilo. Tu je veliki broj naših malih trgovaca bio pod velikim pritiskom, veliki troškovi evidentiranja, veliki problemi u poslovanju. Evo jedne promene koja će omogućiti lakše i jeftinije poslovanje.
Istovremeno, to je već pomenuto, a izuzetno je bitno, kao drugi korak u transparentnosti i bezbednosti poslovanja u Srbiji, želim poštovane narodne poslanike da podsetim da jedna od promena pre, ako se ne varam, sedam godina koja je uvela novi institut, a to je Agencija za privredne registre, danas je naša zemlja jedina u Evropi gde na Internetu možete konsultovati besplatno sva privredna društva, da se upoznate sa njihovim upravnim organima, da konsultujete njihove finansijske podatke i uz određenu naknadu da idete dalje i da dobijete analize.
Bilo je mnogo otpora tome, setimo se, naročito sudova koji su imali jedan redovan posao, ali sada se to radi transparentno, profesionalno i to jeste danas jedan adut poslovanja u Srbiji.
Ono što se dugo tražilo, to je da menice budu registrovane, da tu bude jasno da li je ona založena, nije založena, koliko puta, ko je založio, ko je drži, na koji način. Ovo će biti veliki proboj, veliki napredak, kada kod NBS, i to na sajtu NBS pristupamo, besplatno za sve privredna društva u našoj zemlji, bude vidljivo da li postoji menica i u čiji korist. Na taj način plaćamo transparentnost u poslovanju, obezbeđujemo predvidive uslove poslovanja i čini mi se da je to nešto što će doprineti poslovanju.
Kao što će biti promena sa privrednih prestupa na prekršajno-novčane kazne. Zakon nije ništa blaži, ali dovodi do bržeg dostizanja pravde u ovom domenu u platnom prometu, da se ne gubi previše vremena u nekim sudskim postupcima nego da se ide na prekršajni postupak i naplatu kazne tamo gde je ona neizbežna.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da u ovom momentu postepenog oporavaka finansijskog tržišta, postepenog pojavljivanja novih šansi da se pojavi značajniji dobrovoljni penzioni fondovi, da lizing bude ponovo razvijen, ovog puta na nepokretnostima, mogućnosti da kroz ove izmene i dopune zakona o deviznom poslovanju, platnom prometu, to su sve elementi koji će doprineti boljem poslovanju u našoj zemlji, više usklađenom sa pravilima STO i evropskim standardima. Hvala puno na vašoj pažnji.

Poštovani poslaniče, ne mogu vam odmah dati odgovor na ovo pitanje. Proverićemo da li je to pitanje prošlo na Vladi. Koliko se sećam, nije. Ali ono što mogu da kažem to je da je od momenta zemljotresa ne samo Vlada, nego i svi građani Republike Srbije su učinili jedan veliki napor da bi ove nedaće bile što podnošljivije za građane Kraljeva.
Samo za izgradnju privatnih stambenih jedinica je već obezbeđeno dve i po milijarde dinara. Šteta koja je procenjena je nešto veća i dobili smo od Banke za razvoj Saveta Evrope veoma brzu odluku da jedan kredit, koji je bio predviđen za jednu drugu namenu, bude preusmeren ka Kraljevu i moram da kažem da će velika aktivnost i gradonačelnika u Kraljevu i ostatka naše države dovesti do toga, u to sam uveren, da saniranje štete u Kraljevu bude primer za neke, ne daj bože, buduće takve slične probleme.
Što se tiče električne energije, dobro je poznato da je Vlada odložila predlog EPS-a. Povećanje cene električne energije neće dejstvovati pre kraja ove grejne sezone i više od 1,5 miliona domaćinstava neće imati povećanje cene električne energije. To su oni građani koji troše manje od 350 kilovata, koji imaju prosečnu potrošnju.
Na taj način je Vlada Republike Srbije u ovom momentu pomirila dva cilja – da se obezbede dodatna sredstva da EPS bude u stanju da vrši kapitalni remont objekata da bi se obezbedilo dalje opskrbljivanje električnom energijom u našoj zemlji (da podsetim, evo već 11 godina naša zemlja nije imala ni jedan jedini dan restrikciju električne energije, a za to je potrebno obezbediti određena sredstva), a i da istovremeno prepoznamo potrebu da se uvaži ovaj socijalni momenat krize i da naši građani koji imaju manju potrošnju električne energije budu pošteđeni bilo kakvog povećanja te cene.

Na konkretno pitanje daćemo konkretan odgovor, tražićemo od resornog ministarstva i EPS-a da razmotre vaš predlog, ali samo bih hteo da kažem da nije tačno da nije ništa uloženo što se tiče privrede.
Govorio sam o obnovi i mislim da je ova obnova model, i sistemski i u nekom ljudskom smislu, napora svih, i vi ste u pravu, jer to nije pitanje samo jednog ministra i Vlade, nego cele naše zajednice.
"Magnohrom", na primer, koji nažalost nije imao sreće u privatizaciji, dobio je u decembru 55 miliona dinara subvencija. Svakog meseca su te subvencije 28 miliona dinara, ali ono što je mnogo bitnije, to je da će se u opremu za proizvodnju, koja je nedavno ponovo otpočeta, uložiti 1,4 miliona evra. To je verovatno najbolji način da se odgovori na ovu nedaću. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću. Mislim da je poseta gospodina Putina omogućila da se proširi i produbi naš dijalog. Mislim da je dobro i što ste vi imali mogućnost da neposredno razgovarate sa ruskim premijerom. Kao što je bilo možda za neke iznenađenje kada je nedavno ruski predsednik u ovom domu veoma jasno rekao da budućnost Srbije u EU ni na koji način nije nešto što zabrinjava Rusku Federaciju, isto je ponovio i premijer, gospodin Putin, ovde i na drugim sastancima koje je imao.
Da, većina zemalja, tj. sve zemlje koje su ušle u EU su ušle u NATO, ali je njihovo iskustvo bilo drugačije, tokom Hladnog rata. S druge strane, nijedna od tih zemalja nije bila bombardovana od strane te alijanse. Iskustvo je drugačije. S druge strane, Srbija je pristupila i u potpunosti iskorišćava pogodnosti Partnerstva za mir. Srbija produbljuje te odnose na način na koji poštuje i rezoluciju ove Skupštine, koja je dovela do vojne neutralnosti. I, naravno, naša zemlja će nastaviti da ima odnose u tom okviru i sa NATO-alijansom, kao bitnim faktorom u Evropi i u svetu.
Veoma je interesantno da je nedavno i sama Ruska Federacija otvorila bitnu inicijativu u domenu bezbednosti, apelujući da se prevaziđu podele i pitajući ko je to sad neprijatelj bilo koga danas u Evropi, zar nije vreme da se pronađe neko rešenje koje će pokazati jedinstvo Evrope i u tom veoma bitnom domenu bezbednosti. Ta inicijativa Ruske Federacije je već našla odgovor, jer je jedan broj lidera EU počeo razgovore. Mislim da je za našu zemlju veoma bitno da pratimo taj dijalog, jer verujem da će on biti plodotvoran, delotvoran i pozitivan za našu zemlju.
Pomenuli ste diskusije koje su bile ovde u Beogradu, pa želim samo da podsetim poštovane narodne poslanike i građane Republike Srbije da je, što se tiče pitanja da li je NATO preduslov Srbiji za ulazak u EU, odgovor veoma jasan – ne. To nam je rekao maja 2009. godine i potpredsednik SAD gospodin Bajden ovde u Beogradu i to je isto rečeno tokom sastanka predsednika Tadića s predsednikom Sarkozijem maja prošle godine.
Tako da ulazak u NATO nije preduslov za ulazak naše zemlje u EU, a pitanje bezbednosti Evrope je nešto što se u ovom momentu i te kako debatuje i gde će, u to sam duboko uveren, biti dodatnih pozitivnih razvoja koji će biti od koristi za našu zemlju. Hvala.

Gospodine Jovanoviću, vaše je pravo da branite te stavove. Međutim, nije tačno da su ulazak u NATO i u EU povezani uzročno-posledično ili u nekoj sekvenci. Austrija je članica EU, nije članica NATO-a i članica je ovog konzorcijuma koji gradi gasovod. Tako da nije tačno da su sve zemlje koje su ovom programu članice i NATO-a i EU. Norveška nije članica EU, a članica je NATO-a. To pokazuje da su to odluke koje države treba da donesu u skladu sa sopstvenim politikama, a da ne postoji, ni sa strane EU ni sa strane NATO-a, bilo kakva veza, formalna ili neformalna, između ta dva pitanja.
Mislim da je od glasina bitnije ono što kaže potpredsednik najveće zemlje koja je članica te alijanse, gospodin Bajden, koji je nedvosmisleno rekao da Amerika ne očekuje od Srbije da uđe u NATO da bi ušla u EU. To je potvrdio i predsednik jedne od dveju najvećih zemalja članica EU, koja se nedavno vratila u Komandu NATO-a, i vidimo da ni tu nisu stvari lake, vidimo oko ovih događanja u Libiji, ali i on je isto rekao da, što se tiče Francuske, ona ne očekuje od Srbije da uđe u NATO da bi ušla u EU.
Što se tiče energetskog sporazuma, verovatno nećemo biti nezadovoljni zbog toga da jedno preduzeće iz gubitaka pređe u profit. S druge strane, želim da vas podsetim da je Srbija akcionar ili suvlasnik NIS-a na nivou 49%, tako da je u interesu naše zemlje da rezultati budu što je moguće bolji, jer to znači da će i akcije kojima raspolaže i rukovodi Republika Srbija, a sutra očekujemo i dividende, biti tu.
Tako da to što se tiče NIS-a nije nešto što je odjedanput spakovano i predato kao poklon zauvek nekom partneru, nego smo aktivni akcionari na nivou 49% i, naravno, od interesa je za Republiku Srbiju da se iskoriste određena sredstva, mogućnosti i razvoj koji će ta kompanija predložiti u budućnosti. Hvala.

Gospodine Šami, uslovi u jednoj dobroj privatizaciji su poznati unapred i ne menjaju se tokom prodaje. Zbog toga želim ovde da kažem da je danas reč o mogućnosti da ponuđač iz Austrije poboljša ponudu i, ukoliko ispuni minimalne uslove koji su predviđeni, onda eventualno postane i vlasnik.
Ali, Vlada Republike Srbije je usvojila zaključak kojim je naložila svim zainteresovanim partnerima da se 51% kapitala "Telekoma Srbije" neće prodati ispod cene od 1,4 milijarde i taj uslov se neće menjati. Tako da će to biti ukoliko se uslovi ispune, a ukoliko ne budu ispunjeni, ta privatizacija će biti proglašena ništavnom. Hvala.

Gospodine Šami, nemam sumnje da ste vi vrstan matematičar. Međutim, cifre su cifre. Kažete da je apsurd da država odredi cenu nečega, ali DSS je podržao cenu od 400 miliona evra za 51% NIS-a. To je nešto što ste podržali. Tako da, ako je princip za jedno preduzeće prihvatljiv, zašto za drugo preduzeće nije prihvatljiv?
Još jedan stvar. Pošto je moderna ekonomija u velikoj meri matematika, objašnjenje koje su dali drugi potencijalni zainteresovani ponuđači, a to znamo zato što su otkupili dokumentaciju, jeste upravo da ta minimalna cena od 1,4 milijarde evra za 51% kapitala jeste ozbiljna i za njih u ovom momentu previsoka cena.
I niko se neće iznenaditi, među onima koji su bili potencijalni kupci ali nisu dali tu ponudu, ukoliko ovaj ponuđač, a to ćemo tek videti u danima koji dolaze, jer nema nikakvih tajnih pregovora nego se samo čeka da se vidi da li će ovaj potencijalni ponuđač poboljšati ovu ponudu, da ona ispuni minimum koji je Vlada Republike Srbije zacrtala. Nema nikakvih drugih uslova.
Pitanje oko monopola ili manjka monopola. Danas ''Telekom Srbija'' ima skoro 100% učešća na tržištu fiksne telefonije, ali jedan od razloga zašto se krenulo u privatizaciju jeste da je taj monopol ukinut i već imamo neke druge firme koje nude te usluge. Najbitnija je činjenica da postoji dinamika na tržištu. Tako da, što se tiče pitanja monopola, to je pitanje za nezavisno telo, koje je ustavna kategorija i čiji je savet postavio ovaj dom, i na njemu će biti da se odredi oko ovog pitanja, ali još nismo došlo do tog momenta. Hvala.

Samo bih želeo da kažem da ćete dobiti odgovor u pisanoj formi.

Gospodine Mićunoviću, u odsustvu mog kolege Dačića mogu samo da vam kažem da je Vlada svesna tog problema i da taj problem nije samo ekonomske kategorije, već i bezbednosne. Kao što ste i sami rekli, veoma bitni delovi koji se ugrađuju u ceo sistem železnice mogu da ugroze bezbednost.
Naša zemlja nije jedina. Zapravo, cena bakra je, podosta neočekivano, pomnožena sa četiri u protekle dve godine. I direktor francuske železnice je u nedavnom intervjuu opravdao jedan ozbiljni incident, gde kod jednog od onih tzv. TŽV vozova, vozova s velikom brzinom, umalo nije došlo do veoma ozbiljnog incidenta, čak i veoma ozbiljne havarije, baš time da se i u toj zemlji krade bakar.
Tako da je to postao globalni fenomen i dobićete, poštovani gospodine Mićunoviću, i odgovor od strane Ministarstva unutrašnjih poslova o obimu tih krivičnih prijava i akcijama koje su preduzete. Sigurno je da bi pažnja trebalo da bude usmerena i tamo gde se proizvodi bakar i gde se transformiše, a znamo gde se to nalazi, to nije samo Bor.

Članovi Vlade nemaju lična mišljenja. Članovi Vlade sprovode državnu politiku i onu rezoluciju koju je izglasala ova Skupština.
Odgovor je da i lideri EU i lideri same NATO alijanse ne povezuju članstvo u jednoj organizaciji sa članstvom u drugoj organizaciji, niti je uslovljavaju. To daje slobodu Srbiji da odredi šta je njoj činiti i ne treba se odrediti prema onome što oni koji podržavaju NATO alijansu i oni koji su protiv nje imaju da nam kažu tim povodom, prevashodno. Naravno, svako mišljenje je dobrodošlo.
Ono što je bitno reći, to je da u odlučivanju u toj alijansi ima potrebe da se zna ko određuje koju odluku, i vidimo, suprotno onome što ste sada rekli, i čestitamo koleginici iz Hrvatske na tom izboru. U svakom slučaju, u zavisnosti od sopstvenih odluka, dobro je da neko iz našeg regiona igra zapaženu ulogu u bilo kojoj regionalnoj ili globalnoj organizaciji.
Ali, primetićemo u ovim poslednjim događajima u Libiji, da je postojao višak tenzije unutar same alijanse, i to među starijim i mnogo većim članovima te alijanse, oko odluka i načina na koji bi trebalo ta intervencija da se sprovodi. To je minimum, koji svako ko gleda funkcionisanje ove alijanse, mora da primeti.
Odgovor na vaše pitanje je da se svaki član Vlade, pa i ja (tačno, s najdužim stažom), mora držati odluka onih koji su, pre svega, odredili i sastav ove vlade i njeni su kontrolori, kao što to vidimo i danas, i to je odluka koja izražava ogromnu većinu onoga što žele naši građani u ovom momentu.

Gospodine Đuriću, ja sigurno nisam pobornik nekog formalizma kome nema mesta, ali bi se ipak trebalo podsetiti da je pokojni Zoran Đinđić bio premijer vlade Srbije koja je bila u jednoj većoj državi i da se spoljna politika, pa i odbrambena politika, određivala na saveznom nivou. Znamo ko je tada bio ministar spoljnih poslova – gospodin Svilanović, i znamo ko je bio vrhovni komandant – Vojislav Koštunica. Pod tim uslovima se na nivou Vlade Republike Srbije nikada o tom pitanju nije raspravljalo, niti je moglo da se raspravlja, jer to nije bila njena ingerencija.
Jedino što mogu reći, to je da je oko ovog izuzetno bitnog pitanja, i mislim da je dobro to što i vi i vaša partija redovno oko ovog pitanja postavljate argumente i tražite odgovore – NATO alijansa jeste realnost.
Treba li većeg dokaza za to od onoga što vidimo na TV ovih dana? I mi u svakom momentu u odnosu na jednu takvu realnost moramo da se odredimo. Ne možemo je ignorisati. Odgovor Srbije je bio ulazak 2006. godine u Partnerstvo za mir, odgovor Srbije je vojna neutralnost koju je izglasala ova skupština, odgovor Srbije je zainteresovanost za inicijalne ruske predloge koji su već bili predmet diskusije između Ruske Federacije i EU oko novog koncepta zajedničke odbrane našeg kontinenta, a sigurno da je u našoj državi, zbog specifičnosti i istorije koja se ne može izbrisati, ona je realnost i ona je deo ne samo naše istorije, nego i onoga što je politički uputno raditi u datom momentu, ono što se desilo između NATO alijanse i naše zemlje.
Ali, s druge strane, pogledajmo nedavni intervju američkog ambasadora tzv. za nas, naravno, u tzv. državi Kosovo. Najavio je zatvaranje Bondstila. Oni koji u onome što je za nas bilo apsolutno neprihvatljivo, u jednostranom proglašenju nezavisnosti naše južne pokrajine, vide neku formu projekta te alijanse, kao krunski dokaz navode Bondstil, a danas vidimo da američki vrhovni izaslanik u našoj južnoj pokrajini najavljuje zatvaranje Bondstila i odlazak poslednjeg američkog vojnika iz te baze. Tako da ne treba ići i tražiti veće neprijateljstvo tamo gde ga nema, nego gledati realnost i opredeliti se isključivo u interesu naše države.

Hvala, gospođo Đukić Dejanović. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da u najkraćim crtama komentarišem nekoliko sugestija i ideja.
Vlada ostaje pri stavu o prihvatanju dva amandmana i odbijanju preostalih, pre svega zbog toga što bi ovi amandmani koji su predviđeni doveli, što se tiče poslednjeg, ne do jednokratnog, nego do dvokratnog oporezivanja, zato što bi stope bile drugačije za 2011. godinu. To sigurno nije u interesu naših građana.
Ove izmene i dopune Zakona o imovini su predložene Narodnoj skupštini pre svega kao odgovor na prihvatanje jednog amandmana u jednom drugom ali povezanom zakonu. Na taj način se usklađuje naš poreski sistem. Poreski sistem mora imati, pre svega, unutrašnju koherentnost i neutralnost. Odredbe koje se ovde nalaze omogućavaju da se taj princip očuva.
Drugi element je, naravno, sužavanje oporezive mase. Uvođenje ovih deset ari kao neoporezivih jeste jedan način da se u ovom momentu krize prepozna i podrži progresivnost u oporezivanju.
Međutim, većina intervencija danas je bila malo šira, šireg značenja i možda neke šire tematike. Ja bih samo identifikovao tri pitanja na koja bih, bar načelno, ne dao odgovore, nego možda jednu suštinsku filozofiju onoga što Vlada Republike Srbije pokušava da uradi.
Prvo pitanje je bilo da li je moguće da imamo drugačiji poreski sistem. Jedna stvar je tačna, a to je da se u ovom momentu poreski sistem Republike Srbije, kao što je to slučaj i sa većinom poreskih sistema u zemljama tranzicije, oslanja na indirektne poreze. O tome ovaj cenjeni dom a i naši građani imaju apsolutno pravo da raspravljaju.
S druge strane, to je druga tačka, ovde se kritikuju razne odredbe jednog direktnog poreza, a porez na imovinu jeste direktan porez i imovina je jedan od najpouzdanijih znakova određene imovinske tj. ekonomske snage. Ukoliko želimo da postepeno povećamo udeo direktnih poreza, koji jedini mogu da oporezuju po ekonomskoj snazi, proporcionalno, progresivno i regresivno, što sigurno nije ideja ogromne većine u našoj zemlji, onda moramo da prihvatimo činjenicu da će biti više direktnih poreza. Zbog toga, kada razgovaramo o ovom zakonu, moramo uvek da vidimo alternativu, a ta je alternativa da se ponovo još malo više poveća neki indirektni porez, koji zbog toga što je indirektan pogađa sve na isti način, i one koji su siromašni i one koji su bogati.
Treći element je u primeni jednog ovakvog direktnog poreza. Naravno, socijalna realnost naše zemlje je takva da bilo kakva primena nekog direktnog poreza mora biti veoma obazriva. Tačno je da se gradilo dosta kvadrata. Tačno je da u mnogim gradskim zonama i dalje imamo heterogena jezgra, sa nekim luksuznim objektima odmah pored udžerica, nekim ljudima koji imaju izuzetno visoke prihode do ljudi koji imaju veoma skromne prihode. Ima ljudi koji imaju samo naizgled veoma skupocenu i dragocenu imovinu, a s druge strane skromne prihode. Zbog toga odredbe koje se nalaze u ovom zakonu prepoznaju tu realnost Republike Srbije, a to je da jačanje onog dela direktnih poreza u našoj zemlji mora da se radi, ali mora da se radi progresivno i mora da u svakom momentu uvažava tu socijalnu realnost naše zemlje. Odatle odredbe koje vidimo ovde – o maksimumu povećanja koje se može u datoj godini odrediti, razlikama između pravnih i fizičkih lica, ili pak mogućnosti koja se daje, u duhu fiskalne decentralizacije, da lokalne samouprave imaju maksimum poreza, ali isto tako i fleksibilnost da po zonama odrede drugačije stope poreza.
Eto, to je pristup. Verujem da bi jedan ovakav pristup, koji možda u teoriji nije idealan... možda bi neko mogao da misli da je bolje da odmah krenemo na mnogo veće učešće direktnih poreza, možda neko misli da je mnogo bolje da odjednom razrežemo jednu jedinstvenu stopu u Srbiji, da nema izuzetaka, da nema izuzetog ara jednog, ili pak da ne treba dati fleksibilnost lokalnoj samoupravi, koja najbolje zna kakva je zapravo realnost na lokalu. Zbog toga verujem da dalja debata o poreskoj politici Republike Srbije i te kako treba da se nastavi.
Ova kriza, i to je možda poslednje što bih hteo da kažem sada, jeste pritisak i razlog više da se veoma dobro promisli o onome što se primenjuje u našoj zemlji. Zbog toga bih hteo da ohrabrim sve narodne poslanike da urade ono što je verovatno jedan od najplemenitijih delova vašeg poziva, a to je da ukazuju i predstavnicima Vlade i našim građanima na sve pojedinačne situacije koje bi eventualno ukazale da ona rešenja koja su predložena u ovom momentu krize ne odgovaraju optimumu.
Verujte da će se Vlada Republike Srbije potruditi i oko ovog pitanja zatvaranja malih preduzeća u slučaju da jedna formalna obaveza nije ispunjena, a da s druge strane, tačno je, ima i poreske utaje. Imamo u ovom momentu jedan broj naših građana koji godinama, da ne kažem decenijama, redovno plaćaju sve poreze, plaćaju sve komunalije, ali zbog ekonomske krize ulaze u određene egzistencijalne probleme. Ovo su teška vremena i Vlada Republike Srbije, a naročito poreska politika, mora to dobro da isprati i da promeni ono što se promeniti mora, da poreski sistem bude što je moguće pravičniji, što transparentniji, da obezbedi s jedne strane finansiranje, a s druge strane da obezbedi pravičnost u prikupljanju tih nužnih sredstava.
Što se tiče lokalne samouprave, svima je jasno da je u prethodne dve godine bilo iznuđenih poteza, koji su bili efekat ekonomske krize. Opredeljenje Vlade Republike Srbije je bilo da se ne povećavaju velike poreske forme. Druge zemlje su drugačije reagovale. Susedna Hrvatska, primera radi, povećala je opštu stopu poreza na dodatu vrednost sa 18 na 23%. Neke druge zemlje su kombinovale nešto manje povećanje poreza sa značajno većim stepenom zaduživanja njihovih država. Republika Srbija je odlučila, tj. Vlada koja je izabrana, da ne povećava velike poreske stope i da ukoliko ima povećanja u zaduženju ono bude pre svega opravdano investicijama u infrastrukturu. Efekat toga je bilo smanjenje javne potrošnje od dve milijarde evra na godišnjem nivou, što nije malo.
Tačno je da su transferi prema lokalnoj samoupravi smanjeni. Kao bivši ministar finansija, koji je imao tu čast da od 2001. do 2004. godine predlaže budžete, imali smo povećanje u realnom iznosu od 2,5 puta javnih finansija lokalne samouprave, verujem da svaki napredak mora, pre svega, da se reflektuje kroz vraćanje transfera prema lokalnoj samoupravi na jedan adekvatan nivo. Ove godine prvi korak je urađen. Ukupni iznos transfera iz centralnog budžeta ka budžetima lokalnih samouprava je povećan za 23%. Ono što je veoma bitno, to je da je za one najmanje razvijene opštine vraćen na nivo iz 2008. godine. Radi se o četrdesetak najmanje razvijenih opština.
Da li je to dovoljno? Nije, ali, gospođo predsednice, dame i gospodo, budite uvereni da ukoliko se pojavi mogućnost ove godine, 2011. godine, ili, što je verovatno realnije, za budžet za 2012. godinu, jedan od prvih ciljeva tog budžeta će biti da se transferi ka lokalnim samoupravama vrate na ono što je bio slučaj pre krize. Hvala puno na vašoj pažnji.

Poštovana potpredsednice, poštovani narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije hteo bih u najkraćim crtama da obrazložim ove zakone koji su danas pred vama, koji su raznovrsni, ali koji imaju jednu nit koja se tiče finansijskih elemenata koje regulišu javne finansije, a isto tako i finansiranje izdataka koje imaju i lokalne samouprave i centralna vlast. Mislim da bi bilo najbolje da kažem nekoliko uvodnih reči o svakom od ovih zakona po onom redosledu kojim su predstavljeni ovom cenjenom domu.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, u suštini, ovaj zakon usklađuje elemente sa nekim drugim zakonima da bi se obezbedilo ono što je veoma bitno za poreski sistem, a to je princip neutralnosti. U ovim izmenama i dopunama se međusobno usaglašavaju odredbe kojima je uređena stopa poreza na imovinu. To se mora usaglasiti zbog toga što je došlo do usvajanja amandmana na predlog zakona kojim su, između ostalog, menjane poreske stope u prethodnoj debati, pri čemu bi se te odredbe promenile i kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2011. godinu.
Znači, ono što je bitno ovde primetiti, to je da će ovaj zakon obezbediti da se ovaj porez naplati po jednoj osnovici, a ne dve, to jest ne po onome što bi bila stopa do usvajanja zakona u ovom domu i onda po nekoj drugoj stopi za onaj period koji je bio pre, nego se ovde omogućava jedinstvena naplata ovog poreza za ovu godinu.
Ono što je bitno, takođe, to je da se, u cilju doslednije primene ustavnog principa oporezivanja srazmerno ekonomskoj moći obveznika, ovde predlaže da se za zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini, odnosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini porez plaća za zemljište površine preko deset ari, tj. da postoji neoporezovana osnovica do deset ari, koja pokriva veliki deo našeg građanstva. To se usklađuje sa načinom na koji je uređeno i pravo korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini.
S tim u vezi se precizira da se kod oporezivanja tog zemljišta površine preko deset ari porez ne plaća na njegovu ukupnu površinu, već se površina od deset ari izuzima od oporezivanja i to je ta osnovica za oporezivanje.
Takođe, uređuje se poresko oslobođenje za zemljište pod objektom na koji se porez plaća kako bi se otklonila mogućnost dvostrukog oporezivanja istog zemljišta, tj. kroz oporezivanje površine zemljišta pod objektom i same površine tog istog objekta.
Napokon, vrše se i neka pravno-tehnička usklađivanja pojedinih odredaba.
Ono što mogu da kažem, što je bitno za naše građane, to je da se do deset ari ne oporezuje pravo korišćenja i ne oporezuje se pravo na zakup zemljišta.
Istovremeno, pošto je o tome bilo dosta debate u prethodnoj diskusiji u ovom cenjenom domu, želim da kažem da maksimalna stopa, o kojoj se dosta raspravljalo, od 2%, jeste jedan maksimum i u skladu je sa opredeljenjem Republike Srbije da imamo jedno predvidivo poresko okruženje za građane i za privredu. Naravno, ne očekuje se da stopa bude 2%. Podsećam cenjene poslanike i građane Republike Srbije da se ovde radi o prihodima lokalne samouprave a ne budžeta Republike Srbije, te da će u roku od 60 dana od sada svaka lokalna samouprava biti u stanju da odredi pravu stopu, u svakom slučaju, ispod 2%, koja odgovara situaciji u toj lokalnoj samoupravi.
To je način kako se usklađuju dva jednako važna principa: prvi princip je fiskalna decentralizacija u onome što su izvorni prihodi lokalnih samouprava i, s druge strane, što je veoma bitno, predvidivost i mogućnost da se ne desi da u određenim lokalnim samoupravama dođemo do velikih nameta koji bi bili, u srednjem roku, na štetu same opštine.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenja dobara, ovde je u suštini prepoznavanje jedne odredbe koja je dovela jedan deo, i to aktivan deo, našeg građanstva u veoma tešku poziciju.
Naime, donošenje ovog zakona je, pre svega, mogućnost da se poreski rastereti vlasnik teretnog vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3,5 tona. Drugim rečima, o tome je bilo dosta priče u našoj javnosti i medijima, oni koji su imali takva vozila (a bila su oporezovana kao da nisu instrument za rad) sada će biti stavljeni u ravnopravnu poresku situaciju sa onim privrednicima koji imaju vozila koja prelaze 3,5 tona. Naravno, radi se o onim vozilima koja imaju kao cilj privrednu delatnost, tj. usluge prevoza lakih tereta od strane preduzetnika i drugih pravnih lica, od strane poljoprivrednika, za prevoz poljoprivrednih proizvoda, kao i repromaterijala za svrhu poljoprivredne proizvodnje.
Kada se usvoji, ovaj zakon će se primenjivati osam dana po usvajanju. To će biti značajno rasterećenje za naše građane koji se bave ovim aktivnostima. Možemo reći, čini mi se, da na ovaj način Vlada Republike Srbije brzo reaguje na probleme uočene u privređivanju naših građana, i tako ćemo nastaviti da radimo; ukoliko ima bilo kakvih nelogičnosti, one će biti ispravljene.
Ovaj cenjeni dom je, primera radi, u istom ovom zakonu, kada se glasalo o budžetu za 2011. godinu, izglasao i određeno rasterećenje za one koji imaju brodove. Uočeno je da je to bilo opterećenje za one koji imaju veoma skromne lađe. Uopšte, one inicijalne odredbe koje su bile određene nisu pogodile metu, nego su pogodile ljude koji skromno žive i imaju male čamce. To je usklađeno.
Primećeno je ovde da se mora promeniti ova odredba zakona da bi oni građani koji imaju mali biznis, koji se bave ovim uslugama, imali mogućnosti da izbegnu poresko opterećenje, jer, zapravo, to vozilo njima ne služi kao neki luksuz, to nije neki luksuzni džip, radi se o kombi vozilima koja su potrebna ljudima da rade. Zbog toga, pošto su sad veoma dobro prepoznata u ovom zakonu kao sredstvo za rad, neće plaćati odgovarajući porez na njih.
Sada, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, dozvolite mi da u najkraćim crtama obrazložim i ove zakone koji se tiču finansijskih aranžmana.
Kao prvo, želim da isteknem dva zajma koja imamo ovde danas i koja zapravo (to ću se truditi da izložim na najmanje moguć tehnički način) mogu biti začetak nečega veoma bitnog u finansijskim odnosima naše zemlje i EU. Zašto to kažem? Zbog toga što je pred vama, poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kreditu između Evropske unije i Republike Srbije i Narodne banke Srbije. Ukupni iznos ovog kredita je do dvesta miliona evra.
Ovde, u suštini, Evropska unija daje mogućnost Republici Srbiji da se zaduži na tržištu kapitala pod uslovima koje ima i sama Evropska unija. To su uslovi koji, naravno, ne bi bili mogući za našu zemlju ukoliko ne bismo imali jedan ovakav finansijski pristup EU.
Evropska unija nije država, ali je pravno lice. Ona ima garanciju svih zemalja članica EU. Samim tim ona ima kreditni rejting AAA, ili „tripl ej“, kako se uglavnom to kaže na tržištu kapitala, i samim tim povlači najpovoljnije moguće uslove na tržištu kapitala. Naravno, oni zavise od dana do dana, ali ovde imamo mogućnosti da se zadužimo po kamati koja u ovom momentu ne predstavlja više od 1% na godišnjem nivou i po dužini kredita koja je mnogo povoljnija od onoga što naše Ministarstvo finansija može da postigne danas na domaćem i inostranom tržištu.
Imamo i jedan drugi zakon, to je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora kojim se reguliše odgovornost za naknadu troškova između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Interesantno je da je i Svetska banka prepoznala potrebu da podrži Srbiju na jedan malo drugačiji način. Drugim rečima, za razliku od onoga što je uglavnom zajam Svetske banke, koja je u poslednjih deset godina... Mada, nije deset godina, zapravo, počeli smo da povlačimo prva sredstva od Svetske banke 2003. godine, to je osam godina. To su klasični zajmovi koji su nekomercijalni. Podsetimo se, Svetska banka nam je davala tokom prvih pet godina veoma povoljne zajmove, koji su bili izuzetno jeftini. U poslednjih nekoliko godina ulazimo u neke klasičnije odnose sa njom. To su bili zajmovi za posebne projekte ili za pokrivanje našeg budžetskog deficita.
Ono što je interesantno u ovom sporazumu jeste da on zapravo liči na sporazum koji imamo sa Evropskom unijom. Drugim rečima, Svetska banka daje garanciju Republici Srbiji da može da se zaduži u iznosu od 400.000.000 dolara, sa garancijom Svetske banke. Svetska banka, kao međunarodna finansijska organizacija koja isto ima garanciju njenih akcionara, kao i EU, ima najbolji kreditni rejting u svetu – AAA ili „tripl ej“. Samim tim, pošto daje garanciju našoj zemlji, ona je obezbedila da se naša zemlja zaduži. Posle tendera koje je sprovelo Ministarstvo finansija najbolje uslove je dala banka „Sosijete ženeral“, da za iznos od 400.000.000 evra... Za razliku od kamata koje su, na primer, početkom ove godine naše Ministarstvo finansija i Trezor postigli (između pet i sedam posto na godišnjem nivou, u evrima), ovde je dobijena kamata od 2,79% na godišnjem nivou.
Šta tu konstatujemo? Konstatujemo mogućnost da uz pomoć EU i međunarodnih finansijskih institucija u godinama koje dolaze uđemo u jedan novi, specifičan aranžman. Ono što je potrebno Srbiji je da dobije garanciju onih koji imaju izuzetno jak kreditni rejting i da na bazi tog kreditnog rejtinga možemo da postignemo veoma povoljne uslove na tržištu kapitala.
Naravno, to ne dolazi bez određenih uslova. Kada pogledamo uslove koji se tiču i ovog zajma Svetske banke, tj. garancije Svetske banke, ili pak zajma EU, uslovi su: sprovođenje nužnih reformi u domenu evropskih integracija, nastavak uspešnog sprovođenja aranžmana sa MMF-om, rečju, odgovorna makrofinansijska politika, koja je ionako u interesu naših građana. Za Svetsku banku, naravno, uz makrofinansijski okvir su potrebne i dalje strukturne reforme.
Dozvolite mi samo da sumiram ta dva zajma, jer oni se po prvi put pojavljuju u ovoj formi pred Narodnom skupštinom. Koliko znam, bar u poslednjih deset godina, nikada nije bilo sličnih aranžmana. Siguran sam da ste primetili da je u ovom momentu jedna veoma aktivna diskusija; i ja lično, kao koordinator evropske pomoći našoj zemlji i potpredsednik za evropske integracije... Razgovaramo sa EU da zapravo ovaj aranžman koji imamo danas ovde, pod plaštom makrofinansijske podrške (jer se taj instrument tako zove sada), i uz inspiraciju koja dolazi, i angažman Svetske banke, imamo jedan dijalog sa EU koji se tiče i makrofinansijskih pitanja, u momentu kada nije prisutan MMF. Naravno, naša ideja jeste da sa izlaskom iz krize postepeno naša zemlja izađe i iz aranžmana koji ima sa MMF-om u godinama koje dolaze.
Zašto je to interesantno? Zbog toga što je i sama EU na decembarskom samitu i pre nekoliko dana ponovo potvrdila ona unutrašnja pravila ekonomskog upravljanja tom unijom. Pritisnuta finansijskom krizom, konstatujući velike finansijske probleme koje imaju neke zemlje, poput Grčke i Irske, Evropska unija je promenila način na koji daje finansijsku podršku ne samo članicama evrozone, nego i generalno EU.
Naš predlog jeste da na bazi ovog aranžmana i iskustva sa Svetskom bankom Srbija, ali i zemlje zapadnog Balkana uđu u dijalog sa EU, da uđemo u mehanizam koji je Evropska unija uspostavila za članice danas. To u suštini znači da svake godine članice prikazuju jedna drugoj budžete za sledeću godinu, kao i aktuelne projekcije njihovih penzionih i drugih sistema, da bi se konstatovalo da nijedna zemlja članica ne ugrožava finansijsku ravnotežu celine, a da zauzvrat, ukoliko takva situacija bude sa našom zemljom, kao što će biti, dobijemo, ali ne po nekom specifičnom zajmu kao što je to danas slučaj, nego kao mehanizam podrške EU za izlazak na tržište kapitala.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svestan sam da za većinu naših građana ovo o čemu sam sada pričao možda deluje suvoparno, tehnički i birokratski, ali ukoliko uspemo u ovom nastojanju da Srbija bude lider u tome, procenjene uštede za ovu deceniju za Srbiju i za njene građane su između 1,5 i dve milijarde evra. Toliko bismo uštedeli na kamatama. Toliko bismo dobili u dužini zaduženja i u kvalitetu stabilnosti izvora finansiranja naše zemlje, nezavisno od toga ko je bude vodio. Mislim da je to tema za koju se vredi boriti.
Zbog toga je dobro što se danas pred vama nalaze ova dva kreditna aranžmana: jedan koji se tiče EU, gde Srbija jedina, sa BiH, ima ovakav aranžman danas sa EU, i ovaj drugi, sa Svetskom bankom, gde smo isto pioniri. Ovo je prvi put da Svetska banka u regionu Evrope ima jedan ovakav aranžman, i to je nešto što je dobro.
Dozvolite mi da u zaključku komentarišem veoma kratko nekoliko drugih aranžmana koji ovde postoje. Imate pred sobom Predlog zakona o davanju garancija u korist „Hipo-Alpe-Adria banke“ a.d. Beograd, po zaduženju opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok. To je klasična suverena garancija za jednu komercijalnu banku koja će biti u stanju da obezbedi 9,1 milion evra, značajna sredstva za ozbiljne probleme u domenu vodosnabdevanja bitnih opština naše zemlje, i to za opštine Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok, generalno, 9,021 milion evra, od čega (i tu su se opštine na Kosmetu dogovorile) 4,5 miliona evra treba da pripadne Kosovskoj Mitrovici, 2,3 miliona evra opštini Zvečan i 2,3 miliona evra opštini Zubin Potok. Mislim da na ovaj način mi konkretno pokazujemo solidarnost prema našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, na onaj najdirektniji način, a to je da se reše oni problemi koji ih tište svakog dana. Problemi vodosnabdevanja su i te kako prisutni u tom delu naše zemlje.
Napokon, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj instituciji KfW, po zaduženju JP „Elektroprivreda Srbije“. To jeste jedan klasični aranžman, ali želim ovde da kažem da već sedam godina Nemačka razvojna banka KfW, o tome je predsednik Vlade juče govorio, koja je jedan od modela za izgradnju razvojne banke Srbije, pomaže našim opštinama, našim gradovima; ovde konkretno, u domenu obnove naše centrale „Zvornik“, u iznosu od 70 miliona evra. Znači, radi se o značajnim sredstvima.
Na taj način, poštovani narodni poslanici, bićemo u stanju da obnovimo tu centralu i da joj produžimo rok trajanja za 30 godina. Ta hidrocentrala, jedna od kvalitetnijih, nije imala kvalitetnu obnovu od kada je izgrađena, možemo to reći; ne da ljudi nisu to hteli da urade, ali sredstava nije bilo. Imamo ovde kvalitetna sredstva. Fiksna kamata, na primer, iznosi 1% na godišnjem nivou.
Znači, ovo što predstavljamo narodnim poslanicima uopšte nisu komercijalni aranžmani, već nešto što je značajno povoljnije i zahvaljujući garanciji Republike Nemačke, njenoj Razvojnoj banci, jer i KfW ima taj famozni rejting, najbolji na svetu. Kao EU i Svetska banka, i KfW je u stanju da dostavi sredstva našoj zemlji pod uslovima koji stvarno nisu komercijalni i sa kamatom koja može biti i varijabilna, a može biti fiksna. Ako je fiksna, neće preći 1%, tako da je to veoma kvalitetno.
Povećavamo rok funkcionisanja HE „Zvornik“ za najmanje 25 godina, ali prema procenama eksperata i 30 godina i, naravno, povećava se njen kapacitet. Na taj način naša republika, koja zahvaljujući hidrocentralama danas ima oko 19% ukupne proizvodnje električne energije koja dolazi iz obnovljivih izvora... Nažalost, još nismo pokrenuli ni biomasu, ni vetar, ni sunce kao moguće izvore, ali hidropotencijal naše zemlje, koji je prema nekim procenama iskorišćen samo do nivoa od 50%... Ovo je jedan način koji je direktan i efikasan, ekonomičan način da produžimo rok trajanja postojeće hidrocentrale, da povećamo kroz novu tehnologiju njen kapacitet, proizvodnju i da tako ojačamo procenat obnovljivih izvora energije u našem energetskom bilansu.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, pred vama su kvalitetni finansijski zakoni. Očekujem da, pošto većina njih odgovara veoma direktno na potrebe naših sugrađana, od Kosmeta pa do proizvodnje električne energije na zapadu naše zemlje, pošto otvaraju potencijalno novu eru, kroz mehanizam gde će Srbija prednjačiti, jedan novi deo naših odnosa sa EU za budućnost koji mogu imati, kao što danas imaju sa ovim aranžmanima od 200.000.000 evra za EU i 400.000.000 dolara sa Svetskom bankom, mogu imati na razini jedne decenije veliki pozitivni efekat na finansijski bilans naše zemlje... Hvala na pažnji.