Hvala gospođo predsedavajuća. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, hteo bih pre pauze da odgovorim na nekoliko sugestija, ideja koje smo čuli jutros.
Prvo da kažem da je vrlo bitno da se vidi ovaj zakon ne samo kao zakon iz evropske agende, on jeste evropske agende u toliko što evropske zemlje članice EU imaju ova pitanja uređena na jedan specifičan način ali mislim da kada raspravljamo o nekom modelu moramo biti svesni da u samoj EU, ne u prošlom veku, nego danas imamo podosta različite načine organizacije koje su pre svega plod istorije i tamo gde jedna nemačka formirali i znamo kakva je bila istorija te zemlje, kroz ujedinjenje carstava, prinčeva. Jedna Italija koja je isto u 19. veku posle mnogo vekova ujedinjena i isto kao ujedinjenje od nekih carstava, ne možemo po automatizmu da vidimo to kao jedan jedini model za našu zemlju jer to jednostavno nije istorija Srbije. Istorija Srbije je bila istorija vekovnog nastojanja da se ponovo obezbedi nezavisnost i ujedinjenje, tako kada govorimo o uputnim idejama i modelim za organizaciju Republike Srbije, bitno je da one odgovaraju onome što je istinska istorija naše nacije i naše države.
Sa druge strane, čuli smo da, pitanje da li postoji većina za ovaj zakon. Mislim da smo jutros čuli, ne samo da ona postoji unutar vladajuće koalicije nego da će ona biti i šira. Nadam se, pošto ćemo uložiti maksimalni napor i u danima koji dolaze da i amandmane, i ispravljene amandmane, sve ono što u suštini poštuje koncept ovog zakona, jer je uvek bitno imati koncept, da usvojimo te amandmane, jer ukoliko ima nelogičnosti, nekih stvari koje mogu biti dodate, dobra je ideja da to bude urađeno. Tako da se nadam da i od ovih političkih stranaka koje smo jutros čuli da će podržati zakon će se možda dodati još po neka.
Nešto specifičnije, oko pitanja koja su postavljana, uzmimo npr. grad Beograd i pitanje gradskih opština. Gradske opštine nisu predviđene Ustavom Republike Srbije. One su predviđene članom 189. stavom 4. našeg Ustava, gde se kaže da takve opštine mogu biti obrazovane statutom grada. Samo zbog toga je predviđeno da i tim statutom se može dati ta svojina. Tako da, ne možemo uraditi više od onoga što omogućava Ustav.
Ukoliko se želi ići dalje, trebalo bi da se promeni i sam Ustav.
Dosta se pričalo i o mogućnostima oko železnice. Želim samo da kažem da treba graditi železnicu za 21. vek i svi dobro znamo koliko je to teško. Ne poznajem ni jednu železnicu većeg gabarita na našem kontinentu koja za onaj njen infrastrukturni deo ne dobija subvenciju države.
Sa druge strane, ta infrastruktura je ne samo tamo gde je to dobro urađeno, bolja za građane, jeftinija je za upotrebu i ekološki je bolja, ali ona ima svoju cenu. Vidimo da na nivou Evrope dolazi do nastojanja tamo gde je železnica podeljena između infrastrukture i putničkog transporta, verovali ili ne, poštovani narodni poslanici, postoje nastojanja da se ta železnica ponovo objedini.
U ovom momentu, Francuska železnica je uložila napor da se ponovo objedini sa nacionalnom infrastrukturom. Razlog – predstojeća evropska konkurencija, naročito Nemačke železnice, kojoj ne pada na pamet da podeli transport i infrastrukturu.
Mi govorimo o tome da dodatno delimo infrastrukturu u ovom stanju. Govorilo se o Austriji. Austrija, integralna infrastruktura austrijskih železnica je državna. Postoji mogućnost za one lokalne puteve, železničke puteve, koji nisu od interesa za državu Austriju, da ih eventualno proda nekim privatnim ili javnim licima, i to samo za one pruge koje nisu vezane za prometne puteve generalno, uglavnom za ski stanice, za ono što je veoma lokalno i veoma specifično. To je jedini izuzetak koji sam ja uspeo da vidim, pošto sam znao da će to biti predmet debate. Ostatak železničke infrastrukture svuda u Evropi je u državnoj svojini.
Veoma je bitno da gradimo infrastrukturu za 21. vek, da gradimo javna preduzeća koja će biti u stanju da se nose sa konkurencijom koja će biti evropska ili, pak, da ih osposobimo ukoliko u datom momentu dođe do spoznaje da je jedno strateško partnerstvo uputno, državno-korisno, da se to uradi pod najboljim mogućim okolnostima za celu našu zemlju.
Zbog svega toga mislim da je veoma bitno kada raspravljamo o javnoj svojini Republike Srbije da prepoznamo činjenicu da je ona u svim evropskim zemljama uređena u skladu sa istorijom tih zemalja. Ne treba tražiti model tamo gde je on proizvod drugačije istorije od naše zemlje. Jer, primera radi, to ne bi palo na pamet jednoj Francuskoj, da uspostavlja javnu svojinu nalik onoj koja postoji u jednoj Nemačkoj, niti bi jednoj Nemačkoj palo na pamet da uspostavi sistem javne svojine poput onog koji postoji u Francuskoj.
Što se tiče Republike Srbije, samim tim je bitno da taj sistem javne svojine bude proizvod naše istorije, istorije koja je bila istorija nastojanja ujedinjenja. Veoma je bitno da taj sistem prepozna i realnosti autonomije Vojvodine. Jer, autonomija Vojvodine je realnost. I ona je plod istorije. Ali, ne treba da pravimo neke konstrukcije koje nisu plod jedne takve istorije. U tom smislu, bitno je da jedan takav sistem poštuje ono što poštuju i sve druge evropske zemlje.
Sa druge strane, kada razgovaramo o javnim preduzećima, veoma je bitno to što će ovaj zakon obezbediti da se izvrši jedno veliko imovinsko spremanje tog sektora. Liberalno su davana prava korišćenja decenijama. Vreme je da se one transformišu u valjana prava svojine, ali samo tamo gde se oni mogu valjano obrazložiti a da ostatak imovine bude upotrebljen i za neke plodotvornije i produktivnije namene. To je ono što će ovaj zakon omogućiti.
Što se tiče mreže, a mi znamo šta su mreže i ja ne kažem da je železnička mreža istovetna kao jedna telekomunikaciona mreža, i još manje da je ona u potpunosti ista poput one mreže u prenosu električne energije. Prenos električne energije, i to je predviđeno ovim zakonom, mora biti u državnoj svojini. Jer, on ima karakteristike prirodnog monopola. Potrebno je na milijarde uložiti, da bi iko mogao da bude konkurent elektro-mrežama Srbije. Zbog toga elektro-mreže u Srbiji moraju biti u državnoj svojini, ali, istovremeno, elektro-mreže Srbije moraju postepeno, i to je smisao izmena koje imamo u toj sektorskoj politici, da obezbede da ne bude "EPS" jedini mogući proizvođač električne energije i u perspektivi da ne bude "EPS" jedini mogući distributer električne energije. Ali, što se tiče transporta, zbog svojstva te aktivnosti, ono mora ostati ujedinjeno i u državnoj svojini.
Svaki put kada vidimo jednu mrežu, moramo se zapitati kakva je njena priroda i do koje mere ona mora ostati u državnoj svojini, zato što možda ima i prirodnog monopola i zbog toga što je to iz ekonomskih razloga i buduće evropske konkurencije u tom domenu najcelishodnije. Hvala na pažnji.

Hvala, gospođo potpredsednice.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, na kraju ove rasprave u načelu zakona o javnoj svojini želeo bih samo da primetim da je bilo raznih pozicija, ali da se u suštini vidi da je došlo vreme da se donese jedan ovakav zakon.
Prvo, kao što je i rekla gospođa Kolundžija, zato što i Ustav, koji je prethodnica ovog zakona i ovaj zakon je zapravo jedna od obaveza Ustava koji je usvojen 2006. godine, predviđa da se obezbedi ona doza decentralizacije i racionalizacije u funkcionisanju države koja je u skladu sa takvim Ustavom.
Videli smo danas tokom rasprave da postoje i druge ideje, ali da će one morati da sačekaju demokratsku potvrdu promene Ustava. I to je legitimna demokratska borba i to je mogući ishod. Verujem da je u proteklih nekoliko godina uočeno da i Ustav koji je bio predmet širokog konsenzusa, nekompletnog ali širokog konsenzusa, ima elemente za poboljšanje. Verujem da u godinama koje dolaze, a sigurno neću spekulisati o pravom momentu kada će se to desiti, će doći i do promena u ovome domenu.
Bilo kako bilo, zakon o javnoj svojini će omogućiti, pre svega, da oni koji donose odluke, u ime građana koji su ih izabrali, imaju više snage, više efikasnosti, više mogućnosti. Ali, želim odmah da dodam – i više odgovornosti. Jer, odgovornost prati ingerenciju. Danas smo često puta čuli koliko je centralni nivo vlasti onemogućavao, usporavao, ali, istovremeno, zašto i to ne reći, i tu i tamo bio izgovor za jedan broj ljudi koji nisu možda dovoljno radili, možda nisu bili dovoljno uporni i uvek je postojao izgovor da neko negde, u nekom ministarstvu, negde u Beogradu, nije dovoljno brzo i dovoljno kvalitetno odradio svoj posao. Naravno, to je često bila istina, ali i ne retko je to bio jedan dosta komforan izgovor.
Zbog svega toga, sa ovom merom decentralizacije koja je suštinska, decentralizacija jeste pre svega politička, ali kao što je i nekoliko govornika danas reklo, to je stvarno prazna priča ukoliko nema ingerencija. A ingerencije na papiru, ukoliko ne postoje budžeti i ukoliko ne postoji imovina koja može da to sprovede u delo, to je još u domenu političke deklaracije ali još ne i konkretnog programa i konkretnih dela za građana koji su glasali za takve programe.
Ukoliko ovaj cenjeni dom izglasa ovaj zakon, imaćemo javni sektor koji će imati tri veoma jasna i prepoznatljiva nivoa. Imaćemo javni sektor i javnu svojinu čije će upravljanje biti jasno regulisano tako što se vidi da se oni uobičajeni zakoni o svojini primenjuju i na onu svojinu koju imaju nosioci javne svojine, ukoliko nije drugačije određeno ovim zakonom.
Imamo 10 godina podosta teoretske rasprave o tome da li bi država trebala da ima javnu svojinu, sa jedne strane, a istovremeno i privatnu svojinu. Ovde smo jasno stavili do znanja da nosioci javne svojine mogu tu javnu svojinu uložiti u javna i javno-komunalna preduzeća. Od tog momenta ta imovina postaje imovina tih preduzeća, što ne znači da je ona privatna. Jer, inače bi ta preduzeća bila privatna. Samim tim, postoje i određene specifičnosti u upravljanju tim preduzećima, što je sasvim normalno, jer u suprotnom oni ne bi trebali ni da postoje, nego bi postojala konkurencija i samo tržište koje bi ispunjavalo te potrebe naših građana na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.
Nekoliko govornika danas je dobro primetilo da je ovaj zakon samo početak. On je početak zbog toga što on podrazumeva jedan ogroman posao, ogroman posao na lokalnom nivou, da se pripreme nužni papiri, nužna procedura da dođe do upisa svojine. Ogroman posao zato što osnivače čeka strateški dijalog sa javnim i javno-komunalnim preduzećima. Da napokon ono što je često predmet rasprave u našem javnom životu dobije i određeni ishod u realnom životu. Da ne govorimo da javnih preduzeća ima previše, da se loše njima upravlja, evo sada nove mogućnosti, ali i odgovornosti na Vladi Republike Srbije za nacionalna javna preduzeća, na pokrajini, gradu, opštini, za pokrajinska javna preduzeća kojima rukovode, da odrede šta treba a šta ne treba. Ali, istovremeno, kada se stvari upišu u svojinu, da onda ta javna preduzeća imaju ceo kapacitet, da sa jedne strane budu spremna za konkurenciju koja će se pojaviti u jednom broju takvih aktivnosti.
Sa druge strane, činjenica da ni jedan ustav ne može sve predvideti i zbog toga u ovom zakonu imamo veoma specifične odredbe o nastavci, ali i otuđenju javne svojine. Insistiram na otuđenju zbog toga što imamo Zakon o javnim nabavkama, ali nemamo zakon o javnom otuđenju, tj. o otuđenju javne svojine i zbog toga ključne odredbe koje se tiču drugog aspekta kako se prodaje ili ulaže javna svojina, suštinski ovaj zakon mora biti taj matični zakon i zbog toga uz odredbe koje imamo ovde, jedan broj kvalitetnih amandmana koje hoćemo i želimo prihvatiti i podzakonske akte koje Vlada mora doneti, to će biti veoma bitnu za primenu ovog zakona.
Istovremeno, kada gledamo ono što je predloženo i imamo nekih 155 amandmana, mogu odmah da kažem da posle prvog čitanja, i to još nije odluka Vlade, nego će to biti moj predlog za jednu sednicu koja bi trebala da bude održana već sutra, to je da bar 20-ak tih amandman bude prihvaćeno. Verujem da će se tu veoma jasno pokazati da nema nikakve ideološke osvešćenosti, ima tu amandmana koje su predložile gotovo sve političke stranke.
Verujem da uz to unapređenje, uz ove amandmane koje je Vlada usvojila i koje će obezbediti, a u to sam ubeđen, veoma široku većinu, imaćemo jedan veoma kvalitetan zakon o javnoj svojini. Zakon koji će obezbediti da naša država bude suštinski bliža građanima, da oni koji donose odluke budu bliži onima kojima daju poverenje i mandat. Na taj način će i efikasnost i odgovornost biti bolje spojene.
Kada se popravlja ulica, predsednik opštine ne može više da kaže da čeka tri nedelje, četiri nedelje, dva meseca, da neko iz Republičke direkcije za imovinu mu da neki papir. Neće više morati i neće više moći da kaže da čeka da se dogovori, pa samo što još nije dobio direktora "Puteva Srbije" na telefonu.
To je bilo ponižavajuće i to nije bilo sistemski dobro urađeno. Otvaralo je, otvoreno govoreći, i dosta prostora za politički uticaj, za neke stvari za koje zapravo mora da postoji sistem.
Sistem danas, to je da za sve lokalne puteve, nekategorisane puteve, trgove, ulice, parkove, imaće svi predsednici opština i gradova, ne samo zakonsko ovlašćenje, nego imovinu i kroz izmene koje su usvojene u junu mesecu u ovom domu i novac da unaprede u onoj meri koliko to može, javne finansije Republike Srbije obezbediti svakodnevni život naših građana.
Putevi su jedan primer, biće ih mnogo više, racionalizacija načina na koji administracija generalno upotrebljava nekretnine, mogućnosti da se iz javnog sektora izruči ono što mu ne pripada, da vidimo da li ima tih hotela, da li ima tih medicinskih oprema kojima nije mesto u železnici, nego bi trebalo da budu, primera radi, su objedinjene u onome što je zdravstveni sistem Republike Srbije i da ta javna preduzeća se u potpunosti usredsrede na ono za šta su formirane, njihova pretežna delatnost.
Samim tim, verujem da kroz ovakav zakon, a time i zaključujem, Republika Srbija napokon dobija jedan moderan zakon o javnoj svojini. Dobija mogućnost da jasno vidimo ko šta radi, šta kome pripada unutar države i da će to biti u korist svih građana naša zemlje. Hvala puno na vašoj pažnji i na ovoj diskusiji.

Poštovani narodni poslanici, pred vama se nalaze četiri tačke koje bih hteo u najkraćim crtama da obrazložim. Prva je Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, druga je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama i imamo dva finansijska aranžmana, jedan koji predstavlja refinansiranje kratkoročnih obaveza koje uz garanciju države postaju dugoročne za "Srbijagas" i, napokon, regulisanje jednog duga, u ovom slučaju Republike Albanije, koji odavno postoji i koji će obezbediti da se taj novac vrati u budžet Republike Srbije.
U najkraćim crtama, što se tiče Zakona o porezu na dohodak građana, on je tu da bi se sprovelo statističko usklađivanje koje smo već imali pre koju nedelju u Zakonu o imovini. Dolazi do jedne metodološke promene koja se sada prepoznaje u svim zakonima koji regulišu poresku materiju, tj. prelazak, da kažem sa cena na malo na potrošačke cene. Imamo nekoliko, doduše mali broj specifičnih situacija. Jedna je, ne bih mnogo o tome obrazlagao, ali činjenica je da se i ovde predlaže da 2012. godine poljoprivrednici budu oslobođeni od obaveza plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2012. godinu. U neku ruku je to praksa koja je ustaljena još 2001-2002. godine. Ona odražava i dalje želju Republike Srbije da naročito podstakne ovu granu. Ovo će sigurno biti podsticaj za naše poljoprivrednike. Kao što se vidi, vode se ne predlaže da se ta poreska forma ukine zauvek, ali se prepoznaje da će i sledeća godina biti godina gde je potrebnije da poljoprivrednici budu u stanju da pripreme kvalitetne proizvode za tržište nego da Republika prihoduje od ove nadoknade.
Što se tiče volontiranja, uočeni su problemi u praksi, gde je ono što je nadoknada skoro uvek, po pravilu, izuzetno skromna. Za volontiranje je ponekad bila obezvređena. Znamo da često one manifestacije koje su potrebne, sigurno nisu manifestacije koje imaju kao cilj profit, imale su ozbiljne probleme da obezbede dovoljan broj volontera, jer sve do predložene promene taj prihod je bio oporezovan kao bilo koji drugi prihod.
Ovde se predlaže da se naknada koju ostvaruje volonter, radi naknade troškova volontiranja, izuzme od oporezivanja i to ne in apstracto, nego u skladu sa zakonom koji uređuje volontiranje, koji je usvojen prošle godine.
Napokon, jedno tehničko usaglašavanje oko policijskog obrazovanja. U suštini, to je samo usklađivanje sa nomenklaturom studiranja. Radi se o jednom tehničkom, statističkom usklađivanju, ne zadire se u ključne elemente Zakona o dohotku, ali predlaže se da se beneficije izuzimanja za naplaćivanje nadoknade, tj. oporezivanja na prihod na katastar, je nešto što se nastavlja i da volonteri ne plaćaju porez na njihovu nadoknadu. To je ono što se tiče prvog zakona.
Što se tiče drugog zakona, taj drugi zakon isto ima jedan tehnički aspekat, a to je da se prelazi sa jednog merenja cena, sa na malo prelazi se na potrošačke cene. Ista stvar kao što je bilo u prethodnom zakonu i kao što je bilo u slučaju Zakona o imovini. Ali, tu imamo isto uvođenje, tj. dalje uređenje sistema, tako da se ovde uređuje naplata onih taksi koje su predviđene novim zakonima, npr. Zakon o bezbednosti u saobraćaju. I imamo isto u suštini ono što je usklađivanje, tj. da se ono kako se merilo do kraja 2010. godine ide po prethodnoj statističkoj metodi, a od 1. januara ove godine, pa sve do kraja ovog meseca, kada bi ovo trebalo da stupi na snagu, da se meri po novoj statističkoj metodi, tako da u primeni ne dođe do bilo kakvih smetnji i da se zna tačno šta se naplaćuje, i to u dinar, mislim da se vidi da se predlaže da ako je do pet dinara bude na iznos ispod, a iznad pet na iznos od 10 dinara. To je ono što se ovde predlaže.
Moram da kažem da smo isto imali jednu specifičnu situaciju ovde, a to je da u skladu sa Nacionalnom strategijom za inkluziju Roma i sa preporukama koje dolaze od onih nekoliko hiljada ljudi koji ne mogu da ostvare jedno bazično pravo, a to je da dobiju papire u našoj zemlji, uočeno je da jedan broj, a teško je reći tačno koliko, ali nekoliko hiljada naših građana romske nacionalnosti, zbog toga što nisu imali dovoljno sredstava da plate pripadajuće takse, nisu bili u stanju da izađu iz statusa tzv. pravno gledajući nevidljivih osoba.
Veoma je bitno da taj posao koji je započet bude dovršen i to treba videti kao korak više ka integraciji i korak više ka bezbednosti našeg sistema. Ovde vidimo da suprotno nastojanjima nekih koji su želeli da se usvoji u ovom domu jedan lex specialis, koji bi izdvojio u potpunosti ovu grupu ljudi i koji bi uveo jedan novi postupak koji bi odudarao od onoga što je uobičajena praksa, predlaže nešto što je mnogo pragmatičnije, prihvatljivo i za same zainteresovane, a prihvatljivo isto i za naše pripadnike administracije, ali istovremeno, to je nešto što neće rušiti naš sistem.
Napokon, kada govorimo o ovim finansijskim aranžmanima, imamo kao treću tačku dnevnog reda garanciju koju je dala Vlada Republike Srbije i juče smo imali mogućnosti da razlučimo ono što je garancija i ono što je direktno zaduživanje. Ovde, da jasno kažem, zajmoprimac je bio i dalje jeste Srbijagas.
Ove banke već imaju ovu izloženost prema Srbijagasu i imajući u vidu teškoće sa jedne strane usklađivanja povećanja cene prirodnog gasa na međunarodnom tržištu i činjenice da Srbijagasu nije dopušteno da u potpunosti prenese ili dugi niz meseci uopšte da prenese na potrošače takvo povećanje, došlo je do rizika likvidnosti u Srbijagasu, a znamo da mi možda možemo da imamo određenu politiku u naplati prirodnog gasa, ali sa strane dobavljača situacija je veoma jasna, kada se gas ne plati, njega više nema. Tako je bilo u poslednjih 10 godina. Tako nije samo u Srbiji, tako je, ne bih rekao na sreću, nažalost, jednostavno to je tako. Svuda gde se kupuje prirodni gas, koja jeste u ovom momentu i u decenijama koje dolaze, sada kada su jedna Nemačka i jedna Švajcarska odlučile da zatvore u roku od dvadesetak godina njihove nuklearne centrale, sigurno će prirodni gas biti jedan energent koji će se i te kako tražiti.
Prema nekim procenama, i kada se sagrade Južni tok i Severni tok i Nabuko i da li će Evropa biti gladna i neće biti dovoljno prirodnog gasa. Tako da je veoma bitno da se očuva funkcionalnost i mogućnost daljeg rada Srbijagasa, jer Srbijagas koji kroz ovu garanciju će moći da dobije kredite umesto da budu na dve do tri godine, će biti na osam godina, sa tri godine počeka i kamatnom stopom od šestomesečnog euribora, plus maržu od 4,95%. Dobro, kolege iz Srbijagasa žele da budem precizan 4,19%. Nije 4,95%, nego 4,19% ili 419 bejsis poins, kako se kaže u finansijskom svetu.
To je kamata koja je bolja od one koju Srbijagas trenutno plaća, ali vidimo da je ta kamata viša od one kamate o kojima smo raspravljali juče u aranžmanima, npr. za budžet Republike Srbije iz izvora Svetske banke.
Predlog je ovde da zbog specifične situacije na tržištu, činjenice da povećanje cene prirodnog gasa nije preneseno na naše potrošače, istovremene potrebe da Srbijagas normalno funkcioniše u godinama koje dolaze da bi mogao da učestvuje u izgradnji gasovoda, ali isto tako da učestvuje u izgradnji skladištenja prirodnog gasa, koje trenutno ide, predlaže se da Narodna skupština usvoji ovaj predlog i da Vlada Republike Srbije, tj. budžet Republike Srbije daje garanciju za ovaj iznos od 210 miliona evra.
Što se tiče poslednje tačke, posle pregovora sa Vladom Republike Albanija, jedan stari dug koji ova zemlja ima prema nama u iznosu od oko 10 miliona dolara će biti vraćen našoj zemlji u roku od pet godina. Znam da veoma često raspravljamo o regulisanju nekih dugova koje naša zemlja ima prema inostranstvu. Nažalost, to je češći slučaj nego ovaj slučaj koji danas imamo, ali evo jednog slučaja gde smo sa jednom bitnom susednom zemljom našli zajednički jezik i obezbedili da i u ovom domenu jedno otvoreno pitanje između Albanije i Srbije bude zatvoreno.
Republika Albanija je bitna za našu budućnost, za budućnost našeg regiona i zbog toga je dobro da uz ovo regulisanje, samo da napomenem da se radi ne samo u domenu policije, suzbijanja organizovanog kriminala, razmatranja uvođenja albanskim građanima onih pogodnosti koje su oni uveli nama, a to je mogućnost putovanja bez viza u tu zemlju, ima mnogih drugih bilateralnih slučajeva i pitanja koja dugo nisu rešena između Srbije i Albanije. Evo jednog koji se danas rešava u obostranu korist. Toliko sa moje strane. Hvala puno na pažnji.

Poštovani narodni poslanici, u momentu kada jedna Grčka se nalazi pred ogromnim iskušenjima baš zbog toga što je u proteklih nekoliko decenija došlo do prekomernih zaduživanja, zbog toga što se nisu uskladila prava sa onim što su stvarne mogućnosti jedne države vidimo koliko neosetno brzo se može doći u velike probleme i koliko je teško izaći iz njih. Zbog toga danas, kada Vlada Republike Srbije predstavlja ove aranžmane, ona to radi sa punom svešću da bilo kakvo zaduživanje naše zemlje mora odgovarati na pravi način na potrebe našeg društva, da svaki dinar, svaki evro, svaki dolar zaduženja mora obezbediti novu budućnost, da ne sme biti tu da bi se održalo stanje stvari nego da bi se unapredila krvna slika naše privrede, otvorila neka nova mogućnost.
Mogu reći da ono što je danas pred vama u potpunosti odgovara jednoj ovako zahtevnoj definiciji onoga za šta moraju da služe bilo kakve nove obaveze Republike Srbije.
Naime, pogledajmo prvo aranžman koji je postignut sa "Fijatom". Prvo bih da razjasnim jednu tehničku stvar. Garancija nije zaduženje u smislu da zajmoprimac neće biti Republika Srbija nego zajednička firma koju je Republika Srbija formirala sa međunarodnom kompanijom "Fijat". Međutim, imajući u vidu da naša zemlja želi da vodi veoma odgovorne javne finansije, po zakonima koje ste izglasali u oktobru mesecu prošle godine, kada računamo naš spoljni dug mi računamo na isti način zaduženje i garanciju. Oni nisu ista stvar i Srbija je jedna od veoma retkih zemalja, ne samo u Evropi nego i u svetu, gde će se garancija računati na isti način po Zakonu o budžetskom sistemu, čije ste izmene izglasali prošlog oktobra, baš zbog toga da bi imali veoma odgovorno upravljanje našim javnim dugom.
Šta je garancija? Garancija je data preduzeću čija aktiva nije dovoljna da zadovolji zahteve poslovnih banaka i međunarodnih finansijskih organizacija, ali koje vrši investicije koje treba u srednjem roku da mu obezbede da bude kreditno sposoban kada sam iz sopstvenog poslovanja prati takav dug. "Fijat" i investicije koje idu u formiranje tog novog preduzeća jeste jedna od takvih investicija. Ovaj novac je tu da se kupe mašine. Ovaj novac je tu da se pripreme hale. Ovaj novac je tu da se pripremi logistika. Ovaj novac je tu da se pripremi radna snaga i da se već sledeće godine zajednička firma počne približavati ciljnom nivou proizvodnje od 250.000 vozila koji će kao investicija, a sutra kao izvoznik, predstavljati nešto što se još nije napravilo u našoj zemlji. Drugim rečima, najveća grinfild investicija, s jedne strane. Sa druge strane, to će predstavljati 1,6 milijardi evra izvoza. Prema nekim procenama, više od milijardu evra priliva za našu zemlju.
Na bazi takvih cifara, imajući u vidu strukturu i činjenicu da Srbija ovde preuzima garanciju za 200 od ukupno 500 miliona evra, vidimo da se ove garancije uzimaju da bi se formirala apsolutno nova ekonomska vrednost i nešto što ima lančane efekte. Mislim da je danas citiran i memorandum koji je pripremio MMF, koji pominje da se makroekonomska situacija u Srbiji poboljšava pre svega zbog nove sorte investicija koje imamo u našoj zemlji, koje idu sada u industriju i koje mogu da generišu izvoz. Najveća od njih je ova investicija u Kragujevcu za "Fijat".
Zbog toga, ako pogledamo ovu garanciju, ta garancija je tu da nikad budžet Republike Srbije ne bude izložen. Mi imamo i naše predstavnike u zajedničkom preduzeću, a i garanciju da postoji zajednički interes i "Fijata" i italijanske Vlade da se taj zajam vrati iz sopstvenih sredstava firme koja se kroz ovaj aranžman gradi.
Što se tiče 150 miliona evra, one nisu za bilo koja mala i srednja preduzeća. Tačno je da se radi ovde o najvitalnijem delu naše privrede, ali vredi primetiti da je ova tranša 151 od ukupno 250 miliona evra, koji su obezbeđeni za domaće izvoznike.
Izvoz je ono što omogućava danas građanima Nemačke da dobro žive. Izvoz je ono što je u boljim godinama obezbedilo pre nego što je došlo do problema na finansijskom tržištu, ne u uslugama, naročito u domenu tehnologije, građanima Irske da, jednoj od najsiromašnijih zemalja EU, postane jedna od najbogatijih.
Izvoz je zapravo za zemlju gabarita i sa geografskom pozicijom koju okupiramo prava ispravna strategija za našu zemlju, samo što nije dovoljno reći "treba više izvoziti". Srbija od prošle godine, mada smo imali značajan napredak, i dalje ne izvozi dovoljno. Jeste, prošle godine, ako pogledamo ono što je bila pokrivenost uvoza našim izvozom, došli smo do jedne od najboljih pokrivenosti u istoriji Srbije, ne samo u poslednjih 10 godina, 20 godina nego od Drugog svetskog rata jer to je tradicionalno ona boljka i teškoća naše ekonomije, ono što nas je redovno i u prošlosti dovodilo do makroekonomskih kriza i do devalvacije dinara. Ukoliko jedna nacija uvozi mnogo više nego što izvozi, na kraju krajeva, one brane koje postoje, a to su krediti, to su investicije, to su donacije, ne izdrže dugo i u datom momentu ispaštaju devizne rezerve i u krajnjem ishodu vidi se na kursu domaće valute.
Zbog toga za sve one, a uveren sam da je to ogromna većina prisutnih u ovoj Skupštini, koji žele da decenije koje dolaze budu decenije mnogo stabilnijih ekonomija Srbije, nezavisno od toga ko će biti na vlasti, oni će pozdraviti ovaj aranžman jer zapravo je ciljno napravljen i na zahtev samih izvoznika da se tendencija koju konstatujemo od prošle godine i protekle dve godine, a to je povećanje za 36% našeg izvoza, da se ta tendencija nastavi.
Ovaj aranžman sa EIB je napravljen tako što smo pitali naše domaće izvoznike šta je to što vam je potrebno da još više uspete, ne neke firme koje tek treba da se dokažu na tuđim tržištima, već neke koje već neke 10, neke 20, neke nekoliko stotina miliona evra plasiraju u regionu i u Evropi i njihov odgovor je bio da u ovom momentu krize. Oni koji su u stanju da povećaju izvoz, imaju jedan ključni problem, a to je da ni jedna poslovna banka trenutno u Srbiji ne može zbog ispravne regulative za prosek naše ekonomije da im da novu podršku jer ono što su mogli da založe su založili, a samim tim nisu u stanju da povećaju asortiman, nisu u stanju da povećaju obim proizvodnje i na taj način ostavljaju, a samim tim i naša nacija, seriju mogućnosti neiskorišćenosti.
Na koga mislimo? Mislimo na valjaonicu u Sevojnu. Mislimo na našu konditorsku industriju. Mislimo na našu metalnu industriju, mislimo na one naše industrije koje su, pardon, mislimo na metalsku industriju. Mislimo na gumarsku industriju u Pirotu.
Sada, u ovome, ne razmišljamo o "Mišlenu", zato što on ne može pretendovati na ova sredstva, već na ono što su vredni Piroćanci u poslednjih nekoliko godina izgradili, a to su fabrike u domenu tehničkih guma, i u domenu obuće. Sredstva koji oni očekuju iz ovog aranžmana su tu da bi obezbedili izgradnju treće fabrike za reciklate. Time bi se kombinovali dva dobra, s jedne strane reciklaža, da se ne ruži naša zemlja kroz neiskorišćene gume, a sa druge strane smanjenje uvoza guma i, na taj način mogućnosti da se proizvodi i više izvozi.
Naša zemlja mora da izgradi mrežu izvoznika. Deo tih izvoznika će biti poput "Fijata", filijale velikih međunarodnih kompanija. U nekim sektorima je to jedini izlaz. Danas, da bi se napravio jedan konkurentan model automobila u svetu, mora se uložiti između tri do pet milijardi dolara – da bi se uradio dizajn, da bi se uradio marketing, da bi se probilo u distribuciji. Oni koji nisu obezbedili pozicije do sada, veoma će teško to uraditi sami. Možda je to moguća strategija za gigante poput Brazila, poput Kine ili Indije, to sigurno i to smo osetili na sopstvenoj koži sa Zastavom, ne može biti slučaj sa Republikom Srbijom. To ne znači da Srbija ne može biti igrač u automobilskoj industriji.
Kroz ovakav aranžman ulazimo u sklop jednog od vodećih auto proizvođača. Na ovaj način se formira ekosistem auto-komponetaša. Više ih je od sto u našoj zemlji i jedna ovakva investicija, budite u to uvereni, najjači je adut za Srbiju, da posle prve, prvuče i drugu, pa i treću fabriku. Tako je krenulo i u Slovačkoj pre 10 godina i oni su uspeli da privuku čak tri proizvođača. Danas ta zemlja, koja je nama u mnogo čemu slična, ima izvoz koji predstavlja, ne kao u Srbiji 30% BDP, nego 110% BDP. To je ono što su oni uspeli da urade i nema nikakvog razloga da Srbija u tome ne uspe.
Izvoznici, to nisu samo onaj deo velikih međunarodnih kompanija, to je svuda, od poljoprivrede, konditorske industrije, tradicionalnih industrija, tehnologije, sve ono što i naši domaći izvoznici mogu da uspeju. Ovih sada 150 miliona evra, sledeće godine još 100 miliona evra je tačno ono što im je potrebno. Ako ste detaljno pročitali, videćete da Apeks četiri je drugačiji od Apeksa tri, ne samo zbog toga što je decidno okrenut ka izvoznicima, nego i zbog toga što predviđa situaciju koju sam malopre i opisao.
Naime, naše najbolje firme koje redovno vraćaju njihove kredite, čije banke prepoznaju potencijal, ali koji zbog toga što sav raspoloživi kolateral koji je mogao biti dat je dat, ne mogu ići korak dalje. Ova intervencija države će omogućiti da ovi krediti budu odobreni. Ovo će omogućiti da naša najbolja preduzeća, jer se u suštini radi o 100 najjačih domaćih srpskih izvonika, dobiju onu podršku koja će im omogućiti da nastave da pobeđuju na regionalnim i na evropskih tržištima.
Napokon, što se tiče aražmana sa Svetskom bankom – da li je dobro što imamo budžetski deficit? Bio bih najsrećniji da ga nemamo. Ali, u ovom momentu krize, Srbija ima jednu od najnižih stopa budžetskih deficita u Evropi. To je 4% ove godine. Prema prvom nacrtu budžeta za sledeću godinu će to biti još manje, ne više od 3,6% BDP. Isti zakon koji sam malopre pomenuo predviđa, ne samo da se garancija i zaduženje računa na isti način, nego ste, poštovani narodni poslanici, predvideli da će Srbija postepeno smanjivati njene budžetske deficite do 1% 2015. godine.
Budžetski deficit je tu. Ako se ne varam, samo tri zemlje u Evropi nemaju budžetski deficit danas. Radi se o Luksemburgu i Estoniji, veoma specifičnim malim ekonomijama, i radi se o Norveškoj sa njenim naftnim nalazištima. Jedna Francuska ima deficit od 9% ove godine, jedna Velika Britanija je nekih 10% ove godine. Grčka, o kojoj pričamo treću godinu za redom, ima deficit koji je sada uspela kroz ovaj veliki napor da smanji sa 12% na 9%, a Srbija je na 4%.
Pre ove krize, radi se o pet vlada, nijedna nije predložila pre krize budžetski deficit koji je prešao 3,5% BDP i to je dobro. Ako već postoji ovaj deficit, umeren, onda je valjda najpametnije da pokušamo da nađemo najstabilnije, najduže i najjeftinije izvore da ga pokrijemo, sa jedne strane. Ukoliko to uspemo kroz jedan ovakav aranžman, da damo podstrek i nekim reformama, mi ćemo biti na dodatnom dobitku. Ovo je precizno, ovo što predstavlja aranžman sa Svetskom bankom.
Ovih 100 miliona dolara dolaze sa uslovima na koje Srbija sama sa uslovima na sopstvenom domaćem tržištu ne bi mogla uopšte da razmišlja. Radi se o roku od 20 godina – 15 godina i pet godina počeka i stopa u kojoj je libor na šest meseci a koji trenutno predstavlja 0,40%, plus jedna marža od 1,19%, tj. 1,6% kamate na godišnjem nivou i dužina kredita od 20 godina.
Uporedimo sa onime što smo u stanju da uradimo na domaćem tržištu i videćemo da ovaj aranžman predstavlja masivnu uštedu za finansiranje ovako definisanog deficita.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, apsolutno ste u pravu kada kažete da država, ma kakva bila situacija, mora pratiti da se javni dug ne izmakne kontroli. U tim domenima se lako gubi kontrola, a izuzetno teško vraća. U Evropi u ovom momentu imamo nekoliko primera. Naši građani preko TV to mogu da vide i na šta to liči kada jedna zemlja u kontinuitetu živi iznad sopstvenih mogućnosti, kada se isplaćuju plate i penzije koje su iznad onoga što sama nacija stvara.
U međunarodnim finansijskim odnosima je ama baš isto kao i u međunarodnih odnosima – ljubavi nema, postoje samo interesi. One nacije koje sebi dopuste da pokušaju da žive iznad svojih mogućnosti, realnih mogućnosti i kvaliteta rada i izvoza, i te kako u perspektivi plaćaju visoku cenu.
Ovi aranžmani koje danas imamo su apsolutno u skladu sa jednom veoma obazrivom politikom javnih finansija, aranžman sa "Fijatom" će za dve godine formirati najvećeg izvoznika u istoriji naše nacije. Naša strategija, i to mora biti strategija svih vlada koje dolaze, jeste da na bazi ove investicije nastavimo da jačamo sopstvene pozicije u automobilskoj industriji.
Ako pogledate investicije u svetu, videćete, a možda na iznenađenje mnogih, da ako gledamo investicije koje mogu dati veliki iznos izvoza, nema mnogo sektora. Postoje samo tri sektora koja, ako privučete investitore, možete dobiti izvoz. Radi se o automobilskoj industriji, elektronskoj industriji i o informacionim tehnologijama, i delimično hemiji. Zbog toga, automobilska industrija kao šansa se mora iskoristiti. Ovo je aranžman i ovih 200 miliona evra su garancija su apsolutno ispravan korak u tom pravcu.
Što se tiče naših domaćih izvoznika, ovaj aranžman od 150 miliona evra, u potpunosti je izrađen da odgovori na njihov zahtev i njihova pitanja, da im omogući da prošire asortiman, da naprave liniju koja im fali, da povećaju halu i da pobede, da nastave da pobeđuju. Radi se o najkvalitetnijem delu naše privrede.
Napokon, umereni deficit se ipak mora finansirati. Ako uspemo da ga finansiramo na 20 godina sa kamatom od 1,7%, a uspemo da sprovedemo strukturne reforme, mislim da smo na dobitku. Hvala puno na vašoj pažnji.

Hvala gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, sigurno je da u ovoj materiji snova nema, kao što i u međunarodnim odnosima nema prijateljstva i simpatija nego interesa na kojima možda može da se rodi i neka bliskost između naroda. U međunarodnim finansijama postoje samo interesi i na Srbiji je da u tom svetu se izbori za svoje nacionalne interese.
Današnji predlozi veoma dobro odgovaraju na veoma stroge uslove koje moramo postaviti u ovom momentu razvoja naše nacije, za bilo kakvo dodatno zaduživanje. Dobro je to što su skoro sve poslaničke grupe danas veoma dobro stavile do znanja da kredit mora biti uzet samo ako otvara samo nove perspektive u zemlji. Imamo u protekle tri godine, na primeru već pomenute Grčke, ali i na primerima nekih većih nacija. Sjedinjene Američke Države na primer, sa najvećom ekonomijom u svetu, primer da je veoma lako izgubiti kontrolu nad javnim finansijama, ukoliko se nacija prezaduži, ukoliko da prava ili pokušava da finansira mnogo više od onoga što realna sredstva te nacije mogu da obezbede.
Zbog toga, ova tri finansijska aranžmana moraju biti veoma dobro analizirana i mislim da je ova današnja diskusija veoma dobro pokazala da sva tri predloga odgovaraju onome što su interesi naše zemlje, ne zbog toga što neko ima specifičnu simpatiju prema "Fijatu" ili prema bilo kojoj drugoj kompaniji, ne zbog toga što neko ima naročito simpatiju prema Svetskoj banci, ili pak da opravdamo bilo kakvo zaduženje kod Evropske investicione banke, zbog toga što se želimo priključiti većinski Evropskoj uniji.
Krenimo od onoga što je da kažem klasičan aranžman, koje već imamo nekoliko godina sa Svetskom bankom. Odlično je to što je prošle godine ovaj dom, jer nisu sve nacije tako odlučile, izglasao nove elemente u Zakonu o budžetskom sistemu koje predviđaju da naš budžetski deficit ne pređe 4% ove godine, 3,6% sledeće godine i da se sukcesivno posle toga smanjuje i dostigne 1% bruto domaćeg proizvoda 2015. godine. To je dobro zato što naša demografija je veliki izazov i nismo od onih zemalja koje mogu da gledaju na povećanje stvorenog duga misleći da će demografska aktivnost, da će rast naše populacije sam po sebi dovesti do proširenja bruto domaćih proizvoda, nego moramo dobro da razmislimo i o prostoru koji će biti potrebno obezbediti za penzije i mnoge druge potrebe naše nacije.
Kada govorimo o budžetskom deficitu, veoma je dobro što već treću godinu za redom se poštuje Zakon o fiskalnoj odgovornosti, tj. deo Zakona o budžetskom sistemu koji se bavi tim pravilima i što idemo ka smanjenju deficita, ali i tako smanjen deficit, podsećam, Srbija je jedna od onih zemalja koje imaju najmanji deficit u Evropi u ovom momentu, 4%, ipak se mora finansirati. Kada govorimo o tome, onda je veoma dobro to što smo obezbedili 100 miliona dolara za pokrivanje tako malo deficita iz sredstava Svetske banke, jer sa 20 godina, od tih pet godina počeka i kamatom koja trenutno iznosi 1,6% i tu je odgovor na jedno od pitanja, svaki od ovih aranžmana ima svoje specifične finansijske uslove, ovo je najjeftiniji mogući način na koji Srbija može danas finansirati sopstveni budžetski deficit.
Zbog toga apelujem na vas, poštovani narodni poslanici, da izglasate ovaj aranžman sa Svetskom bankom.
Drugi element je aranžman sa "Fijatom". Želim odmah da kažem da "Fijat" nije partijska priča. "Fijat" nije čak ni nešto što se treba vezivati usko sa jednom vladom. Želim samo ovde da podsetim da je čak osam vlada Mađarske radilo na razvoju aranžmana koji su imale sa "Suzukijem". U početku ta investicija "Suzuki" je bila veoma mala. Sukcesivne vlade su radile na tome da on postane veliki i zbog toga danas Mađarska ipak manje pati u ovoj krizi, zbog toga što ima i "Suzuki" i neke druge auto proizvođače u njihovoj zemlji.
Naravno da Slovačka ne može sama po sebi biti uzeta kao primer. Moramo napraviti specifični sprski razvoj, ali kada pogledamo iznos stranih direktnih investicija u bilo kojoj zemlji, vidimo da samo tri ili četiri sektora u koje idu te investicije posle dovode do značajnih izvoza te zemlje i to su hemijska industrija, elektronika, ovo što vidimo u domenu informacionih tehnologija, to je izvoz usluga, ne toliko dobara i napokon automobilska industrija.
Aranžman sa "Fijatom" će obezbediti direktno 1,3 milijarde evra izvoza naše zemlje, sa neto deviznim efektom koji će kroz vreme prevazići milijardu evra. Dodatno, autokomponentaši koji su došli, pre svega zbog "Fijata", proizvodiće i za izvoz i nema bolje preporuke za Srbiju, kao što je to bio slučaj sa Slovačkom pre nekoliko godina, da privuče još jednog proizvođača automobila od dolaska "Fijata".
Pre osam godina sa mojim kolegama iz tadašnje Vlade sam se borio da privučemo investiciju "Citroena" i "Pežoa". Suprotno očekivanjima smo uspeli da se izborimo da naša zemlja uđe u uski krug, oni koji su bili razmatrani za investicije, ali onda smo obavešteni da će, nažalost, te investicije ići u Slovačku zbog toga što je Slovačka 2003. godine bila sigurna da će ući u EU. To je zvanično obrazloženje koje smo dobili.
Zbog toga moram da kažem da jedna ovakva investicija ne bi bila moguća da Srbija nije napravila značajan napredak ka EU i tu je ta logika između evropskog puta, investicija i otvaranja radnih mesta. Dalji koraci u evropskim integracijama će biti koraci u privlačenju dodatnih investicija u našoj zemlji. Zbog toga, kada govorimo o ciframa, danas je uloženo nekih 150 miliona evra u zajedničku firmu, 100 miliona evra sa strane "Fijata", 50 miliona evra sa strane Vlade Republike Srbije. Da, tačno je, Srbija gradi infrastrukturu oko tog velikog projekta, ali ta infrastruktura će služiti ne samo "Fijatu" nego i svim drugim investitorima u našoj zemlji, a da ne govorim da ona generalno jača konkurentnost naše zemlje i stavlja nas na mapu Evrope.
Da vidimo koliko su stvari povezane. Pomenuću jednu anegdotu koja dolazi iz Bavarske. Pre tri nedelje sam imao priliku da posetim jednu od najeefikasnijih automobilskih fabrika u svetu. Radi se o fabrici audija u Ingoštatu u Bavarskoj. Radi se o fabrici gde je 98% rada na metalu apsolutno automatizovano, koja je dve godine za redom bila rangirana kao najbolja fabrika na svetu.
Na sastanku sa tim direktorom te najbolje fabrike u svetu, on je pokrenuo pitanje investicije "Fijata" u našoj zemlji. Rekao je da je primetio da prva fabrika automobila, koja se gradi posle izlaska iz krize, Evrope se gradi u Srbiji, da je dobro da smo pobedili mnogobrojne druge zemlje i mnogobrojne druge gradove, da smo uspeli da se suočimo sa krizom koja jeste donekle usporila ovaj projekat, da smo znali dobro da izaberemo partnera koji je, evo danas, zvanično postao vlasnik 52% "Krajslera", pre roka i da je primetio da je taj "Fijat" suprotno onome što možda neko misli po nekim stereotipovima o Italijanima ili Nemcima, prošle godine imao fabriku na jugu Napulja koja je pobedila tu fabriku u Iglštatu i izabrana je za najbolju fabriku u Evropi u domenu automobilske industrije. Tu je bio adut da pozovemo jednog od najuspešnijih ljudi u automobilskoj industriji danas u svetu, da dođe i da poseti našu fabriku u Kragujevcu zajedno sa "Fijatom" i da vidi da će ona biti kalibrirana na nivou najboljih svetskih fabrika.
Zbog toga vas pozivam da svi glasate za aranžman sa "Fijatom", on je u interesu cele naše nacije.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, nekad u Narodnoj skupštini se brane supstantivni veliki sistemski zakoni, bilo ih je mnogo. Danas je pred vama jedan zakon čija je priroda tehnička.
U suštini, radi se samo o usklađivanju statističkog tretmana, usklađivanje cene, tj. akciza i to imajući u vidu da je usvojena strategija Vlade i posle predloga Republičkog zavoda za statistiku imamo prelazak sa stope rasta cena na malo na novi indeks i to je indeks potrošačkih cena. Imajući u vidu da je u Zakonu o duvanu bilo predviđeno usklađivanje sa prvom stavkom naknade koje se ubiraju za budžet RS, sad se jednostavno usklađuje terminološki ovaj zakon sa tom strategijom naše statistike.
Poštovani potpredsedničke, ako mi dozvolite, rekao bih i nekoliko reči o nečemu što će biti rasprava malo kasnije, jer to je jedna od ovih ratifikacija, ali ona koju sam određen da branim u ime Vlade u ovom cenjenom Domu.
Radi se o ratifikaciji Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Indonezijom. Samo da kažem dve stvari. To je da Indonezija je najmnogoljudnija zemlja u svetu muslimanske veroispovesti, tradicionalne i dobre odnose imamo, a generalno sa raznim zemljama imati dobar sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja je veoma bitno. Onda je za investitore sve jasno.
Mi kao zemlja koja nema visoke i direktne poreze uglavnom imamo koristi od tih sporazuma. Tako da to je u interesu investicija i dobar element u daljem razvoju naših bilateralnih odnosa sa Indonezijom. Hvala puno na vašoj pažnji.

Samo bih hteo da kažem nekoliko elemenata.
Prvo, slika koju su pojedini poslanici prikazali o situaciji na tržištu duvana jednostavno nije spojiva sa onim što su činjenice. Daću nekoliko cifara za narodne poslanike i naše građane. Samo za poslednjih deset godina, suprotno onome što je rečeno, prihodi budžeta Republike Srbije na bazi akciza duvana su porasli sa 19 milijardi dinara na 60 milijardi dinara, od 2005. do 2010. godine. Znajući da, što je dobro, postepeno se konzumiranje duvana smanjuje u našoj zemlji, naročito u osetljivim grupama mladih, ali i dalje smo jedna od zemalja gde, nažalost, preveliki broj ljudi konzumira duvan.
Istovremeno, čuli smo apsolutno netačne cifre. Što se tiče proizvodnje sirovog duvana, ona je na 10.240 tona prošle godine. Pošto je 20.000 tona cigareta proizvedeno, vidimo da uopšte nismo daleko od onih 50% koji su proklamovani u zakonu koji sam i ja branio 2003. godine, onaj prvi Zakon o duvanu.
Suprotno onome što je rečeno, izvoz cigareta pre svega u region, ali i u zemlje EU, predstavljao je 2.000 tona, tj. 10% u ukupne proizvodnje. Znamo da tri ključna proizvođača u našoj zemlji, a privatizacija je omogućila da broj jedan, broj dva i broj tri u svetu uđu na naše tržište, imaju planove za dalje povećanje tog izvoza, što je dobro.
Mi smo s njima uložili određene proteste jer, primera radi, Republika Hrvatska dugo nije poštovala određene odredbe CEFTA sporazuma i štitila svoje tržište na jedan neprikladan način, što je prepoznato u izveštaju Evropske komisije prošle godine. Imamo uporedo borbu da što manje ljudi konzumira duvan, s jedne strane, a sa druge strane da oni koji se bave ovom profesijom imaju što veću moguću zaradu.
Imao sam prilike pre deset dana da budem u Atini, gde nekoliko proizvođača sirovog duvana su bili prisutni, neki iz Vranja, drugi iz Vojvodine i, naravno, pokušaćemo da ojačamo tu branšu. Nije nikakva tajna da zbog teškoća u budžetu nije bilo onoliko novca koliko je trebalo da bude za premiranje te proizvodnje, ali sigurno je da, pošto ona zapošljava nemali broj ljudi, svako povećanje agrarnog budžeta treba da bude praćeno i povećanjem tih naknada.
Još nekoliko elemenata. Prvo, što se tiče usklađivanja u pravu ste, ali samo što se tiče akciza to je već urađeno prethodnim izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Ono je već usklađeno sa novim merilom. Ovoga puta bih samo da potvrdim da je sve to za naknadu za proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda, odnosno posebne naknade tzv. pušačkog dinara za naše zdravstvo. Umesto da se usklađuju sa stopama rasta cena na malo, prelazimo na indeks potrošačkih cena.
Samo bih rekao još nekoliko reči o nekim temama koje su evocirane ovde, mada sigurno je da poslednjeg četvrtka biće sigurno više priče o tome, kada premijer i ministri budu odgovarali na pitanja poslanika.
Juče u Luksemburgu je potpisan značajan sporazum sa Evropskom investicionom bankom. On ne opterećuje budžet, nego obezbeđuje 500 miliona evra garancija za investiciju "Fijata". To potvrđuje posle posete predsednika Tadića Torinu i inspekcija radova pre dve nedelje. U finansijskom smislu potvrđuje da se ta investicija odvija po predviđenoj dinamici.
U suštini, Republika Srbija, u skladu sa postignutim dogovorom sa tim velikim proizvođačem, obezbeđuje garanciju u vrednosti 200 miliona evra, "Fijat" obezbeđuje garanciju od 100 miliona evra i za račun zajedničkog preduzeća gde "Fijat" ima 70%, Republika Srbija 30%, italijanska specijalizovana agencija za osiguranje izvoznih poslova "SAČE" će obezbediti garanciju od 200 miliona evra.
Naravno, očekuje se da na bazi proizvodnje nekih 200 do 300 hiljada vozila na godišnjem nivou zajedničko preduzeće obezbedi, kroz izvoz koji se očekuje na nivou koji neće biti manji od 1,3 milijarde evra na godišnjem nivou, da to preduzeće, naravno, vrati taj kredit.
Drugi deo, tj. prva tranša koja je potpisana juče, od 150 miliona evra, a dogovorena je i druga tranša od 100 miliona evra za sledeću godinu, skoro je u potpunosti okrenuta ka potrebama naših domaćih izvoznika. Taj aranžman je pripremljen u veoma tesnoj saradnji sa njima.
Od "Simpa" u Vranju, Valjaonica bakra i aluminijuma u Sevojnu, konditorske industrije "Pionir" i "Jaffe", pa sve do "Tigra" u Pirotu i mnogih drugih naših izvoznika, na pitanje, vi koji ste uspešni, šta vam je potrebno da izvozite više, odgovor je bio da po regulativi našeg finansijskog sistema i njihovom raspoloživom kapitalu, naročito u momentu krize, ograničavajući faktor jeste investicioni kredit koji omogućava proširenje kapaciteta, plasman robe u inostranstvo.
Zbog toga, veliki deo tih 250 miliona evra zapravo je destiniran za prvih sto neto izvoznika Republike Srbije, sa izuzetkom multinacionalnih kompanija koje su prisutne na našem tržištu. Drugim rečima, taj aranžman nije za Filip Moris, nije za US Steel, već za firme koje sam pomenuo i mnoge druge koje su među prvih sto neto izvoznika iz naše zemlje.
Time omogućavamo da umesto da imaju kredite kod poslovnih banaka na tri do pet godina sa kamatama i do 10% izraženih u evrima, dođu do sredstava koje će ići i do 12 godina sa četiri godine počeka i kamatom koja je od 4-5% na godišnjem nivou.
Na taj način dobijaju sredstva da grade fabrike, da proširuju asortiman i da se bore sa istim finansijskim uslovima protiv njihove regionalne i evropske konkurencije. Mogu reći da je ovaj aranžman očekivan, sa puno nestrpljenja, sa strane naših najkvalitetnijih preduzeća i to je jedan konkretan način na koji će Vlada Republike Srbije i nadam se veoma u ovaj cenjeni dom kada dođe momenat i za ratifikaciju tako postignutog sporazuma, da podrži prelazak Srbije na novi model rasta zasnovan na izvozu.
Istovremeno evocirana je statistika, neću ući u detalje, mogu samo da kažem da u dogovoru koji je postignut na sednici Vlade Republike Srbije prošle nedelje, usledio je jedan sastanak statističara sa Narodnom bankom Srbije, gde je konstatovano da se naša statistika usklađuje sa evropskim standardima.
Istovremeno, ovlašćen sam od strane naše vlade, i to ću danas uraditi, da pošaljem jedan dopis Statistici, gde će nas obavestiti o tome dokle je stigla u usklađivanju njenog rada sa evropskim standardima, šta se predviđa sa daljim statistikama koje se tiču ne samo bruto domaćeg proizvoda nego i drugih veoma bitnih agregata.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao što je ova kriza pokazala, nije moguće voditi jednu ekonomsku politiku, a zapravo ne ići dalje u evropskim integracijama ukoliko nemamo predvidivu i pouzdanu statistiku. Naša statistika je mnogo napredovala, to ne znači da ne može dodatno napredovati. Mi vidimo na slučaju i nekih zemalja u susedstvu da kada se izgubi poverenje u statistiku gubi se poverenje i partnera.
Zbog toga Vlada Republike Srbije će uložiti dodatne napore da naša statistika ne samo poštuje uobičajene evropske standarde, nego i da budemo ta zemlja koja će u tome prednjačiti. Zapravo, jedan od naših predloga, koji je dobio podršku celog zapadnog Balkana i koji smo predstavili nedavno na sastancima sa EU, jeste da uđemo i u sistem tzv. evropskog polugodišta koje je Evropa odredila sama za sebe i da za predstavljanje Nacrta budžeta, ukoliko oni budu održivi, dobijemo i finansijske garancije za izlazak na tržište kapitala.
To je sve suvoparno, ali zapravo iza te mogućnosti kriju se mogućnosti uštede na stotine miliona evra za naš budžet i samim tim za naše građane, ali to nije moguće ukoliko Srbija ne bude imala u svakom momentu pouzdanu i verodostojnu statistiku. Hvala puno na vašoj pažnji.

Gospodine Halimi, mislim i s pravom verujem da pri svakoj mogućnosti da postavljate pitanja vi postavljate slična pitanja. Mi u Vladi smo veoma svesni teške ekonomske i socijalne situacije i u tom delu naše zemlje. Ipak, priznaćete da je u poslednje dve godine to telo, gde nije bilo predstavnika albanske manjine, profunkcionisalo i danas ima predstavnike koji omogućavaju da se radi s dozom reprezentativnosti i da rešava nagomilane probleme.
Od 2000. godine, prema procenama koje nam je izložio i ministar Marković, koga ste pomenuli, što se tiče opština koje su pokrivene tim telom, procenjuje se da se što iz domaćih, što iz inostranih izvora, mimo budžetskih sredstava došlo do nekih 50-60 miliona evra dodatnih sredstava za rešavanje infrastrukturnih i drugih problema. To sigurno nije dovoljno, ali ipak pokazuje da Republika Srbija daje specifičnu pažnju tom delu naše zemlje.
Mogu samo reći da moj kolega Marković veoma redovno izveštava Vladu o onome što se radi i nadamo se da će se obnoviti i jačati saradnja i sa vama u nedeljama i mesecima koji dolaze, tako da će i u tom delu naše zemlje, gde je tačno da je stopa nezaposlenosti visoka, gde ima problema, stvari krenuti nabolje.
Drugi element je, naravno, otvaranje mogućnosti za edukaciju, otvaranje odeljenja, ako se ne varam, za ekonomiju i pravo, i postoje planovi da se to univerzitetsko prisustvo ojača, tako da mladi imaju direktno veoma blizu sopstvenih domova mogućnosti da se školuju.
Znamo da ima problema, znamo da nema dovoljno udžbenika i onoga što je predviđeno zakonom, na albanskom jeziku, i to mora da se reši. Postoji serija pitanja koja moraju da se reše, ali ono što je sigurno, to je da demokratski izabrani predstavnici poput vas i onih drugih koji su u tom delu naše zemlje, zajedno s Vladom Republike Srbije, treba da sednu i da rade i rešavaju te probleme.

Samo da preciziram. Govorio sam o prethodnih deset godina i možemo samo da kažemo da je, mada stvari nisu perfektne, u poslednjih deset godina bio specifičan napor da i naši građani albanske nacionalnosti budu uključeni u državne službe. Imali smo jednu statistiku da su pre deset godina, ako se ne varam, samo dva ili tri predstavnika albanske nacionalnosti bila u našoj policiji, a sada ih je oko 200-300. Postoji namera da postoji i u tom domenu ta reprezentativnost.
Ono što je sigurno, to je da će Vlada Republike Srbije nastojati da rešava kroz Koordinaciono telo, koje mora da da svoj doprinos, veliki broj problema. Vi ste pomenuli problem pražnjenja tog dela teritorije. Nažalost, to je i generalni problem, koji nije specifičan za jednu ili drugu nacionalnu manjinu ili zajednicu. Mi imamo taj slični problem i u drugim opštinama tog dela naše zemlje i verujem da će jedan broj rešenja morati da bude specifičan, a drugi deo će pokrivati i sve opštine na jugu.
Siguran sam, na kraju, da kolega Marković, kao što nam je i rekao, ima ne samo otvorena vrata, nego veliku želju da nastavi da radi sa vama na rešavanju mnogobrojnih problema za koje znamo da postoje.

Hvala, gospođo predsednice. Odgovoriću na onaj deo koji se tiče Dunava i putne infrastrukture, a kolega Ćirić će za regionalni razvoj.
Što se tiče prvog pitanja, od septembra 2009. godine, kada je Vlada Republike Srbije organizovala međuresornu grupu koja je učestvovala, i to veoma aktivno, u izradi Evropske strategije za Podunavlje, koja je 15. aprila i zvanično usvojena od strane zemalja članica, dosta je urađeno.
Pre svega, Srbija je 3. februara i zvanično izabrana da koordinira u dva domena (i to uopšte ne nebitna) te dunavske strategije.
Prvi je infrastruktura, gde ćemo zajedno sa Slovenijom koordinirati pitanje drumskog, železničkog i vazdušnog transporta. Kada znamo da će Rumunija zajedno s Austrijom koordinirati sam Dunav kao plovni put, mi smo u krugu četiri zemlje koje će koordinirati u ime cele EU bitnim delom veoma bitne makroregionalne strategije koja je upravo usvojena.
Drugi je domen ekonomije znanja, gde će rektor Novosadskog univerziteta gospodin Vesković zajedno s kolegama iz Slovačke koordinirati u tom veoma bitnom domenu.
U međuvremenu su kupljena dva nova broda, jedan u Kladovu, a drugi u Velikom Gradištu. Verovatno 30 godina nisu tako veliki brodovi kupljeni za eksploataciju, pre svega u cilju turizma. Još bolje, krenuli su pregovori između te dve firme da povežu i daju zajedničku ponudu za taj deo Podunavlja. To je veoma bitno, jer sigurno je da je turizam jedan od veoma atraktivnih ideja i mogućnosti za taj deo naše zemlje.
Naravno, mi u Vladi Republike Srbije smo hteli da podržimo taj pokret i upravo smo u tim opštinama koje ste, poštovani narodni poslaniče, pomenuli, obezbedili ove godine da 6,5 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU bude uloženo u revitalizaciju Golubačke tvrđave i 4,6 miliona evra za lokalnu infrastrukturu opštine Veliko Gradište, i da na taj način afirmišemo tu destinaciju kao veoma atraktivnu za turizam. U tom kontekstu je, naravno, neprihvatljivo ovo što ste pomenuli.
Već deset godina traje, ponekad sa zastojem od dve do tri godine, zagađenje koje dolazi sa strane Rumunije. To jalovište, s tim metalima koje ste pomenuli, ponovo je nanelo štetu. Čak smo u poslednjih nekoliko dana imali i sloj od dva do tri milimetra na objektima u Velikom Gradištu.
Mi smo već pokrenuli, diplomatskim putem, dijalog s Rumunijom. Sutra se u Vukovaru održava jedna ministarska konferencija posvećena Dunavskoj strategiji i ja ću imati sastanak s državnim sekretarom iz rumunskog ministarstva koji je zadužen za Dunavsku strategiju i tražićemo da se to pitanje reši. Ukoliko je to potrebno, zajedno sa EU, jer je to zagađenje ne samo za srpsku stranu, nego i za rumunsku stranu, koje traje već podugo.
Što se tiče puteva, nemamo ovde konkretnih odgovora, ali ćemo tražiti od Puteva Srbije da pripremi odgovor, a možda moj kolega Ćirić ima neke preciznosti.

 Naravno, način na koji funkcioniše Vlada je po zakonu i iskorišćene su mogućnosti koje daje zakon koji je izglasao ovaj dom, a to je Zakon o budžetskom sistemu. Način na koji su formirane nove budžetske stavke je po tom zakonu i, samim tim, funkcionisanje po tom zakonu je obezbeđeno. Nije bilo, naravno, bilo kakvih protivzakonitih radnji, nego je iskorišćena pogodnost i mogućnost koju otvara Zakon o budžetskom sistemu, da se za određeni iznos sredstava u budžetu prođe kroz budžetsku rezervu i formira novi budžetski fond. Na taj način funkcionišu ta ministarstva.
Naravno, ovaj dom mora znati na šta se troši novac, mora znati, ukoliko ima manje ili više sredstava, za koju namenu idu, pa ukoliko bude potrebe za tim, a iskustvo u poslednjih 11 godina je pokazalo da je često to nužno u našim okolnostima, i to nezavisno od Vlade koja vodi Republiku Srbiju, biće naravno rebalansa.

Dostaviću u pisanoj formi odgovor na vaše prvo, izuzetno bitno, pitanje.

Poštovani profesore Samardžiću, ponovo smo u nekim, čini mi se, izmišljenim misterijama, nekim konstrukcijama i vezama koje nekako pokušavate da nađete tamo gde ih stvarno nema. Situacija je jasna i glasna – u našem Ustavu i rezolucijama koje su usvojene u ovom domu. Da li je u interesu Srbije da sarađuje i sa Turskom? Jeste. Na štetu sopstvenog nacionalnog interesa? Ne. Da li imamo dodirne tačke i zajednički interes oko nekih stvari? Imamo. Da li se razlikujemo oko nekih pitanja? Apsolutno.
U svakom slučaju, i sama EU i Rusija i SAD razvijaju odnose sa Turskom. Turska ima snažan ekonomski demografski rast, određeni uticaj, i taj uticaj je nešto što može biti od koristi za našu zemlju. Ukoliko, naravno, u svakom momentu, kao što radi i sama Turska, branimo pre svega nacionalni srpski interes.
U tom smislu treba videti korisnost tih sastanaka. Ovaj sastanak je, kao što je rečeno, neformalan sastanak, u smislu da on nije deo nekih zvaničnih aktivnosti, kao mnogi takvi susreti, a što je najbitnije, svi učesnici tog sastanka su rekli da je on na razne načine doprineo da se vidi perspektiva i da se rešavaju problemi. U tom svetlu to treba videti.
Rezolucija o Srebrenici, koja je usvojena u ovom domu, isto govori o teritorijalnom integritetu BiH, a veoma je dobro poznato da je Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, veoma privržena njegovom doslednom sprovođenju i da neće ni na koji način prihvatiti da se na neki zaobilazni način on isprazni od svog smisla i pravnog značaja. U tom smislu, Srbija podržava teritorijalni integritet BiH, Srbija poštuje i garant je Dejtonskog sporazuma koji omogućava i specijalne veze s Republikom Srpskom.

Poštovani narodni poslaniče, mislim da je dobro da se i vi koncentrišete na ono što je napisano, a ne na nešto što mislite da bi trebalo da bude napisano. Dvoje od troje onih koji su to izjavili, i Srbija i BiH, ne priznaju Kosovo. Nažalost, Turska je priznala tzv. Kosovo. Mi imamo tu veliku razliku s tom zemljom, ali ono o čemu je bilo priče i ono što je rečeno nije se ticalo tog pitanja, za koje veoma dobro znamo da imamo razliku.
Vodeći ovu politiku, želimo ne samo da imamo čvršće saveze s onima koji dele naše gledište oko ovog bitnog pitanja, nego i da one zemlje koje su nažalost krenule ka tom putu, kroz jednu mirnodopsku razumnu politiku, silom prava, argumenata, realnosti na terenu, približimo našim pozicijama. To je nešto što je mnogo izvesnije uraditi ukoliko imate aktivnu diplomatiju, politiku i kontakte o raznim pitanjima, nego da kažemo da zbog toga što imamo razlike oko tog pitanja obustavljamo bilo kakav kontakt oko bilo čega drugog.
Mislim da je to, ako hoćemo i vi i ja da se koncentrišemo, pravi način, mudar način da se vodi naša država i naša politika. Hvala.

Ne znam detalje, informisaću vas pismenim putem o svemu tome, ali je Vlada Republike Srbije u protekle dve godine predložila, a Narodna skupština usvojila veliki broj zakona koji regulišu ovu izuzetno bitnu materiju i veliki broj podzakonskih akata je tu. Tako da je sigurno da Vlada Republike Srbije ni na koji način neće dozvoliti da zdravlje građana Kovačice bude ugroženo, naravno. A detalje ćete dobiti pismenim putem.