Zahvaljujem, posle sat vremena, zahvaljujem.

Kao neko ko se bavi poljoprivredom, ja sam želeo da govorimo o modifikaciji. Do 2013. godine takvog zahteva nije bilo o zabrani genetički modifikovanim organizmima. Samo da znate da bez njih nema određenih lekova. Samo da znate, ako ih totalno zabranite, određenih lekova i određene proizvodnje neće biti.

Ali, gle čuda, protiv liberalizacije su se digli oni koji sarađuju i koji su u opozicionom bloku sa bivšim režimom. Da li je to modifikacija? Čovek koji je dobio od Dušana Petrovića 62.000 evra do 2013. godine, nije reč rekao o genetički modifikovanim organizmima. Reč nije rekao. Danas o tome, naprosto, galame. Da li je to modifikacija?

Čovek koji narodnu nošnju nije video, dok se nije maskirao i ušao u Skupštinu. Dakle, koju nikada ranije nije nosio, sada je nosi da bi pokušao da sebe predstavi kao srpskog domaćina. Da li je to modifikacija?

Kada najmlađi Titov odbornik odjednom postane nacionalista i uđe u nacionalističku organizaciju. Da li je to modifikacija? Naravno. I, onda tako modifikovani organizmi vode borbu protiv modifikacije. Ali, zaboravili su da Ivana Dulić Marković, još za vreme svog mandata, uvezla prvo 20.000 tona od genetički modifikovane svoje, odnosno sačme, a onda još 200.000 tona i to obrazlagala da nema tu potrebe da se bunimo, jer to je bila prva, prva tranša je bila donacija. Prvi kontigent je bio donacija. Da li je to modifikacija?

Da li je protiv liberalizacije onaj koji je sa onima koji su potpisali CEPTA i SSP sporazum? Sada bi zabranio uvoz, ovo ono, a pri tome, on sedi sa onima koji su potpisali SSP, parafirali i potpisali.

Da li je neko, kada je Ivana Dulić Marković, mora da su bili maloletni, neko je bio profesor Poljoprivrednog fakulteta, ama ni da zucne za vreme Dušana Petrovića i za vreme Ivane Dulić Marković, o uvozu 95% tržišta sojine sačme u Srbiji je bilo pokriveno GMO. Kada se jednom pomeri taj gen, naučnici kažu da to posle teško vi možete da izlečite.

NJima to nije smetalo, njima je bilo bitno da dobiju 50 hiljada evra iz Kolubare, 60 hiljada iz start projekta i oni ćute. Danas su se razgalamili nad GMO, a za vreme Ivane Dulić Marković i Dušana Petrovića, sve ste to mogli da uvozite, a niste smeli da sejete. Gle čuda, poljoprivrednici to znaju, da su prinosi i genetički modifikovane soje veći. Ti usevi su uništavani, ali prilikom uvoza sačme od GMO soje, te zabrane nije bilo. Znači, može se uvesti, ali se ne može proizvesti.

Verujem da ta intencija o zabrani uzgoja GMO traje i dalje. Ko to radi? Neko ko je bio protiv „Oluje“, a druži se sa Ivanom Pernarom, koji kaže da su Srbi sami sebe proterali. Neko ko se zalaže za celovitu Srbiju, a pravi sporazume sa Bugarskom fašističkom atakom, koja traži dobar deo naše teritorije, čini mi se da traži Vranje.

Ko to genetički modifikovan organizam može da bude? Pa, može da bude onaj ko je protiv tajkuna, a pravi sporazum sa Đilasom. Genetički modifikovan organizam može da bude i onaj ko je protiv Amerikanaca, a Skot mu organizuje dopunske izbore da uđe u parlament. I to se može zvati GMO. Može da bude i onaj ko je navodno protiv ugrožavanja naših interesa i bezbednosti, ali pri tome sarađuje sa Brajanom Martinom i atašeom za vazduhoplovstvo američke ambasade, postoje beleške o tome. Može da bude modifikovan i onaj koji kaže da je pravoslavna organizacija, da je protiv masona, a onda se ustanovi da je to promasonska organizacija sa masonima između. Onaj ko je protiv masona, ljotićevac, onaj ko je za obrazovanje i pismenost, a kaže da su Dositej Obradović i Vuk Karadžić bezbožnički narodnjaci. Verovatno da je on trebao da uvede pismenost u Srbiji, kad su ovi bezbožnički narodnjaci, znači nema azbuke, nema bukvara, nema vukovice, nema ničega, jednostavno oni su bezbožnički narodnjaci, znači njihovo delo treba ukloniti.

Ali, neko ko je protiv masona, valjda zbog LJotića, i više puta ovde to ponavljao, a onda kaže velika majstorica ženske lože u Srbiji, piše majstorici trećeg stepena, koja je naravno u toj ljotićevskoj organizaciji, pa joj piše ovako – i da vam javim da ova naša M.J. ima ući u taj parlament sada, inače ću da odlepim, i da ona ne može više ono raditi po svom, te da se ima sa nama konsultovati, a mi sve učiniti da to tako bude, jer takav joj je trenutak.

Znači, to pišu masoni. Izvinite, drage kolege, nisu samo Amerikanci i Skot ugurali ovu poslaničku grupu u parlament, ima tu i masona, a oni su kobajagi protiv masona. Nije li to neka vrsta političke modifikacije i to one, a izveštava –imamo u 12 sati glavni odbor Dveri, gde sam viđena za poslaničko mesto i kada ode profesorka Jasmina Vujić, nazad u svoju Ameriku, ostajem samo ja u vrhu, moram to sada da branim, to mi rešava sve probleme, hajde javljam ti se u četvrtak obavezno, itd.

Da li treba da čitam dalje, kako izveštava o bazi podataka. Da im lozinke o bazi podataka, ali znate o kojoj bazi podataka ona izveštava masone? O bazi podataka koje se odnose na banke, finansijske usluge, na baze lokalnih samouprava, zato što masoni traže da se dostavi baza podataka koju vodi koju vodi „Ninamedia“, koji se odnosi na republičke organe, javna preduzeća, lokalna preduzeća, lokalne organe. Ona im daje lozinku o bazi podataka. To je veoma opasno po bezbednost države.

To su genetički modifikovani organizmi o kojima je Marko Parezanović pričao, politički modifikovani organizmi, koji ugrožavaju bezbednost ove zemlje. Onda dođu i kažu – ja sam došao sa farme. Da, jesam i jutros sam došao sa farme. Ja se farmama ponosim. Dakle, bez ikakvog problema. Kažu – ja vozim audi. Naravno, polovni sa 230 hiljada. Vozim ga od 1997. godine, vozim audije, kupujem polovnjake stalno. Kupujem.

Dok sam ja pravio industrijsku zonu u Inđiji, ta masonka je u organizaciju „Moja Inđija“, koja je registrovana na njenoj adresi, dobijala od Ješića silan novac. Da me obore, kad sam napravio industrijsku zonu, fabriku cigareta, infrastrukturu, telekomunikacije, električnu energiju, itd. Da bi me oborili i da bi preprodavali zemljište u Inđiji zemljoradničke zadruge „Srem“, da bi ga preprodavali i sebi punili džepove. Meni ne treba Ješić i masoni da kupuju auto. Meni će auto da kupi moja farma, moj otac ostareli, ja, moja žena, radom, i sada imam traktore, mehanizaciju itd, ja hoću da radim.

(Marija Janjušević: A ko ti je dao traktor?)

Ma, možete vi dobacivati, nadam se da kod masona, to pored lobanje, da ste se dogovorili da se to može dobacivati na crnim plaštovima itd, sa šestarima, kamenom, lobanjama, to ste tamo navikli. Ja verujem da tu disciplinu koju ste tamo imali, a znam da ste je imali, treba da prenesete i ovde da ne dobacujete.

(Marija Janjušević: Nikad ja nisam učestvovala.)

Vi ste učestvovali u mojoj smeni u zgradi uprave vodovoda, to gospodin Martinović zna, odmah posle čišćenja radikala u Rumi. Ja sam počišćen, iako sam u Inđiji napravio industrijsku zonu. Nezaposlenost je pala na 5-6%. Ja sam to uradio. Ona, ona ništa nije uradila. Za masone je uradila sve, datoteke, levo, desno, to se zove modifikovani organizmi, to su oni da se kaže – treba mač za bockanje za dvernicu. Hvala.

(Nataša Sp. Jovanović: Otkud žena u masonima?)

Dame i gospodo narodni poslanici, bolestan kralj zdravom siromahu vidi krunu na glavi. Dakle, zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa, tu moramo biti pažljivi.

Kao neko ko je bio član Upravnog odbora RFZO-a, nedavno sam dao ostavku, upoznat sam sa nekim detaljima, bio sam i žrtva. Van toga, finansirao sam, a voleo bih, kaže – ruka koja daje, ne priča. Ruka koja prima treba da priča. Ali, s obzirom na količinu političkog besa koji je ovde iskazan po pitanju jedne fondacije koja je navodno apolitična, a znamo koliko jeste, jer nosilac fondacije ide na glavne odbore te partije, s obzirom na količinu besa, ja to moram da pokažem. Vrlo rado bih ukrstio svoje telefone, ovaj moj je iz maja meseca, više telefona ukrstio, znači oficijelno i privatno sam želeo da zdravlje ljudima bude sve, da zdrav siromah bude srećniji od bolesnog kralja, a da ni kralj ne bude bolestan, ali pre svega da zdravlje imaju naši radnici, naši seljaci, naše domaćice, običan narod, onaj koji se zlopati.

Onaj koji je uložio ogromnu energiju na današnji dan, da bi mu bilo bolje, doživeo je da mu novčanike i stomake prazne oni koji su punili svoje stomake i svoje račune. Upravo iz tog razloga bih želeo da sa njima ukrstim telefone. E, sad valjda imam i ja neka prava. Kao žrtva progona pre godinu i po dana, nijednog trenutka nisam rekao – ljudi, ja sam i na oficijelan i onaj drugi način pomogao. Nisam se čak ni branio. Pustio sam neviđene izlive besa, vi to, gospodine predsedavajući, svakako znate. Držane su konferencije za štampu, izmišljano je, morao je na kraju premijer da me brani, čak i neke kolege ili koleginice odavde su se unapred ogradili, a da ništa nisam bio uradio, oni su bili upoznati. Toliki je taj izliv besa političkog bio prema meni. Sada je taj izliv besa prema ministru. Ja to jednostavno ne mogu da dopustim, bez obzira što nisam njegov advokat.

Bio sam član Upravnog odbora RFZO-a, paralelno sa tim finansirao, recimo, Blicovu fondaciju, fondaciju raško-prizrensku, fondaciju glumca o kome se govorilo, fondaciju Šapića, fondaciju Unicefa, za decu itd. U svakoj prilici valja pustiti dve poruke. Ali, kada država jednoj privatnoj fondaciji da 250.000 evra, to je javni novac, a čak i ovaj koji mi puštamo SMS porukama je na neki način javni. Gospođa Radeta će to svakako bolje objasniti od mene.

Narod ima pravo da zna gde mu je novac otišao. Ako je neko bio human i od svoje male plate i od svoje male penzije od 14.000 dinara ili moj otac od 11.000 dinara, ako je bio human i izdvojio 200 dinara, onda on ima pravo da zna gde je tih njegovih 200 dinara otišlo i državni organi to treba da mu omoguće. Dopalo se to meni ili ovim drugima preko ili ne, narod ima pravo da zna gde je taj njegov novac otišao, a ja ću vam reći da su najhumaniji oni koji nemaju ni dovoljno za sebe. Nekad su spremni i poslednju paru da odvoje da bi pomogli nekom za zdravlje, kaže – za zdravlje se valja dati. Mnogi koji nemaju mobilne telefone daju svojim komšijama koje imaju 200 dinara da to uplate. Mi njima dugujemo istinu i samo istinu. Državni organi moraju da utvrde kako se taj novac troši, bilo da se radi o RFZO-u…

Kada sam ja izneo činjenicu, verovali ili ne, napao me Poverenik za informacije od javnog značaja, napao me zbog toga što sam izneo informacije koje su od javnog značaja. Ali, ove informacije su od javnog značaja i narod, ponavljam, to treba da zna. Ne volim da se oko toga politizira, ali s obzirom na uzrok ove bolesti ovde u Skupštini, ona određuje terapiju.

Kao član Upravnog odbora RFZO-a, moram da pročitam sledeće podatke. Godine 2010. lečeno je, govorim o RFZO-u, a ne o Budžetskom fondu, ovo govorim pod punom odgovornošću, kao i ranije, 40 dece, na vlasti su bile ove galamdžije, 40 dece je lečeno. Godine 2012. lečeno je 45 dece, odraslih gotovo 300, 289. Znači, na jedno dete, lečeno je sedam odraslih, ali samo 45 dece. Ja sam krajem 2013. godine ušao u RFZO. Godine 2014. lečeno je 120 dece, a 223 odraslih, znači, nije više 1:5, nego 1:2. Godine 2015. o trošku RFZO-a, ne govorim o Budžetskom fondu, koji se u međuvremenu osniva, lečeno je 306 dece, a 179 odraslih, 306 dece, sedam puta više nego što su oni, i odnos odraslih i dece debelo je bio u korist dece. Godine 2016. lečeno je 563 dece, 110 odraslih, 5,5:1, sasvim obrnuto, s tim što je lečeno 12 puta više dece nego 2012. godine i 14 puta više nego 2010. godine. Godine 2017. lečeno je 600 dece. Država je za to dala, ako je trebalo dala bi i više, 2.187.613.084 dinara.

Dragi građani, ja sam vam podneo izveštaj. Ovaj izveštaj ide meni na dušu ako nije tačan. Možete i da proverite. Može i ovaj zaverenik, Poverenik to da proveri. Nadam se da mi zbog ovog ponovo neće podneti krivičnu prijavu. Vi imate pravo da znate gde ide vaš novac.

Sada kad treba utvrditi da li su neke privatne fondacije, ne daj bože, zloupotrebile određena sredstva, ne želim unapred u to da sumnjam, ja bih voleo da budu najčistije, ali ako su građani bili humani i od plata i penzija od 13.000, 14.000, od 10.600 odvajali po 200 dinara, njima treba omogućiti potpuni uvid, jer izgleda da oni koji su prikupljali novac to nisu radili besplatno, već su to naplaćivali. Dragi građani, to je nepravda do neba, vi izdvajate od to malo vaših para, izdvajate par evra i svaki mesec to radite, a oni koji prikupljaju sredstva to neće da rade besplatno, ne treba ništa da plate, treba da uvaže svoj rad. Vi ste dali novac, a oni koji prikupljaju taj novac treba da rade to besplatno. Očigledno je da nisu. Izgleda da su se pojavljivali i neki procenti, ja ne želim u to da sumnjam, ali državni organi to treba da provere. Na kraju se pojavio vlasnik kockarnice kome je pozajmljeno 15,5 miliona, po vlastitom priznanju te fondacije, zato o tome mogu da govorim.

Po podacima koje imamo, vraćeno je 10 za 14 meseci što znači da u tih 14 meseci izgleda da nije bilo potrebe, a verujem da jeste, voleo bih da nije bilo potreba za bolesnu decu, ali građani koji su dali novac su morali biti upozoreni - pre nego što vaš novac dođe do bolesne dece on će se obrnuti, da bi se zaradilo, kod vlasnika kockarnica, u fondu koji je, čini mi se, slovenački. To je bilo pošteno da se građanima kaže.

Znači, prilika da im se pošteno kaže je propuštena, ali prilika da se pošteno sve ispita još uvek traje i neka državni organi koji su dali 250.000 evra provere i taj novac, ali i novac koji je išao sms porukama i na razne druge načine prilagan.

Tako i naši poznati sportisti, koji su dali ogroman novac koji su zaradili, zaradili pošteno u inostranstvu, za razliku od nekih koji su ovde zaradili na kontu 5. oktobra, milione, kamione, avione. Oni su svojim nogama, svojim telom zaradili taj novac i oni imaju pravo na istinu, da se vidi da li je to pošteno trošeno.

Političari mogu da se obračunavaju oko toga, ali dajte da utvrdimo samo istinu zato što sam ja bio žrtva jedne neistine i zato insistiram i zato ništa loše neću da kažem o onome ko mi je vređao mrtvu majku, onaj ko je zapišavao naše grobove. Neću ništa loše da kažem u smislu ove fondacije. Želim da mu ona bude najčistija, i ta i ona druga i da imaju potpuno poverenje građana.

I, samo da vam kažem, svi zahtevi koji su došli u RFZO su odobreni, sem onih koji su išli na Budžetski fond. Ako neko ne podnese zahtev, RFZO ne sme da da novac, jer on mora da ide po zahtevu i nalazu lekara. To rade tamo komisije, a Upravni odbor samo odobrava sredstva i uvek smo ga odobravali sa radošću, želeći da se pomogne svakom detetu i svakom onome kome se u inostranstvu trebala ukazati pomoć.

S tim u vezi i ministarstvo nam nije pravilo problem. Fond je nezavistan. Mi smo zanovili mnogo ugovora sa kućama u inostranstvu. Umesto nekoliko njih, na desetine je bilo ugovora i reći ću vam, prosečno lečenje pacijenta u inostranstvu je 8.000 evra i sve je transparentno. Možete da proverite. Sve je fakturisano, sve je podležno kontroli.

Izgleda da lečenje iz ovih privatnih fondacija košta daleko više, ali, opet, ne želim da sumnjam da je to zloupotrebljeno, ali su državni organi ti koji moraju da utvrde istinu i da obnove poverenje i u RFZO i u ministarstvo i u zdravstveni sistem i u te fondacije za koje ljudi imaju pravo da ih osnuju, ali, naravno da moraju da posluju u skladu sa pravilima i sve mora da bude pošteno i transparentno.

Što se zaštite životne sredine tiče, ja želim da štitimo vazduh pre nego što ga ugledamo. To piše na jednom semaforu. To sam zapamtio. Jako lepa poruka. Moramo da ispitamo, ministre, sve reciklere i da vidimo parametre na koji način oni naplaćuju, odnosno fakturišu vama određenu količinu recikliranog otpada, da vidimo da li je ta pur pena dovoljan dokaz, da li neki recikleri iz Pančeva veoma lepo žive i da li je to sve transparentno i pošteno.

Nismo mi njima naručili radove, mi njima dajemo subvencije, kao što dajemo poljoprivrednicima. Moramo da ispitamo kako su ovim milioneri petooktobarski, kojima se pridružio i neki tamo ljotić, dakle, da vidimo kako su ovi milioneri dozvolili da se izgradi fabrika za reciklažu olovnih akumulatora na vodozahvatu Inđija sa upojnim kanalom iznad vodozahvata odakle se vodom snabdeva na desetine hiljada ljudi, da vidimo koliko gospodin koji je ovde imao mnogo prigovora, koliko on ima sukoba interesa jer je radio u Boru, ima niz ovih otpada, ili kako se to zove, za prikupljanje sekundarnih sirovina.

Moramo sve pažljivo da proverimo, ali reciklere, takođe, treba proveriti. Oni treba da štite životnu sredinu i da nam pomognu da ono što zagađuje životnu sredinu njima bude prihod, ali da i državi ne bude prevelik rashod. Da vidimo sa „Energo Zelenom“ za preradu klaničnog otpada. Zašto su nas ovi petoopktobarski milioneri doveli u poziciju i onaj što je u Beti sad, što je bio ambasador u Belgiji, svedočio protiv naše zemlje? Zašto smo došli u priliku da vodimo spor od 130 miliona evra? Zato što su oni na brzinu gradili fabriku za preradu klaničnog otpada . Zahvaljujem.

Član 107.

Gospodine predsedavajući, o ovome će da se glasa.

Način na koji se gospođica Jerkov obratila meni govori više o njoj nego o meni.

(Aleksandra Jerkov: Nisam se obratila vama.)

Pokušala je da bude uvredljiva. Da li je uspelo ili ne, to neka gledaoci zaključe.

Ako neko ovde dođe pred moju klupu, pljune me, opsuje nepokretnu majku, ako neko iz njene poslaničke grupe, a to će gospodin Orlić svakako potvrditi, sa nekoliko ljudi ide po prostorijama da me prebije, da li sam ja neka žrtva ili nisam? Da li moj život manje vredi?

Ako neko na njihovom oficijalnom sajtu napiše „bitango“, ako te nazovu na naslovnim stranicama „ološe“ itd, da li sam ja žrtva?

Ako neko ovde uporno okreće leđa, na kraju, rekao sam, premijer je sam morao da pročita šta sam ja napisao i utvrdilo sa da to na konferencijama za štampu što je izneto nije bila istina, a ovde je bila prava haranga, čak su neki naši naseli, pa se ogradili od mene.

Ja sam u tom smislu bio politička žrtva i to je moje pravo da sebe smatram političkom žrtvom, kao što sam rekao da se nadam da zbog ovih podataka neću ponovo nastradati i biti proglašen ne znam čime.

Ja mislim sledeće - može pokušati da vas uvredi svako, ali je mene teško uvrediti. Da bi me neko uvredio mora biti bolje od mene, ali nikako gori. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika Narodne skupštine.

Predsedavajući, ja se divim vašoj tolerantnosti ali ste trebali upozoriti Boška Obradovića da se drži time i da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, naime, on koji je juče projurio prema Staroj planini sa 200 km na sat, o čemu postoji video zapis, šta ćete, nasilnik u autu je nasilnik u vožnji i pravo je čudo da su ga poljoprivrednici uopšte videli tamo i da je on nakratko video njih.

Ali, tu postoji povreda dostojanstva zato što je opšte poznato da kada on priča o modifikovanim organizmima, da je on modifikovani LJotićevac u žute dveri Dragana Đilasa. To je najmodifikovaniji organizam.

Drugo, svi znate da je on pobratim sa bugarskom „Atakom“. Nadam se da se dogovorio kome pripada Stara planina. Kad je razgovarao sa njima, sve do Vranja je bio ustupio bugarskoj „Ataki“. Organizacija „Ataka“ koja je, uzgred budi rečeno, njegova pobratimska fašistička organizacija. Takođe sa Pernarom, koji ide na ustaške skupove, drži i te kako čvrste veze.

Dakle, povreda dostojanstva je višestruka. On priča o mini centralama. Ja mislim da on i ne zna šta je mini centrala, a da njegovu mržnju prema Vladi, prema vlasti, prema Aleksandru Vučiću, pretvorite u električnu energiju, to je Tesla nekad govorio, možete da obasjate celu Evropu.

Ja se slažem sa njim da su oni odgovorna državotvorna stranka zato što će odgovarati za potkopavanje države, jer su samo tu vredni…

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

… kao krtice, rade za državu, ali ne za našu.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. I dalje cenim vašu tolerantnost.

Naime, gospođa Marija Janjušević je ovde govorila o nekoj mojoj povredi dostojanstva u Narodnoj skupštini.

Da, tačno, ja sam bi na „Farmi“ zajedno sa Acom Ilićem, Jasminom Anom, gospođom Evom Ras itd. To je bilo 2010. godine. Ne sećam se da sam koristio neko živo biće iz Dveri da ujašem u ovu Narodnu skupštinu. Ali, bože moj, ako je ona to tako ocenila, neka joj tako bude…

Ja se ne sećam, ja negiram to. Ja se ne sećam.

Ali, gospodine predsedavajući, dozvolite, o dostojanstvu priča osoba koja je ovde iščupala mikrofon. Da li je tako? Oštetila je imovinu Narodne skupštine. O dostojanstvu Narodne skupštine priča osoba koja je ovde unela onu kamenčinu za kupus. Ispostavilo se da kamen nije samo kamen za kupus, nego da je to rekvizit iz masonske, velike ženske lože Srbije, kojoj ona pripada, iako se ovde deklarisala kao pripadnica pravoslavno porodične organizacije i odjednom je to pravoslavno porodično masonska organizacija.

Ovde o dostojanstvu Narodne skupštine pričaju oni koji su sve najgore govorili o Đilasu, a onda ušli sa njima u savez. Oni su ušli u savez i sa Jeremićem koji je žrtvovao KiM i da bi Tadić i on ponovo bili izabrani. E, to je dostojanstvo Narodne skupštine o kojima oni govore.

Nisam se ja sretao sa bugarskom Atakom, a oni neka kažu – da li jesu ili nisu bili sa Pernarom i predstavnicima fašističke organizacije, itd? O tome treba da se izjasne. I, da li je tačno da je to protiv države Srbije dati nekom Vranje itd?

Ja sam zaključio na kraju da oni rade za državu, ali ne znam za koju i to je tvrdnja pri kojoj ja ostajem. A, gospođa, velika majstorica ženske lože, treba da se obrati nekome drugome, a ja preporučujem Sandu Rašković Ivić. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću, naravno, podržati sve zakone. LJudi se smeju Zakonu o slepim miševima, ne znajući da svaki slepi miš u toku noći uhvati hiljadu insekata. To je nama u poljoprivredi veoma bitno, zato što se smanjuje upotreba insekticida i drugih sredstava za zaštitu bilja, a time dobijamo zdraviju hranu.

Što se tiče novca za obolelu decu, moram da kažem da kao član upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, smo od 2012. godine sa 45 lečene dece u inostranstvu, 2016-2017. došli do 600. Dakle, prosečno lečenje košta osam hiljada evra po detetu i pravo je čudo da u ovim fondacijama koje se bave time to košta deset i 20 puta više.

Zato se ja zalažem, kad je država već dala privatnim fondacijama 250 hiljada evra, da se detaljno ispita korišćenje i način upotrebe sredstava, koja su ipak javna, bez obzira da li ih je Vlada ili su ih SMS-om poslali građani. Tu nema ništa loše. Treba ispitati do zadnjeg trenutka da li su humani samo oni koji uplaćuju, a da li tu humanost naplaćuju i oni koji se bave prikupljanjem tih sredstava.

Što se tiče zaštite životne sredine, ja želim da znam zašto je „Monbat“ u Inđiji izgrađen, fabrika za reciklažu olovnih akumulatora, na vodozahvatu Inđija? Taj odgovor još uvek nisam dobio od ministarstva.

Što se tiče zaštite životne sredine, svako se na svoj način bavi time. Evo, recimo, ima ritual zaštite životne sredine tako što spalite krst. Ovo je Borko Stefanović, koji štiti životnu sredinu tako što spali krst i pored nje peva i svira. Dakle, nema laži-nema prevare. Ja se nadam da to naši gledaoci mogu da vide.

Nije čudo što on to radi, već ima i drugih organizacija o kojima je govorio Martinović, koji se zaštitom životne sredine bore na sledeći način, tako što u hramu obavljaju neke čudne delatnosti, pa kažu da im je potrebno: lobanja, radni tepih, pozlaćeni uglomer i šestar, dleto, čekić, klupica za rad na prvom stepenu, crni pokrivači za sve stolove, crna udovička kesa, pa im trebaju svećnjaci, sveće, zvonca za gašenje sveća, kanap, sirov kamen, karton, mali mač za bockanje kandidatkinja i mač za dvernicu. Dakle, to je veoma čudan način na koji se bave određene organizacije zaštitom životne sredine i ja verujem da sveštenstvo koje se bavilo politikom i podržavalo ovakve političke organizacije koje se na ovako čudan način bave zaštitom životne sredine, da će odustati od podrške Draganu Đilasu i njegovom čudnom savezu koji meni liči na recikliranu masu.

Dakle, svako naše domaćinstvo treba da ima korpu za otpatke, tako i Skupština treba da ima korpu za političke otpatke, koje trenutno predstavlja, ne znam ko je koordinator ali trenutno ih predstavlja ovaj riđobradi Alibaba sa 10 razbojnika unutra. Dakle, ja verujem da nećemo na takav način da se bavimo zaštitom životne sredine.

Što se tiče mejlova, moj savet mom kolegi poslaniku je da što hitnije devernicu ukloni, jer je veoma pogubna za pravoslavnu crkvenu organizaciju, da ne bi bio u prilici da materijal i prepisku dobijenu od njegovih poslanika pročitam u celosti, deo po deo, a to je daleko odvratnije od ovih lobanja i svega drugog što sam pročitao, na koji način se oni bave zaštitom životne sredine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. u vezi člana 103.

Gospodine predsedavajući, lepo je obeležavati neke datume. Jeste sutra 5. oktobar, dan kad je Goran Ješić u Inđiju ušao sa komadom stolice iz ove Skupštine i mahao njome u znak pobede. Ja kao sastavni deo 5. oktobra, kao sastavni deo DOS-a mogu da kažem da ogromna energija naroda koja je tog dana pretočena u želji za promenama je bila i ogromna i iskrena. Ali, niko od nas nije znao da veliki deo onih koji su nas predvodili, čast izuzecima, nisu želeli da unaprede društvo, već su želeli samo da ga opljačkate. Mnogi od njih su ušli u stanove, tu …

Zato što ste …

Da se govori o 5. oktobru, ja mislim da je povreda dostojanstvo zato što ogromna energija nas samih koji smo bili na ulici je bila nesporna, ali je sporna bila želja onih koji su nas predvodili da sebe smeste u dvorce, da iz pocepanih patika i pocepanih farmerki, a tu ne govorim o gospođi Čomić, uđe u dvorce, sebe smeste u bajke a narod smeste u basnu. I dok su se oni ovih godina iživljavali i opljačkali po procenama međunarodnih organizacija 51 milijardi dolara samo do 2010. godine narod je jedva preživljavao.
Dakle, treba se sećati tih datuma, ali to je datum ogromne potrošene energije koja se pretvorila u zabludu zato što su određene vođe tu energiju prokockali 6. oktobra za torbe punih maraka, a prodali su 5. oktobar. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108.

Dakle, ja nemam ništa protiv toga što gospodin predsedavajući daje priliku opoziciji da se oglasi. Ja nemam ništa protiv Demokratske stranke. Nemam ništa. Ja sam sa njima sarađivao. Dakle, ja nemam ništa protiv DS, onakve kakva je bila.

Ja imam protiv DS onakve kakva je postala posle 2003. godine. Dakle, ja tvrdim da se DS od 2003. godine samo tako zove. Ne želim da sahranim DS. Ja želim da ona izađe iz problema. Ja želim da ona izađe iz ruku Dragana Đilasa. Ja želim da ona ne bude privezak Dragana Đilasa. Ja ne želim da ona bude zalemljena. Nisam ja zadužio i zalemio DS. Nisam ja blokirao DS četiri godine. To je uradio Dragan Đilas, Šapić, to su uradili njeni članovi. To su uradili oni koji su tek posle smrti Zorana Đinđića kao Đilas ušli u DS, obogatili se na račun DS, a onda je za taj novac kupili za sitne pare i sada rukovode sa njom i dovode na mesto tamo nekog zaludovca ili ne znam kako se to zove da je vodi.

Dakle, ja ne sahranjujem DS. Nisam ja u ime DS krao, već je krao Dragan Đilas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107 – povreda dostojanstva Narodne skupštine, koja je učinjena tako što smo mi optuženi za nebrigu oko bolesne dece. Rečeno je da vodimo nekakvu hajku i harangu protiv Sergeja Trifunovića.

Ja sam samo u jednim novinama video – Obrtao novac bolesne dece. Ja nemam ništa protiv pomenutog gospodina, bez obzira što mi je vređao i pokojnu majku, čak sam pretplatnik njegove fondacije. Za uzvrat sam ja dobio surovu harangu, hajku, kampanju, kako god hoćete da kažete, samo zato što sam transparentno pre godinu i po dana izneo neke podatke. Dodato i izmišljeno je, sve dok tadašnji premijer nije pročitao tačno šta sam napisao.

U ovim novinama piše i da pomenuti gospodin priznaje da je obrtao taj novac, priznaje da je 15,5 miliona obrnuo, sa željom da taj novac uveća. Da li ga je uvećao ili nije, statistika pokazuje da od 15,5 miliona za 14 meseci, parče po parče, milion po milion, od 15,5 vraćeno 10. U tom periodu verovatno da je bilo bolesne dece, kojoj su trebala ta sredstva, odnosno, ona su bila u obrtanju u nekoj slovenačkoj firmi. On je to sam priznao.

Ja se zalažem da se ispita, da država potpuno ispita privatne fondacije. Tim pre što je to javni novac, bez obzira što je upućen dobrovoljno i SMS porukama. Kad ga upute građani, kad ga uputi javnost, to je javni novac. Tim pre je javan zato što je država uplatila 250 hiljada evra i građani imaju pravo, poreski obveznici, da se tačno utvrdi da li je bilo zloupotreba ili ne.

To što nas je pomenuti gospodin vređao, to je sasvim druga stvar.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik, pendžetirani obraz, vakcinisan protiv sramote, naime on je pozvao predstavnike bugarske „Atake“ i sa njima prijateljski razgovarao, verovatno o tome da im ustupi kao Đilasova posluga kada dođe na vlast, da im ustupi delove Srbije, delove Srbije sve do Vranja. To hoće bugarska „Ataka“.

Koliki je on licemer, navešću vam sledeći podatak. Prilikom izbora Vlade on je grubo napao premijerku govoreći da ima dva masona u Vladi. Sve vreme sa njegove desne strane kao i sada sedela je majstorica Velike ženske masonske lože, Marija Janjušević, majstorica treći stepen i predsednica suda časti Velike ženske lože u Srbiji. Dakle, mogu i da pročitam, ta pravoslavna organizacija koju predvodi Marija Janjušević u hramu Velike ženske masonske lože mora da ima kamen, to mora da je onaj Boškov, mora da ima male mačeve za bockanje, mora da ima lobanju, crne plaštove, udovičku torbu. Verujem da je Boško Obradović licemer kada je napadao masone, a pored njega sedi majstorica Velike ženske masonske lože u Srbiji.

Dalje, Boško Obradović se ovde slikao sa Pernarom. Evo te slike odavde iz Skupštine, a taj isti Pernar se u Vukovaru slika sa ustašama, odnosno sa domoljubima kojima je izgleda prisegnuo i sam Boško Obradović, dvorska posluga gospodina Đilasa. Naime, taj isti Boško Pernar tvrdi da je na Hrvatsku izvršene velikosrpska agresija u vidu JNA, taj isti Pernar tvrdi da je Srbija odgovorna za genocid u Vukovaru i s obzirom da Boško Obradović ne predstavlja državu nije morao da se sastaje sa predstavnicima Hrvata ali eto on je imao dobru volju da se sretne sa Boškom Pernarom koji tvrdi da smo mi izvršili genocid u Vukovaru i da smo izvršili velikosrpsku agresiju.

S tim u vezi, ja tražim, da se osnuje anketni odbor i da se utvrde i ova junačka dela Boška Obradovića, dvorske posluge Dragana Đilasa koji je u junačkom jurišu 2004. godine braneći Srbe od pogroma zauzeo čačansku biblioteku i postao portparol čačanske biblioteke i to je vrhunsko junaštvo jednog dverića kupusića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova nenamenska sredstva su trošena da bi gospodin Boško Obradović kupio svoje mesto na dvoru Dragana Đilasa. Dragana Đilasa, koju DŽenifer Braš, američka otpravnica iz Američke ambasade otvoreno pohvalila Đilasa kao pouzdanog saradnika u smanjenju ruskog uticaja u Srbiji.

E, sa njim Boško Obradović je morao da napravi savez, kao što je napravio i savez svoje pravoslavne organizacije sa Borkom Stefanovićem, čuvenim levičarem, koji je tamo molio da se odloži priznanje Kosova i Metohije do izbora Tadića. Da obnove vlast Tadić, Đilas i ostala ekipa bila su potrebna sredstva, ali Bošku Obradoviću su trebala sredstva i oni ih je našao prethodne godine.

Evo ga Borko Stefanović, dakle, pored zapaljenog krsta tek toliko da naši gledaoci vide sa čime mi imamo posla i sa kim se udružio Boško Obradović i politička stranka Dveri.

Ja bih voleo da to kamera zumira. Očigledno da ovaj RTS koga toliko proziva Boško Obradović u kome rade supruge, pa i supruga ovog čoveka, očigledno da RTS ne želi ovo da uveća da se vidi da gospodin Borko Stefanović, koalicioni partner svira i peva pored zapaljenog krsta. Evo, vi gospodo poslanici, makar vi možete da se uverite u to.

Da bi se domogao tako produktivne koalicije, dakle, gospodin Boško Obradović i politička stranka Dveri je 2017. godine dobila sredstva za izbornu kampanju koju su trebali da potroše u skladu sa zakonom u izbornoj kampanji ili da novac vrate u budžet Republike Srbije ukoliko on nije utrošen. To se nije desilo. Novac je ispumpan preko fiktivnih simuliranih poslova na preduzetničke radnje koje nisu bile u PDV, pa je tako utajen porez, na preduzetničke radnje kandidata koji su bili na listi 2016. godine, na listi Dveri ili su bili odbornici.

Dakle, ja mogu da navedem iznose, radi se o iznosu koji je negde oko 30 miliona dinara i zato tražim da nadležni organi sve to lepo provere, da vide da li sam ja u pravu.

Tako, recimo, za elektroposlove, pazi, stranka elektroposlovi, u kampanji 5.665.000, pa onda čuvena porodica Ciganović na tri-četiri preduzetničke radnje iz Borče devet miliona šesto i nešto hiljada za popravku računara, gde li su ti vozovi tih računara prošli, Bože moj. Onda advokatske kancelarije 1.800.000, onda idemo dalje razne dizajn organizacije ukupno trideset miliona dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, Boris Tadić, to je ovaj čovek toplo pripijen uz Đorđa Vukadinovića. Nemojte me pitati gde je njegova leva ruka. Dakle, moj anketni odbor nije zbog toga što je Tadić otac korupcije, tetka svim korumpiranim političarima, roditelj svih korumpiranih političara od lokalnih do drugih. NJemu je bila bitna vlast, a Đilasu novac i slast. Znači, otac svih korupcionaških afera kod Đilasa koji ima 100 miliona zarađenih evra, ali gle čuda, samo dok je bio na vlasti i zarađivao novac.

On je otac korupcije i Vuka Jeremića, koji gle čuda, ima stambenog prostora od milion evra. On je otac i tetka i roditelj svi korupcionaških afera, ali moj anketni odbor je, pre svega zbog veleizdaje. Naime, depeša Američke ambasade od 17. decembra, zvaničnik DS, predsednika Tadića, uporno je molio SAD da odlože proglašenje nezavisnosti Kosova do okončanja Tadićevog reizbora, kako bi osigurali demokratsku pobedu i održali put Srbije ka evropskim integracijama.

Borislav Stefanović, to je ovaj što svira pored spaljenog krsta, tadašnji glavni srpski pregovarač o Kosovu, koji je blizak predsedniku Tadiću, rekao je, ovo je depeša Američke ambasade, da je predsednikov reizbor od kritične važnosti za ostvarivanje DS cilja, uspostavljanje snažne veze između SAD i Srbije. U tom smislu Stefanović je uporno molio SAD u ime Tadića, kao svetionik slobode da odlože priznanje Kosova do okončanja drugog kruga predsedničkih izbora. Odlaganje kosovske deklaracije omogućilo bi Tadiću da izbegne poraz. Stefanović je dokazivao da je Tadić najviše prozapadni lider u regionu i da bi Tadićev reizbor bio presudan i strateški značajan za Srbiju itd.

To se i desilo, 15. februara je Boris Tadić položio zakletvu, a 17. februara, Albanci koji su sačekali, po savetu Amerike, su proglasili nezavisnost. Ja mislim da se ovde radi o aktu veleizdaje i da je on prodao zemlju za fotelju i da anketni odbor mora da utvrdi te činjenice. Hvala.