Dame i gospodo narodni poslanici, ja molim LJotića da ne bude ljutić i molim ga pažljivo da sluša.

Nisam znao da gospođa Mihalović živi u Inđiji. Nisam znao da je gospođa Mihajlović unela kamen u ovu skupštinu. Ja sam mislio da to čini neka osoba koja sedi sa njegove desne strane.

Čak nisam ni rekao da su masoni nešto loše. Ne znam. To sam više puta ponovio – ne znam, ali ovi LJotići, kako on kaže, su tvrdili da je to loše i napali su Vladu Republike Srbije i premijerku Brnabić da u njenom kabinetu postoje dva ministra, a pri tome sve vreme sa njegove desene strane sedela je osoba, majstorica trećeg stepena velike ženske lože Srbije i predsednica suda časti.

E, sad, ja nisam znao da mu je Đilas toliko poremetio stepen razumevanja, razboritosti itd, ali, Bože moj, on nije odgovorio ni juče na pitanje kako je to za vreme nekog gospodina Obradovića ostalo neuknjiženih objekata i koliko je to građevinskog materijala u Čačku od 97.000?

Mislim da gospodin Obradović ima jedan veliki problem. On se naglo promenio. LJudi imaju pravo da se menjaju, to nije sporno, ali on zabranjuje nekim drugim ljudima da promene neki svoj stav.

On ima legitimno pravo da ode kod velikog majstora Đilasa, milionera. Može kod njega da se raspita o rijalitima, jer on je to uveo. Što se farme tiče, ja sam i danas došao sa farme i svaki dan dolazim sa farme, a on deli stav ovog Đorđeta Vukadinovića da seljaci nemaju pravo, izgleda, da budu u Skupštini, ali to govori o njemu.

Na kraju, on se toliko promenio… Znak Dveri je bio ovo, a u poslednje vreme, od kada je otišao kod Đilasa njegov znak je ovo. Hvala.

Gospodine predsedavajući, član 107, 108, 109. Vi ste morali ponovo da izreknete meru opomene. Ovde je rečeno opet da mi prodajemo Kosovo.

Gospodine predsedavajući, ja cenim vašu tolerantnost prema gospođi, pravoslavno slobodno zidarskoj osobi, ona svakog trenutka može doći da iščupa taj mikrofon ispred vas, može da uđe sa nekim kamenom da vas kamenuje, itd, može da dođe sa šestarom i mačom za bockanje „dvernic“. Ja cenim to što vi imate dozu opreza, s obzirom da iz svega do sada viđenom od prethodne govornice, Marije Janjušević, vi morate da vodite računa i o ličnoj bezbednosti. Na vašem mestu bih ja takođe strepeo, jer je moguće da svaki čas nešto učini.

Gospodine predsedavajući, nismo mi prodali Kosovo. Kosovo su prodali oni. U to vreme ona je bila član jedne druge partije, sadašnji njen šef je dobio 50 hiljada evra iz Kolubare da ćuti. Godine 2008. je pala pogodba da lično između Jeremića, Borka Stefanovića, to su njihovi koalicioni partneri, „saveza lopuža i prevaranata“ kako to sada zovemo moderno, pala je pogodba i to depeše Vikiliksa dobro pokazuju.

Pala je pogodba. Oni su molili Američku ambasadu da Albanci odlože proglašenje nezavisnosti Kosova dok Boris Tadić ne bude izabran u drugom krugu za predsednika Republike Srbije.

Američka ambasada, to nek pitaju onog Brajana Martina koji kontaktira sa njima, je izašla u susret Vuku Jeremiću, Borku Stefanoviću, „savezu lopuža, prevaranata, varajića i pelješanovića“. Boris Tadić je zakletvu dao, čini mi se, 14. februara, a Albanci su proglasili nezavisnost 17. Plus, Međunarodni sud pravde, plus zamena Rezolucije.

Dakle, oni i njihovi saveznici su prodalo Kosovo i Metohiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107, 108, 109. Naime, vi ste bili u obavezi da izreknete neku meru gospodinu Balši Božoviću. Ovde je on završio govor krešteći kako vas nije sramota, spominjući mafiju. Što bi nas bilo sramota njegove mafije?

Predlažem da sve ove stranke, žutopatkaste, sedište imaju u Šilerovoj, a da im bazen bude zajednički. Ali oni su srušili da bi uklonili svoje tragove nečoveštva. Nismo mi prodavali tri šećerane za tri evra. To je kupio njemu blizak čovek, finansijski direktor DS.

Nismo mi prodavali narko dilerima kombinate vrlo jeftino, prodavcima kokaina. Taj čovek se zvao Šarić, to im je bio najbolji investitor. NJemu su prodali najviše kombinata u Vojvodini. Nismo mi mafijašima prodavali i trgovali sa njima. Bojan Pajtić je viđen u avionu sa gospodinom Šarićem. Mislim da je čak možda Šarić veći gospodin od njih, možda je on manja mafija nego oni.

Za njihovo vreme upotrebiću izraz Zorana Đinđića, citiram – svaka država je imala mafiju. Za njihovo vreme posle Đinđića, samo je mafija imala svoju državu. Znači, citiram njihovog predsednika. Dakle, samo kod njih se to moglo desiti i zbog toga je DS doživela da bude balšamovana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Dimitrije LJotić, imamo LJutiće i LJotiće. Dimitrije LJotić je imao…

Član 107.
Ubistvo novinara Pantića, u Jagodini, zbog privatizacije, učinjeno za vreme vladavine žutih marsovaca. Dimitrije LJotić, sa kojima se i ovi žuti marsovci, je rekao – ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci.
To je ideologija Dimitrija LJotića i očigledno je da Boško Obradović i njegovi bliski saradnici neguju i pothranjuju tu ideologiju. Ne trebaju im glasači, trebaju im borci. To su dokazali više puta. To su dokazali napadom na novinarku. To su dokazali napadom na predsednicu Skupštine. To su dokazali napadom na člana RIK-a, ženu. Znači, više puta su fizički nasrtali i na takav način negovali ideologiju Dimitrija LJotića.
Kaže, Boško Obradović, ovako, pre samo par meseci – istovremeno pozivam časne oficire Vojske Srbije i MUP-a, da uhapse predsednika Srbije. To kaže sledbenik Dimitrija LJotića. Danas pozivaju na vešanje, to je krivično delo iz člana 209. Krivičnog zakonika. Zašto im tužilac ništa neće? Pa, zato što je nažalost naš tužilac republički bio u SAD-u, zato što je njih Skot ubacio u Parlament. Dakle, zato što se nalaze sa Martinom Brajanom, šefom političkog odeljenja. Znači, postoji sinhronizacija između toga, možda i masoni malo utiču na to. Zato tužilac ne pokreće taj postupak, zato što su sada u savezu milionera.
Ne tražim da se o ovome glasa, ali gospodine predsedavajući, malo povedite računa o ovim ekstremnim grupacijama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107 – dostojanstvo Narodne skupštine.

Ja ne znam šta je sa ovom izbornom listom, ovih što tvrde da je nama Amerika neprijateljska država. Možda nama, ali ne i njima. Pa njih je ta država ugurala, to neka profesorici Vujić objasni,u parlament bez cenzusa, nije ugurala mene.

Drugo, gospodine predsedavajući, ovde se stalno spominju seljaci kao glavni krivci za nelegalnu gradnju. Možda neki seljak u Čačku, preziva se Obradović, došao iz sela Vranići, ali, on je bio građevinski inspektor, radio tamo u „Hidrogradnji“, upropastio je, radnike ostavio bez posla, došao je, u Čačku imate 44.950 upisanih objekata i 95.326. To što je on došao sa sela, nisu krivi seljaci za nelegalnu gradnju, već građevinski inspektor u Čačku koji se preziva Obradović.

Sledeće. Sa te iste izborne liste, juče je ponavljano, da mi seljaci treba da oremo, kopamo i da sedimo ispred prodavnice i da pijemo pivo, čak nismo dostojni ni restorana. Treba da sedimo ispred prodavnica. To je po meni govor mržnje, i to se ponavlja. Zar se mi smatramo osobama manje vrednosti? To je minimum fašizma. LJudi, ako mislite da nama nije mesto u parlamentu, onda ste vi u strašnoj zabludi.

Preporučujem im da, kada sledeći put prođu pored Karađorđa, začetnika nove moderne srpske države, okrenu obraz, da ne gledaju u njega, jer je on bio seljak, on je pravio državu, a oni je razgrađuju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, ukazujem na ovo, ali cenim vašu popustljivost zato što ste kolegi Obradoviću dali reč, bez obzira što niko nije pomenuo ni njegovu partiju, ni njegovu poslaničku grupu, a ni njega samog. Vaše diskreciono pravo, po 3. stavu, je bilo takvo i vi ste njemu dali reč, ali pri tome je on izneo nekoliko neistina i time povredio dostojanstvo Narodne skupštine.

Dakle, službeni podatak ukazuje na sledeće, da je taj inspektor i šef inspekcije Obradović u Čačku u katastru imao 44.950 upisanih objekata i imao je 95.326 neupisanih objekata. Dakle, ni svaki treći nije bio upisan. Toliko o časti, poštenju, moralu itd.

Cenim vašu popustljivost što dozvoljavate slobodu zbora i govora. Jeste da se oni ne pojavljuju, pojave se samo kada imaju nešto da kažu, iako u Narodnoj skupštini taj isti kolega Obradović kaže opozicionom predstavniku – ti ne možeš da govoriš, izađi napolje. Toliko o njihovoj demokratičnosti, toliko o njihovoj pravdi, toliko o njihovoj demokratiji, toliko o njihovom poštenju.

Na kraju, nešto sam primetio. Primetio sam i ja da je taj građevinski inspektor pre četiri godine otišao u penziju. Nema više divlje gradnje u Čačku.

Dame i gospodo narodni poslanici, nećemo da bežimo, kao što kaže profesor književnosti, ni da kasnimo, pa ćemo na vreme da reklamiramo ovu povredu Poslovnika.

Lako je ograditi se od Noga. Hajde se ogradite od Đilasa. Hajde se ogradite od sebe.

Kaže Boško Obradović – istovremeno pozivam časne oficire Vojske Srbije i MUP-a da uhapse predsednika Srbije. To je poziv na puč. Kažnjivo Krivičnim zakonikom, član 309.

(Boško Obradović: Tako je, stojim iza tih reči.)

Istine radi, mi nismo potpisnici Dablinskog dokumenta. Dakle, na nas se ne odnosi. To se odnosi na zemlje EU, na Švajcarsku, Norvešku i Lihtenštajn, koliko se ja sećam. Dakle, sasvim izmišljen podatak.

Ja Evropu neću da branim od migranata. Oni su im dozvolili, zajedno sa prijateljima koji su ugurali ove u parlament, oni su im razrušili države, nisam ja. Ja imam saosećanje prema tim migrantima, ali svakako Srbija neće biti zemlja za migrante, niti je Srbija to potpisivala.

Ali, neka se ogradi malo od svoje izjave. Neka se ogradi malo od Đilasa. Oni govore o slobodi medija, a pri tome traže da se mediji zabrane. On sedi sa onima koji su zabranili „Nacional“, tada vodeći list u Srbiji. Oni su zabranili, čini mi se, još nekoliko časopisa – rasturanje podgoričkog „Dana“. Da, ti njegovi sadašnji prijatelji su upali u BK televiziju i zabranili je, sa dugim cevima. To su oni koji se zalažu za slobodu medija. To su oni koji se zalažu za ukidanje rijalitija.

Ovde imate Peđu D Bojsa, B 92, emisija Dragana Đilasa i njegove firme, ovde ti je razgolićeni taj čovek, sa „vršnjakom“, ili, kako su to zvali „vadi budalu“. Kad je trebalo uzeti Pionirski grad, oteti deci, da Đilas napravi novac, onda je to moglo.

Onda nisu bili za zabranu rijalitija. S kim si – s njim si. S kim si – onakav si i zato Boško Obradović treba … (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 108. i 109. poštujući i dalje vašu toleranciju, ja se nadam da ćete jednom Đorđu Vukadinoviću dati opomenu.

Ali, da krenemo o uvredama. On kaže da ja njega vređam zato što sam pokazao ove fotografije. Ja tvrdim da fotografije nisu fotomontaža. Ja tvrdim ovde da su on i Boris Tadić jedan do drugoga pripijeni. To se na fotografijama vidi. Ako sam ja time uvredio, što se on sa njim tako slikao, to je njegov problem. Ja ne vidim tu uvredu.

Ovde je ugovor sa „Lutrijom Srbije“ na 2.400.000. Ja sam tvrdio da je on srećni dobitnik, a da nije igrao igre na sreću. Takođe sam tvrdio da je bio na listi Vlaške nacionalne manjine. Jeste ili nije? Jeste muzičar ili nije muzičar? A, on je meni na to odgovorio da ja treba da orem zemlju, evo, ovde su i gospoda iz Ministarstva, i da sedim ispred prodavnica sa seljacima da pijem pivo. Ja sam na to odgovorio, bez obzira što je to uvreda za sve seljake, gospodine Martinoviću, to je uvreda za sve seljake, to znači da oni sede pred prodavnicom, piju pivo itd.

Ja sam rekao da je meni čast da sam kao seljak u ovom parlamentu, da mi je otac bio seljak, da mi je deda bio seljak, da mi je pradeda bio seljak, da ja ni sanjao nisam da ću biti jednog dana u visokom domu. Meni su birači ukazali posebnu čast zato što nisam morao da menjam nacionalnost da bih bio izabran u ovaj visoki dom. Posebnu čast su mi ukazali birači i ja im ovim putem zahvaljujem. Hvala im od srca što su me pet puta birali, a da pri tome nisam menjao ni zanimanje, nisam menjao ni veru, ni naciju.

Još na kraju da kažem, ja ću da orem za svoju zemlju, da kopam, da sejem, da sadim. On je navikao samo da bere. On i ne bere, on je navikao da nabrano Tadić nabaci 2.400.000, što je 240 penzija seljačkih, onih seljačkih penzija koje se zarađene žuljevitim rukama, crnim od znoja i zemlje, 240 penzija je dobio odjednom, još meni prigovara. Pa, onaj Karađorđe osnivač nove srpske države, koji je pokrenuo osnivanje nove srpske države, što drži tri prsta ovako sa desne strane kad ulazi u Skupštinu, on će Đorđu Vukadinoviću jednom tako od kamena pustiti ruku na glavu zato što vređa seljake. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103.

Gospodine predsedavajući, vi ste reagovali, ja cenim što ste izuzetno strpljivi, trpeljivi i što tolerišete sve navode opozicije.

Parezanovićeva tetka ne radi u javnom sektoru, Parezanovićeva tetka nije šef građevinske inspekcije u Čačku, nije građevinski inspektor. Građevinska inspekcija je sastavni deo javnog sektora. To je državni lokalni aparat koji se stara i koji je dužan da se stara o divljoj gradnji.

Ja cenim što ste vi dopustili optužbe gospodina Obradovića, ali takođe morate da cenite ono što ću ja reći.

Tačno je, gospodin Obradović je u pravu. LJudi sa sela su došli u grad i napravili divlju gradnju. Došli su iz Vranići, Vranic, sa sela, ušli su sa Veljom Ilićem u „Hidrogradnju“, upropastili firmu, ostavili ljude bez posla i hleba, a onda je ih je Velja Ilić namestio da budu šefovi građevinske inspekcije. I, tako je u Čačku nastalo 60.000 divljih objekata. A, po onome što katastar kaže, u njegovom mandatu, u Čačku ukupno ima 90.000 neuknjiženih objekata. I, onda je u pravu gospodin Boško Obradović, kad lopov kaže – držite lopova, upravo je on to uradio i dokazao da je jedan pendžetirani obraz, da od takve kože možete praviti pancire za najveće kalibre koji postoje u vojsci. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je predmet divlja gradnja i ko je sve učestvovao u ovoj divljoj gradnji.

Gledam kako jedna stranka koja je ušla u savez lopuža, prevaranata, varajića, pelješanovića, kako je od Davidovića, preko Grola, Pekića, Mićunovića, Čavoškog, dogurala do mladića kombinovanog diplomiranog „Bonafides“ pravnika sa Maldiva, koji, eto tako, za 30 hiljada evra letuje, ali zimi letuje, jer je to tad tamo skuplje.

(Balša Božović: E, sad, tužiću te za ovo.)

Evo, tužiće. Evo, ljudi, tužiće. Evo, ljudi to vam pokazuje kvalitet „Bonafides“ pravnika. Recite mi koji još pravnik može da pomisli, evo, gospođa Radeta zna, koji još pravnik može da pomisli da poslanik treba da odgovara na sudu za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije? To može samo kod Saše Radulovića, tj. ja tri put sam pozivan, na kraju oslobođen, možda može kod Pajkića kod njih može sve, s obzirom da su oni 2009. godine ustanovili sud svoje partije. Pa, kad im se neki tužilac ne dopada, onda vladavina prava tako što prozoveš tog tužioca jedno deset puta, to se kod mene na selu zove politički pritisak, a kod ovih kombinovanih „Bonafides“ pravnika verovatno se to zove poželjni pritisak, žuti pritisak.

Najveća divlja gradnja u kojoj su oni učestvovali je divlja država Kosovo. Oni su aktivno učestvovali, ne odgovara samo investitor, SAD, Skot i ko ih je sve predstavljao, tu odgovaraju izvođači radova. Jedan od izvođača radova je bila ta stranka bivšeg režima. Ona je kukala i molila 2008. godine – odložite, odložite deklaraciju nezavisnosti Kosova kod Amerikanaca, samo da Boris Tadić bude izabran, pa posle može, što se i desilo.

Divlja gradnja i njihovo učešće u toj divljoj gradnji je završeno tako što je Boris Tadić, čini mi se, 14, 15. februara dao zakletvu, a 17. je proglašena divlja država Kosovo i Metohija. To je najveća divlja gradnja u kojoj su oni učestvovali.

Druga divlja gradnja, da podsetim ovog „Bonafides“ pravnika, kombinovanog, on je to što nije u „Bonafidesu“ završio, ima profesora koji nisu hteli da potpišu, to je kod ove Vodinelićke, što je bila kod Živkovića, pa je ja zovem vinodelićka. To je tamo završio, on je kombinovani. To je jedinstveni primerak. Kombinovano državno privatni pravnik iz „Bonafidesa“. Evo, neka me tuži i za to. Ima dokaza da je to uradio. Kao što ima i dokaza da je životna saputnica, o kojoj su govorili, da ne pominjem ime, suinvestitor Šutanovcu na pašnjaku. Evo ja tvrdim, neka me tuži, da ja ta njegova životna saputnica suinvestitor one čuvene investicije na pašnjaku. Evo, neka me tuži. Da, ta. Evo, to ću ponoviti čak i van sale da može da me tuži. Evo, ja tvrdim da tu ima i njih.

Sledeća divlja gradnja zove se Most na Adi. To kad su ovi, šta su to vladali, marsovci, marsovci žute boje, kad su vladali ovom državom. I, sad se oni, sad su kivni na nas što mi brže ne rešavamo probleme koje su oni ostavili. To su oni koji zagovaraju projekat „Beograd na vodi“, fontanu na Slaviji, pa kad nisu napravili, pa neko drugi napravi, oni su protiv. U stvari, šta „Beograd na vodi“ kad su oni bili za Beograd na magli, sitno to seckali i prodavali narodu, krv sisali na slamčicu i ovde sad pričaju o siromašnima. Pa, niste se vi borili za siromašne. Vi ste se borili protiv siromašnih, za svoje novčanike, ne za njihove. NJihovim novcem ste obložili svoje džepove. NJihovim novcem ste išli na Maldive. Nisi se ti oznojio da zaradiš letovanje na Maldivima u sred zime za 30.000 evra. Neko se drugi znojio. Ti si to samo prisvojio, da li preko sebe ili onog što je krečio. Taj je krečio sve u žuto i potkrečio.

Divlja gradnja, Most na Adi, prevođenje žednih preko vode. Spajaju dve mesne zajednice. Mi, seljaci, eto, optuženi smo mi da smo najveći divlji graditelji. Jeste, mi imamo puno pomoćnih objekata, to je činjenica. Teško je dobiti dozvole za šupe, garaže itd. Ja priznajem. I ima, terali su oni, one seljake, krivične prijave itd. To je Krivičnim zakonikom postalo krivično delo pre 2008. godine, koliko se ja sećam, i terali su oni neke seljake za kotobanje, koševe itd, ali najveću lopužu među njima, Dragana Đilasa, riđokosog, riđobradog gusara i lopužu nisu teretili.

Evo o čemu se radi. Kaže – početak radova na mostu preko Save. To kad su prevodili žedne preko vode. Kaže ovako – 01.12.2008. godine, izveštaj B92, dakle, da ne bude da sam ja izmislio, početak gradnje, šipovi itd.

Da li je početak gradnje gradnja, gospođo ministar, pobijanje šipova, ne znam, sedam, osam šipova itd? Ja mislim da to jeste gradnja, ali sam ja tražio i dobio odgovor kada su oni dobili dozvolu za gradnju. Pa, kaže ovako – rešenjem o odobrenju za izgradnju Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, broj 3510300136/2009-07, od 3. aprila 2009. godine, pravosnažno 4.05.2009. godine. Ako je dozvola bila 4.05.2009. godine, a ovaj što vodi savez milionera, lopuža, prevaranata, varajića, pelješanovića, to započeo gradnju 1.12, ja pitam i ministarku i pravnika „Bonafides“ komibnovanog, da li će podneti krivičnu prijavu za krivično delo nedozvoljene bespravne gradnje, koju je učinio tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas, među mojim poslaničkim klubom poznat kao riđokosi gusar. On je tom prilikom rekao da je to najvažniji projekat koji košta, ne znam, 118 miliona, na kraju je to ispalo 450 miliona upola urađeno. Da bi se dovršilo, treba još 600 miliona.

Dakle, sem što treba da odgovaraju za nedozvoljenu gradnju, treba da odgovaraju za neverovatnu pljačku koju su izvršili, jer eto, mi seljaci da smo gradili most, mi bi gledali da to bude preko reke gde je ona najuža i gde je najjeftinije. Ali oni, gle čuda, oni su gradili gde je najšire i gde će to biti najskuplje, pa je valjda bio u pitanju procenat, pa je izgradnja sa 118 miliona, po onome što je DRI pronašla, porasla na 450 miliona. I danas se taj savez varajića, pelješanovića, mutibarića itd. pojavljuje i to što su gradili, radili samo za procenat.

Inače, uopšte gradnja za vreme vladavine tih marsovaca žute boje gotovo da nije postojala u nekom organizovanom smislu. Svi zidari za vreme vladavine Đilasa, Jeremića, Borka Stefanovića, Borisa Tadića, svi zidari su bili slobodni zidari. E, tu vidiš koliko su ovi ljotićevci hendikepirani. Oni u Skupštini samo jednu slobodnu zidarku. Dakle, ovi su imali sve slobodne zidare, a ovi imaju samo jednu slobodnu zidarku i oni su protiv masona i tako dalje.

Kad smo već kod tog bibliotekara, dakle, koji je na mesto portparola čačanske biblioteke došao čestitim putem, putem Velje Ilića, itd, on je sve u pravu. Došli su seljaci sa sela, sela Vranić, i napravili divlju grdnju u Čačku. Činjenica. E sada, neću da kažem šta su oni u srodstvu.

Uglavnom, Velimir Ilić je dotičnu osobu zaposlio u „Hidrogradnji“. Kad je upropastio „Hidrogradnju“, kao jedan od direktora, kad je radnike ostavio bez posla, kad ih je ostavio bez plate i hleba, njih je ostavio na ulici, a on je prešao putem Velimira Ilića, to se zovu te staze, onda je on prešao za građevinskog inspektora u gradu Čačku. Tako smo dobili ne uknjiženih 99 i nešto.

Hajde da budemo precizni, tačni, evo ni gospodin Atlagić neće da mi pomaže, evo da budem tačan, precizan. Katastar kaže ovako – u gradu Čačku ima upisanih objekata 44.950, uknjiženih, a ne uknjiženih 95.326, onda sin tog građevinskog inspektora i šefa inspekcije kaže nama – kako vas nije sramota? Ja stvarno ne znam kako njega ništa nije sramota. Taj se Boga ne boji, od Hilandara, ono kad je sveti Boškić levoručica, 5.000 evra, od Hilandara se ne boji. Šta? Nije samo sveti Boškić levoručica, ima još jedan, kaže, sveti Boškić ubija ženahu. Sve žene padaju onako pred njim, ne od šarma, što on kaže – ne kasnite, nego one od sile padnu. Što ne padne, on razbije.

Dakle, to je onaj što je za slobodu govora, pa kaže onome s kim se ne slaže – ajde izađi napolje, ne možeš da govoriš, bre. To je onaj što je za slobodu medija, protiv rijalitija, a ne odvaja se od Đilasa, pod rukom onako, a Đilas uveo prvi rijaliti u onom Pionirskom gradu. Tamo gde je Peđa D Boj vršnjakom lupio sto. Kad su se uzimale pare, onda je vršnjak bio dobar, mogao je i o sto, moglo je sve. Sad su oni protiv rijalitija, sad su oni za slobodu medija, sad su oni protiv divlje gradnje, a ovamo 95.326 više ne upisanih, pa čak ima više od Stamatovića.

Stamatović je čak imao u procentu manje divlje izgrađenih objekata nego ovo u Čačku. Ovde u Čačku na jedan legalni dva nelegalna. Ni Stamatović nije mogao da ih pretekne. Znate šta će se desiti na Zlatiboru uskoro? Zlatiborci će doći zbog Stamatovića u Beograd da se nadišu čistog vazduha. Toliko je nelegalna gradnja uzela maha i toliko ima spratova. To su tamo sad vikendice na 11 spratova ala Šarić, ala Peković, ala ovaj, ala onaj. Dakle, to je onako, izgleda, destinacija za pranje novca raznih mafijaša, pogotovo onih što trguju belim, itd.

Zato se ja slažem sa njim da je divlja gradnja opasna, da to treba kažnjavati, da to treba rušiti. Velja Ilić je tvrdio nešto, ja u to neću da ulazim, da je tu bio neki procenat, da li je bio, da li nije bio. Taj deo neka oni reše sami. Oni su bili u ljubavi. Zapošljavaju se bibliotekari, braću, snaje, dve žene, itd. Svi u javnom sektoru. Iz Kolubare – drži bibliotekaru 50.000 evra dok se ne snađeš, od rudara Kolubare. To ni Branko Mihajlović nije radio. On je kupao rudare hladnom vodom, ali nije im uzeo 50.000 evra. Ovaj je uzeo 50.000 i kao on nije bio vlast.

Ko to ko nije vlast može da dobije 50.000 evra, da dobije mesto portparola u čačanskoj biblioteci, da mu zaposle brata, da mu zaposle snahu, da mu zaposle dve žene, itd? Samo kućni ljubimci ostali. Ko to ko je bez vlasti može vrlo brzo da promeni stan i da iz tamo neke vladžinice, ne znam odakle, dođe u centar grada, 50.000 evra odmah košta stan? To mi nešto slično, 50.000 od rudara, 50.000 za stan, pa plus ovo sad u izbornoj kampanji, itd. Zato se slažem da oni odgovaraju.

Što se tiče ovog „Bona fidesa“, kombinovanog pravnika, može da me tuži koliko god hoće, to je sud njegove partije. Ja imam poverenja i u sud njegove partije. On sam više ne veruje ni sudu svoje partije, on ne veruje nikom, stalno nešto telefonira, ali ja mu zahvaljujem na podacima koje mi je dao za Šutanovca. Dao mi je podatke koliko ovaj ima para na računu. Ispostavilo se da smo našli manje. Mora da postoji još neki račun. To ćemo pažljivo da ispitamo, što je gospodin rekao.

U jednom podatku gospodin Martinović se prevario. Rekao je otprilike da su u Pionirskom gradu sad tamo pacovi, itd. Nisu svi pacovi najveći u Pionirskom gradu, tamo gde je bio taj Đilasov štab za Peđu D Boja i njegovog vršnjaka o sto. Znači, nije to, nije to bio tamo. Najveći pacovi su ušli u Savez za Srbiju. To su onako kapitalni primerci, ja to zovem savez lopuža, prevaranata, varajuća, pelješanovića i LJotićevaca. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, 106, 108, 109.

Gospodine predsedavajući, poštujući vašu visoku toleranciju prema opoziciji, u nekim sledećim slučajevima ja preporučujem da ponašanje Đorđa Vukadinovića sankcionišete. Naime, ne radi se humorističkoj seriji samo, nego se radi o poslovici – selo gori baba kose češlja. Na selu se ljudi i te kako znoje.

Ta poslovica bi trebala da glasi za vreme vladavine ovih žutih marsovaca, a njemu je to svakako jasno. Dakle, Đorđe Vukadinović je ovaj čovek toplo pripijen uz Borisa Tadića. Gde je leva ruka Borisa Tadića? Pogodite sami. U celoj grupi od 10-ak lidera, on baš pored Borisa Tadića. Zašto? Zato što se toplo seća onih igara na sreću. Ta poslovica trebala da glasi – selo gori, sirotinja na selu živi, selo gori, a Tadić i Đorđe Vukadinović dele pare u Lutriji. To bi bilo ispravnije. To bi bilo i tačnije. Zato što je ovde i ugovor na 2.400.000,00 dinara. Dakle, pomenuti Đorđe Vukadinović je dobio od Lutrije 2.400.000,00 dinara, a nije kupovao srećke. E, zato su oni toplo pripijeni, jer se toplo sećaju tih igara na sreću i tu je bilo izgleda obostrane sreće.

Dalje, slepi miševi, takođe, te korisne životinjice za razliku od ovih iz opozicije, hiljadu insekata u toku noći uhvate, time garantuju zdraviju hranu. Još nešto, Đorđe Vukadinović ne treba da se buni zbog Zakona o slepim miševima, jer tako je došao do regularnog repromaterijala za vlašku magiju, ono krilca od slepog miša.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući sve ove zakone, ja moram reći i sledeće. Mi poljoprivrednici oremo, to je tačno. Ne možemo svi da dobijemo dva miliona i 400 hiljada od igara na sreću, a da ne moramo da kupujemo srećku. Kad iznesete to i pokažete kopiju ugovora, kažu onda vređate. Da li je tačno ili ne, to treba da odgovore. Kao kad pokažete fotografije da li ste sa Borisom Tadićem ili ne. Naravno, da jeste, u veoma toplim, kako da kažem, međuljudskim odnosima. Onda se kaže da vređam.

Čast je meni da sa seljacima popijem pivo. Doduše, u poslednje vreme retko. Čast mi je što živim na selu. Čast mi je što sam u ovom parlamentu. Nikada nisam ni sanjao da ću jednog dana biti u ovom parlamentu. Otac mi je bio seljak, deda mi je bio seljak, pradeda mi je bio seljak. Seljačke stranke su bile časne i poštene. Za vlaške verujem da su bile časne i poštene, evo, dok ovaj nije počeo da dobacuje, i da li je bilo na vlaškoj listi ili ne, to treba da odgovori, a ne da kaže da ga ja nešto vređam.

Ne možemo svi da dobijemo dva miliona i 400 hiljada, to je, da vas podsetim, 240 seljačkih penzija, to je oteto od žuljevitih seljačkih ruku. Oni su čak i lutriju, ova dva gospodina su čak i lutriju gurnuli u minus, to nigde u svetu nije bilo i danas oni kažu da ja nešto vređam.

Oni pričaju o brodovima. Pa neka pričaju o njihovim jahtama, kako su grickali sa svojim sponzorima rakove na Maldivima itd. Što kažu moji seljaci – rakovi ih pojeli dabogda. Kako ih nije sramota, opljačkali su ovaj narod do koske. Te jahte o kojima je pričao onaj čije ime neću da izgovorim, što je toplo pripijen, kako ih nije sramota da pričaju o tome, pa te jahte počivaju na suzama siromaha, novih otpuštenih što su ostali sa golim životima, one što su otpustili 400.000, te jahte počivaju na tome.

Međunarodna organizacija kaže da su izneli 51 milijardu dolara, a ovaj im je pokrivao i istraživao javna mnjenja itd, želeći da prikrije tu neviđenu pljačku. Da, te jahte počivaju na tome. Nemoj da priča samo o brodovima, neka priča o tim jahtama koje su otete, koje su otete na suzama siromaha, na onim otpuštenim, onim koji su ostali na golim životima, onim koji tumaraju bez stana po predgrađima kao podstanari, od njih ste oteli, oteli ste i od lutrije, iz budžeta je pokriven taj gubitak.

Ostalo vreme prepuštam mojim kolegama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sad ste videli izlive emocija stečajnog upravnika, koji se posle dužeg vremena pojavio u ovoj Skupštini.

Rekli ste da on trči trku sa preponama. Treba da ga razumete. Otišao mu je „Boškić“, zaboravio da se vrati „Boškić“, kao oposum isisao stečajnog upravnika, uzeo glasove i otišao, a on ostao bez ikakve perspektive. Stečajni upravnik koji je u isto vreme upravljao sa 14 firmi, sa 14. firmi. Mora da je bio veoma brz u preskakanju prepona da skoči iz firme u firmu, u isto vreme bude u 14. firmi stečajni upravnik, kao kada bi sada bio u 14. skupština u isto vreme narodni poslanik. To je nemoguće.

Gospodin „Rasulović“ je kao Hudini, što mu se stranka ili to udruženje više raspada, to on brže trči. Iz stečajnih poslova je prešao u ministarstvo, gde se nizala afera za aferom. Pokupio je sve karte firmi i pokušao da igra sa najbližim saradnicima. Svi njegovi saradnici su bili njegovi savetnici za debele honorare i on je našao snage da nekom drugom govori o parazitskom sistemu.

Nema većeg parazita od Saše Radulovića u narodu poznatijeg kao „Saša Kradulović“ iz udruženja koje zovu „Rodni i Del Boj kompani“.

Dakle, ja tražim da anketni odbor ispita sve šta je uradio stečajni upravnik „Saša Rasulović“ u vreme dok je bio stečajni upravnik, ali takođe da se ispitaju sve njegove afere vezane za debele honorare i za imovinske karte kojima je manipulisao dok je bio ministar protiv privrede.

Takođe, da se ispita njegovo imovinsko stanje i njegovih bližnjih u „Intesa“ banci, jer postoji osnovana sumnja da ima više stotina hiljada evra koje je ispumpao iz firmi gde je vodio stečaj i koje je ispumpao dok je bio ministar privrede.

Zato ja njegovo trčanje razumem. Čim ja uzmem da govorim, gospodin Radulović dobije neku trčkavicu i od straha trči ovamo-onamo. Zahvaljujem.