Ne, ja govorim samo da pokušavaju da preuzmu vođenje sednice.
Da ne bih dužio, ja ne tražim o ovome da se glasa, ali moram da primetim nešto o ovom pokušaju vođenja sednice, preuzimanja ovlašćenja predsedavajućeg. Mislim da je stvarno naše zdravstvo u vrlo lošem stanju kad slušam nastupe koje sam slušao malopre. Hvala.

I još nešto, ja nikome nisam pomenuo ime.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržao bih stav Vlade, imajući u vidu da najčešće, ono sa čim se građani sretnu, je Zakon o prekršajima, često bez ikakve krivice. Dovoljno je iz sela da odete u grad, pri tome da odete u neki grad koji je na vašoj opštini, da se negde parkirate, da uopšte ne znate da u tom gradu postoji neka odluka o parkiranju, ograničenju vremena parkiranja, da je ta odluka na snazi, da se zbog te odluke može doći kod sudije za prekršaje i da za taj prekršaj možete odgovarati a da niste bili svesni da ste bilo šta skrivili i da ste bez ikakve krivice došli u poziciju da budete kažnjeni. Zato ovo "protivpravno" više odgovara nego "skrivljeno", jer da bi nešto bilo skrivljeno, taj bi morao biti svestan te svoje krivice.
Kad smo već kod tog parkiranja, ima običaj da javna preduzeća prethodno već kazne počinioca koji nije ni znao da je počinio prekršaj, pa tako nama iz unutrašnjosti iz raznih gradova stižu za brisače već istaknute kazne, pa ako niste platili SMS od 30 dinara, ili niste znali da treba da platite, onda vam stigne, već za brisačima, kazna kojom vas je kaznilo neko javno preduzeće. Posle toga, ako ne platite kaznu kojom vas je kaznilo javno preduzeće, a ministar je tu pa pitam kako je to moguće, da li je to uopšte pravno, da neko zbog 30 dinara dozvoli nekom inkasantu da vas na licu mesta kazni sa, ne znam, 30 puta većim iznosom nego što dugujete za to parkiranje i osim toga što niste znali, osim toga što su vas kaznili inkasanti, onda kad dođete kod sudije, treba da bude da ste svesno, svojom krivicom počinili to delo.
Što se pravnih lica tiče, tek je tu situacija zamršena. Recimo, ako vam vozač pretovari kamion, vi možete kao pravno lice biti skrivljeno, jer ste krivi, iako niste mogli realno znati da li će vaš vozač pretovariti taj kamion ili neće, da li će učiniti neki saobraćajni prekršaj za koga odgovara i pravno i fizičko lice i ne znam kako bi to preduzeće moglo da bude okrivljeno odnosno, po predlogu ovog amandmana, skrivljeno.
Vrlo je zanimljivo za čega sve naši građani odgovaraju, ko ih sve kažnjava, posebno mi je ovo interesantno, kad ih kažnjava neko javno preduzeće u gradu. U nekim gradovima se taj parking naplaćuje, u nekim gradovima se taj parking ne plaća. U svakom gradu morate to da učinite sa mobilnog telefona ili da kupite neku karticu na nekom mestu i vi to jednostavno ne možete znati, da li će vam se desiti da, zbog toga što ste se usudili parkirate, a to je moda u zadnjih 10 godina, svoje vozilo na neko mesto, da završite kao okrivljeni kod sudije za prekršaje i da završite u zatvoru, da pri tome niste imali nikakvu krivicu. Čak se može desiti da vam istekne kredit, da niste bili svesni da morate da imate dovoljno kredita, kad ste otputovali na neku pijacu ili neki grad, može vam se desiti da zbog toga što niste imali dovoljno kredita, niste to mogli da uradite, možete da odgovarate, i ako niste krivi, što na vašem računu nije bilo dovoljno kredita da platite obaveze za parkiranje koje su od slučaja do slučaja, od grada do grada, propisane ili nisu propisane.
U nekom gradu na nekom parkingu može da se parkirate, već na sledećem ne možete i to je označeno nekim jako malim znakom, odnosno nekim malim, veoma malim, sitnim brojevima, da bi što više građana prilikom parkiranja došlo u zabludu i da bi bili izloženi drakonskom kažnjavanju, prvo javnog preduzeća, pa ako ne platite javnom preduzeću, onda rizikujete da kod sudije za prekršaje platite daleko veću sumu i zato mislim da termin koji je predložila Vlada, da ovo bude protivpravno delo, i to je veliko pitanje, ali da ne stoji ovo što su predlagači hteli da dodaju – skrivljeno. Znači, to lice bi zbog jednog parkinga, gde uopšte nije znalo ili ne poznavajući lokalne propise, poznavajući naše jedinice lokalne samouprave oni imaju toliko odluka, toliko rešenja kojima predlažu razno-razna kažnjavanja, da jednostavno ni pravna ni fizička lica apsolutno više ne mogu znati zbog čega sve mogu biti kažnjeni, pa recimo neko može da vam odvali tablu od firme, a vi sutra već možete prekršajno odgovarati, onda se propisuju neverovatne sume za isticanje firmi i tabli, pa ukoliko to ne platite, a to vam je zakonska obaveza da istaknete, ukoliko to ne platite lokalnoj samoupravi, onda završite kod sudije za prekršaje. Tako da, recimo, jedna tabla u jednoj maloj opštini, recimo mojoj Inđiji, košta 54.000 dinara vlasnika firme. Dakle, on mora da izmiri u drugoj zoni 54.000 dinara samo zato što ima zakonsku obavezu o isticanju firme. Neka opština, bilo koja, je donela odluku, ne isticanje kazni, ili da se propiše onome ko nije platio kaznu i prekršajna kazna, dakle niz tih propisa je za koje građani uopšte ne mogu znati, da prekršaj, ne samo čine iz nehata, već da jednostavno uopšte nisu svesni da za određene prekršaje je predviđeno u određenim sredinama kažnjavanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čak sam bio voljan da glasam za određene amandmane opozicije, ali sam primetio neke nelogičnosti. Recimo, da pravna lica, a ovde su svi kukali nad standardom građana itd, pa je, navodno, zakon izgubio socijalnu dimenziju, ali su određene kolege predložile da se za pravna lica kazne smanjuju i do deset puta. Recimo, kada lider njihove stranke na svoju firmu, bez javnog poziva, dobije 10 hiljada tona pšenice za svoje poslove, znači, bez javnog poziva, to proda po 23 dinara, kada dobije tu pozajmicu i kada to posle vrati, kada je pšenica 16,5 dinara, pa kada zaradi i kada mu je dužnička dobit 87,5 miliona dinara samo za tri meseca, kada učini, možda, takvu vrstu prekršaja, kada ne znamo da li su te robne rezerve bez javnog poziva to imali prava da daju ili ne, kada učini takav prekršaj, bude kažnjen sa, recimo, 200 hiljada dinara, ukoliko se taj prekršaj dokaže kao prekršaj.
Po meni je to lažno zalaganje za socijalnu dimenziju, odnosno kukanje nad sudbinom naroda koji jeste siromašan, a verujem da ove kazne većina naroda ne može da plati. Dakle, kada je prekršaj učinjen, najverovatnije da će se mnoge od tih kazni završavati zatvorom, pozajmicama itd. i da će biti veoma teško platiti bilo kakvu kaznu s obzirom na ekonomsku situaciju koju smo zatekli.
Ne mogu da razumem da najviše kukaju oni koji su, recimo, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja predvideli da se registruju vučene tanjirače, drljače, berači, prskalice itd.
Dakle, to uglavnom koriste zemljoradnici, koje gotovo nema za šta da pas ujede, propisane kazne, naravno kad učine takvu vrstu prekršaja, a to se nigde u svetu ne registruje, i to moraju da registruju svake godine, za razliku od traktora. Dakle, ta vučena priključna mehanizacija, koja je manje opasna od one koja se nosi, ukoliko vas policija uhvati i ukoliko želi, može da vas novčanom kaznom kazni preko sudije za prekršaje oduzimanjem vozačke dozvole, dakle samim tim i prava na obavljanje delatnosti.
Znači, ukoliko se taj zakon primeni dosledno moraćete da zbog tog prekršaja, koji u stvari nije prekršaj, jer priključna mehanizacija niti ima pokazivače pravca, niti ima kočnice, niti ima bilo šta, ali je recimo, to u Zakonu o bezbednosti saobraćaja, koji je usvojila bivša vlast, to postao prekršaj, sem novčane kazne, bićete kažnjeni i oduzimanjem vozačke dozvole, a samim tim i prava na obavljanje delatnosti. Dakle, više nećete moći da sednete za volan svog traktora, više nećete moći da zakačite tu istu prskalicu, tanjiraču, drljaču, ili berač, da obavite neke svoje poslove, odnosno delatnost, u ovom slučaju poljoprivrednu.
Ali, zato je predviđeno, recimo da se kazna za pravno lice, da je koleginica predvidela, smanji za 10 puta, ukoliko neko iskoristi situaciju. Ukoliko je neko dobar sa nekim iz robnih rezervi, i bez javnog poziva dobije 10 miliona kilograma pšenice na pozajmicu, pa onda kasnije, kao većinski vlasnik silosa u Kovinu dobije još pet miliona kilograma može da zaradi 87,5 miliona na takvoj vrsti agro poslova. Rezultat toga su onda niske cene, zemljoradnici stradaju, pšenica ide u bescenje i za takvu vrstu, ako je to prekršaj, za takvu vrstu prekršaja predviđena maksimalna kazna od 200 hiljada dinara.
Zalagati se, s jedne strane, za manje kazne fizičkih lica to razumem, ali zalagati se da se smanji kazna za pravna lica, već sam naveo situaciju koja se desila krajem marta i krajem maja, za mene je po malo licemerno, a ne želim da ulazim u ostalo, kako je vlasnik to pravnog lica stekao pravo da kroz takvu vrstu agro poslova, bez javnog poziva, stekne bez muke, bez znoja, 87,5 miliona dinara, za tri meseca, a da rezultat toga bude smanjenje cene pšenice sa 23 na 16,5 dinara, samo da bi neko zaradio na nečemu, što je po meni, težak prekršaj, zloupotreba državnih rezervi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 1. i stav 3. - narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi. Stav 3. – predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.
Dakle, prethodni govornik je reklamirao povredu Poslovnika sa zakašnjenjem, dakle, ne odmah po učinjenoj povredi. Nemam ništa protiv što ste mu dali reč, ali ubuduće da, s obzirom da Poslovnik treba da poštuju i pripadnici opozicije i pozicije, malo povedite računa da to ne bude uvek na našu štetu, a nemam ništa protiv toga da se opozicija favorizuje.
Dakle, s tim u vezi ne tražim da se u danu za glasanje izjašnjavamo o povredi Poslovnika. Ona je po meni učinjena, ali vi nemate baš neku odgovornost za to, s obzirom na okolnosti pod kojima je ova povreda nastala. Hvala.

Malo sam zbunjen. Javljam se po amandmanu na član 216. Tu se radi o neodazivanju službenog lica itd. To je amandman LDP. Glasaću za taj amandman, s obzirom na stav 2 – ako se službeno lice ovlašćenog organa koji je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ne odazove pozivu suda, da bude saslušano u svojstvu svedoka, a svoj izostanak ne opravda, sud može odustati od njegovog saslušanja. On nije samo svedok, on je podnosilac prijave.
Stav 3. kaže – odredba o dovođenju okrivljenog, član 187. shodno se primenjuje na dovođenje svedoka. Stav 2. mi je kontradiktoran. Da li je on podnosilac prijave ili svedok? Ako je svedok, onda na isti način može da bude priveden kao ja. Poznavajući stanje u našoj policiji, možda je u Beogradu to nešto malo bolje, poznavajući stanje u policiji u unutrašnjosti, svakako ću podržati ovaj amandman, bez obzira što dolazi iz redova opozicionih poslanika. Malo mi se ne sviđa ovo oko novčanih kazni, ali s obzirom da nema nekog drugog amandmana koji sadrži izmenu stava 2. koja je za mene neprihvatljiva zato što podnosilac prijave ne mora da dođe na saslušanje kao svedok, sud može odustati od njegovog saslušanja, doneti presudu suočenja, koliko sam shvatio.
Dakle, on kao podnosilac prijave može biti pozvan kao svedok, može da bude suočen sa nekim mojim svedocima i ja kao svedok mogu biti priveden, ali onaj ko je podneo prijavu ne može biti saslušan, odnosno ne mora biti saslušan u svojstvu svedoka i na njega se odredba o dovođenju ne odnosi, iako se odnosi, recimo, na svedoke koji mogu biti slučajni prolaznici. Dakle, ukoliko sam nešto video, neko me navede kao svedoka, čak i ako nisam video. Imao sam takvu praksu, ali kod osnovnih sudova.
Znači, neko može da me privede zato što je neko naveo da sam ja nešto video i da mogu posvedočiti, ali onaj podnosilac prijave tj. ovlašćeno lice, u većini slučajeva policajac, on ne mora da dođe i sud može da donese, da odustane od njegovog saslušanja i da donese odluku.
Bez obzira što je to amandman opozicionih poslanika ja ću ga podržati, s obzirom da znam stanje u našoj policiji i znam zloupotrebe koje policajci mogu da pričine, posebno prema određenim licima koji im na neki način nisu simpatični, ili im nisu izvršili neku uslugu koju su oni očekivali da može biti izvršena. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, delimično se slažem sa ovim amandmanom da se kazne povećaju za ona lica koja učestvuju i prave greške u geodetskim radovima.
Posebno je za mene interesantan poslednji stav - izuzetno od stava 1. ovog člana: za izvođenje radova katastarskog klasiranja, montiranja i komasacione procene zemljišta odgovorno je lice iz člana 17. stav 6. ovog zakona. To su poljoprivredni stručnjaci koji će učestvovati u izvođenju bonitiranja, komasacione procene zemljišta itd. To su ta odgovorna lica.
U stavu 4. imamo tri meseca do jedne godine, a u stavu 4. tački 2) na tri godine, lice koje sa geodetskom licencom overilo svojim pečatom elaborat o izvršenim geodetskim radovima i zapisniku u izvršnom uviđaju o nepostojećim promenama ili sa neistinitim podacima.
Dakle, za strožije sam kazne, s obzirom da dolazim iz opštine gde se to uveliko radilo i opšte su poznati slučajevi te zamene zemljišta gde su u proceni učestvovali razni stručnjaci, pa smo zemljište pored autoputa menjali za najgora zemljišta u najzapuštenijem selu, dakle za nekih šiprag, gde bonitet zemljišta, svakako kvalitet zemljišta ne odgovara onom zemljištu koje je dobijeno.
Posebno je u opasnosti državna imovina koja u katastru, a Kać vam je najbolji primer kako se državno zemljište, ako se nađe na lepom i zgodnom mestu, pored autoputa i ako je još u blizini nekog grada, onda to poljoprivredno zemljište postaje meta raznih, kako se to popularno zove, tajkuna, raznih lica kojima apetiti za nedozvoljenom dobiti u poslovanju sa državom rastu iz godine u godinu. Dakle, opšte poznato je da se ta zamena vršila u Kaću.
Takođe, stigao je odgovor na jedno moje poslaničko pitanje, gde je zemljište u Inđiji pored autoputa, a koje bilo u državnom vlasništvu, zahvaljujući tako nekim procena, postalo predmet nezakonite zamene, odnosno za jedno zemljište koje daleko više vredi kao poljoprivredno i nalazilo se pored autoputa, dato je sasvim drugo zemljište i pri tome izigran Zakon o poljoprivrednom zemljištu.
Lica koja su to uradila nisu, naravno, ničim kažnjena, niti će biti kažnjena, s obzirom da se radi o čoveku koji uvek u poslovanju sa državom lepo zaradi. Zato se slažem, delimično, da se ove kazne dignu, ali koliko vidim u odgovoru na amandman slaže se sa tim da mora da bude neki raspon između najmanje i najveće kazne, pa se zato zalažem da se posebno ovo u stavu 6. - poljoprivredni stručnjaci koji prilikom bonitiranja i komasacione procene zemljišta da se kazne što je moguće strožije. S obzirom da, recimo, na 101 hektar zemljišta ukoliko je ono pored auto puta, ukoliko ga zamenite, ukoliko vam je predsednik opštine prijatelj, ukoliko to sve uradite, ukoliko vas svi pošalju, ukoliko svi zaposleni koji utiču na to budu poslati na odmor na Kopaonik, onda se može desiti da na taj 101 hektar, bivši finansijski direktor jedne stranke, koja sada ima 3%, zaradi između 20-30 miliona evra.
Dakle, bogaćenje onih koji su bili bogati i dalje se nastavlja i mogućnost da se to desi i ubuduće kroz razne zamene zemljišta, kroz razne geodetske radove, kroz katastre nepokretnosti je velika i javna je tajna da od kada nema zemljišnih knjiga u sudovima, od kada je sve to prešlo na katastar, da su uknjiženja, odnosno upisivanja u katastru na nekim mestima veoma sumnjiva.
Zato se slažem da ove kazne, po meni, i tri godine gubitka neke licence je veoma malo, s obzirom da oni koji se okoriste tim zemljištem, na način koji sam već opisivao, steknu imovinsku korist koja se, u slučaju koji sam ja ispitivao, svela na 20 do 30 miliona evra, dakle ukoliko se dobro ušemite, ukoliko sve to lepo uradite, ukoliko nađete nekog ko će vam proceniti da zemljište koje dajete je iste vrednosti kao ono što se dobija, ukoliko to neko uradi, onda država bude na šteti a privatno lice, odnosno razni preduzetnici budu ničim izazvani, dakle ničim zaslužni budu u materijalnoj koristi, koja se meri i desetinama miliona evra.
Naveo sam primer Kaća, naveo sam primer koji se desio u Inđiji, a gde sam dobio odgovor na poslaničko pitanje koje sam podneo. Taj odgovor nije baš potpun, ali iz njega se vidi da je ono što sada tvrdim rađeno. Zalažem se da ovi stručnjaci koji budu radili u Geodetskom zavodu, a bude se ticalo poljoprivrednog zemljišta, budu najprimernije kažnjeni. Koliko vidim, na njih će se odnositi ova druga kazna od tri godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržaću amandman koji su podnele kolege iz Demokratske stranke Srbije. Mi smo ovim zakonom povećali plate koje su u Republičkom geodetskom zavodu i katastru jako male, a uz povećanje plata treba i da ide povećanje kazne.
Pre svega, imam u vidu da je katastar nepokretnosti postao u poslednjih godinu do pet godina izvor raznoraznih korupcionaških afera, dakle, da se za određenu sumu novca može ostvariti neki privatni interes, odnosno oštetiti neko drugi. Dakle, spadam u one koji su i po nekoliko godina čekali na uknjiženje. Spadam kao zemljoradnik u one koji čekaju pred šalterima, gde se godinama ne rešavaju takvi slučajevi, a gde se kada se pojavi neki tajkun omiljeni, gde se na brzinu ako treba i vanredno to radi.
Dakle, uz povećane prihode, koje svakako treba obezbediti i radnicima Republičkog geodetskog zavoda, radnicima koji rade u katastru, mislim da svakako treba povećati i ove minimalne kazne za pravna lica, a i za fizička lica koja su odgovorna za propuste koje načini katastar nepokretnosti, odnosno Republički geodetski zavod.
Mislim da se slažemo oko toga, a previše pričamo o ružičastom, znači, da se slažemo oko toga da u katastru sve ne štima kao što bi trebalo da štima, da smo daleko od toga da se tamo to radi nepristrasno, da se radi profesionalno, da se radi objektivno. Mi seljaci, ja sam predsednik Narodne seljačke stranke, smo posebno osetljivi na geometre, posebno osetljivi na nepravde koje se čine, doduše uglavnom na štetu malih, običnih ljudi, a već sam rekao, u korist nekih koji najverovatnije imaju neke mehanizme koje obični ljudi nemaju ili nemaju u tim iznosima koji se na šalteru očekuju.
Nigde ljudi nisu manji nego ispred šaltera, a nigde se ne osećaju većim nego iza šaltera. Mislim da je to rekao neki naš pesnik i to se odnosi i na katastar nepokretnosti, odnosno Republički geodetski zavod.
Slažem se sa zakonom u većini slučajeva, da im treba i povećati plate, da to treba da bude profesionalno, da treba povećati broj ljudi, da treba sve učiniti, ali mislim da i kazne koje su ovim amandmanom predložene, da ih treba uvećati, barem u ovom minimalnom iznosu, maksimalni, koliko vidim, ostaje isti, s obzirom da stvarno u tom katastru u poslednjih pet godina ima raznoraznih nepravilnosti, a više onih zemljišnih knjiga u sudu nema.
Dakle, dozvoljene su razne mahinacije i svaki dan neko od građana dolazi da nam se žali da je neko nepravilno upisao, da nije upisao parcelu, da je oštetio. Posebno su seljaci tu primer, da su oštećeni na ovaj ili onaj način, da su ih oštetili geometri, da nisu uknjiženi na vreme, itd. Mislim da za namerne propuste, a ovde se radi o tome, da treba te kazne uvećati. Tako će se, pored više ovlašćenja, pored više novca, samim tim povećati i obim odgovornosti propisanim kaznama. Mislim da amandman DSS može s moje tačke gledišta da se podrži i da se ove minimalne kazne za odgovorna i pravna lica povećaju, s obzirom na propuste koji su i dalje mogući u ovoj službi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 106. i 107. Poslovnika.
Gospođo predsedavajuća, s obzirom da ste reagovali, odustaću od nekog prevelikog komentara jer su čak iznete činjenice koje se tiču privatnih života drugih lica. Dakle, ko puši, gde puši, nije bila tema ovde.
S obzirom da ste reagovali, neću komentarisati, ali se čudim kojom to geometarskom spravom su uspele moje kolege da utvrde da je neko prekršio zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se javio za povredu poslovnika među prvima. Međutim, poštujem odluku predsedavajućeg da opozicija ima sve prednosti, pa uključujući i prednost da reklamira Poslovnik, ali nisam zadovoljan što su neki poslanici nastupali nekoliko puta. Reklamiram članove 103. i 108.
Dakle, 103. stav 2. Za razliku od mojih opozicionih kolega ja ću to pročitati, iako nisam pravnik, ali kada pročitam neki propis, otprilike mogu da ga tumačim na način na koji to neki pravnici iz opozicije ne mogu.
"Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano". Član 103. stav 2.
Gospodine predsedavajući, vi ste više puta dozvolili da se reklamira isti član, a da prethodno nije bilo ni jednog govornika. Dakle, član 27. je reklamiran četiri puta, od toga dva puta uzastopno. Recimo, gospodin Jovanović, član 27, onda gospođa Judita Popović, član 27. Četiri puta ukupno reklamiran u ovoj seriji. Dakle, dva puta uzastopno, da bi dozvolili to da gospođa Judita Popović dva puta reklamira isti član 27, a da prethodno niko nije govorio. Dakle, vi niste mogli napraviti neku novu povredu člana 27. Ne znam da li je mislila na stav 1. ili stav 2.
To je na neki način gruba zloupotreba opozicionih kolega da pokušaju da ovu raspravu pretvore u nešto drugo, a ne u raspravu o sudijama, zakonu, prekršaju, itd.
Takođe, član 108. stav 1. - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Tu vas u potpunosti podržavam da pokušavate da zavedete red, ali takođe, moram da ukažem i na to da naše opozicione kolege pokušavaju da vama preuzmu tu nadležnosti i stoga ne tražim da se o ovome glasa.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Rističeviću.)
Evo, samo da kažem da ne tražim da se o tome glasa, ali da ipak malo povedete računa. Dajte više prostora, ali nemojte previše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržaću amandman svoje koleginice koja je svojim amandmanom vezala rast penzija za rast BDP. Dakle, što budemo više zaradili, da više podelimo najstarijima, mislim da smo najstarijima najdužniji. Mogu da zamislim šta bi bilo da nismo izgubili 500.000 radnih mesta odmah, možda nam ovaj amandman ne bi ni trebao. Dakle, da imamo 500.000 doprinosa još u PIO fondu, mislim da bi bilo dovoljno novca da penzije iole budu pristojne.
Ovaj amandman ću podržati, a još bolje bi bilo da je u amandmanu stajalo ono što sam ranije predlagao, da se rast penzija veže, barem u nekoliko narednih godina, za rast najnižih penzija, da se ove koje su veće od prosečne penzije ne povećavaju, a da se one koje su niže od toga povećaju za iznos sredstava koji prikupimo više nego što smo do sada prikupili. Iz prostog razloga što, kada povećate 0,5% penziju, onaj ko ima 80.000 dinara, on dobije 400 dinara, a onaj ko ima 9.000 dinara penziju, on dobije 4,5 dinara. Tako se stvaraju sve veće razlike između najmanje i najveće penzije.
Mislim da treba da povećavamo prvo najmanje penzije, da ljudi mogu iole da dožive dostojanstvenu starost, što sada nije slučaj, a da kasnije, u skladu sa rastom BDP, rastu i one druge, kada se međusobno približe da raspon između najmanje i najveće penzije bude makar 1:3, a ne 1:10. Mislim da starci nisu zaslužili da se na takav način klasifikuju, da ne neko ima penziju 9.000 dinara, a neko ima 90.000 dinara. Ma šta radili u životu, oni sa 9.000 dinara makar su zaslužili da imaju penziju od 20.000 do 25.000 dinara.
Mislim da je amandman vezan za rast društvenog proizvoda dobar, da je to, u principu, ideja koju ću podržavati, ali u sklopu te ideje moramo da povećamo penzije onima koji imaju najmanje penzije i da invalidske penzionere koji su penzionisani kao invalidi rada, da te nepotpune penzije, s obzirom da ne mogu više da se zaposle nigde, prevedemo u pune penzije. Mislim da ta sredstva koja dopunski ostvarimo, ako Bog da, sa rastom društvenog proizvoda, treba na takav način uskladiti.
Znam da ovo neće proći, ali ću glasati za ovo kao za dobru ideju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se slažem da je godinu dana poprilično dobar rok da se vrate stari dugovi. Jer, ipak smo razrešili da se radi o starim dugovima. Ono što zabrinjava i treba da zabrinjava i jedne i druge i treće, bez obzira da li je vlast, opozicija ili neko ko podržava opoziciju ili vlast, jeste pokušaj da se taj javni dug uveća. Dakle, pričalo se da je ta cifra šest milijardi i najverovatnije da su odgovarajući direktori putarskih firmi imali neki dogovor da prilikom izrade tih puteva uvećaju vrednost, pa se govorilo o šest milijardi. Kada su fakture došle, ipak se na našu sreću ispostavilo da je to 1,35 milijardi dinara.
Slažem se sa prethodnim kolegom i da nije ovih 10 hiljada zaposlenih, ja nikada ne bih glasao da se ovaj dug pretvori u javni dug. Znači, ima 26 putarskih firmi, direktori su najverovatnije toliko bogati da njih ovaj dug neće pogoditi ukoliko ga mi ne proglasimo u javni dug, tako da oni imaju sasvim dovoljno i ja verujem da su se oni dobro istalili, tako da ukoliko ovo ne pretvorimo u javni dug, preti opasnost da ovih 10 hiljada radnika u 26 firmi, i tu se slažem sa kolegom, budu oštećeni za svoja lična primanja. Jer, najpre što poslodavci rade jeste da ne isplaćuju radnicima lične dohotke. Samo iz tog razloga ću glasati za zakon da se ovo prizna za javni dug. U suprotnom, uopšte ne bih glasao.
Najviše bih voleo da direktori putarskih firmi i direktori javnih preduzeća koji su vladali od 2000. godine naovamo pa i ranije, da se prekontroliše njihovo imovinsko stanje, zajedno sa direktorima putarskih firmi i da se jednostavno od njihove imovina, a ona je poprilična, naplate sva ona potraživanja koja mi sad moramo da proglasimo u javni dug. Ja bih najviše voleo da to naplatimo od takvih koji su se i te kako okorišćavali u prethodnom periodu od debljine asfalta, naziđivanja cena, itd. Postojali su razni modeli da se na određeni način pljačka budžet Republike Srbije. Voleo bih da oni koji su privatno imali koristi od toga, da se od njih nadoknadi, ali, mislim da bi to trebalo da radi neki drugi organ i da za to nikada nije kasno, da se iz te sume novca nadoknadi ovo što mi sada moramo da priznamo kao javni dug, da ne bi 26 firmi koje održavaju puteve ušlo u bulu. To je jedini razlog zašto ja neću glasati za ovaj amandman i zašto ću podržati zakon. Inače se slažem sa većinom kolega da tu nešto nije u redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja mala Narodna seljačka stranka sigurno u kampanji nije radila ono o čemu su kolege raspravljale. Dakle, nemam nikakv politički interes po ovoj temi, osim da tim putarima moramo da platimo.
Dug prema putarima na dan 15. maj je 8,7 milijardi i to se može lako potražiti u podacima. Mnoge od tih firmi su založile imovinu, mašine, ručnu hipoteku, objekte itd. Mnoge od tih firmi vise zahvaljujući tome što im ne duguje samo država. Država im duguje sve ukupno oko 2,7 milijardi. Molim kolege da ne zaborave i druge dugove. Beograd duguje dve milijarde putarima. Lokalne samouprave 1,9 milijardi, Fond za kapitalna ulaganju jednu milijardu, bez ikakve želje da delim dugove na podobne i nepodobne dužnike i na prijateljske i na neprijateljske dugove. Dugovi su dugovi.
Ti putari imaju određene probleme. Jedini razlog zbog čega glasam protiv ovog amandmana i zašto glasamo za zakon da se putarima plati je sledeći, da se te firme na određeni način odblokiraju, da im se odblokiraju sredstva, jer ima gde su banke zaplenile mašine itd, i te putarske firme ne mogu da rade. Prema tome, kada ne mogu da rade i radnici ne mogu da primaju platu, 26 puta putarskih firmi očekuje da kroz ovaj javni dug regulišemo dug prema njima.
Dakle, to što su imali direktori između sebe, to osuđujem, to što je bilo u kampanji, bez obzira koja stranka radila, to osuđujem, ali mi jednostavno kao ozbiljna država moramo da platimo one dugove koje je država, ma ko bio na vlasti, ostavila iza sebe neka bivša Vlada, a ja se nadam da ova Vlada neće učiniti ono što je uradila prethodna, da neće ostaviti iste takve dugove da neka sledeća Skupština mora neke dugove da pretvara u javne dugove.
Rekao sam šta bih ja najviše voleo, da te sve direktore koji imaju pohvatamo, oduzmemo njihovu imovinu, platimo radnicima plate i putarima dugove. Nažalost, to u ovom trenutku izgleda nije izvodljivo. Ne delim dugove ni na beogradske, ni na lokalne, ni na Fond za kapitalna ulaganja, ni za "Puteve Srbije". Ja mislim da svih tih 8,7 milijardi na dan 15. maj mi treba njima da platimo na ovaj ili onaj način, da odgovarajuća Skupština i organi nađu način da to reguliše država i lokalne samouprave, pokrajina, Beograd, da bi oni mogli početi da rade, da ne rade na našim putevima samo stranci.
Ukoliko su oni založili svoju imovinu, ukoliko su blokirani, ukoliko ne mogu da rade, ukoliko mi njima ne platimo, od tog posla nema ništa, ti radnici ne primaju plate. To je motiv zbog čega prihvatam da ovo bude javni dug, a naravno da bih želeo da sve skupštine, lokalne, beogradska, pokrajinska urade to i regulišu svoje dugove prema putarima, barem prema ostatku ove niskogradnje koja još uvek postoji u Srbiji.
Sve velike poslove u proteklom periodu su uzele neke strane firme. Naši su obično podizvođači, tako da nam je niskogradnja na veoma niskim granama. Iz tih razloga apelujem na vas da ovo ipak platimo, s obzirom da niko više taj dug ne spori, a da svaka organizacija, lokalna samouprava, Beograd, pokrajina, na svoj način pokuša da ovim putarima plate ono što su oni, njihovi radnici uglavnom na veoma visokim temperaturama na vrelom asfaltu zaradili. Mislim da bi to bilo pošteno od nas.
Slažem se sa svima vama, ubuduće treba voditi računa da država ne dolazi u ovakav položaj da mora da plaća nešto što je u prethodnom periodu neko olako zadužio. Mislim da sadašnja Vlada ne sme da se ponaša na način na koji se ponašala neka koju smo zatekli i neke prethodne. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da ponovo podvučem da sam apelovao da svaki organ ovde države, pokrajine, grada Beograda i lokalne samouprave, svako na svoj način likvidira dugove prema putarskim organizacijama, iz prostog razloga što su putari, ne samo radnici, nego i vlasnici, to nisu samo direktori, u teškoj situaciji. Mašine su često založene, ne mogu da se pokrenu dok oni ne plate dug bankama, a oni ne mogu da plate dug bankama jer im duguju, od lokalnih samouprava koje duguju gotovo dve milijarde, grad Beograd dve milijarde, Fond za kapitalna ulaganja milijardu, a ono što se nezvanično tvrdi jeste da samo prema organizacijama koje je uhapšeni Borovica imao, da samo prema putarskim organizacijama duguju milijardu i 700 miliona.
Apelujem na to da svaki organ razduži prema putarskim organizacijama svoje dugove i da te putarske firme nisko gradnja budu likvidne. To je jedini razlog zbog kojeg ću glasati za ovaj zakon, da se određeni dug pretvori u javni dug. Takođe, opštine, skupštine opštine lokalnih samouprava, grada Beograda, pokrajine, moraju da nađu načina da se ti dugovi likvidiraju.
Takođe sam rekao, a ovde podvlačim, nisam izvlačio, recimo, JKP "Beograd put". Prvih šest meseci prethodne godine napravio je dug od milijardu i 13 miliona. Čak znam i stranku koja je to kontrolisala, ali to neću spominjati. Na isti način likvidiraju dug kao što to radi država ili na neki sličan način da bi putarske organizacije došle do novca, isplatili plate, deblokirali mehanizaciju i mogli da učestvuju dalje u radu. To je ono o čemu smo mi govorili uglavnom ovde. Svi se slažemo oko toga.
Sledeća stvar, sve što je bilo kriminalno, da li su to radile Vlada od 2000. do 2003. godine, do 2006. godine, do 2007. godine, od 2008. do 2012. godine, svi direktori putarskih firmi da budu podložni kontroli i krivičnom gonjenju ukoliko su nešto uradile, naravno, i direktori putarskih organizacija, JKP "Beograd putevi", "Srbija putevi" itd, razne putarske firme i preduzeća koja su sa njima sklapala ugovore. To treba da bude podložno krivičnom gonjenju, da bude predmet istrage, ali mi dugove moramo platiti da bi putarske firme i njihovi zaposleni, da bi se odblokirala mehanizacija, da bi iz toga izašli. Nije dug države 8,7 milijardi, već je ukupan dug koji su napravile i lokalna samouprava i grad i pokrajina i država, a država tu ima manje od jedne trećine duga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 127. i 128.
Član 127. stav 1: "Narodni poslanici dužni su da koriste isključivo svoje identifikacione kartice kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno da se odjave prilikom napuštanja sale."
Član 128. stav 1: "Narodni poslanici dužni su da identifikacione kartice nose sa sobom prilikom izlaska iz sale Narodne skupštine".
Ja tražim da se tačno u ovom trenutku utvrdi da li je u sistemu narodni poslanik Srđan Milivojević? Obzirom da se radi o jednoj moralnoj gromadi koju, kad naiđete, na takav način, pokušavate da ispravite i da vratite sekretaru njegovu karticu, on to smatra krađom. Dakle, molim vas, sad vi recite ko je dužan da utvrdi da li je ta moralna veličina trenutno u sali? Opa, evo ga. Sada više nije.
Dakle, ja tražim da se utvrdi da li je u tom vremenu o kome sam ja govorio on bio u sistemu, da li je lažno prikazivao svoje prisustvo na sednici Narodne skupštine, da li je možda šetao po kuhinji, da li je možda šetao po restoranu, da li je možda prošetao po gradu Beogradu, možda otišao malo dalje, do grada Bodruma, do Soluna, imajući u vidu da on ovih dana uporno preko nekih svojih novina, pod znacima navoda jer novine ne mogu da budu ničije, pokušavaju da plasira informaciju o nestanku njegove kartice. Malo pre je jedan kolega uradio nešto slično kao neki drugi poslanici i pokušao da ispravi tu nepravdu, odnosno tu nepravilnost koju je priredio Srđan Milivojević. Znači, tražim da se utvrdi da li je on bio u sistemu onog trenutka kada sam ja reklamirao Poslovnik, da li je sebe prikazao kao da je u sali a nije bio, a svi ste svedoci da ga nema više od sat vremena i da, u skladu sa Poslovnikom, preduzmete neke mere.
Verujte, ja ovo ne bih reklamirao, dešava se da ljudi zaborave, ali on ovo redovno radi i s obzirom da je na početku sednice svima održao predavanje, vreme je da i on bude predmet neke reklamacije. Hvala.