Dame i gospodo narodni poslanici, ne razumem kritike ovog zakona, posebno iz redova bivšeg režima, s obzirom da ovaj zakon, koliko sam razumeo, popravlja njihov zakon. Dakle, njihov zakon je pao na Ustavnom sudu, proglašen je neustavnim i pokušaj je da se taj zakon privede ustavnosti. Oni ne da ga ne cene, već ga uporno kritikuju.
Pre donošenja ovog zakona, doneli smo i Zakon o upisu nelegalnih objekata u katastar nepokretnosti i time smo omogućili da jedna nelogičnost bude ispravljena, a to je da od milion i po objekata, koliko je nelegalno sagrađeno, samo je 720 hiljada zahteva za legalizaciju i da nije onog prethodnog zakona koji smo usvojili, došli bi u poziciju da 800 hiljada objekata treba srušiti. Oni ne cene taj napor Vlade, nove vlasti, koja želi da ispravi sve manjkavosti koje su ostale, odnosno koje su se našle pred ovom vladom.
Kao predsednik Narodne seljačke stranke, tvrdim da ovaj zakon nije savršen, ali uglavnom, on propisuje ovlašćenja lokalnoj samoupravi. Zabrinut sam, s obzirom da su lokalne samouprave šarenolike, u mnogima različite koalicije drže vlast i zabrinut sam iz prostog razloga zbog pomoćnih i ekonomskih objekata.
Dakle, ovde su uglavnom govornici bili iz grada i govorili su o stambenim objektima. Ja želim nešto da kažem o pomoćnim i ekonomskim objektima koji nas na selu prate i koji su zamašnije površine nego građevinski objekti. Imamo situaciju da je kuća legalna, ali da su pomoćni objekti – štale, kokošinjci, kotobanje, da su garaže… Jedna garaža za kombajn zauzima oko 150 kvadratnih metara. Ako imate par traktora, ako imate drljače, tanjirače itd, samo za mehanizaciju vam je nekad potrebno više od 300 kvadratnih metara i time ste premašili prostor koji je Zakonom o upisu u katastar nepokretnosti dozvoljen.
Takođe sam zabrinut zbog člana 2. Bojim se da ako ostavimo na tumačenje tim šarolikim koalicijama član 2, gde se objekti za koje nekada nije bila potrebna građevinska dozvola pre 2003. godine, da te objekte nije potrebno legalizovati, onda se bojim da to lokalne vlasti neće tako tumačiti, već da će biti problema u dokazivanju kada je neka štala, neka šupa, nadstrešnica, garaža napravljena.
Član 29. u potpunosti podržavam, ali molim Vladu da u pravilniku definiše način na koji će se utvrđivati, odnosno pomoću kojih dokumenata će se dokazivati da je neka infrastruktura napravljena samodoprinosom, jer u većini sela, posebno u Vojvodini, veliki deo infrastrukture je napravljen samodoprinosom, od asfalta, telefona, gasovoda, vodovoda. Recimo, u mom mestu je napravljeno sve zahvaljujući mesnom samodoprinosu, gde su građani izdvajali sredstva i prilikom ovog zakona, oni nisu obavezni da plaćaju naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, s obzirom da su izdvajali gotovo sva sredstva za stvaranje infrastrukture.
Mislim da Vlada treba da definiše to pravilnikom, s obzirom da u članu piše da lokalna samouprava može da umanjuje za vrednost tih radova, da može da umanjuje naknadu za legalizaciju, pa bih voleo da to pravilnikom bude malo bolje definisano, da to može da bude, ne mora i da se otprilike zna koliko bi to oni trebali da umanjuju sredstva prilikom legalizacije.
Slažem se i sa opozicijom koja je govorila da ljudi koji su na nelegalnim objektima stvorili ekstremno bogatstvo, da to nisu sposobni ljudi, već lopovi. Sa tom tvrdnjom mogu čak i da se složim. Mogu da govorim i o podizanju spomenika korupciji. U vezi sa tim, voleo bih da se prisetimo samo nekih stvari.
Ovde je spominjan Most na Adi. Svi znamo da je on pred novu 2012. godinu otvoren uz prisustvo predsednika Republike i prvog čoveka grada Beograda i gotovo je neverovatno da je neko pozvao ljude da u masovnom broju pešače preko mosta. To je najveća opasnost za jedan most, ako je on novoizgrađen, ako nema upotrebnu dozvolu. Gotovo je neverovatno da niko nije podneo krivičnu prijavu za zloupotrebu položaja onih ljudi koji su pozvali ljude da šetaju po Adi i time ih doveli u smrtnu i životnu opasnost, s obzirom da mi koji se nešto razumemo u mostove znamo da je pešačenje, posebno u grupi, opasno za sve mostove, pa i one koji imaju upotrebnu dozvolu, a ne one koji to nemaju. Voleo bih da znam da li je podneta krivična prijava za zloupotrebu položaja protiv takvih lica?
Takođe, voleo bih da mi se objasni da li je podneta krivična prijava za prilazne saobraćajnice koje se grade još uvek bez građevinske dozvole? Voleo bih i da mi neko objasni posle pada vlasti u glavnom gradu, kako je to „veliki princ od Nambije“, „magastar od Nambije“, „sposobni gensek“, ovde je neko rekao da takve ljude ne treba nazivati sposobnim već lopovima, kako je dobio 18 ari građevinskog zemljišta na poklon, podigao ogradu od šest metara itd?
Voleo bih, takođe, da nam se ovde objasni kako je na pašnjaku pored Hrama svetog Save ministar u bivšoj vlasti sagradio objekat, od kojih to novaca itd. i da mi se objasni da li je tačno da na nad etažom koja je njegova i koja vredi preko 500 hiljada evra, da je neko bespravno izgradio još 80 kvadrata na toj četvrtoj etaži čiji je on vlasnik, da se to proveri. Ukoliko su moje tvrdnje tačne, onda da se preduzme neka radnja protiv njega i protiv inspektora koji su dozvolili da pored takve gradnje od sredstava za koje ne znamo odakle su potekla, da se još na to nadogradi 80 kvadrata stambenog prostora. Ljude jure po selima za šupu, kotobanju, svinjac, kokošinjac. Mislim da je vreme da pojurimo i ove sposobne.
Takođe bih voleo da čujem odgovor – šta će se preduzeti protiv ljudi koji su, recimo, izgradili fabriku za reciklažu olova na vodozahvatu, regionalnom u Inđiji i za to nije podneta nikakva krivična prijava od inspektora koji su to trebali da urade? Građevinsku dozvolu su dobili za sasvim drugi objekata, na sasvim drugoj parceli, a gradili nešto sasvim drugo. Takođe bih voleo da tržni centar koji je građen u Inđiji i koji zauzima 42 hiljade kvadratnih metara, koji je izgrađen bez građevinske dozvole, gde su naknadno menjani i prostorni plan i regulacioni planovi da bi se oni uskladili sa objektom koji je nelegalno izgrađen, koji nema građevinsku dozvolu prilikom gradnje, koji nije dobio nikad upotrebnu dozvolu, a gle čuda, opština je kupila više hiljada kvadrata na trošak budžeta u toj zgradi koja je građena bez građevinske i upotrebne dozvole.
Gle čuda, direktor Direkcije opštine Inđija i predsednik opštine Inđija imaju dva penthausa na krovu te zgrade od 250 kvadrata. Neka mi to neko objasni - da li su to bili sposobni ljudi, kao što tvrdi opozicija, ili su bili lopovi, kako oni nazivaju te sposobne ljude.
Takođe, bih voleo da mi objasni ministar, da mi kaže, s obzirom da je ovde bilo prozivki, koji su to ljudi primili mito? Da mi kaže - da li je tačno da je pomoćnik braće Dulić, znači ne samo jednog Dulića, priveden 2. oktobra zbog primanja mita za izdavanje građevinske dozvole od 152 hiljade evra? Neka mi ministar potvrdi da li je to tačno ili ne, s obzirom da je bilo prozivki iz redova opozicije, da im konačno kažemo koji je to njihov funkcioner primio mito i na koga se to sve misli.
Ovde postoji osnovana sumnja da je gospodin Janjić, pomoćnik gospodina Dulića, pomoćnik i Modesta Dulića i Olivera Dulića, čovek koji je bio u Subotici, koji je išao za braćom Dulić gde su oni uzimali funkcije. Da li je tačno da je on priveden zbog izdavanja građevinske dozvole i primanje poklona od 152 hiljade evra? Slažem se sa opozicijom da se sve to proveri i da ti sposobni ljudi, lopovi budu ne samo kažnjeni, nego da im se oduzme sve što su stekli na nelegalan način. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, uopšte ne znam čime sam izazvao repliku, s obzirom da nisam govorio ni o poslaničkoj grupi, nisam se nikome posebno obraćao, već sam se obraćao ministru. Pitao sam da li je tačno da most na Adi nema upotrebnu dozvolu, a da su građani, pred Novu 2012. godinu, pozvani u šetnju na mostu koji nije imao nikakvu upotrebnu dozvolu, ni privremenu, i da su time, s obzirom da su pešačili, bili izloženi životnoj opasnosti, jer most koji nema upotrebnu dozvolu nema dokaza da je siguran i bezbedan za saobraćaj, pa makar bio on pešački?
Drugo pitanje, koje sam postavio, bilo je vezano za prilazne saobraćajnice i pitao sam ministra, jasno i glasno, da li je tačno da se te prilazne saobraćajnice investitora, tj. grad Beograd, gradi i grade još uvek bez građevinskih dozvola? To je ono što po Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je donela bivša vlast još 2003. godine, spada u krivično delo.
Pitao sam za još neke objekte na teritoriji grada Beograda i isključivo sam se obraćao ministru, s tim što sam se složio sa nekim delovima da određeni ljudi, koji su prebogati itd, ne spadaju u sposobne, već u lopove, kako je to tvrdila opozicija. Ni jednog trenutka se nisam obratio niti poslaničkoj grupi.
Pitao sam ministra za ono što je objavljena informacija u sredstvima informisanja. Da li je tačno da je pomoćnik njegovog prethodnika, koji je ujedno obavljao funkciju, ne samo pomoćnika ministra, već je jedno vreme bio u gradu Subotici, direktora Direkcije, bio je pomoćnik predsednika opštine drugog brata Dulića? Pitao sam dal li je tačno da je priveden, odnosno da je uhapšen zbog primanja mita od 152.000 evra?
Sva moja pitanja su bila namenjena ministru Velimiru Iliću. Dakle, ne znam po kom osnovu su se ti ljudi prepoznali, nikoga nisam želeo da uvredim. Jedino što sam postavio pitanje – da li je tačno da su takvi objekti građeni bez ikakve građevinske dozvole? Za razliku od nekih zemljoradnika koji su dobili krivičnu prijavu, ovo je prošlo nekažnjeno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. Posebno izdvajam stav 7. i 8. On govori da je predsednik Narodne skupštine dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredaba iz st. 1, 2, 4 i 6. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom, a radi se o povredama Poslovnika, reklamaciji, izrekne mere predviđene članom 108. do 111.
Stav 8. – u slučaju iz stava 7. ovog člana predsednik Narodne skupštine je dužan da vreme koje je narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući prava iz 1. ovog člana oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu o tekućoj tački dnevnog reda, ako je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres.
Da ovo obrazložim. Nisam da ih kažnjavate po stavu 7, da izričete opomene ili sankcije. Shvatam da određene poslaničke grupe nisu osvojile dovoljno mandata na izborima i da nemaju dovoljno vremena koje troše u skladu sa Poslovnikom, koji su sami usvojili i doneli.
Na vas apelujem da primenite mere iz stava 8. i da svaku njihovu zloupotrebu kaznite tako što ćete im to vreme uračunati jer ste po Poslovniku dužni da to učinite, uračunati u vreme poslaničke grupe. Tako ćemo na jedan efikasan način sprečiti zloupotrebu Poslovnika. Mislim da je ova mera koju su oni usvojili u stavu 8. člana 103. i predviđena za ovakve situacije kada se radi o preteranoj opstrukciji.
Ponavljam, dozvoljavam umerenu favorizaciju opozicije, ali mislim da su na određeni način prevršili meru i da vi da je vreme za sankciju iz stava 8. primenjujete od sada pa ubuduće. Zahvaljujem i ne tražim da se glasa u danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam tri dana slušao govore iz protivničkih klupa, i gotovo sam zaprepašćen po količini buke koja je dolazila sa suprotne strane, pomislio sam da se radi o žrtvama tranzicije. Pomislio sam da se radi o opljačkanim ljudima, a ne o dobitnicima tranzicije i ljudima koji su opštu pljačku tolerisali.
(Predsednik: gospodine Rističeviću, molim vas da budete vrlo oprezni kad govorite o tome, i da govorite izraze koji su primereni u Narodnoj skupštini.)
To je jedna opšta pljačka, i to je moj utisak.
Država koju smo zatekli, je bila krajnje zapuštena. To je bila zemlja izgubljenih šansi i za sadašnje i za buduće generacije. U toj zemlji gotovo da proizvodnje nije bilo. Proizvodile su se samo mašta, iluzija i predizborna obećanja. Ekonomska politika je bila, kako bi kod mene na selu rekli. Ekonomska politika „propalović“, komotno se moglo pevati, - mirno spavaj nano, sve je opljačkano. Dok su bivšem režimu punili cepove sebi i svojim bližnjima, Srbija je postajala socijalni slučaj.
U Srbiji štrajk glađu nije više bila protestna pojava, već opštenarodna pojava. Dug države, od 2001. i 2002. godine, uvećan dug države privrede i stanovništva, da budem precizan, uvećan je za fantastičnih 35 milijardi. I, da kažem, dug države javni, 17 milijardi 671 milion do polovine prošle godine. Dug privrede 20 milijardi i 209 miliona, u evrima govorim. Dug stanovništva pet milijardi i 740 miliona. Ukupan zatečeni dug polovinom prošle godine 43. milijarde 610 miliona evra.
Fond plate u privredi je bio manji od sredstava za finansiranje duga u privredi. Država samo za kamate u ovoj godini je izdvaja 920 miliona, samo za javni dug. Sledeće godine 1,2 milijarde. Ukupno nam treba četiri milijarde za servisiranje javnog duga. Ukupno godišnje za dug privrede, javni dug i dug stanovništva treba nam deset milijardi eura ili jedna trećina BDP.
Za poslednjih deset godina redovno se trošilo 20% više od zarađenog, šest milijardi. Potrošena je celokupna društvena privreda. Potrošeno je i 35 do 40 milijardi eura deviznih doznaka naše dijaspore. Problem duga je još veći jer nije napravljen nikakav izvor za vraćanje duga.
Danas nam prigovaraju da nismo izvršili reforme oni koji to nisu uradili 12 godina. Reforme koje su oni vršili su bile simbolične. Promenjeni su samo državni simboli, grb, himna i zastava. Država koju smo zatekli bila je država u kojoj se dimilo najviše tri, do četiri fabrička dimnjaka. Od države su pravili socijalni slučaj, a od stranke su pravili stranku milionera. Predsednik im je milijarder. Od 2005. godine do 2011. godine ukupno je bruto prihoda od 937 miliona dolara, ali mu je glavni grad kojim rukovodi otišao 500 miliona u minus.
Gospodin Vučić nije u pravu, beogradska nagrada u Dablinu nije koštala 11 hiljada evra, koštala je 18.300. Jedanaest hiljada evra je bilo učešće, a sedam hiljada i trista se plaćala izrada luksuzne nagrade koja se uručila gradonačelniku, predsedniku te stranke, kao najboljem menadžeru.
Poljoprivredna politika koju su vodili je vođena u korist prerađivača, a ne proizvođača. Najveći prerađivač je bio finansijski direktor njihove stranke poznat po kapitalu koji je uložio od devet evra. Na devet evra godišnje pravi pedeset i nešto miliona evra dobiti, pa se ja pitam, gde to može sa devet eura, budući ministar će moći da mi odgovori za koji dan, da se napravi dobit od pedeset i nešto miliona evra. To se ne može ostvariti ni na lutriji. Možda može u lutriji u Americi.
Imali su u poljoprivrednoj politici, aferu aflatoksin, aferu subvencija za đubrivo, aferu subvencija prijateljima svoje stranke, vinograda kojih nema, zalivni sistem kojih nema, za sve to su isplaćene ogromne subvnecije, a tih zasada, tih zalivnih sistema nema. Poplava za vreme njihove vladavine je bila jedini zalivni sistem u Srbiji.
Siva ekonomija je dostigla 30% ukupne ekonomije i postala nelojalna konkurencija. Zamislite sad 400 hiljada radnih mesta koji su izgubljeni jer je od 800 i nešto hiljada broj zaposlenih u industriji pao na trista hiljada, ali se zato uvećao broj zaposlenih u javnom sektoru. Zamislite 400 hiljada izgubljenih radnih mesta, da je to sada u industriji zatečeno, to bi bio BDP veći za deset milijardi, a penzije bi porasle za 20%.
Iza stranke bivšeg režima, gde im je Šarić bio najbolji investitor, a on nije mogao uneti para koliko su oni izneli, stoje radnici iz fabrika, a preti opasnost da lustriraju seljake sa njiva. Ostaju svi iza njih gladni, bosi i goli, jer nisu imali novca šta da kupe. Ljudi su po tri puta zagledali hleb pre nego što ga kupe, beda i siromaštvo našeg naroda je bilo neizdrživo za gledanje. Vlast se nije borila protiv siromaštva već protiv siromašnih. Država nije suzbijala kriminal već je kriminal suzbijao državu. Vlada koja je došla iza ove ima gotovo nemoguću misiju.
Pošto se svi pozivaju na izreke, pozvaću se ja na Tomasa Mana. On je rekao – hrabrost nije nedostatak straha, već delovanje uprkos njemu. Zato mislim da ova Vlada je izuzetno hrabra. Takođe je dotični gospodin rekao – za otadžbinu sve, a za Vladu koliko zasluži. Glasaću za ovu Vladu dok god bude zasluživala, ali od njih tražim da stave tri tačke. Tačku na pljačku, tačku na bedu, tačku na sramotu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi člana 107.
Dozvolite mi da pročitam zbog čega član 103. Dakle, narodni poslanici imaju pravo da reklamiraju povredu Poslovnika. Reklamiran je član 107. koji glasi: „Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica iz ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.“
Pošto je reklamiran član 107. pitam se kakve veze imaju događaji na tviteru i društvenim mrežama i „na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje“ itd?
Poslovnik izričito reguliše događaje na sednici Narodne skupštine, a ne na društvenim mrežama. Da li je profil lažan ili nije, to nije slučaj za reklamaciju Poslovnika. Ja sam imam šest lažnih profila, tek je sedmi moj. Dakle, mogao je da napiše bilo ko šta. Uopšte na internetu može da se napiše kome je šta volja.
Ne vidim kakva je veza između društvenih mreža i sednica Narodne skupštine, zato što član 107. izričito reguliše događaje koji se događaju i nastupi narodnih poslanika, pa samim tim najverovatnije i ministar i budućih ministara, na sednici Narodne skupštine, a ne na društvenim mrežama. Nastupi na društvenim mrežama su predmet društveni mreža i ubuduće poslanici neka se na društvenim mrežama obraćaju pravim i lažnim profilima koliko god žele, jer ovo nisu slučajevi za povredu Poslovnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. stavove 2, 4. i 7.
Gospodine predsedniče, vi ste tek otvorili sednicu a dopustili ste reklamaciju Poslovnika i to člana 107. čini mi se devet puta. Stav 2. ovog člana 103. kaže – da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine na koji je već ukazano. Gospodine predsedniče, vi to uporno omogućavate uglavnom poslanicima opozicije. Ja shvatam vašu tolerantnost, a sve treba da ima svoju meru.
Stav 4. – narodni poslanik je dužan da navede koji je član ovog Poslovnika povređen. Dakle, to je već ukazao gospodin Šutanovac, ali i on je zaboravio da navede član Poslovnika koji je povređen.
Takođe povredili ste član 107. koji vas obavezuje kao predsednika Narodne skupštine, doslovce piše – da je predsednik Narodne skupštine dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredaba iz stavova 1, 2, 4. i 6, a ja sam reklamirao st. 2. i 4, ili na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom, izrekne mere predviđene članom 108. do 111. ovog Poslovnika. Vi to niste učinili.
Takođe reklamiram i drugi deo stava 7. gde u slučaju koji sam već naveo, vreme koje je određena poslanička grupa zloupotrebljavala po Poslovniku vi treba da uskratite toj poslaničkoj grupi u vezi sa tekućom tačkom dnevnog reda, to je član 103. stav 7. odnosno stav 7. drugi deo.
Dakle, ja podržavam što ste bili do sada tolerantni, ali oni uopšte ne reklamiraju Poslovnik, oni razgovaraju o Vladi…
(Predsednik: Vreme.)
…o radu buduće Vlade. Zahvaljujem. Sada mi je jasno, iz onoga što bivša vlast govori, mi smo kao građani i te kako dobro prošli ko je vodio državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se javljam, naravno, po ovom amandmanu.
Ja poštujem, predsedniče, to što dozvoljavate opoziciji da iskorači, budući da sam ja dugo godina bio opozicija, pa i vanparlamentarna, da iskorači iz onoga što je tema, odnosno što je suština ovog amandmana i da se rasprava pretvara maltene o poverenju Vladi.
Postupak propisan Poslovnikom za raspravu o poverenju Vladi je propisan, tako da ukoliko su želeli da tu javnu raspravu vode, imali su vremena godinu i nešto dana. Koliko ja vidim, smisao ovog zakona je da se tehnički ispravi prošli zakon zbog razdvajanja Ministarstva finansija i privrede i nekih dopunskih ovlašćenja u Ministarstvu pravde. Dakle, da se koriguje zakon u tom smislu da se organizuje rad buduće Vlade, odnosno da se Vladi omogući da organizuje život, odnosno da organizuje državu u segmentima od ekonomije do svakog pojedinačnog segmenta našeg društvenog života.
To je smisao zakona i smisao amandmana, koliko vidim, da se član briše i da na snazi ostane samim tim staro rešenje iz Zakona o ministarstvima. Ono što se ovde pričalo je zadiralo čak i u privatni život drugih lica. Bez obzira što sam preksinoć onako grubo bio uvređen, nikad se neću žaliti na uvrede koje dolaze iz opozicije. Naprosto, oni mene ne mogu uvrediti.
Međutim, ja vam savetujem da se ipak malo držimo ovog zakona koliko- toliko i da u izlaganju opozicije makar bude 10% diskusije koje će biti usmerene prema kritici zakona. Dakle, ukoliko žele da ga obore, ukoliko to postignu, ja nemam nikakvu zamerku. U tom smislu, opozicija u svom delovanju ima svaku moju podršku.
Međutim, u svakom poslu treba imati neku meru. Dakle, bez obzira što sam bio predmet velikih uvreda preksinoć, ja nisam tražio od predsednika da nešto reaguje i da opominje i ne daj Bože izbacuje opozicione poslanike, jer bi to za mene, bez obzira ma šta oni uradili, bilo veoma ružno.
Ovde se govorilo ponovo o nekim alko-testovima, psiho-testovima itd. Neko je to govorio o testovima inteligencije, neko smatra da polupismenima nije ovde mesto. Ja mislim da je ovde mesto svim građanima. Oni treba da dođu u poziciju da biraju Vladu na osnovu Zakona o ministarstvima, da tu treba da budu i seljaci i radnici i pismeni i polupismeni. Bez obzira na njihove stavove i mišljenja, ja se neću spustiti na taj nivo, ali ipak vama, predsedniče, savetujem da ipak, koliko-toliko kanališete, da bi ova diskusija dobila neki smisao ne nas radi, već njih radi. Kada neko kaže da je ovo ceđenje suve drenovine, a ja sad pitam - ko je to sušio tu drenovinu?
Dakle, neko je 12 godina sušio neku drenovinu i sad zamera nekome što pokušava da iscedi nešto iz onoga što su oni neprestano u svakom smislu sušili 12 godina, gde su od javnih poslova napravili privatne biznise. Hvala.

Gospodine predsedavajući bio sam strpljiv, mada sam imao prednost. Reklamirao sam povredu Poslovnika. Mislim da ste ovaj put povredili Poslovnik, ali neću tražiti da se o tome glasa iz prostog razloga što znate kada god kršite Poslovnik po štetu pozicije, a u korist opozicije ne tražim da se o tome glasa i dozvoljavam da se oni blago favorizuju.
Smatram da je replika po članu 104. i 106. data prvo gospodinu Milivojeviću, a da za to nije bilo nikakvog osnova, jer on nije mogao govoriti u ime poslaničke grupe ukoliko nije u međuvremenu postao šef poslaničke grupe ili ovlašćeni predstavnik po ovoj tački dnevnog reda. To je prva replika i gotovo poslednja replika koju ste dali gospodinu Stefanoviću zato što u skladu sa članom 104. gospodin Babić nije uvredljivo spomenuo poslaničku grupu da bi se on javio za reč.
Takođe povređen je član 106. i član 107. gde se mora govoriti o temi. Ovde je govoreno o diplomama, o hrastu kao da ne znamo ko je taj projekat napisao, ko je zaboravio taj hrast kada je radio projekat. Govoreno je o svemu sem o temama koje su na dnevnom redu. Bilo je i uvredljivih izraza, odstupanja od tema, dobacivanja, neartikulisanih krikova onih koji su tvrdili da smo izvršili lobotomiju. Da smo slučajno i otvorili neke lobanje verujem da ne bismo ništa našli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa mojim uvaženim kolegama da je ova tema veoma bitna. U nekim drugim okolnostima najverovatnije da bih prihvatio težnju predlagača amandmana da se za zaštitu životne sredine osnuje posebno ministarstvo. Međutim, ono što mene brine je što je to došlo vrlo skoro, posle ozbiljne ćutnje jedne poslaničke grupacije koja se u izbornoj kampanji zalagala, odnosno čiji se predsednički kandidat i tadašnji aktuelni predsednik zalagao u izbornoj kampanji za nove genetske modalitete u proizvodnji hrane. Dakle, ukoliko se to desilo u kampanji iz koje je rezultirao i ovaj parlament, ja sam onda ozbiljno zabrinut u istinske namere predlagača amandmana, da ovo uradi zbog zaštite životne sredine.
Takođe, dobro pamtim i sećam se mnogih stvari koje su se dešavale u Fondu za zaštitu životne sredine. Sećam se silnog novca potrošenog za uvoz polovnih automobilskih guma koje je tada aktuelni ministar, iz kojih klupa sada i dolazi ovaj predlog, uvozio da bi se one reciklirale u našoj zemlji i to se debelo plaćalo iz Fonda za zaštitu životne sredine. O tome je govorio najupečatljivije ministar finansija, još uvek aktuelni, i ministar koji je bio u prošloj Vladi, gospodin Dinkić. Dakle, uvozili su silne gume, inostrani otpad, da bi se reciklirale ovde i da bi se to platilo od ove naše sirotinje iz državnog budžeta.
Podržao bih ovo da nije bilo zloupotrebe iz Fonda za zaštitu životne sredine, čega se bojim, da nije bilo plaćanja medija koji su na desetine miliona uzeli iz Fonda za zaštitu životne sredine da bi reklamirali određenu političku partiju koja je tada bila na vlasti. Dan-danas se po štampi mogu naći cifre koje su astronomske, koje se mere desetinama miliona dinara, koje su fiktivno isplaćivane iz tog Fonda za zaštitu životne sredine, da bi se, umesto zbrinjavanja životne sredine, zbrinjavali novinari, nemam ništa protiv, ali da bi se glasačima predočilo kako je neko najbolji i najlepši na svetu. Danas ti mediji, ako pratite izveštaj ove sednice, naravno da izveštavaju samo o aktivnostima bivše vlasti. S obzirom da su iz Fonda za zaštitu životne sredine ti mediji uzeli velike pare, da one nisu otišle u Ministarstvo za zaštitu životne sredine, da nisu otišle za zaštitu životne sredine, već su otišle u stranačku propagandu, nije ni čudo što ti mediji dan-danas nastupaju na način na koji nastupaju, s obzirom da su dobili i te kako puno novca.
Moram da kažem, da bih prihvatio predlagača amandmana i njegovu inicijativu, vrlo rado, da se svojevremeno pobunio protiv inicijative predsedničkog kandidata za modalitete u proizvodnji genetski modifikovane hrane, kako je to rečeno u kampanji. Takođe bih podržao inicijativu da je bivši režim ustao i nije dao dozvolu za izgradnju fabrike za reciklažu olovnih akumulatora na regionalnom vodozahvatu u Inđiji. Znači, gore je fabrika za reciklažu akumulatora gde otpadne vode idu u upojni kanal, a dole je regionalni vodozahvat Inđija koji je izbrisan iz prostornog plana bez dozvole Vlade, a to je bila zakonska obaveza, izbrisan iz prostornog plana samo da bi se udovoljilo stranom investitoru koji je, gle čuda, na vodozahvatu koji snabdeva više od 50 hiljada ljudi vodom, izgradio fabriku za reciklažu. Tada bih verovao, a i sada bih još bolje, čak slepo verovao inicijativi predlagača, da se, kako je to Savez ekoloških organizacija, Ekološki pokret iz Novog Sada, gospodin Aleksić rekao, da su se digli kao što se digao on i njegova organizacija u zaštitu od mogućeg genocida nad potrošačima vode, s obzirom da je ovo izuzetno štetno po zdravlje.
Takođe bih prihvatio ovu inicijativu da se neko pobunio protiv davanja novca za zbrinjavanje elektronskog otpada, uništavanje u jednoj firmi u Pančevu, a tu dokumentaciju ću vrlo dati na uvid i predlagaču amandmana, doneću mu je uskoro, gde su silne pare date, a u elektronski otpad su čak ubacivani i transformatori, da bi to bilo što teže, a to je rađeno, naravno, u firmi koja je bila veoma bliska bivšem ministru koji se starao za zaštitu životne sredine.
Sve bih ovo podržao, podržao bih inicijativu za hrast, da projekat koji je negirao taj hrast i koji je trasirao trasu tog auto-puta nije rađen za vreme bivše vlasti. Ona je svojim projektom želela da uništi hrast. Posle su se neki ljudi digli i ta zaštita je bila u redu. Sve bih ja ovo prihvatio da nije bilo teških zloupotreba u zaštiti životne sredine.
Još na kraju da dodam da smo ovu istu dilemu imali i u Vladi Zorana Đinđića, jer prva Vlada, koliko se ja sećam, nije imala Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Tek prilikom rekonstrukcije smo ustanovili da neki strani projekti ne mogu da se realizuju jer nismo imali izdvojeno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ovo kažem istine radi, da je i tada postojala ta dilema. I sada bih ovu dilemu ja podržao da nije bilo grube zloupotrebe u prošlom periodu, baš od strane poslaničke, odnosno tadašnje većine, sadašnje poslaničke grupe iz koje ovaj predlog dolazi.
Sve što se tiče zaštite životne sredine ja, kao predsednik Narodne seljačke stranke, moram podržati, jer ona veoma mnogo znači za poljoprivredu, ali strepim da ovo nije bilo toliko iskreno, s obzirom da znam za mnoge brojne zloupotrebe koje su čak i dokumentovane, o kojima su ovde govorili ministri, o kojima je pisala štampa, koje su vršene zadnje četiri godine, da su silni novci, umesto za zbrinjavanje životne sredine i poboljšanje zdravlja ljudi, otišli, mimo tog fonda, za štampu, propagandu, da se nekome, kao na ovom ogledalcu, pokaže da je on najlepši, najbolji na svetu, a taj neko je propagirao genetski modifikovanu hranu između dva kruga, 18. maja u izbornoj kampanji u jednom svom nastupu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da, uprkos mnogim replikama, uprkos čak i nekim uvredljivim izrazima, smo se ipak složili da je ovo jedan tehnički zakon, koji treba da omogući da što pre izaberemo, odnosno da se što pre rekonstruiše Vlada koja nije pala, nego se ide u rekonstrukciju, tim pre što ja kao predsednik Narodne seljačke stranke kažem da ću glasati za ovaj zakon, naravno, pre svega što novi ministar poljoprivrede mora da dejstvuje, s obzirom da su problemi u poljoprivredi bremeniti, da su bile dve sušne godine, da je izmišljenom aferom aflatoksin, gde su određene količine kukuruza, koji nije postojao u skladištima, sa namerom da se taj manjak prikrije, navučena averzija prema našoj zemlji i ona je došla na vrlo loš glas i od jednog od vodećih izvoznika kukuruza u svetu postala vrlo problematična i to je rezultiralo veoma niskim cenama.
Pošto naše stočarstvo nije moglo da zadovolji neku cenu, cene su pale i ispod cena na budipeštanskoj berzi. Dakle, one su postale veoma mizerne i seljaci, koji se bune, sa pravom se bune. Oni treba da znaju šta je uzrok tih niskih cena, uprkos suši i niskim prinosima. Naše stočarstvo nije moglo da obezbedi odgovarajuću cenu kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda i s toga želim, pre svega kao poljoprivredni proizvođač, da se što pre rekonstruiše Vlada i da novi ministar poljoprivrede rešava te probleme. S toga ću ovu moju diskusiju skratiti i zahvaliti svima na pažnji. Hvala.

Više se ne bih javljao, ali stvarno mislim da ja ništa nisam tvrdio, niti nekoga optuživao. Ono što je činjenica, to je da su prilikom poslednje kontrole, pre dva meseca, utvrđeni veliki manjkovi kukuruza koji je, navodno, pre toga proglašen aflatoksičnim. Dakle, samo tu činjenicu sam izneo, što je rezultiralo vrlo niskim izvoznim rejtingom naše zemlje, a sve je uticalo na pad cena poljoprivrednih proizvoda, pre svega kukuruza i šteta koju je naša zemlja pretrpela je više od 120 miliona evra. Nikoga nisam optuživao,  niti ću optuživati, već sam rekao da novi ministar poljoprivrede mora da rešava te probleme. Toliko, hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, pozdravljam to što je predsednik tolerantan. Reklamiram član 106. i član 107.
Član 106. stav 1. kaže da govornik može govoriti samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Član 107. kaže da je zabranjeno korišćenje uvredljivih izraza. Samo se vi smejte gospodine Jovanoviću.
Kaže – govor, koji ko zna ko je napisao, šta mislite da ste govorili svojom glavom. Ako to nije uvredljivo, ne znam šta je onda uvredljivo. Prevedite na srpski jezik to što ste pročitali, da li bi bilo uvredljivo da tražim da se sada govor gospodina Jovanovića prevede na pakistanski?
Zatim - tabloidi znaju ko će biti uhapšen, kriminalizacija Daćiča, uništili ste 20 godina života, obraćajući se ministru koji ima 30 godina. Ne znam kako neko ko je imao 10 godina devedesetih je mogao da uništi te živote. Onda je govorio o Nati Mesarović itd.
Rekao je da je najverovatnije budući ministar finansija pobegao od politike koju je vodio ministar ili mi. Samo da podsetim, on je otišao 2001. godine, prvi put je u Americi bio 2001. godine. Upisao je 2003. godine univerzitet u Americi. Od koje i čije politike je to pobegao, s obzirom da sam bio član DOS-a od 2000. do 2003. godine?
Dakle, to što je gospodin pre mene govorio je bilo vrlo uvredljivo i mislim da je u pitanju visinska razlika. Nije lako kada odete tamo negde 3000-4000 metara nadmorske visine, pa jednom zimujete, jednom letujete i kada vas letovanje košta 80.000 evra. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo reklamiram posle novog izlaganja član 106, 107, pa i 109, posebno ovo o korišćenju uvredljivih izraza iz člana 107. Poslanik je dopustio sebi da se čak uvredljivo i preteći obrati ministru sa rečenicom – je l' vam jasno. Takođe, veoma je uvredljivo, bar za mene, s obzirom da potičem odande, kad neko kaže – bolje da idem na Karakorum nego na Romaniju. Mi koji smo poreklom iz Republike Srpske smo veoma uvređeni. Zašto je to Pakistan bolji od Romanije? Zašto je bolje popeti se za 80.000 evra na neku planinu, zašto doživeti toliku visinsku razliku? Zašto trošiti toliki novac koji je zarađen, naravno, na poslovima sa robnim rezervama?
Dakle, prethodni govornik je imao više koristi od Vlade nego ja sam, koji je zarađen tako što je data „Fidelinka“, dat je robni žig, dato je obezbeđenje, dato je 15.000 tona pšenice, 15 miliona kilograma, prodata je po 23 dinara, sad se vraća, kupuje se po 15, vraća robnim rezervama. Takav biznis je doneo 120 miliona dinara, preko milion evra. Tako da, dobro znam čime je plaćeno pakistansko zimovanje ili letovanje, nazovite to kako hoćete, čime je plaćena ta visinska razlika u kojoj vredi uživati. Ali, nikako ne mogu da se složim da je Karakorum bolji od Romanije.
Mislim, da se dotični gospodin popenje na Romaniju, da mi to ne bi dozvolili. Ako bi uspeo krijući da se popne, sigurno se ne bi vratio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se zalagao za temeljnu rekonstrukciju Vlade. Čak sam rekao da neću glasati za Vladu ukoliko ona ne doživi temeljnu rekonstrukciju. Danas mislim da to nije naš glavni problem. Danas mislim da pre Vlade treba menjati opoziciju, odnosno bivšu vlast, odnosno stranku koja je bila nosilac te vlasti.
Mislim da je veoma loše za građane da ne promene na prvim sledećim izborima opoziciju, one koji će oponirati ovakvoj vlasti, kako oni kažu, veoma loše. Ja u Vladi nemam nikog, mogu da budem objektivan. Nisam nikad vršio vlast, nisam bio član upravnog odbora ni na republičkom, čak ni na opštinskom nivou. Obično sam završavao kao predstavnik građana i pokušavam da budem realan.
Mogu da se složim sa opozicijom da stanje nije dobro, da je Srbija bogata zemlja, bogata i plodna zemlja u kojoj žive siromašni i gladni ljudi.
Mogu da se složim sa njima, zato što je to njihova zasluga. Jedan lider je rekao da postoje bogate zemlje, koje imaju svo zlato i dijamante, prirodna bogatstva, ali su siromašna i njihovi građani su siromašni, takođe je rekao da postoje države koje nemaju ništa od toga, ali su bogati i njihovi građani su bogati i zato što su ljudi organizovani, i sve je do organizacije.
Taj čovek je bio lider stranke koja je danas u debeloj opoziciji i koja više ne liči na samu sebe.
Sa mnogo toga se mogu složiti, ali kada sam došao ovde posle debele pauze, 2012. godine, zatekao sam javni dug zemlje, znači samo posle nekoliko godina, ostavili smo javni dug koji je bio pet ili šest milijardi, a kada sam se vratio, javni dug je bio preko 17 milijardi. I ne samo to, dug privrede je bio 15 milijardi, a trgovinski deficit je bio jedan prema dva. Na jedan evro izvoza, imali smo dva evra uvoza. Zatekli smo dug građana od pet milijardi, ukupan spoljni dug zemlje, privreda i država je bio 36 milijardi dolara, zatekli smo deficit koji je bio gotovo dve milijarde.
Zatekli smo i obaveze koje su ove godine trebale sa kamatama da iznose 3,5 milijarde. Samo kamate su ove godine 900 i nešto milijardi, i to su kamate na onaj dug u vreme kada se trošilo i kada je bilo široko, kada se živelo od zaduženog, a ne od zarađenog, kada su se krediti povlačili da bi se svojim članovima i svojim bližnjima namestili poslovi. Građani od toga nisu imali nikakve koristi i gore od duga je struktura duga. Većina duga je bila sa visokim kamatama, kratkoročni krediti, sa obavezama koje dospevaju preko tri milijarde, a dogodine sa kamatama treba da otplatimo 4,5 milijardi dugova koje ste ostavili.
Struktura duga je bila jeziva, ali ono što je još gore na sav taj dug vi niste ostavili izvor za vraćanje duga. Privredna aktivnost je bila gotovo nikakva. Neću da kažem da je krivica samo do vas. Srbija je možda podelila sudbinu i bivših jugoslovenskih republika koje su postale svojom krivicom, razbijanjem jedne bolje države, postale svojom krivicom drugorazredne i trećerazredne kolonije. Srbija deli tu sudbinu, ali odgovornost bivše vlasti je nesumnjiva.
Ovde smo čuli svega i svačega. Uglavnom se govorilo o Vladi, rasprava o njenim rezultatima, a manje se govorilo o Predlogu Zakona, manje više se govorilo o predstojećoj rekonstrukciji, pokušale se naći mane onih koji moraju da vade fleke, koje su nesumnjivo ostale iza stranke bivšeg režima, koja je nedavno osvojila celih 3%.
Pošto su govorili o ministarstvima, ja ću spomenuti samo neke. Ako ima rezultata onda nesumnjivo ima u borbi protiv korupcije. Dakle, sigurno je da se manje krade. Čak i pripadnici stranke bivšeg režima gde čine vlast su se pomalo uplašili, pa manje kradu sada u unutrašnjosti, a čini mi se čak i u Vojvodini, da se manje krade, ili im je malo prpa zbog borbe protiv korupcije.
Dakle, to nesumnjivo da ima rezultate. Rezultati su slabiji od onog što sam ja očekivao, ali pošto je ministar pravde tu, on može to da objasni. Borba protiv korupcije ovde ima jedan nedostatak, to je što je pravosuđe i tužilaštvo konačno postalo nezavisno od vlasti ali samo od sadašnje. Od bivše vlasti tužilaštvo nije nezavisno, barem ne u celini, i ja to odgovorno tvrdim. Zato su optužnice loše, zato se veoma sporo postupa. Dakle, imamo pravosuđe koje je zavisno od bivše vlasti, barem u polovini slučajeva, i ono opstruira neku bolju i efikasniju borbu protiv korupcije koja bi usledila.
Što se tiče Ministarstva poljoprivrede, žao mi je što ministar poljoprivrede nije tu, ali ja sam nudio ostavku ako je ta afera 100% tačna. Dakle, ja sam hteo svoju poslaničku legitimaciju da vratim, ukoliko se u javnim skladištima nađe onih 60 hiljada tona aflatoksičnog kukuruza. Ja sam tražio vanrednu kontrolu i nje je bilo. Tog kukuruza nije bilo koji je aflatoksičan i cela afera je smišljena da bi se prikrio taj manjak i uništio navodno zaraženi kukuruz kojeg uopšte nije bilo.
Dakle, taj propust bivše vlasti pokušali su da zataškaju oni koji su najverovatnije za taj novac kupovali stanove u Beču.
O subvencijama koje ste isplaćivali za vinograde koje ste potom uništavali, subvencije koje su isplaćivane za raznorazne seljake iz grada, o tome ne treba ni govoriti.
Hajde da govorimo malo o odbrani, ako ne kupimo avione izgubićemo pravo kontrole leta. To vam je svakako jasno da zemlja koja ubira prihode na osnovu toga, mora da ima i odgovarajuću avijaciju zbog određenih situacija. Stoga mislim da je nužno kupiti te avione. Ali nije bilo nužno kupiti Kartije Roud Star od pet hiljada evra, Kartije Roud Star zlatni, deset hiljada eura, a Sopard Hronograf četiri hiljade petsto evra, Brižet Gold Rouz 15 hiljada evra, Frenk Miler Turbion 40 hiljada evra. Ovo što sam nabrojao nisu marke aviona, ovo su marke satova bivšeg ministra odbrane, koji je imao platu hiljadu evra, a gle čuda ima satove koje su nosile kraljica Viktorija, Napoleon, Marija Antoaneta, Vinston Čerčil.
Hajde odaberite tu moralnu gromadu s kime bih ja mogao njega da ga uporedim. On je govorio o jahanju tigra, o jahanju krize. Naravno da on nije uzjahao tog tigra, ne zato što se bojao tigra, već zato što se bojao da tigar ne ogrize tu ruku sa tako skupocenim satom.
Dakle, ti satovi, letovanja od 14 hiljada evra i još nešto, vaš bivši ministar odbrane nije imao poverenja u državno školstvo, decu je školovao na internacionalnoj privatnoj školi u Beogradu. Školarina za jedno dete košta 20 hiljada evra godišnje, a on je plaćao za dva, a ja sad pitam, izvinite, predsedavajući…
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte ulaziti, ostavite porodične probleme van ove teme.)
Nisu to porodični.
(Predsedavajući: Pa jesu.)
Nisu to porodični, to su Vladini problemi bili, izvinjavam se, evo neću više. Samo ću reći da su to bili problemi Vlade, nepoverenje u državni sistem školstva, o tome sam govorio. Znači, bez namere da spomenem uopšte ime pojedinca, a kamoli ime dece, ne pada mi na pamet.
(Predsedavajući: Spomenuli ste školovanje dece, prema tome, meni je dovoljno.)
Pa dobro, ja se izvinjavam, morao sam da kažem da se to radilo na privatnoj školi, da je tu školarina jako velika, samo da dokažem da nije imao poverenja u državni školski sistem iako je bio ministar u toj Vladi. Evo da se to razume tako da ne bi neko sasvim drugačije razumeo moje reči i moje tvrdnje.
Dakle, plata je bila hiljada evra, samo ovo što sam nabrojao bez gradnje na onom pašnjaku prve klase pored Hrama Svetog Save, najverovatnije da će to biti, da je to tast, on obično peva o belim ovčicama, ovo su bele zgrade, ta investicija košta oko 400 hiljada evra.
Dakle, ja se divim kolegi Mićunoviću i dajem mu zapravo što je izbacio dva ministra odbrane iz sale, ali mu savetujem da izbaci i stranke bivšeg ministra odbrane.
Dakle, nemojte biti nervozni, ja ne tvrdim da je sve idealno, privrede nema, nismo je ni zatekli, ovo što smo obnovili – obnovili, nije idealno i ja razmišljam o tome kako glasati za Vladu, ona je imala svoje promašaje, ali ja mislim da u ovakvim okolnostima, složenim okolnostima, koje su ostavljene i nije moglo biti bolje.
Verujem da će ova vlada, koja ako bude izabrana, napraviti još bolje rezultate što se izbora tiče, ukoliko ih žele stranke koje sam govorio, najbolje da ih organizuje prvo u Vojvodini, tamo su najjači, pa da vidimo kako će proći, to im je moj savet, time će uhvatiti jedan dobar zalet na parlamentarne izbore, ukoliko žele to da poslušaju.
Bojim se da vreme iza nas je bilo veoma teško, a da su posledice dugoročne, jer oni koji su vodili državu su se organizovali samo da napune novčanike. Tim novčanicima su otprilike i razmišljali, nisu vodili računa o narodu, koji gotovo da nije imao šta da jede, sa tim narodom su delili dobro i zlo, tako što su sebi uzimali dobro, a narodu ostavili zlo i na to konačno treba staviti tačku. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI. Hvala.
Reč ima Borislav Stefanović, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108. - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Sve mislim da neko to pokušava da ospori, da preuzme vođenje Narodne skupštine i da, po svojoj subjektivnoj želji, propiše na koji način poslanici treba da govore, šta treba da govore, koje marke mogu da čitaju, koje marke ne mogu, šta u svojim govorima treba da rade.
Najbolje da moje govore dam unapred na recenziju. Međutim, ja ih ne pišem, pa ću uvek ubuduće morati to da napišem, da odnesem na recenziju u stranku koja se toliko buni, pa da mi oni odobre da ja govorim, o čemu imam pravo da govorim itd. Koliko se sećam, zdušno su se zalagali da, recimo, govornik ne odgovara za reči izgovorene za govornicom.