Gospodine predsedavajući, dozvolite. Ako ovlašćena lica nemaju službene legitimacije za koje predstavnici opozicione stranke žele da kažu da to treba da se izbriše, ukoliko usvojimo ovaj amandman i ukoliko ta službena lica nemaju službene legitimacije, a koga će onda Zaštitnik građana štiti, koga će kontrolisati? Zato sam rekao da predlažem da taj Zaštitnik građana osnuje političku stranku, pa nek kontroliše koga hoće. Hvala.

Gospodine predsedavajući, u amandmanu koji je podnela grupa opozicionih poslanika stoji stav koji glasi – službena legitimacija ovlašćenog službenog lica vojne policije sadrži fotografiju, ime i prezime, jedinstveni matični broj građana ovlašćenog službenog lica vojne policije, a značka ovlašćenog službenog lica vojne policije sadrži serijski broj. Oni su tražili da se to briše.
Dakle, kakvo je to službeno ovlašćeno lice koje nema nikakvu službenu legitimaciju? O tome sam govorio. Na koji način će onda Zaštitnik građana kontrolisati šta rade ta ovlašćena lica, ukoliko im izbrišemo pravo da imaju tu legitimaciju? Tako glasi amandman. Ja se izvinjavam ako niste razumeli.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 103, 107. u vezi sa članom 113.
Naime, član 113. kaže da mera udaljenja sa sednice nosi sa sobom neprisustvo 20 radnih dana, i o tome niko posebno ne odlučuje.
Taj Poslovnik je donela stara postava Narodne skupštine. Dakle, donele su ga kolege na čijoj je listi izabran gospodin Pavićević. Dakle, ne mogu da verujem da je on stao na listu ljudi koji su prekršili Ustav, koji su doneli neustavni Poslovnik.
Posebno ne mogu da verujem, s obzirom da verujemo u njegovu akademsku čestitost, da je gospodin Pavićević stao na listu ljudi koji su ovim Poslovnikom, donoseći ovaj Poslovnik kršili slobodu izražavanja. Ja sam na određen način iznenađen, tim pre što je Poslovnik u primeni gotovo desetak godina. Svi se sećamo da je na osnovu ovog Poslovnika po članu 113. udaljena cela jedna poslanička grupa na 20 dana. Mislim da je ostala samo jedna gospođa koja je zastupala sve svoje kolege koje su bili isključeni sa sednice. Ja sam možda kao poljoprivrednik oštećen više nego gospodin Pavićević, jer od nas dvojice ovde sam prisutan samo ja.
Takođe, moram da vas upozorim, gospodine predsedavajući, da u skladu sa članom 103. stav 8. kada neko zloupotrebljava povredu Poslovnika, da ste u obavezi da vreme koje je upotrebio za diskusiju po povredi Poslovnika odbijete od vremena poslaničke grupe, te vas molim da gospodinu Pavićeviću odbijete od onih pet minuta dva minuta, s obzirom da on danima reklamira povredu Ustava, povredu Poslovnika, koji je donela poslanička grupa na čijoj je listi on izbran, sasvim ne primereno i neosnovano. Takođe, ne mogu da verujem da mera iz člana 113. ne obuhvata prisustvo na glasanje, ali gospodin Živković i gospodin Pavićević…

Samo da završim, gospodin Živković i gospodin Pavićević ne prisustvuju glasanju ni kada je u pitanju Zojin zakon i to kada čvrsto obećaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 96, član 107. Poslovnika Narodne skupštine, u vezi govora uvaženog kolege Pavićevića, koji je predlagača akta, ovog puta ministra odbrane, nazvao gostom.
Dakle, smatram da je u skladu sa članom 96. gospodin Gašić ovde predlagač akta koji danas razmatramo i nikako ne može da bude gost. Gosti mogu da budu oni koji ne obrazlažu akt, gosti mogu da budu i na galeriji, ali gospodin ministar odbrane ne može nikako da bude gost i time je narušeno dostojanstvo Skupštine, jer ministar odbrane po članu 96. kaže – predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta koji je dobije reč kad je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja.
Dakle, gospodin Gašić je mogao da govori i 30 minuta. On je predlagač akta, ne može da bude gost i ovo je ne znam koji put da Poslovnik u stvari krši onaj koga ne bi smeo da krši, a to je gospodin Pavićević svojom čestom reklamacijom.
Ja vas ponovo upozoravam da ubuduće takvim poslanicima treba odbijati vreme koji nedozvoljeno, odnosno neprimereno reklamiraju Poslovnik, a da se ne radi o kršenju tog Poslovnika. Ne tražim da se glasa o ovoj povredi. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao bivši vojnik, nosilac bivšeg čina, mislim da kada vojna pitanja dođu na redosled… Šta vas zanima moj čin? Razvodnik prve klase ili desetar. Objasniću vam. Moj vojni rok je trajao 452 dana. Oficiri koji su ovde vrlo dobro znaju, služio sam u Mekuše Kamenskom, dvesta dana mi je trajala obuka. Obučavali su me 200 dana, a onda sam ja 252 dana obučavao druge. Tek toliko kada imamo pitanja opozicije da objasnim da kao vojnik imam pravo da tražim da prvo mi koji smo služili vojsku i žene koje to ne moraju dobijemo po vojnim pitanjima pravo prvenstva kada se govori o pitanjima vojske, pitanjima naoružanja  i tako dalje. Verujem da oni koji nisu služili vojsku, verujem da oni koji su nosili guske i patke, verujem da oni koji su nosili tamo neke metle, četke i tako dalje, verujem da oni malo manje znaju o služenju vojnog roka nego mi.
I, kao poljoprivrednik ja moram da kažem, ako treba reći gde sam služio, Karlovac i Bihać, bio sam i kopnena vojska, bio sam i tada se to zvalo ratnovazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana, a sada je protivvazduhoplovna odbrana. Dakle, bio sam i jedno i drugo. Bio sam vojnik bez obzira što ideološki to nije bila moja vojska, ta vojska je bila snažna i ja se ponosim što sam služio vojni rok za vreme kada je ta vojska bila značajna sila, ne samo u regionu već i u Evropi, a možda i u svetu.
Oni koji to nisu uradili, oni koji nisu služili vojsku, oni koji su izbegavali vojnu obavezu na razne načine, a moji su vršnjaci ostavljam njima na čast da kasnije iako nisu služili, iako nisu slušali nisu bili spremni da komanduju jer to je staro vojničko pravilo, ako ne umeš da slušaš onda nisi dobar ni za komandovanje. Mogu da zamerim onima koji nisu služili, mogu da im oprostim, ali ne mogu da im oprostim što su sebi uzeli pravo posle da komanduju. Nisu služili državi, ali su zato državom i te kako služili.
Seljaci su oduvek voleli vojsku i crkvu. Srpska država je nastala moderna na srpskom tronošcu koji se zvao seljak, vojska, crkva. Seljak je voleo da ide u crkvu, seljak je rado išao u vojsku, ostavljao je plug, latio se puške i sinonim pravog srpskog vojnika je Dragutin Matić, iz Gačinog Hana. Dakle, nije teško pretpostaviti da je on simbol ne samo Drugog svetskog rata već simbol jednog časnog, poštenog vojnika koji je služio vojni rok, išao u ratove osam godina. Dakle, ostavio je plug, 1910. godine, otišao na služenje vojnog roka. Godine 1912. bio u Prvom balkanskom ratu, a 1913. godine u Drugom balkanskom ratu, 1914. godine je otišao u Prvi svetski rat, kako ga zovu u prvi veliki rat. Vratio se. Nastavio da radi. Nastavio da finansira vojsku i u svom selu, bez ikakve penzije, bez dva svedoka dočekao starosti i umro u selu u kome je živeo i do kraja bio odan svojoj otadžbini.
Imao mi i drugi primer nečasnih vojnika, gospodin Franjo Pirc koji je 1941. godine izdao vazduhoplovstvo, prebegao na stranu Ante Pavelića, vratio se 1944. godine na čudan način i prvo što je uradio, pokupio je svoje kolege pilote koji nisu izdali i postreljao ih u selu Jabuka kod Pančeva. Tek toliko da znamo šta je časna srpska vojska, šta je naša tradicija, šta je naša budućnost, kako treba biti odan vojsci i otadžbini i zemlji, a šta znači izdaje, to moramo uvek da razdelimo.
Delila su se i onda odlikovanja. Delile se Karađorđeve zvezde. Delili se orlovi. Delila se Obilić medalja. Sa medaljom Obilića prešli smo na žeton zgrabi novca. Gotovo je neverovatno na čega su oni pre nas bili sveli vojsku. Verujem da su i ovaj žeton, neko ugradio, pitanje koliko, koliko je naštampano, koliko je podeljeno, koliko je prodato. O tome ćemo valjda jednog dana dobiti odgovor. Ali, činjenica je da mi u Sremu, a gospodin Martinović to najbolje zna, imamo žetone druge vrste. Ubaciš žeton u nešto, srušiš nevidljivi ćiu- ćiu tup. Znači, to je pravi srpski žeton, ovaj na engleskom možda služi za neki tamo Ohajo, nosač aviona, da se ukrcaš u neki Diznilend ili tako dalje. Onaj čestiti koji bi upotrebio, onaj čestiti žeton koji ubacuju sremci, raketaši itd, on otprilike pogodi F117, onaj nevidljivi, sad ga ne vidiš, ali ga posle vidiš na zemlji – ćiju, ćiju tup. Dakle, imamo i tu drugu vrstu žetona i ja se ponosim na to što smo, bez obzira na manjak naoružanja, pokazali da možemo maltene i sa praćkom da oborimo ono što niko oborio nije.
Stara poslovica kaže da - nije sramota pasti, sramota je ostati ležati i sramota je ne dići se. Mi ne treba da puzimo, mi treba da se uspravimo. Da bi se uspravili ja se zalažem za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka ili obavezne obuke civilnog stanovništva u najbližoj kasarni, makar nekoliko nedelja, makar desetak vikenda, iz prostog razloga što ćemo tako dobiti rezervni sastav, a na takav način omladinu uvesti u neke tokove, jel i mi smo bili mladi od neposlušnih, u vojsci smo postali poslušni, od nemirnih smo postali mirni, od lenjih smo postali vredni, od svakakvih postajali smo nekakvi.
Dakle, vojska nije samo da se nauči baratanjem oružjem, rukovanje oružjem. Vojska na određen način uobliči mladića, nauči ga nekoj poslušnosti, nauči ga disciplini, nauči ga redu, nauči ga radu, dakle ja se zalažem da se na određen način vrati služenje vojnog roka, makar na nekoliko nedelja, da se muško stanovništvo, a i žensko koje želi, obuči u rukovanjem oružjem, a da onaj profesionalni sastav bude moderan.
Ja se zalažem da paralelno sa ekonomijom dižemo i našu vojsku, da joj nabavljamo savremenu opremu, pre svega da bude sila odvraćanja, da ima najmodernija sredstva, najmodernije avione, najmodernije raketne sisteme u regionu i da na takav način budemo ponovo neka vojska koja će u regionu biti sila za odvraćanje, a nikako sila za agresiju.
Ja smatram da uporedo sa dizanjem ekonomije mora da se diže vojska, stara poslovica kaže – što plug zaradi, mač mora da odbrani. Tako i sada mislim da ono što seljaci proizvedu da radnici treba da prerade, da dignemo svoju ekonomiju, a da vojska treba da odbrani i ekonomiju i suverenitet zemlje.
Mi treba da dignemo ekonomiju, to je svakako, mi treba da obratimo pažnju na vojsku, mi ponovo moramo da dižemo na svoj način, ne topovskim pitanjem, ne pitanjima satelita, prethodnici su zaboravili da je predsednik jedne partije učestvovao u kupovini satelita, zakup satelita smo platili 42 miliona eura, snimke koji će dolaziti za 24 sata zakašnjenja, da je to naručila SCG, da su glasala dva ili tri Crnogorca, a da je Republika Srbija, platila to isključivo iz svog budžeta, da je to bila jedna od najvećih afera i da smo pukli 42 miliona evra.
Takođe su svi zaboravili da su naručivali tri šlema po vojniku, po borbenom vojniku, po borbenom sastavu, tri pancira, kao da će vojnik nositi tri pancira, tri šlema odjednom ili treba jedan šlem da nosi na glavi, a iz drugog da jede.
To su zaboravili i danas postavljaju pitanja, pitanja topovske iz 1904. do 1906. godine. Ja predlažem da mi svi zajedno provedemo vreme u trudu i znoju, da podignemo svoju glavu i svoju zastavu. Budite svesni da su ljudi smrtni, ali slava boraca za slobodu nikad ne umire. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je po malo razuman predlog gospodina Bradića. Ja bih bio voljan da glasam za njega posebno, zbog toga što predlagač amandmana vodi računa o šteti koju pacijent može da pretrpi po zdravlje, telo, itd. Ako sam ja razumeo dobro, gospodina Bradiću.
S tim u vezi, s obzirom da imam iskustvo iz Vojvodine, gde hiljadu ljudi u Sremskoj Kamenici čeka na zračenje zato što postoji samo jedna mašina, jedan linak. Dakle, šteta po zdravlje i život tih pacijenata je nemerljiva.
Utučene su silne pare u Institut za onkologiju, umesto deset miliona, dogradnja je koštala 20 miliona, pri tome postoji samo jedan aparat kojima se zrače pacijenti. Red za čekanje je tri meseca, a čeka oko hiljadu pacijenata. Ne sumnjivo je da će u ta tri meseca, ako se gospodin Bradić složi, doći do smrtnog ishoda i štete po telo i zdravlje ljudi na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici.
Dakle, iz tog razloga je meni razuman ovaj amandman ali ću se ja dvoumiti do poslednjeg trenutka da li da za njega glasam, a gospodina Bradića molim da mi kaže da li to što se dešava u Institutu za onkologiju, bez obzira što karcinom više nije retka bolest, da li to direktno ima uticaj po zdravlje i živote ljudi i ko će za to odgovarati ukoliko znamo da je tamo direktor kum potpredsednika stranke bivšeg režima? Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što karcinom nije retka bolest, radi pune istine, kao član Fonda za zdravstvo, kao zemljoradnik na mestu koje je zakonom predviđeno za zemljoradnika sam imenovan nedavno. Nisam lekar, jer je i zabranjeno da tamo budu lekari. Predstavljamo osiguranike.
Prateći kako se troši novac osiguranika, ja sam dužan i u obavezi da kažem da je tender u Sremskoj Kamenici nedavno, gospodine ministre, pao zato što se drugi ponuđač žalio jer njegova ponuda za, po njima, bolji aparat između 6 i 7 miliona za dve mašine, takozvani linak, za dve mašine je bila između 6 i 7 miliona evra, a oni koji tamo odlučuju su prihvatili lošiju ponudu od 10 miliona evra, pa je na žalbu ovih koji su, po njima, imali bolju mašinu za zračenje, bolji linak, na njihovu žalbu je taj tender pao.
Zahvaljujući tome oni koji su ga sprovodili su doveli u opasnost zdravlje oko 1.000 ljudi i o tome sam ja govorio gospodinu Bradiću.
Znači, tender je oboren zato što se drugi ponuđač, koji je bio jeftiniji za tri miliona evra, žalio zbog nepravilnosti prilikom tog tendera.
Zahvaljujući tome što sam izabran da pazim na novac osiguranika zemljoradnika na mestu u Fondu predviđenog za zemljoradnike, a optužen sam u jednom časopisu da nisam lekar, što je zabranjeno da se bude u Upravnom odboru, da li je tako, gospodine Bradiću, zahvaljujući toj pažnji ljudi koji su me predložili ispred Udruženja zemljoradnika, nekoliko, ja sam uspeo da doznam sledeće – da se novac namenjen za lečenje i nabavku tih aparata nije na tenderu racionalno potrošio iz razloga što je prihvaćena ponuda od tri miliona evra više nego što je to trebalo da košta i drugi ponuđač, „Elektrik“, se žalio i oborio taj tender.
S tim u vezi je ugroženo u bitnoj meri zdravlje ljudi koji će na zračenje čekati tri meseca, a takvih osoba ima skoro 1.000 i ja sada sve nas pitam, posebno lekare, koliko njih će umreti zato što blagovremeno nisu mogli da izvrše zračenje? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predsedavajući, bez obzira koja se kampanja vodi protiv mene, kao potpisnik Predloga ovog zakona ne zameram kolegama koji nisu potpisali ovaj Predlog zakona, koji su juče bili veoma glasni, a danas nisu tu ni da glasaju.
Dakle, drago mi je što ćemo usvojiti ovaj zakon. Posebno mi je drago što je ovaj amandman usvojen. Konačno znamo ko vrši nadležnost nad sprovođenjem ovog zakona, da znamo ko će biti odgovoran ako on ne bude primenjivan.
Dakle, gospodine ministre, vaša će odgovornost biti u potpunosti. Moram i da vas pohvalim. Pre vas i pre 2012. godine nije bilo nadzora, nije bilo ni zakona, nije bilo ni fonda, a već ga sad ima, nije bilo stavke u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja za retke bolesti. Sada svega toga ima. Bez obzira šta se pisalo o vama, zaslužujete posebnu zahvalnost zato što, ne čekajući da ovaj zakon stupi na snagu, Vlada je vršila nadzor na određen način zato što je imala fond iz koga su bolesnici sa retkim bolestima već mogli da se leče.
Zahvaljujem se i onima koji nisu doneli zakon dok su bili vlast. Imaju moju zahvalnost, bez obzira što su to pokrenuli kao opozicija. Bez obzira što se delimično vodila kampanja, a ovaj zakon nije trebalo da bude predmet kampanje, zahvaljujem svima koji su u tome učestvovali, bez obzira što se protiv mene u ovom smislu vodila nezasluženo prljava kampanja.
Juče je objavljeno, kada je ovaj veoma važan zakon bio na dnevnom redu, veoma važan zakon, sa veoma osetljivom temom, u jednom časopisu je objavljena ova fotografija. Navodno je nastala juče. Svi iza mene tvrde da juče nije nastala. Ovde ima i osoba koje su na porodiljskom. Gospodin Feman nije bio na sednici, a na fotografiji stoji da je juče bio na sednici.
Veoma sam nezadovoljan što se za vreme donošenja ovog zakona vodila u jednom časopisu, koji je svojevremeno 2012. godine novac za retke bolesti umesto da se troši iz Kliničko bolničkog centra za lečenje retkih bolesti, dodeljivan ovom časopisu, pa su najverovatnije retke bolesti tad lečene time što se novine stave pod glavu.
Bez obzira što oni vode ovakvu kampanju, želim da zahvalim pokretačima ovog zakona, bez obzira kad su ga podneli. Želim da zahvalim ministru što je brzo reagovao i nečekajući zakon omogućio da se iz postojećeg fonda nađu stavke za lečenje, dakle, onaj fond koji postoji u Ministarstvu.
Takođe, želim da zahvalim Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, koji je omogućio da među stavkama stoje i retke bolesti. Želim da zahvalim svima. Ne zameram onima koji nisu potpisali zakon. Ne zameram ni onima koji su juče bili najglasniji, a neće glasati za zakon. Hoću da se razlikujem od onih koji su, vodeći kampanju protiv ne samo mene, već vladajuće većine, želeli od nas da naprave neku vrstu monstruma, pre svega na društvenim mrežama.
Dakle, niti smo monstrumi, niti smo politički protivnici onima koji žele dobro deci. Ne želimo da se delimo po ovom zakonu po bilo kom osnovu. Zahvaljujem Ministarstvu što će vršiti nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Još jednom podvlačim da ministar najviše odgovara za sprovođenje ovog zakona, s obzirom da nam se u medicini dešavaju razne stvari, da se recimo u Vrbasu na javnim nabavkama sto za porodilje umesto 7.000 evra plati 28.000 evra. Ne želeći da se to događa sa ovom vrstom retkih bolesti, želim da kažem ministru da je ubuduće on odgovoran za sprovođenje ovog zakona i da nema u buduće nikakvih izgovora ukoliko se dese nepravilnosti koje se svakodnevno dešavaju, posebno na teritoriji Vojvodine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu člana 103, člana 107. i člana 113.
Naime, moj uvaženi prethodni govornik, kolega Pavićević, iz dana u dan reklamira kroz povredu Poslovnika navodnu povredu Ustava. Ja kao neko ko dugo prati sednice ove Skupštine, što iznutra, što spolja, sećam se da je ovaj Poslovnik na snazi 10 godina.
Član 113. kaže da onaj ko je udaljen sa sednice ne može da prisustvuje sednicama 20 radnih dana. Znači, 20 dana kada Skupština radi. On uporno izbegava da pročita taj član i uporno nama spočitava da mi suzbijamo slobodu izražavanja.
Ja ne mogu da verujem da je moj cenjeni kolega Pavićević, bio na listi stranke koja je donela ovaj Poslovnik, koja je čak učestvovala u donošenju Ustava, dakle, stranke koja je suzbijala slobodu izražavanja, stranke koja je kršila Ustav, stranke koja je nedvosmisleno donela ovaj Poslovnik. Dakle, on misli da je stranka na čijoj je listi izabran, u dužem periodu, više od 10 godina, suzbijala i kršila slobodu izražavanja.
Ako se on složi sa tim da je bio na listi takve stranke, ja sam čak slobodan da glasam u Danu za glasanje da je povređen Poslovnik na njihovu štetu, ali molim prethodnog kolegu da se složi da je bio na listi stranke i da je izabran na listi stranke koja je, donoseći ovaj Poslovnik, grubo kršila slobodu izražavanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na ovom predlogu je i moj potpis bez obzira na kampanju koja se vodi protiv mene, da bi sutra u skladu sa poslovničkom procedurom mogli da usvojimo amandmane i samim tim da usvojimo i zakon u celini, ja ću od svoje diskusije odustati sa dozvolom sutra predsedavajućeg da po amandmanima kažem nešto šire, s obzirom da ja preporučujem drugim govornicima da odustanu da bi u pet do četiri završili ovu diskusiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, član 107. i član 113.
Dakle, narodni poslanik ima pravo da reklamira povredu Poslovnika, ali pri tome nema pravo da narušava dostojanstvo Narodne skupštine. Sada ja moram da vama predsedavajuća dokažem da je moj prethodni govornik narušavao to dostojanstvo, a jeste, tako što je pozivao na nepoštovanje Poslovnika, na nepoštovanje procedure.
To nije ni poslanički, ni poslovnički čestito iz prostog razloga što član 113. govori da mera udaljenja sa sednice primenjuje se za narednih 20 dana zasedanja, znači, rada Narodne skupštine, od dana udaljenja, odnosno za sednicu na kojoj je izrečena ova mera ako sednica traje duže od 20 dana zasedanja rada Narodne skupštine.
Dakle, prethodni govornik je narušio dostojanstvo Narodne skupštine, jer je tražio da se ne poštuje Poslovnik, da se ne poštuje procedura zbog navodne protivustavnosti ovog dokumenta, odnosno Poslovnika, i ja ne mogu da verujem, a nije ni akademski čestito da je moj prethodni govornik govorio protiv Poslovnika koji je donela poslanička grupa kojoj on sam pripada, na čijoj listi je izabran, tim pre što ne mogu da verujem da je takva akademska čestitost pristala da bude na listi onih koji su doneli, po njemu, ovaj protivustavni Poslovnik.
Dakle, ne mogu da verujem da je to moguće i time narušava dostojanstvo Narodne skupštine, jer poziva da se ne poštuje Poslovnik koje je donela poslanička grupa, navodno da je ugrožena sloboda izražavanja. Time on hoće da kaže da poslanička grupa na čijoj listi je izabran u dužem vremenskom roku, preko 10 godina je u ovom parlamentu narušavala slobodu izražavanja i za mene je to povreda dostojanstva Narodne skupštine. Ne tražim da se o ovoj povredi glasa, ali da se prethodni govornik na to upozori. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, gospođo predsedavajuća, ja sam pažljivo pročitao ovaj amandman i naprosto sam iznenađen tumačenju od određenih kolega ovog amandmana.
Oni su govorili da postoji neki dvodelni amandman čiji je jedan deo usvojen, a drugi nije. Baš nisam pravnik, ali bih zamolio gospodina Martinovića da mi to pojasni, kako može jedan amandman da bude usvojen u jednom njegovom delu. To je gotovo nemoguće, posebno što nije napravljena neka ispravka amandmana, ali možda ovi koji su doneli ovaj Poslovnik, možda ti dugogodišnji potpredsednici Skupštine, narodni poslanici imaju malo veće iskustvo nego ja, pa su mogli da zapaze i da se amandman može usvojiti u jednom njegovom delu, a u drugom ne može.
Zašto ovaj amandman nije prihvatljiv postoji još jedan veoma bitan razlog. Jedan je ta dvodelnost, a drugi razlog je što on u svom sadržaju propisuje ministarstvu u Vladi Republike Srbije koje se bavi poslovima pravosuđa da u roku od šest meseci podnese izveštaj Narodnoj skupštini.
Za mene bi to bilo prihvatljivo da ne stoji u istom delu tog amandmana, po prethodnom mišljenju organa Advokatske komore Srbije. Dakle, ministarstvo, odnosno deo Vlade Republike Srbije koji suvereno, zahvaljujući prenosu suvereniteta sa građana, upravlja državom i upravlja pravosuđem, dakle, ono bi moralo da bude teledirigovano, da bude na končiću organa jednog udruženja građana. Advokatska komora Srbije mislim da je registrovana kao udruženje građana, a neka me gospodin Martinović ispravi ako to nije tačno.
Dakle, verujem da nikome ko je poslanik u tako dugačkom roku, nikome ko je dobronameran, nikome ko je profesor na pravnom fakultetu, odnosno ko je profesor prava na određenom fakultetu, ne pada na pamet da jedno ministarstvo obaveže da u svom podnošenju izveštaja mora da pribavi prethodno mišljenje organa jednog udruženja građana. To je za mene neshvatljivo, posebno zato što je među predlagačima, već sam rekao, i profesor prava koji predaje pravo svojim studentima na određenom fakultetu.
Analogno tome, mogao je neko da napiše da ministarstvo podnese izveštaj po prethodnom mišljenju fudbalskog kluba. Dakle, i fudbalski klub je jedno udruženje građana, pa mogli ste napisati i da ministarstvo mora da podnese svoj izveštaj po prethodnom izveštaju vatrogasaca. Znači, i to je udruženje građana i gotovo je neprihvatljivo da vi Vladi, odnosno ministarstvu koje se bavi poslovima pravosuđa naredite da izveštaj moraju da podnose, to je prihvatljivo, Narodnoj skupštini, ali da prethodno traže mišljenje jednog udruženja građana. Iz tog razloga ja mislim da nije prihvatljivo, a ni zdravorazumno prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine  ministre, poštovani gosti iz ministarstva, reklamiram član 105, poslednji stav, član 109. drugi i treći stav.
Gospodine predsedavajući, ubuduće da na to obratite pažnju, zato što vam se to dešava tokom celog zasedanja, odnosno od početka ovog saziva. Poslednji stav člana 105. glasi: „Niko ne sme da priđe govornici dok mu predsednik Narodne skupštine to ne odobri“. Nadam se da slušate, gospodine Bečiću.
Takođe, član 109. stav 1, stav 2, stav 3. kažu – opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč.
Gospodine predsedavajući, gospodin Pavićević uporno to radi tokom celog ovog saziva i tokom celog ovog zasedanja i tokom cele ove sednice. On ustane, bez vaše dozvole priđe govornici, tj. ustane i počne da govori, bez vaše dozvole uzme reč, govori pre nego što ste vi to odobrili. To je suprotno odredbama člana 105. i člana 109. i molim vas da u skladu sa članom 109, st. 1, 2. i 3. izreknete opomenu gospodinu Pavićeviću ubuduće, da takvo ponašanje, ukoliko sam ustane, priđe mikrofonu, odnosno govornici, uzme neovlašćeno reč, a da mu vi to niste dozvolili.
Ako bi svi radili ono što radi gospodin Pavićević, onda bi svi stajali, svi grajali, svi govorili pre nego što vi to odobrite. To je nedopustivo ponašanje za običnog poslanika, recimo, zemljoradnika, a kamoli za jednog docenta i male su šanse da od njega bude profesor. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, koristim priliku da reklamiram povredu iz člana 103. i člana 107.

Naime, član 103. govori o pravu poslanika da reklamiraju povredu Poslovnika i nadam se da nećete imati ništa protiv da i ja to učinim, s obzirom da ja to veoma retko činim, što se i iz statistike vidi.

Član 107. kaže – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Gospodine predsedavajući, valjda ćete dozvoliti da ja malo posumnjam u to, zato što kad uvažena koleginica reklamira povredu Poslovnika i govori o kupovini odbornika, da to narušava dostojanstvo Narodne skupštine, da se ne radi o reklamaciji Poslovnika, radi se o jednoj tvrdnji, pa bih ja isto tako mogao da kažem da to pravilo je na dan inauguracije Tomislava Nikolića u Leskovcu promovisao Boris Tadić i Dragan Đilas, govoreći da su odbornici - predstavnici građana, a ne predstavnici političkih partija.