Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 5. amandmanom koji je takođe zbir ideja koje smo dobili, podneo sam amandman koji pooštrava pitanja zloupotreba koje se očigledno dešavaju, jer od 830 hiljada hektara zemljišta, 248 hiljada je predmet zakupa, a 581 hiljada i nešto hektara je predmet uzurpacija i neobrađivanja.
Nepravilnosti su mnogobrojne i članom 5. su se u dobroj meri ovim propisima otklonile. Dakle, u buduće oni koji prekrše ova pravila, a po članu 5. neće više imati pravo da zakupljuju poljoprivredno zemljište. Uglavnom se radi o kaznenim odredbama, ali smo dodali da pravna lica koja ostvaruju pravo na zakup po bilo kom osnovu, pravna lica koja ostvaruju pravo na zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, obezbediće zapošljavanje nezaposlenih lica.
Ministar nadležan za poslove rada u saglasnosti sa ministrom nadležnim za poslove poljoprivrede propisuje bliže uslove za obezbeđivanje, zapošljavanje nezaposlenih lica iz stava 9. ovog člana. Ako se nakon davanja zemljišta u zakup promeni sopstvenik prava svojine na poljoprivrednom zemljištu, novi sopstvenik stupa na mesto zakupodavca, a prava i obaveze zakupa nastaju između njega i savesnog zakupca.
Ovo smo za svaki slučaj dodali ukoliko se desi do poklapanja i po pitanju restitucije, bude neka parcelica slučajno izdata u zakup, vlasnik te parcele postaje onaj kome je restitucijom to pravo ostvareno. Dakle, pravni sledbenik bivšeg vlasnika kome je zemljište oduzeto od 1945-1953. godine na raznorazne načine.
U takvim situacijama, onaj kome po restituciji bude dodeljeno pravo neće biti oštećen i stoga su ove izmene u članu 5. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja pre svega želim da zahvalim na korektnom ponašanju, s obzirom na situaciju koja je vladala u poslednjih mesec dana u javnosti. Mislim da sada naši gledaoci mogu da uvide da se ne radi ni o kakvoj tajnoj zaveri protiv poljoprivrednika u Republici Srbiji, niti protiv ostalih nivoa vlasti. Ovaj amandman je dokaz za to.
Dakle, on je uvažio intenciju koju je pokazala i pokrajina. Zbog previše skupog zakupa u prethodnim periodima, nismo krenuli sa 100% početne cene, što je bio zahtev i pokrajine, nego u prvom krugu je ona 80%, a u drugom 60% od srednje cene na toj teritoriji lokalne samouprave u prethodnoj licitaciji. Na takav način smo želeli da ispoštujemo AP Vojvodinu, a samim tim i poljoprivrednike da po nižoj ceni mogu da krenu u zakup, jer se može desiti, recimo, da interesovanje bude malo slabije i želimo da što pre u prvom, odnosno u drugom krugu oni zakupe to poljoprivredno zemljište. Ali, dodali smo i još jedan stav, koji glasi da ako i to ne uspe, onda Ministarstvo može da sprovede ponovo postupak javnog nadmetanja, ukoliko za to bude vremena.
Imamo i ono oko obnovljive energije, ja mislim da će gospođa Tomić to reći malo više, a cilj nam je da što više zemljišta bude obrađeno, da ukoliko i to ne bude izlicitirano, tri godine prođe i Ministarstvo ne uspe to da izda u zakup, da onda možemo ono zapušteno zemljište izdati sa početnom cenom od 0 dinara i da u takvim situacijama proizvođači biomase za obnovljivu energiju imaju prednost. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim članom je regulisano pravo prečeg zakupa koji sada po povoljnijim uslovima imaju naši stočari. Cilj nam je da po jedinici površine napravimo što veći prihod. Umesto ratarskih 1200 do 1500 evra, što je legitimno, za šta se koleginica zalagala, mi želimo kroz stočarstvo da pravimo 2.500 do 3.000 evra po jedinici površine.
Zemljište nije vlasništvo onih koji ga obrađuju. Državno poljoprivredno zemljište je vlasništvo svih građana Republike Srbije, svih onih koji gledaju ovaj prenos i svih koji ne gledaju ovaj prenos.
Mi koji ga obrađujemo smo podložni zahtevu građana da po toj jedinici površine, gde su vlasnici svi građani, a ne mi koji ga obrađujemo, oni od nas zahtevaju da pravimo što veći prihod po jedinici površine i da se usput bavimo i preradom. S toga imamo pravo prvenstva zakupa i pravo prečeg zakupa.
Pravo prečeg zakupa imaju stočari, voćari, povrtari, staklenici, plastenici itd. Pravo prvenstva je samo nadgradnja. Sa jedne strane, nadgradnja, a sa druge strane oročavanje poljoprivrednog zemljišta na 30 godina.
Sada ću reći zašto je nadogradnja. Ako kao stočari napravimo 2.500 do 3.000 evra po hektaru, jer imamo kravu, krava se teli, ima tele, utovimo bika, mi imamo 3.000 evra godišnje, što znači dupli prihod. Pošto meso, mleko i jaja, voće i povrće neko mora da preradi, najmanje što možemo da ostvarimo je šest hiljada evra. Razlika između šest hiljada i 1.200 ili 1.500 evra je 4.500 evra. To su porezi, doprinosi, plate zaposlenima, itd. Taj novac dolazi do penzionera, do javnog sektora. Taj novac utiče da se iz realnih izvora povećaju plate i penzije. Dakle, da proizvodnja bude motor koji će da tera ovu državu napred.
Ja nemam ništa protiv ratara. Možda meni ovaj zakon ne odgovara kao rataru, ali ratari mogu da postanu stočari, a mogu i da se udruže. Zašto pravna lica? Zato što fizička lica ne mogu da zapošljavaju druge ljude. To je veoma teško. Veoma teško mogu da dobiju kredit iz Fonda za razvoj. Zajedno sa IPARD fondom stiču se uslovi da oni naprave akcionarsko društvo, zadrugu. Može da bude više pravnih lica u jednoj lokalnoj samoupravi.
Voleo bih da ovi zakupci, ratari budu i stočari, da naprave svoje zadruge, poljoprivredno-prerađivačke, da ono što proizvedu na njivi prerade u svom prerađivačkom kapacitetu, dopune svoje prihode, uposle svoje članove porodica i otuda pravo prvenstva na 30 godina za investicije koje garantuju zapošljavanje, a takav amandman je već usvojen.
Zašto kažem da je to oročenje? Da su oni, a nisu, oročili na 30 godina u zakup ovo zemljište što su prodali za 50 miliona 300.000 hektara, a od čega je 100 hiljada zadružnog, a 200 hiljada državnog, jer to je u momentu prodaje pretvoreno u državno, mi bi na 30 godina danas imali zakupnina 1,8 milijardi evra i zemljište bi danas vredelo tri milijarde, a oni su ga prodali za 50 miliona, a za 15 godina bi vredelo šest milijardi, što bi bila trećina našeg duga i time bi mogli da servisiramo svoj dug. Znači, to je oročavanje, dobijate prihod koji ne može da bude manji od 200 evra po hektaru, jer to je prosečna cena za naše stočare, a sa druge strane, to zemljište uvećava vrednost protokom vremena. Da su oni to radili, a nisu, mi danas bili bogatiji za tri milijarde, a za 15 godina bi imali šest milijardi u zemljište.
Kako su oni radili? Ja ću da pročitam. Ugovorom sa vinarijom „Živković“ kaže „Zemljište iz člana 1. ovog ugovora daje se u zakup na period od 40 godina“. Do 2052. godine, bez ikakve komisije, bez ikakvog zapošljavanja, bez ikakvog investicionog plana, bez ikakvog programa, bez donje cene zakupa od 200 evra, zakupnina je bila 60 evra po hektaru.
Oni koji su to nama uradili, oni koji su to uradili građanima Srbije danas imaju hrabrosti da ovde prigovaraju onima koji žele da isprave sve te anomalije. Takva politika, a izvinjavam se građanima, može da se opiše samo sa jednom rečenicom – što stražnjici godi, obrazu ne smeta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaka stranka ima pravo na svoju političku kampanju. Ja se pitam i vas pitam – ko garantuje sadašnjim zakupcima da će sledeće godine biti zakupci tog poljoprivrednog zemljišta? Zašto stalno govorimo samo o ratarima od 5.400, odnosno 4.300 poljoprivrednih gazdinstava, jer čini mi se da su 1.100 od 5.400 stočari, a oni već imaju privilegije po Predlogu ovog zakona?
Da vidimo kakve to zamerke dolaze. Kakve dolaze možemo ceniti po onome iz kojih stranaka dolaze.
Članom 3, a to gospodin Martinović zna, Zakon o privatizaciji kaže – kaže se da prirodna dobra ne mogu da budu predmet privatizacije, a onda je mišljenje Aleksandra Vlahovića koji je bio pripadnik stranke bivšeg režima, je bilo starije od zakona i Ustava i to beše predmet privatizacije.
Pa, ću ja navesti, da je recimo – u Šećerani „Kovačica“, čiji je kapital vredeo 20 miliona, koja je prodata za tri evra, a kapital procenjen na 20 miliona evra, poljoprivredno zemljište koje je ujedno bilo i građevinsko od 181 hektar, 84 ara, 65 metara kvadratnih prodato za tri evra sa šećeranom, šećerom, mehanizacijom privrede. Kada to podelite da isključite šećeranu dobijete 20 evra centi, manje od 20 evra centi po hektaru.
Takođe, treba ceniti i druge stvari kada predlagač nešto traži da je gotovo nepojmljivo da se na Ustav pozivaju oni koji žele da predmet referenduma koji oni sprovode, stranačkog, bude međunarodni sporazum koji se zove SSP koji su oni potpisali i koji su oni u dogovorima sa ljudima iz EU činili i potpisivali.
Dakle, oni traže da predmet referenduma bude dvadesetsedmostruki međunarodni sporazum, da ako neko govori o ustavnosti treba i to da kaže.
Ima jedna izreka na što se predlagač često poziva, a ovde držim, ovo je finansijski direktor stranke bivšeg režima, inače kum i prijatelj drugog lidera, ovde držim i kako je 1.200 hektara najboljeg zemljišta u državnoj svojini zamenjeno za trnje, kanale itd. u opštini Inđija. Radi se o firmi „Agrounija“ i na takav način možemo da vidimo kako je to Pokrajina i Vlada Republike Srbije pre promena rukovodila poljoprivrednim zemljištem.
Mi nemamo nameru to da činimo i bojim se da su njihove sumnje na bazi zloupotreba koje su vršene dok su oni imali vlast i držali takvu vlast. Nama ne pada na pamet da to činimo. Mislimo da ovaj član, velika šansa da poljoprivrednici se stvarno udruže, da naprave sem ratarstva stočarstvo, preradu, i da budu jedne moderne prerađivačke zadruge koje će imati pravo da do 30% zemljišta na teritoriji svoje lokalne samouprave zakupe i na takav način dopune svoje prihode, zaposle svoje ukućane, ostanu na selu, da ne idu u grad, da ne pune preterano pretrpane gradove koji nemaju industrijsku podršku, a da novac koji oni zarade dođe do svih nas da imamo realno pokriće za plate i penzije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, evo zašto su bili sigurni. Ne morate biti prvi na licitaciji da bi dobili poljoprivredno zemljište u zakup. Možete biti drugi, ali pod uslovom da 13. aprila 2012. godine pre licitacije uplatite 200.000 u skladu sa članom 10. stav 3. i 4. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti DS, stranci bivšeg režima. Ovo je njihov izveštaj, zvanični.
Vlasnici te firme, možete da se uverite, da ne spominjemo imena, ljudi ovde ne mogu da se brane, sve sam izvadio iz APR, ko god hoće može da proveri, recimo Ž.P. na šifri 72 je dobio odlukom pravo zakupa, ali u zapisniku sa licitacije Ž.P. ima drugu ponudu po vrednosti. Ko želi može da se uveri. Imam nekoliko ovakvih odluka. Ovo je sa teritorije opštine Inđija. Evo, Ž.P. ima 25.400 dinara manju ponudu od prvog, ali odlukom on dobija to zemljište, a Ž.P. je ujedno vlasnik one firme koja je donirala 200.000 dinara.
Naveo sam takođe primere kako je 2052. godine na 40 godina čuvenoj „Kući vina“ izdato zemljište za 60 evra i tu je rečeno da nije tačno da je 2.7. osnovano poljoprivredno gazdinstvo u Inđiji, to je to, tačno 2.7, za nekoliko sati.
Zašto kažem za nekoliko sati? Ako neko može da registruje poljoprivredno gazdinstvo, a to je komplikovano, podnese zahtev 2. jula na bazi parcela, kao Krajkovac Merošina u Inđiji, i sve to provere za nekoliko sati i registruje ga, zašto ne bi ti poljoprivrednici registrovali pravno lice, što je manje komplikovan, učestvovali u pravu prvenstva zakupa, pojedinačno formirali zadrugu, iskoristili to pravo, bavili se proizvodnjom stočne hrane, pakovanjem voća, povrća, proizvodnjom mesa, mleka, preradom toga i tako dopunili svoje prihode? Na nama je samo da na tom državnom delu zemljišta pokušamo da iniciramo promene zakone koje će njima, a i svim građanima Republike Srbije doneti veće prihode.
Ovde sam već naveo kako se to radilo za finansijskog direktora stranke bivšeg režima, a pošto se ovi predlagači iz pokrajine često koriste rečima Baltazara Bogišića, čuvenog pravnika, to gospodin Martinović zna, ja sam dužan da kažem sledeću njegovu izreku. Kaže – najgore je kad neko od zla djela svog još kakvu korist ima. Mislim da je to u pitanju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. je posvećen većem bruto domaćem proizvodu po hektaru po jedinici površine, nego što je to bio slučaj do sada. Mi u privatno poljoprivredno zemljište ne ulazimo, mada mnoge zemlje to čine. Mi prednost stočarima dajemo iz prostog razloga – hajde, kad hoćemo da ulazimo u EU, da vidimo na 104 miliona hektara obradivog zemljišta koliko EU ima krava? Reći ću vam – 89 miliona. Dakle, 0,8, po hektaru gotovo jedna krava, ne govedo. 
Srbija ima manje od 300.000 komada na četiri miliona hektara obradivog zemljišta, manje 0,1, devet puta manje nego u EU. To je jedan od razloga zašto stočari imaju pravo prečeg zakupa, ali stočari su ujedno i ratari. Ja želim da ratari postanu stočari, da uzmu nešto stoke. Jeste problem SSP, mnogo imamo problema, ali zajedno, ruku pod ruku, možemo ići napred. Nismo mi usvajali SSP, ali smo ga nasledili. Što je nasleđeno - moramo ljuljati. Prema tome, moramo zajedno sa drugima tražiti rešenja koja su bolja.
Takođe, moram da vam kažem, po pitanju zaposlenosti, ovde su spominjani nadničari. Jedan ratar, jedan paor, a ja sam to radio, angažuje jednog radnika traktoristu na 100 do 200 hektara sa modernom mašinom, mesec do dva godišnje i nekoliko nadničara za prebiranje šećerne repe. Državno poljoprivredno zemljište nije ubiralo plodove, do sada se raubovalo. Za tri godine bude repa–kukuruz–repa. Za pet godina bude repa–kukuruz–repa–žito–repa, bude najmanje tri godine. Poljoprivredno zemljište se uništavalo, a Evropa zbog toga i preterane upotrebe mineralnih đubriva odmara 7% svog zemljišta. Kada izgubi plodnost, trebaće nam 150 godina da bi se obnovila plodnost nekog upropašćenog, degradiranog zemljišta. To su razlozi zašto smo stočarima dali pravo prvenstva zakupa, iz prostog razloga što ako želimo da navodnjavamo ili zalivamo, kako to neko kaže, moramo da imamo stočni fond. Dakle, za organsko đubrenje steknemo uslove da se to zemljište navodnjava jer se, u suprotnom, ono ne može navodnjavati, zato što se dolazi do upločavanja, degradacije, erozije itd. Stručnjaci, a ovde ih ima, to svakako znaju.
Evropa ima na svakih 10,7 hektara jednog zaposlenog, ali ona ima prerađivačku industriju, a mi se bavimo filozofijom – bolje uvesti nego proizvesti. Namera ove Vlade, namera onih koji su učestvovali u pisanju ovog zakona, udruženja, namera kolega poslanika koji su učestvovali u oplemenjenju ovog zakona je da to okrenemo, da to bude – bolje proizvesti, nego uvesti. Da bolje bude zaposliti nego otpustiti. Jer, filozofija – bolje uvesti nego proizvesti, dovodi do one filozofije – bolje otpustiti nego zaposliti. Mi idemo obrnuto. Bolje zaposliti nego otpustiti. Bolje zaposliti nego otpustiti.
Ako Evropa ima 10,7 zaposlenih, mi to nemamo. Zašto nemamo? Jer nemamo stočarstvo, nemamo prerađivačku industriju, jer bi mi morali na našoj površini da imamo 400.000 zaposlenih u poljoprivredi, a nemamo ni 40.000. E, upravo zato što je koleginica govorila da treba uposliti, a i taj amandman je usvojen, gospođo ministarko, za novo zapošljavanje, dakle, u prethodnim članovima, upravo zbog toga, zbog angažovanja radne snage, zbog prihoda većeg BDP-a po jedinici površine, mi menjamo ovaj zakon, ne da samo jednima bude bolje, da milionerima bude bolje, već da milionima bude bolje.
Ako ne bude stočarstva, dame i gospodo, politički istomišljenici i neistomišljenici, ako ne krenemo u razvoj stočarstva, neće biti krava, misliće da su ih seljaci evakuisali, za nekoliko godina neće biti ni jedne krave. Nećete imati šta u izbornoj kampanji da pomilujete. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica me je svrstala u red njihovih velikana. Njihovi velikani su: finansijski predsednik stranke bivšeg režima u društvu sa tadašnjim predsednikom stranke bivšeg režima, ispod po hijerarhiji, kasnije ga je nasledio moj kolega poljoprivrednik, ispod u hijerarhiji je bio gospodin Vlahović, ispod njega je bio direktor Agencije, gospodin Cvetković Mirko, treći premijer stranke bivšeg režima. Onda tamo jedan činovnik Siniša Mali, ali je ostao od napred, a oni su krenuli od pozadi. I ako je Mali nešto uradio za vreme vladavine stranke bivšeg režima, vi ste za to odgovorni, a ne ja, ne mi. Vi ste krenuli od činovnika.
Takođe ste rekli da sam ja prodao „Agrouniju“ onom vašem finansijskom direktoru Demokratske stranke, zato što sam bio ispred lokalne samouprave član tenderske komisije koji je glasao protiv zato što mi je cena bila mala od 300 evra po hektaru. Valjda imovinu prodaju oni koji glasaju za, a ne oni koji glasaju protiv. Onda vaš kolega u stranci u kojoj ste ranije bili, koji ima gitaru od 44-40 hiljada evra, koja košta više nego moji traktori, kaže za to što sam ja glasao protiv da je to dokaz da sam ja reketirao finansijskog direktora vaše stranke, jer samim tim što sam bio protiv, on tvrdi da sam ja tražio reket. Hajde konačno dogovorite se, a bili ste u obe stranke, šta sam ja to uradio.

Ja shvatam da su u laži kratke noge, ali je jezik dug.

Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo malo poboljšali ovaj amandman, upravo u želju da mala poljoprivredna gazdinstva, mali poljoprivrednici konačno nešto mogu da zakupe, regulisali smo da pravo u prvom krugu u nadmetanju imaju fizička lica upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava koji su aktivno statusu najmanje tri godine, sa prebivalištem od najmanje tri godine iz prostog razloga da ne bi bilo fiktivnog prijavljivanja radi uzimanja u zakup, radi izdavanja u podzakup.
To svakako stranka bivšeg režima zna kako su to radili u Kikindi itd. Koje su porodice od toga napravili biznis, koji zakupci kojih ukupno ima 5.400 u Srbiji? Tačno je da imaju preko 10.000 ugovora, jer jedan zakupac može da zakupi više parcela, da učestvuje na više šifri i da ima više ugovora, a ukupan broj zakupaca je 5.400 od čega su 1.100 stočari kojima ovim zakonom dajemo izuzetne povoljnosti.
Takođe, smo definisali koji ima pravo zakupa i u drugom krugu. Ali, da vidite kako je to izgledalo za vreme vladavine stranke bivšeg režima? Kako se nadmetalo na šifri broj 7, Vinarije „Živković“ prijavile su se dva ponuđača, jedna je bila „Agrounija“, a.d. Inđija vlasništvo finansijskog direktora stranke bivšeg režima, a druga je bila Vinarija „Živković“ vlasništvo bivšeg premijera stranke bivšeg režima i ništa ne bi bilo čudno, zakupnina je bila 60 evra, ništa ne bi bilo čudno da u nadmetanju oba pravna lica nije zastupao Branko Đurić, Branko Đurić. Kako se i jedno lice nadmetalo samo sa sobom baš bi voleo da vam odgovori stranka bivšeg režima? Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko nije prošao kroz poljoprivredne kulture sunčajući tabane na mesečini i ostale delove tela, moram da vam kažem da pravo prvenstvo neće uzeti niko najbolje zemljište, najbolje je već otišlo, prodato. Trista hiljada hektara društvene, odnosno državne zemlje je prodato. Među tom zemljom je 100 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta koje su pripadale zadrugama. Zadružna svojina je na čudan način privatizovana 2012. godine, a ono je bila vlasništvo ujedinjenih seljaka, dakle, oni nisu mogli da razdele ali očigledno da su se tajkuni domogli te zemlje iako su to zadruge stekle teretni put.
Nisam dobio odgovor, kako je neko protiv zakupa na 30 godina sa investicionim planom, novim zapošljavanjem, sa 1000 stvari koje neko mora da ispuni, a pri tome bez ičega izdvao do 2052. godine za 60 evra. Pravo prvenstva se ne može ostvariti bez 200 evra po hektaru. To je najmanja moguća cena koju plaćaju naši stočari. Ali, neko ko je to izdavao za 60 evra na 40 i nešto godina sada postavlja pitanja iako iz Predloga zakona sve je jasno.
Takođe, moram da kažem da prodaja poljoprivrednog zemljišta isključivo je namenjena malim poljoprivrednim gazdinstvima koji su u aktivnom statusu tri godine koji imaju manje od 30 hektara koji su državljani Republike Srbije, koji imaju prebivalište na teritoriji te katastarske opštine i lokalne samouprave i samo oni nikakvi tajkuni, samo oni mogu da budu kupci poljoprivrednog zemljišta i da ga otplaćuju do deset godina s tim što je povoljnost koje je država dala da zemljište kao predmet kupovine može da bude založeno, da ne moraju da zalažu svoju imovinu već da ono što je predmet kupovine mogu da založe i da to otplaćuju na deset godina.
Nisam čuo da hektar košta 20.000 evra u Vojvodini, sad prvi put čujem, ali vidim da su te cene naglo skočile, da neko ko je prodavao trista hiljada hektara za 50 miliona eura, sa prosečnom cenom od 160 evra po hektaru, sada odjednom to isto zemljište ceni na 20.000 eura. Prema tome, gubitak nije tri milijarde eura kao što sam ja izračunao dana današnjeg već po cenovniku koje je gospođa pomenula, to je onda šest milijardi. Toliki je gubitak koji su nam napravili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Siniša Mali neće biti zaštićen, molim kamere. (Narodni poslanik pokazuje fotografije tokom govora.)
Ovo je predsednik stranke i finansijski direktor stranke iz 2000. godina, o kojima ne sme da se priča, onda ide redosled Đinđić, moj kolega poljoprivrednik, Vlahović, Cvetković, šef agencije, pa onda činovnik koji sprovodi njihove naredbe. Oni hoće da kažu da smo mi odgovorni da se ne smo mi odgovorni da se ne sme raspravljati o privatizaciji iz 2001, 2002, 2003. godine u kojoj je i ako je učestvovao taj činovnik oni su bili na vlasti.
Idemo dalje, prethodni govornik je bio u jednoj drugoj stranci, takođe fotografija njenog lidera, lidera broj dva ili broj tri, koji je takođe sa dobitnikom tranzicije, jer je rečeno da je zabranjeno da o tome priča. Ne znam zašto prethodni govornik ima veća prava nego ja. E, onda vidimo malo i kako je to funkcionisalo. Kaže, da ovaj između njenog lidera i finansijskog direktora stranke u kojoj je sada, dakle, da je to poznato lice sa kriminalnim dosijeom. Malo su zagrljeni, 2000. godina, ali to ne smeta.
Takođe je rečeno da ne smemo da pričamo o SSP-u. Kaže, ko je protiv SSP taj je protiv EU. Nije tačno. SSP koji je potpisan je bio najlošiji SSP koji je jedna pristupajuća članica potpisala. Nijedna zemlja, a ovde je rečeno od strane jednog kolege da mi kada ulazimo na nečije tržište ne smemo a da ne dozvolimo da taj uđe na naše tržište. Ja se slažem, ali su oni u sastavljanju SSP kao stranka koja je učestvovala u tome dopustili da se to desi osam godina ranije, da ovi uđu osam godina na naše tržište pre nego što mi uđemo na njihovo u potpunosti bez ikakvih carina, carine su pale.
Broj dva, u tom SSP su takođe potpisali da stranci imaju nekretnine, pravo da kupuju nekretnine uključujući i zemljište pet godina od dana stupanja na snagu SSP, čak su ga jednostrano počeli primenjivati jedno vreme samo zahvaljujući Litvaniji je to 2017. godine u suprotno, dame i gospodo, poštovane kolege bi se to desilo još možda 2014. godine.
Zašto su potpisali taj SSP? Upravo zbog njih. Sada ću vam objasniti zašto. Konja jaše ko ima. Zemlju prodaje onaj ko ima, a oni su njima dali 300.000 ha državne zemlje u kojoj je zaglavilo 100.000 zadruge zemlje, imovina ujedinjenih seljaka, one koje su unesrećili za 50 miliona evra su prodali 300.000 ha zemlje, ali kaže – nemojte danas da pričamo o tome. E, ja hoću da pričam o tome.
To zemljište danas vredi tri milijarde, da su ga izdali sa pravom prvenstva, na šta imaju prigovor na 30 godina, mi bi imali 60 miliona zakupnine godišnje, a oni to prodali za 50 miliona. Do sada bi ubrali preko 600 miliona, do kraja prvenstva zakupa da su ga dali u prvenstvo zakupa i ubrali milijardu 800, zemljište ne bi vredelo tri milijarde, nego šest, što je trećina našeg duga. Zato ja hoću o tome da pričam i do je unesrećilo seljaka, 100.000 zadružne zemlje, imovina ujedinjenih seljaka, završila je tamo, imovina njihova sada. Sve što je bilo seljačko, postalo je vlasništvo seljaka iz grada i time je izgubljeno pravo reinvestiranja kapitala u blizini sela. Kapital, umesto na selu, otišao je na jahte, za pevaljke, za nove grudi, za nove usne, za jahtu od 49 metara, koji sa ponosom ističe bivši finansijski direktor DS i danas kažu, kriv je činovnik Siniša Mali. Pazi, bogati.
SSP na koga se neki pozivaju je stvarno pravo čudo, jer ni jedna zemlja ga nije takvog potpisala, naprosto je počistio poljoprivredna gazdinstva i može da ga hvali onaj koji je rekao da od 45.000 osemenjavanja krmača je dobijeno milion tovljenika. Pazi, 45.000 osemenjavanja, milion tovljenika, znači po osemenjavanju 23 tovljenika. Ne 13 prase, već 23 prase.
Takvo čudo nisam video od izborne kampanje u kome se boti u predsedničkoj kampanji krava oštenila, pa kada se njima krava oštenila, onda se moja kuca zove krava. Ja takvu poljoprivredu nisam upoznao.
Danas, dolazeći u Narodnu skupštinu shvatio sam poruku koju šalje Karađorđe, začetnik nove srpske države, koji kaže da je ovo Narodna skupština, da ona pripada svom narodu, svim građanima, da preko nje su građani prebacili suverenitet na nas, a mi na Vladu, da bi u njihovo ime suvereno upravljali ovom zemljom, pa i poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini.
Ono nije vlasništvo mene koji ga obrađujem, govorim o državnom poljoprivrednom zemljištu, koje po Zakonu o privatizaciji, kao društveno dobro u članu 3, a to zna gospodin Martinović, nije ni smelo biti predmet privatizacije, ali jedno mišljenje Lakovića je bilo jače od zakona i od Ustava i danas se oni bune i kažu – nemoj da pričate o tome. Državno poljoprivredno zemljište, imovina je svih ljudi, država zajednica ljudi, ona štiti ljude, ljudi štite državu. Oni imaju pravo od nas da traže, a privatno poljoprivredno zemljište ne diramo, na državnom poljoprivrednom zemljištu, da je vlasništvo sedam miliona ljudi, mi ga samo u njihovu korist obrađujemo, ali Narodna skupština, ja sam ratar, svoju ratarsku glavu, meni ovaj zakon ne odgovara, sam ostavio kući.
Ja moram da donesem odluku i u ime svih građana, da na tom poljoprivrednom zemljištu koje mi obrađujemo vi imate pravo da tražite da mi postignemo što veći prihod. U ratarstvu ja postižem 1.500 evra, a stočarstvo sada favorizujete, jel tako gospođo ministar?
Ako imam grlo stoke, ja imam 2.500 evra, a ako to preradimo u pravo prvenstva zakupa po hektaru, imamo 5.000 evra i to je ona razlika od 3.500 do 3.800 evra, na koju vi imate pravo da tražite od nas koji ga obrađujemo, da postignemo to, s obzirom da recimo, Holandija na manjim površinama, ima 80 milijardi BDP.
U vašem interesu je da mi to zemljište obrađujemo i da tražite od nas da to finalizujemo i da postignemo što veći prihod po jedinici površine. Zato ja danas moram da odlučim, ne u svoje ime, kako meni odgovara, to su oni tako radili, već sam pokazao, kako odgovara mojim prijateljima, to su oni radili, to sam pokazao.
Ja moram da odlučim onako kako odgovara onima koji gledaju ovaj prenos i onima koji će čuti o čemu se radi i o zamenama teza, političke stranke imaju pravo da iznose šta hoće, imaju pravo da zastupaju koga hoće, ali bi trebalo da govore istinu. Ne radi se o stotinama hiljada, oni su unesrećili SSP-ovim merama i prodajom stotine hiljada na selu zemljoradnika, seljačkih gazdinstava itd.
Sve hoće da pripišu nama.
Dugovi NIS 2008. godina, SSP 2008, dugovi „Srbijagasa“, prodaja NIS, SSP, sve 2008. godine.
Ko je bio na vlasti 2008. godine? Pa kažu – nemoj da pričate o tome. Mi moramo da vraćamo njihove dugove, da krpimo njihove fleke i danas oni politički neistomišljenici, koje ne želim ni da porazim ni da zgazim, koje uvažavam, koji sa nama treba da nađu zajednička rešenja, kažu da ćemo mi nešto bud zašto prodati.
Ovde 181 ha u Kovačici, 84 ara i 68 m2 poljoprivrednog zemljišta, koje je prodato za tri evra, za manje od 20 euro centi po ha. To je bila njihova politika, zemljišna, poljoprivredna.
Šećerana, pride, sa osam miliona zaliha šećera, sa kombajnima, mašinama, stanovima, sve su to prodali za tri evra. Danas oni pričaju kako ćemo mi nešto prodati. Da li su oni protiv pojačane kontrole, naši politički neistomišljenici? Da pojačano kontrolišu lokalne samouprave, programe, oglase, da to sve ide u skladu, da sprečimo uzurpaciju, da uzurpatorima oduzmemo useve, da vodimo knjigu polja, da imamo plodored, 104 miliona hektara EU zbog preterane upotrebe mineralnih đubriva, a u Sremu se vadi repa, repa, kuruz, repa, repa, pšenica itd, i zemljište se upropašćuje i zbog toga Evropa sada odmara sedam miliona ha.
Ona ima 53 milijarde agrarni budžet, ona sebi to može da da za pravo. Mi to pravo nemamo. Da bi podigli kvalitet zemljišta, moramo prednost da damo stočarima. Da li su oni protiv toga da stočarima omogućimo, da mogu da biraju cenu, da ako im ne odgovara srednja cena u opštini, mogu da izaberu srednju republičku, da uravnotežimo stočarstvo na celoj teritoriji Republike Srbije? Da li su naši politički neistomišljenici protiv toga? Verujem da nisu, ali u stvari jesu. Ovde su rekli, ne znam, stotine hiljada, a ukupno ima 5.400 zakupaca od čega su 1.100 stočari, radi se o 4.300 gazdinstava i ko im garantuje da će na sledećem zakupu, na licitaciji, svako od njih zakupiti zemlju? Šta ako neko dođe, a ovaj zakon stari omogućava, novi ne, sa strane i odmah u prvom krugu organizuje drugi krug i kao u Inđiji zakupe sve i ni jedan hektar ne zakupe oni koji imaju mehanizaciju na toj teritoriji. To je stari zakon.
Novi zakon to isključuje. Da li su oni protiv toga? Prodali su 300.000 ha zemljišta da konačno mali poljoprivrednici imaju pravo po tržišnim cenama, ne ono, veliki posedi za male cene. Da li su oni protiv toga, da, mali poljoprivrednici konačno mogu da kupe mali komad po tržišnoj ceni do 20 ha, da budu tri godine u statusu, da budu tri godine sa prebivalištem, a možda će se taj rok i produžiti, i da imaju pravo da kupe do 20 ha pod uslovom da nemaju više od 30, da to ne mogu da prodaju, da ne mogu da izdaju u zakup, a mislim da ćemo amandmanom usvojiti da ne mogu da daju ni pod hipoteku, sem u korist države Srbije.
Ja se zalažem da to bude do deset godina. Javno kažem Vladi, podneo sam amandman da to bude do 10 godina, da bi oni to lakše kupili, ali prednost prilikom kupovine je sledeća, što on zalaže imovinu koju kupuje, pa uz dodatnu svoju to lakše može da otplati.
Mislim da naši politički istomišljenici nisu protiv toga. Ja ću ostaviti malo vremena i za drugo javljanje, ali želim da završim sa rečima čoveka koga sam podržavao: „neke države imaju sve, bogatstvo, dijamante, plodnu zemlju, ali su siromašni i ljudi nisu organizovani. Neke države nemaju ništa od toga, ali su bogate, jer su ljudi organizovani. Sve je do ljudi“ i to je rekao jedan velikan, čije reči, a mnogi koji se pozivaju na njega, neće ih ni prepoznati.
Na kraju, dosadašnja politika koju je SSP proizveo, bolje uvesti, što je od Srbije napravilo kafileriju da izvozim ogromne količine kukuruza, stočne hrane, a uvozimo sve i svašta, u korist onih lica, mi to moramo da okrenemo.
Filozofija – bolje uvesti, nego proizvesti; nas je dovelo do toga - bolje otpustiti, nego zaposliti. Mi tu filozofiju u ime građana moramo da menjamo u - bolje proizvesti, bolje proizvesti nego uvesti, bolje zaposliti nego otpustiti. Hvala.

Član 106, 107, 108, 109.
Ne insistiram na primeni kazne, čak ni zato što me je moj kolega gospodin Čanak, a to ću reći gospodin zbog odela, a ne zbog načina na koji mi se obratio, nemam ništa protiv da ostane nekažnjen. Ja mislim da parlament ovakvu vrstu uvreda i pretnji nije zapamtio. Ja mislim da srpski parlament to ne pamti, možda je samo gora ona pucnjava Radića.
Meni je drago da se meni to desilo, ne insistiram da se kolegi Čanku da opomena. Mislim da je on pokazao svoje pravo lice, mislim da je pokazao da mu nije stalo do zemljoradnika, da mu je stalo samo do marketinga.
Ja kažem, ja sam spomenuo Sinišu Malog, spomenuo sam gospodina Cvetkovića, spomenuo sam kolegu poljoprivrednika ne imenom. Dakle, njegovo ime nisam upotrebio. Da li je on imao pravo na repliku ili nije, ja to ne mogu znati.
Reči koje je on upotrebio ja ne mogu ovde da ponovim, ali mogu da kažem da pametnog i mudrog čoveka ne može baš svako uvrediti. Da bi me uvredio svako, taj mora prvo da postane neko.
Prema tome, on meni nije mogao izreći bolji kompliment, a to što mi je pretio, ima jedna stara izreka – Briga mačku šta miševi misle o njoj. Hvala

Dame i gospodo narodni poslanici, najverovatnije je da je Miodrag Kostić dobro obavestio mog kolegu poljoprivrednika o sastavu tenderske komisije, ali ga je mogao obavestiti malo bolje. Od pet članova, četiri člana komisije su glasala za prodaju i jedan nije. Jedan je smatrao da je cena mala, a taj jedan je bio predstavnik lokalne samouprave opštine Inđija Marijan Rističević. Ako to nije tačno, možemo i na poligraf, možemo i na zapisnik. Ako to nije tačno, ja ću da dam ostavku i moje imanje, koje nije značajno pokloniti mom kolegi poljoprivredniku. Ali, ako je tačno da Marijan Rističević nije glasao za tu privatizaciju kao predstavnik lokalne samouprave, možete da ne dođete, ali i da budete prisutni i ne glasate za privatizaciju, onda niste bili za to. Ako je tačno da ja nisam glasao za tu privatizaciju, da kolega poljoprivrednik da ostavku i da njegovo imanje, koje je znatno veće od mog pripadne meni. To je moja ponuda, kao i sledeće.
Daću ostavku, ako čuveni ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede o zakupu poljoprivrednog zemljišta u korist vinodelca, vinodelje, mog kolege poljoprivrednika nije potpisao jedan od direktor MK Komerca, Jaroslav Stuparski, a u korist vinarije Živković. Ja ću, takođe, podneti ostavku, jer taj ugovor direktno dovodi u vezu MK Komerc, mog kolegu poljoprivrednika i prodaju one čuvene zgrade na Ušću MK Komercu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da vidim biznis plan mog kolege, ne samo Ivice Todorića, već mog kolege vinodelca, koji je dobio na 30 godina za 60 evra hektar, na Fruškoj Gori, na najelitnijem delu pored Dunava, 52 hektara u zakup i to na način da je zemljište zakupio u novembru 2007. godine, a navodno vinograd zasadio u proleće 2007. godine i tako od novembra napravio proleće.
Razna čuda su se tada mogla dešavati. Ja ne znam šta je gospodin Martinović uradio u prošlom sazivu, ali mislim da ni izbliza nije uradio ono što sam ja danas doživeo i meni je drago što se, kada su neki drugi ljudi vodili vlast, kada neko drugi predsedava to nije odrazilo na budžet i džep narodnog poslanika koji je prema meni nastupio na način da nismo razmenjivali mišljenje, već je on pokušao da razmeni vatru, a ja ovde neću da razmenjujem vatru, već ću razmenjivati mišljenja.
Želim da kažem da poljoprivrednici nemaju razloga nikakav strah i jedino poljoprivredno zemljište koje se prodaje, moći će da se proda malim poljoprivrednim gazdinstvima i nikome drugom. Što se ratara tiče, oni takođe nemaju razloga za strah, mogu čak zemljište da dobiju po povoljnijim uslovima s tim, da kupe nešto stoke i iskoriste pravo da se na povoljniji način bave stočarstvom nego do sada i na takav način da posgignemo ono što želimo da postignemo ovim zakonom. Želimo da postignemo to da smo prošle godine, a prošli smo pored Karađorđa, Srbija je ibla zemlja šljiva, njiva i izvoza svinja, dakle, prošle godine smo uvezli 348 hiljada tovljenika i 18 hiljada tona mesa koji menjaju 360 novih tovljenika, znači ukupno 700-800 hiljada tovljenika smo uvezli više u mesu i živih svinja nego što smo izvezli. To je za jednu agrarnu zemlju kao što je Srbija sramota.
Ako ne možemo ljude da nateramo da gaje stoku na svom imanju, makar možemo na onom državnom delu poljoprivrednog zemljišta, pokušati olakšicama da deo ratara pod olakšanim uslovima pretvorimo u stočare i na takav način napravimo dodatni prihod.
U toj godini uvezli smo 700 hiljada svinja, ove godine smo izvezli svega 370 tona više goveđeg mesa nego što smo uvezli. To su razlozi za poboljšanje ovog zakona. Želim da se oni bave stočarstvom, kao što ja sam kao ratar moram da menjam svoju delatnost iz razloga što smo izvezli kukuruza tri i po miliona tona, više stotina hiljada tona raznih proizvoda i stočnog brašna od soje, što daje ukupan bilans za milion tona mesa smo mogli proizvesti time ili milijardu kilograma, što u živoj vagi vredi dve milijarde dolara, prerađeno ne u konačnu fazu, vredi najmanje četiri milijarde.
Za kukuruz koji smo izvezli dobili smo ukupno 800 stotina miliona dolara, razlika od tri milijarde i dvesta miliona je otišla drugim farmerima, tuđim stočarima, tuđim klaničarima.
Pomoću onog famoznog SSP koji je prerano dozvolio liberalizaciju i prerano dozvolio kupovinu zemljišta, naprosto je zbrisana poljoprivreda, uvezeno je meso sumnjivog kvaliteta sa željom da se Srbija pretvori u kafeleriju i umesto da punimo farme, obore, klanice, mi smo punili onkologiju i imali povećane troškove za zdravstvo.
To su razlozi zašto želimo da poljoprivrednici uz pravo prvenstva zakupa, a na onih 30%, Vlada me je uverila da će biti usvojen amandman, ima pravo više pravnih lica, usvaja novi Zakon o zadrugama da bi nove zadruge stekle zemljište koje je proćerdano za vreme vladavine bivšeg režima, država ima način da im ustupi pravo prvenstva onih do 30% da i oni sami kao zadruge mogu u tome da učestvuju, koriste sredstva IPA fonda i na takav način ponovo živi zadrugarstvo, da se bave investicijama, da se bave preradom, da zapošljavaju sami sebe, da selo živne, da profit koji otpada od poljoprivrede, otpada na selo, a ne na jahte, Maldive itd.
To su razlozi zašto smo pristupili promenama i izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Nikakve druge skrivene namere Vlada nije imala. Mislimo da ima prostora za sve, mislimo da se vredi posvetiti tome, ne želim sa političkim neistomišljenicima da razmenjujem vatru, niti ću na one ružne postupke odgovarati ružnim rečima. Mislim da iz ovog treba da izađemo ujedinjeni, da glasalo za zajednička rešenja, da oplemenimo ovaj zakon amandmanima.
Mnoga od rešenja opozicije, čak i amandmana pokrajine smo uvrstili u amandmane koji su prihvatljivi da na takav način napravimo što bolji zakon da tako jedinstveni sa svojom verom damo sebi smisao da ujedinjeni konačno ekonomski dignemo ovu državu na noge, da nam svima bude bolje, da budemo ujedinjeni. Tako ujedinjeni da ne budemo korišćeni jedni protiv drugih, ukoliko suprotna strana,naši politički neistomišljenici to žele, ja ostajem za saradnju, a dragi moji poljoprivrednici, ako verujete da će vas u bolje sutra odvesti oni koji su vas opljačkali juče, grdno se varate. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik je miljenik tužilaštva, a to ću u nastavku diskusije i obrazložiti.
Na početku, u uvodu, s obzirom da sam prošao pored cara Dušana u obavezi sam da vam pročitam šta je on govorio o pravdi u tom dalekom 14. veku. Naredba carska – Ako car napiše pismo ili iz srdžbe ili iz ljubavi ili iz milosti za nekoga, a to pismo narušava Zakonik i nije po pravdi i po zakonu, kako piše zakon sudije tom pismu da ne veruju, samo da sude i vrše po pravdi.
Drugi stav – Sve sudije da sude po zakonu pravo kako piše u Zakoniku, a da ne sude po strahu od cara.
Car Dušan, 14. vek, naši čestiti preci. Da li smo mi danas dostojni svojih predaka? Da li imamo ono što je car Dušan imao u 14. veku? Mislim, da još uvek nemamo. U samom uvodu ću reći i zašto nemamo. Državu koju smo 2012. godine zatekli bila je potpuno teritorijalno razvaljena, politički obezglavljena, nacionalno ponižena, vojno polu nemoćna, ekonomski devastirana, socijalno nemoguća, neodrživa, moralno, što je najgore, moralno razorena što u ovom Zakoniku nije stajalo.
Država bez šansi da bude zapuštena, napuštena država, država bogata prirodnim bogatstvima, država sa najplodnijom zemljom u kojoj su živeli siromašni radni ljudi, često gladni ljudi, bez ikakvih prava na pravdu, mi to pravo njima postepeno vraćamo.
Ali, da bi se držao strogo tema, imam mnogo zamerki na tužilaštva, posebno imajući u vidu predmete koje smo dobili. Kada sam rekao da moj kolega, poljoprivrednik miljenik pravde, nisam mislio na one stare slučajeve koje sam izneo po prilično upečatljivo i na koje tužioci, verujem da će posle promena reagovati.
Postoji firma u Nišu koja se zvala „Impresa“ čiji je direktor bio moj kolega, u kojoj je, po izveštaju i zapisnicima iz same firme, evo, ovde sa bar kodovima, posle njegovog odlaska ustanovljeno da je nestalo 138 hiljada 714 boca flaširanog vina, bez ikakve dokumentacije, otpremnice itd, u vrednosti od 89 miliona dinara, zbog čega su organi te firme, posle njegovog odlaska sa mesta direktora, podneli odgovarajuće prijave o kojima se najverovatnije do sada ne postupa.
Ne radi se o onom domaćem vinu proizvedenom na Fruškoj Gori, nego se radi o uvoznom vinu, jel ono na Fruškoj Gori, nije proizvedena ni jedna boca.
Kolega Babić je govorio o tome, ne mogu oni mene gospodine predsedavajući zbuniti, ja sam već rekao da pametnog i mudrog čoveka ne može niko zbuniti…