Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, iz nekoliko razloga treba odbiti ovaj amandman. Prvo, zbog elementarne nepismenosti. Drugo, zbog neurednosti. Gospodine Martinoviću, vi kao šef Odbora treba da znate da amandmane mogu da predlažu narodni poslanici, to je njihovo suvereno pravo. Evo, ja držim amandmane jednog profesora, narodnog poslanika, profesora koji predaje pravo na fakultetu. U zaglavlju piše da amandman predlaže poslanik profesor. Nije narodni poslanik. Mi ovde nemamo funkciju poslanika. To su pokrajinske funkcije. Mi smo ovde narodni poslanici.
Niko ne spori narodnim poslanicima da predlažu amandmane. Ali, ovo je po ko zna koji put da nepostojeća funkcija – poslanik, to je pokrajinska funkcija, predlaže amandman. Da se to desilo meni, poljoprivredniku, pa hajde. Ali, desilo se profesoru prava. Znači, pogrešio je Ustav, zakone, Zakon o skupštini, Poslovnik, koji su oni pisali, čak je možda i učestvovao u pisanju Poslovnika, i ne zna da amandmane mogu da predlažu narodni poslanici i drugi predlagači, ali moraju da se potpišu kao narodni poslanik. Ovo – Pokret za preokret neću ni da tumačim, već sam rekao, to je ono – ja, žena i svastika i evo ti Pokreta za preokret. Sledeće.
Nepismenost. Pročitajte obrazloženje. Prva rečenica kaže: „Predloženi Zakon o javnom redu i miru, s jedne strane, ulazi se u materiju Krivičnog zakonika“. Bilo bi ispravno da se kaže: „Predloženim Zakonom o javnom redu, s jedne strane, ulazi se u materiju Krivičnog zakonika“. Ovde su sporni padeži. Ovo ni Šojić ne bi uradio. I zato, zbog nepismenosti i neurednosti, ovaj amandman treba odbaciti.
Treća stvar – briše organe. Po njemu, mislim da bi stranka bivšeg režima morala da održava javni red i mir itd. jer on svojim predlogom briše celu policiju, komunalnu policiju. On se ne zaustavlja, on briše sve one koji bi trebalo da pomognu građanima u održavanju javnog reda i mira, time i u fizičkoj i imovinskoj sigurnosti. Toliko od profesora prava na fakultetu i mislim da treba ovaj amandman odbaciti.
Ono što me vređa, a uvredio me kao strica trećeg golmana vaterpolo reprezentacije, koji je bio na utakmici, koji često ide na utakmicu, gospodina Stefanovića sam viđao, viđao sam gospodina Čedu Jovanovića, viđao sam gospodina Dulića, viđao sam glumca Cvijanovića na vaterpolo utakmicama često. Ovog predlagača sam video protiv Hrvatske, među hrvatskim navijačima i kada on kaže – bruka i sramota, moram da kažem da je bruka i sramota vladala 12 godina ovom zemljom i vreme je da stavimo tačku na tu bruku i sramotu, jer u Vojvodini vlada 15 godina. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač amandmana je malopre govorio o moralu. U obrazloženju jednog od svojih amandmana rekao je i to da narod teško živi. Evo, ja se s njim slažem. Narod teško živi zato što su on i stranka bivšeg režima u svoje vreme sa narodom podelili dobro i zlo – sebi su uzeli dobro, a narodu ostavili zlo.
U njihovo vreme se nije živelo od zarađenog, već od zaduženog. Filozofija je bila, a koja je dovela do prosjačenja, filozofija je bila - bolje uvesti nego proizvesti. Za tuđ novac smo kupovali tuđu robu. Tako su lustrirali radnike iz fabrika, njih 400 hiljada. Sada zamislite ovu državu, da imamo 400 hiljada poreza i doprinosa, da nemamo 400 hiljada radnika koje su sa prihodovane strane prebacili na rashodovanu stranu i tako napravili još veći socijalni trošak. Zamislite sada da imamo u proizvodnji 400 hiljada radnika, koji su izgubili posao dok su oni sa narodom delili dobro i zlo, uzimajući sebi dobro, a narodu ostavljajući zlo, ostavljajući lustrirane radnike bez posla, ostavljajući ih nezaposlene, slabo plaćene, zamislite tu dobrobit za državu da oni to nisu učinili i da nisu vladali u prethodnom periodu na način na koji su vladali.
Mislim da na ovakve amandmane koji su, uzgred budi rečeno, i neuredni, jer i ovaj amandman je predložio poslanik, a ne narodni poslanik i to kada napiše dr pravnih nauka, dr prava, to je onda gotovo nezamislivo i takve amandmane treba odbacivati. Mislim da ne treba na takve obraćati pažnju, jer ima ona izreka – lovci na lavove ne treba da troše municiju na zečeve. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo mislim da Zakon o javnom okupljanju ne dodiruje predstavnike opozicije. Teško da bilo koja njihova stranka, a posebno ne organizacija – nevladina udruga kolege predlagača može da okupi 20 ljudi. Oni gotovo imaju više stranaka i organizacija nego birača koji će glasati za njih. Tako da ovaj zakon njih ne dodiruje. Za javno okupljanje je potrebno 20 ljudi.
Sumnjam, izražavam sumnju da organizacija koja broji tri člana može da okupi 20 ljudi. Iz tih razloga ne vidim zašto se predlagač toliko upeo, ali kada već priča da je narodu ostala ulica, ja se sa njim slažem. Slažem se da je narodu ostala ulica.
Sećam se 2000. godine kada je ogromna energija građana bila uložena u jedne promene, ta ogromna energija građana je potrošena uzalud, ne zato što građani nisu hteli da srede društvo, već zato što su ih oni koji su ih vodili ostavili na ulici bez ikakvih prava, a za to vreme su sebe umesto pocepanih patika, farmerki, ubacili u odela „Armani“ i te neke druge luksuzne marke. Narod su ostavili na ulici a sebe smestili u dvorce. Tako su oni kao neka vladajuća elita počeli da žive kao u bajci, a narod je živeo kao u basni.
Dok su oni životarili, grickali jastoge na Maldivima zajedno sa svojim prijateljima tajkunima narod je praznih džepova, praznih stomaka besposlen, ostao bez posla, fabrika, tumarao po industrijskim predgrađima. Zato je narod na ulici i zato se slažem sa predlagačem amandmana da su upravo oni taj narod ostavili na ulici i to treba da bude više nego jasno.
Zato verujem da oni nikada, posebno ova organizacija – udruga za obrtaj, neće steći priliku da okupi 20 ljudi koji će podržati takvu opciju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče vremena okupljanja i mesta okupljanja, to naravno ne zavisi od policije, čak i najmanje od građana. Da ćemo da budemo prvaci u Latinskoj Americi u nekom sportu, to po našem vremenu dođe negde posle 24 časa. Naša omladina, to nekada nije bilo tako, sada počinje da izlazi u 11 sati uveče. Oni su uvek tu u Beogradu i vrlo se brzo okupe, gledajući uživo te prenose zahvaljujući satelitima itd, savremenim komunikacijama, vrlo brzo se okupe u želji da to proslave. Okupljanje se vrši po pravilu do 24 časa, ali eto, ja sam naveo jedan izuzetak spontanog okupljanja, a možda i zakazanog okupljanja, da posle neke velike pobede, poput ove koja je sada bila, osvajanje evropskog prvenstva, gde se sami vaterpolisti zahvaljuju na sjajnoj organizaciji i sjanom navijanju onih koji su imali karte, dakle, u takvim situacijama okupljanje je najverovatnije dozvoljeno i posle 24 časa.
Zato stoji ovde da se po pravilu okupljanje vrši do 24 časa, što ne znači da ne može u nekom drugom terminu, a već sam naveo objektivan razlog za to. Recimo, u Kruševcu okupe se uveče na sastanku Udruženja vinogradara. Nezadovoljni time što nisu ostvarili pravo na subvencije, iako se, evo ima kolega koje znaju da su takvi ljudi dolazi kod mene, nezadovoljni zato što nisu dobili subvenciju za zasade do 10 ha. Čuju recimo u prenosu u kasnim večernjim satima ovde da je neko dobio na 50 ha, da nije imao registrovano gazdinstvo u proleće, da nije ispunio uslov, da je to dobio, a da oni koji su ispunjavali sve te uslove nisu ta prava ostvarili. Recimo, oni tako nezadovoljni krenu za Beograd, održe sastanak uveče, oni u takvoj situaciji moraju da predvide da dok dođu oni do Beograda i da prijave to će biti posle 24 časa, posebno ako žele da recimo sačekaju Sveti Trifun rano ujutru itd, da tu bude sveštenik, da se to zareže, da se to po tradiciji obradi itd, oni za to javno okupljanje moraju da odaberu i mesto. Tako policija mora da ima pravo da to okupljanje bude na mestu koje je dozvoljeno, to ne može na privatnom posedu. Policija mora da kaže – izvinite gospodo, mi znamo da ste vi oštećeni, da je neko dobio sva prava na vaš račun, da vi niste dobili nikakva prava u tom smeru, da je neki seljak sa Vračara dobio pet puta više od vas, a da je vama osporeno da dobijete to pet puta manje, shvatamo vaše nezadovoljstvo, možete da dođete i posle 24 sata, ali nikako ne možete da dođete pred vinariju „Živković“, govorim o vinariji, da ne bude replike, jer ona ne proizvodi vino, nema tamo ni za pričest.
Kad neko izjavi kako su se služila njegova vina, to su uvozna, uzgred budi rečeno, ukoliko budu želeli da protestuju radnici „Empresa“ zato što je njihov direktor, moj kolega, poljoprivrednik, u nepoznatom pravcu otuđio 138 hiljada flaša vina, gospodine ministre, vi ste ministar policije, bez otpremnice, dokumentacije, itd. nekoj firmi za marketing na konsignaciju, iako ona nema uopšte magacin, i ukoliko oni nezadovoljni tim podatkom da je nestalo 137 hiljada flaša vina, uvoznog vina, vrednih 89 miliona dinara, ukoliko žele da nateraju ministra policije da reaguje, tužilaštvo, oni mogu da se okupe posle 24 časa, jer dolaze iz Trstenika, iz Kruševca, iz Župe, sa Fruške gore, iz Iriga i policija mora da vodi računa o tome da ta udruženja uveče kad održe sastanke mogu svoje članove da dovedu i posle 24 sata, ali da ih upozore – nikako pred onu vinariju, jer to nije javno mesto za okupljanje.
Kad već govorimo o Zakonu o javnom okupljanju, najčešće se javljaju oni koji ne mogu da okupe 20 ljudi. Njih moram da upozorim – ne može se stranka praviti od tri člana. Ne može stog sena da čine tri travke. Ne može jezero veličine tri kapi. Ne može stranku da čine tri člana. Hvala.

Povreda Poslovnika, član 105, 106, 107, pa možemo da nabrojimo sve članove koje je moj kolega poljoprivrednik povredio.
Dakle, gospođo predsednice…

Član 105. - niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč. To je moj kolega poljoprivrednik učinio.
Član 106. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Član 107. - govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, a da ne govorim o opomenama itd. koje predsednik Narodne skupštine i predsedavajući treba da izrekne.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne možete naterati nikog da vas poštuje, ali morate da se suprotstavite svakome ko vas ne poštuje. Da bi se poštovala tuđa vrednost treba imati svoju. To što neko to ne razume, to je njegov problem.
Međutim, vi ste bili u obavezi da reagujete na sve uvrede koje su upućene vama. Ja cenim vašu toleranciju, ali za manje stvari su ovde izricane opomene i molim vas da ubuduće primenjujete ove odredbe zato što se sednica može oteti kontroli, jer moj kolega poljoprivrednik jednostavno ne može da shvati da ne može da vređa nekontrolisano druge narodne poslanike. Da bi neko mogao da nas uvredi, mora prvo da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Stoga, molim da ubuduće vodite računa o tome zato što on permanentno vređa, omalovažava itd. i sam sam predmet toga i verujem da vi, kao predsedavajuća, morate da primenite odredbe iz člana 108, člana 109. Poslovnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada smo čili kako o policijskoj državi govori narodni poslanik, profesor prava, koji sebe predstavlja kao poslanikom, iako je za vreme vladavine stranke bivšeg režima, gde je i on pripadao, na jednom javnom okupljanju, ubijen demonstrant, tako što su nabačeni navijači  na skup, na kome sam ja bio sa suprugom, sa puno majki, sa puno male dece, gde su čak i lideri opozicionih stranaka dobili pendrekom preko leđa. I danas, čovek koji je sve to odobravao i koji je prećutao da je na tom protestu poginuo Ranko Panić od prebijanja, on govori o policijskoj državi.
O ovom drugom kako je biti majka, ja ne znam, morate pitati njega. Drugo, moje mišljenje posle svega ovoga, govori o lekarima, ja mislim da ovo sa predlagačem ne mogu da reše ni lekari, ni travari. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici ja sam strpljivo slušao obrazloženje ovog amandmana i meni je drago što je Vlada prihvatila niz tih amandmana, ali nije mi drago što se u ministarstvu kod onih koji pišu ove predloge, dešavaju pravopisne greške. U obavezi sam da kažem, s obzirom da moj prethodni govornik često osporava moje pravo, iako je predavač na Fakultetu političkih nauka i vrlo često osporava moje pravo da komentarišem zakone i amandmane, a samim tim osporava možda i da ih  predlažem, ali kada jedan predavač na Fakultetu političkih nauka kaže demokratski, a demokratija je zasnovana, pre svega na ravnopravnost, kada kaže da njegov kolega nema ta prava i kada ih ospori u svetilištu demokratije, kako je on to sam rekao, onda je to stvar za zabrinutost, ne samo u Narodnoj skupštini, u ovom parlamentu gde delamo, kako on kaže, već je to stvar da se zabrinemo i malo šire, i u obrazovanju naših studenata, ko to njima predaje na Fakultetu političkih nauka, s obzirom da ospori svom kolegi u parlamentu da komentariše zakone i amandmane, a to nije učinio samo jednom.

Ali, uprkos tome, ja ću se usuditi da prokomentarišem amandman i obrazloženje predlagača amandmana i moram da kažem da sam jedini poslanik ovde sa najvećim brojem glasova koji je dobio od birača. Niko se ovde od narodnih poslanika direktno nije izložio biračima sa 70.000 i nešto više glasova iz 2003. godine, to je moj najbolji rezultat, bio je lošiji, ali je proverljiv i nema ovde ni jednog kolege, a ja im ne zameram, jer smo svi ravnopravni koji nije sebe izložio biračima, odnosno ko je sebe izložio biračima i dobio taj rezultat.

Uprkos tome, smatram da smo svi ravnopravni, a oni koji sebe nikada nisu izložili biračima, imaju priliku da sada taj moj rezultat prevaziđu, da me na takav način poraze, a ako hoće, mogu i da me ponize nekim svojim rezultatom od 9,4%. Ja se nadam, s obzirom da su ubeđeni u svoju veličinu da će se usuditi da kao i ja sam što sam izlazio pet puta na izbore, makar jednom, da kažem figurativno, mišje rupice izađu i sebe demokratski izlože biračkom telu, a moj prethodni kolega to vrlo dobro zna, jer se za njega zalagao, za izlaganje biračkom telu onih koji vladaju u centru, se zalagao onaj na čijim radovima je doktorirao.

Verujem, s obzirom da je doktorirao, na Džonu Plamencu, koji je rekao da svi koji su u centru bi trebalo da prođu neku volju birača, bilo kada, a ja verujem da će moj kolega, ovog puta sebe i svog kolegu, odnosno mog kolegu poljoprivrednika, izložiti biračkom telu i dokazati tih 9,5%, a mislim da tu fali nekoliko nula ispred, ali to ostavljam biračima da procene da li valja za to glasati.

Verujem u rečitost mog kolege, ali znanje nije samo nabubati nešto, znanje može da se stekne i opažanjem, mora da bude primenjivo, a ja bih voleo da bude neka korist, sem za lektore, ovih zareza i ispravki i cenim što su one postignute, ali verujem da će moje kolege dobro razmisliti da znanje koje je samo teoretsko, koje je nabubano i nije neko znanje, jer ja smatram da je gram prakse jači i veći od tovara teorije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam za to da se ovaj amandman ne prihvati, iz više razloga. Mislim da se on prvo treba razraditi. Mora biti ugrađen u Krivični zakonik, mora negde biti ugrađen, a ovako kao što je predložen, po meni je nesprovodiv.

Svi su krenuli od toga da će muškarac da izvrši nasilje nad ženom ili eventualno žena nad muškarcem. Ukoliko nekoga udaljite na 14 dana, vi ste ga na određen način lišili slobode i morate da vidite šta ćete sa tom osobom, a ja vas pitam i sve češća je pojava, šta ako nasilje u porodici vrše maloletna lica nad roditeljima, i babom i dedom?

Znači, u takvim situacijama moramo da imamo od predlagača amandmana jasno i precizno uputstvo, šta se u takvim situacijama dešava, odnosno na koji način policija, udaljujući te osobe koje su maloletne, koje su izvršile nasilje nad roditeljima, starcima, babom i dedom, a to je sve češća pojava, možemo da čitamo u štampi, šta se u takvim situacijama dešava, tako da je predlagač u obavezi, mada mi se njihova ideja dopada i to moram da priznam, da malo temeljnije razradi bilo u ovom zakonu, u nekim drugim zakonima, da temeljnije uredi način na koji to policija radi i šta se dešava sa osobama čije udaljenje predviđaju, šta ako se radi o maloletnicima, a roditelji ili deda i baba su žrtve zato što siromaštvo, besposlica, slabo plaćen posao, donosi posledice?

Deca su često nervozna da nemaju ono što imaju druga deca i često pribegavaju nasilju prema roditeljima i prema babi i dedi, zato što ne mogu da im priušte ono što drugi mogu da priušte svojoj deci i svojim unucima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, rado bih primio taj poklon ako nešto ima od  Jova Kapičića, osnivača Golog otoka, s obzirom da predlagač amandmana i gospodin Kapičić dele zajedničke vrednosti iz LDP-a. To mislim da bi bilo autentičnije.
Što se tiče ovog amandmana, moram reći da je amandman koji je prihvaćen kompletniji, ima dva stava, dve radnje.
Prva radnja je policijski službeni postupak prema diplomati na način predviđen međunarodnim ugovorima. To je prva radnja.
Druga radnja, o tome obaveštava neposrednog rukovodioca, i starešinu i to je prihvaćeno rešenje. Amandman koji ne želimo da prihvatimo je sadržao samo ono prvo, dakle diplomata nešto uradi pogrešno, a policajac postupi po međunarodnim ugovorima, o tome nema obavezu da obavesti starešinu, dakle, o tome starešina nema nikakva saznanja. Iz tih razloga najverovatnije je prihvaćen amandman grupe poslanika poslaničke grupe SNS, a ne iz nekih drugih razloga.
O plagiranju, opozicija koja je toliko puta plagirala svoje amandmane u nekoliko poslaničkih grupa, u nekoliko grupa poslanika da bi dobila na vremenu, ne bi trebalo da pričaju i ja cenim da im je to zbog korišćenja vremena da plagiraju jedne i druge, ali moram reći da to takođe nije akademski čestito, ukoliko se predlagač amandmana poziva na akademsku čestitost.
I na kraju, što se procenata tiče, tih 9,5 ili 10% biće, ali ima ona narodna poslovica – kad na vrbi rodi grožđe a može i na sveti nikad.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, to što je neko priveden po nalogu tužilaštva, a nije osuđen, ne mora čak da bude ni dokaz nevinosti. To može da bude dokaz dodatne krivice stranke bivšeg režima zbog reforme pravosuđa, pa sudije iz njihove partije neće da osude one koji su ih iz te partije postavili.
No, da se vratim na vezivanje, recimo, navodim primer, to vezivanje je, kažem mogu se upotrebiti, znači, ne moraju, a recimo, može da dođe do samopovređivanja i, recimo, neko posadi zgradu na pašnjaku, i posadi jedan sprat, i na krovu posadi još jednu zgradu, i sada dođe do neke istrage i tužilaštvo da nalog za privođenje i policija dođe na pašnjak, vidi da je posađena zgrada, da je na zgradi posađena još jedna zgrada, popnu se gore, zazvone i moraju da procene da li to lice može, u trenutku nekog rastrojstva, uznemiren, što je pronađen, uhvaćen, itd, da bude suicidno. Možda neće da napadne policajca, možda hoće da se samopovredi, možda neće da mu se sudi. U takvim situacijama, policija, starešine moraju da procene da li je potrebno sredstvo vezivanja, da li je to sredstvo prinude potrebno ili nije.
Zato mislim da je član 114. precizan i da daje pravo policiji da može, a ne mora, ali recimo ako proceni da na tom pašnjaku postoji neka opasnost po njih ili po onog po koga su došli, oni su u obavezi da primene to da ne bi došlo do samopovređivanje. Hvala.

Dame i gospodo, ja ću vrlo kratko.
Ja sam spreman da glasam za ovaj amandman, ali ne znam da li sam dobro čuo, školovanje u beogradskom pašaluku ili pašnjaluku, ako je pašnjaluk ja ću onda da glasam. Hvala.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika. Dao mi je priliku.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se slažem da studenti policijske akademije kad diplomiraju imaju prednost, prioritet, ali da se po automatizmu preuzimaju, to mi baš nije logično. Možda neko neće. Možda je neko studirao 12 godina, pa se jedva provukao. Možda, a to nije novina, kao jedan student kod stranke bivšeg režima, možda pažljivo studiraju, kao pripadnici stranke bivšeg režima, po 12 godina da bi postali eksperti. Tri godine im je falilo do penzije. Petnaest godina je uslov za penziju, a potpredsednik stranke bivšeg režima i jedan kolega ovde studirali po 12 godina. Znači, još tri i obezbeđen uslov za penziju, kaže penzioner studentu.
Ali, ja verujem da oni nisu to hteli, pa se možda i na policijskoj akademiji provuče neko ko pažljivo i dugo studira da postane ekspert, da otpusti 400.000 ljudi, da uništi srpsku privredu, da ekonomski socijalno devastira ovu državu, pa zato je amandman, za mene barem, neprihvatljiv da se to radi po automatizmu. Ja se slažem da imaju prioritet, ali ipak treba da bude neka vrsta selekcije, odnosno da baš ne mora svako da bude primer samo zato što je studirao i diplomirao na policijskoj akademiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju oba zakona mogu da izjavim da ću ih naravno podržati.
Što se tiče Zakona o bezbednosti informacija, on je veoma značajan, po meni, zato što svet ubrzano ide tehnološki. Hakeri su veoma sposobni ljudi i ponekad vrlo lako dolaze do određenih informacija. Zato je zaštita u ovom smislu veoma bitna.
Što se oglašavanja tiče, ja želim da ukažem na nešto što zakon nije obuhvatio, a po meni bi nekim drugim zakonima to trebali da obuhvatimo, ukoliko nije postojala mogućnost da to bude obuhvaćeno ovim zakonom.
Naime, o čemu se radi? Radi se o tzv. nevladinim organizacijama i udruženjima građana koja se slobodno mogu reklamirati između dve izborne kampanje. Mi ovde imamo jednu nevladinu organizaciju ili udrugu, kako to oni drugi zovu, a mislim da u našem političkom životu deluju dve političke organizacije koje sebe nazivaju pokretima i koje su registrovane kao udruženja građana, odnosno kako to neki kažu nevladine organizacije. Radi se o svojevrsnim falsifikatima političkih stranaka, dakle, političkim strankama, a to sve kolege ovde znaju, između izbornih kampanja je zabranjeno da marketinški objavljuju, oglašavaju svoje aktivnosti u medijima i često čak i informisanje o radu političkih stranaka neke od stranaka smatraju političkom propagandom, što one u suštini nisu.
Zakonom nije zabranjeno da nevladine organizacije vrše marketing, iako se radi u suštini o političkim organizacijama koje izbegavaju da svoj politički rad, svoje finansiranje i svoje reklamiranje stave pod kontrolu države.
Svi znamo da je političkim strankama zabranjeno da se finansiraju iz inostranstva. Svi mi koji predstavljamo političke stranke to znamo, kao što znamo da ta zabrana ne postoji kod nevladinih organizacija. Ukoliko se političari predstave kao vođama raznih udruga i nevladinih organizacija, njima je onda dozvoljeno da se finansiraju iz inostranstva i da to pravilo koje je zavedeno političkim strankama izbegnu i da taj novac ulože u reklamu, jer evo, nevladine organizacije ne podležu zabrani reklamiranja između dva izborna ciklusa.
Takođe, treba znati po ovom pitanju, što možda nije predmet ovog zakona, da i razni izveštaji finansijske prirode i razna oglašavanja kroz sajtove koje političke stranke moraju prema nadležnim organima da izlože, nevladine organizacije takvu vrstu obaveze nemaju. Dakle, radi se o privilegovanim političkim organizacijama, kamufliranim političkim strankama, falsifikatima političkih stranaka. Ja apelujem na Vladu i na nas kao poslanike da jednom mi kažemo – dosta je bilo sa tim preokretima, zaokretima, obrtajima itd, kojima se izbegavaju obaveze koje klasične političke stranke imaju, a ova udruženja to na vešt način izbegavaju i gotovo nam se smeju u lice.
S tim u vezi, mislim da one nekažnjeno mogu da uzmu novac iz inostranstva i da se reklamiraju po medijima i oglašavaju između dva izborna ciklusa, što nama nije dozvoljeno. Mislim da tome stvarno treba stati na put.
Takođe, želim da pozdravim što je naš zakon rigorozniji po pitanju alkohola od mnogih evropskih zemalja, jer u nekim zemljama je to dozvoljeno i za žestoka alkoholna pića itd. Kod nas je taj zakon oštriji. S obzirom na mentalitet naše nacije, ja mislim da to nije loše, za nas i Ruse da ta pravila budu rigoroznija, s obzirom na sklonosti da konzumiramo tu mučenicu i da nam je ona daleko dostupnija i jeftinija nego što je u evropskim zemljama.
S tim u vezi, želim da kažem da moramo da povedemo računa o reklamiranju vina. Recimo, ne može da iz izvesne firme „Enpresa“, koju vodi moj kolega poljoprivrednik, nestane 139 hiljada flaša vina i da se to uputi navodno organizaciji koja se zove – marketing, pa da ne kažem koja u svrhu reklamiranja, iako je vrednost toga 89 miliona dinara. Nikakva reklama nije urađena, roba je nestala. Dakle 139 hiljada flaša vina koje su nestale, a navodno marketinška organizacija uopšte nije imala magacinski prostor za takvu vrstu robe, usluge nisu urađene, ne postoji takav magacinski prostor. Verujem da nadležni organi treba da se pozabave ovakvom vrstom nestanka robe, s obzirom da je moj kolega u to vreme, kada je roba nestala, bio direktor te firme i da vrednost nije zanemarljiva, da ona iznosi oko 89 miliona.
S tim u vezi da kažem da se ne radi o vinu koje je proizvedeno u onoj čuvenoj vinariji, jer tamo nije proizvedeno ni tri kapi za pričest. Dakle radi se o uvoznim vrstama vina koja su netragom nestala.
Takođe, moram da kažem da mi moramo da povedemo računa, sem zakonskih pravila, da smo mi bili žrtve raznih tranzicija, gde imate dobitnike i gubitnike. Moram sve političare da upozorim da u zavisnosti od njihove vrste ponašanja i posluha one mogu da budu svojevrsne žrtve postranzicionog perioda, jer su ljudi, koji su za vreme vladavine stranaka bivšeg režima stekli ogromne kapitale, dok su jedni građani gubili sve, oni su sticali sve, jednom ludačkom privatizacijom, predatorskim kapitalizmom koji je uspostavljen, sve što je bilo naše postalo je njihovo. Teško je sad očekivati da oni koji ne znaju šta sve imaju razumeju nas koji, odnosno da razumeju milione koji ništa nemaju.
S tim u vezi hoću da kažem da oni kada se oglašavaju, a kad su se namirile posle raspada Jugoslavije, kad su se namirile razne multinacionalne kompanije itd, ostatak kapitala je ustanovljen da se u ovim državicama koje su stvorene na Balkanu utale razni tajkuni, u raznim državama koji su stvorili svoje imperije i uglavnom se oni oglašavaju u medijima i na takav način postaju, kroz oglašavanje, gospodari medijske scene u Republici Srbiji. Na takav način mogu i da kreiraju političke okolnosti pod kojima se odvija politički život, odnosno da kroz oglašavanje kreiraju političku scenu u Srbiji, da eliminišu političare i političke stranke koje ne odgovaraju njihovom biznisu, jer najveći deo biznisa koji su napravili ti tzv. tajkuni, prijatelji, kumovi stranke bivšeg režima je biznis sa državom. Ukoliko im neki političar smeta ili politička stranka, oni ga kroz oglašavanje izlože neviđenom medijskom pritisku, tako što ne stave oglas, ali na svojevrstan način taj oglas naprave uz podršku medija u kome daju oglas za svoje proizvode i vi ste svakodnevno svedoci toga da oni koji se oglašavaju u medijima imaju priliku da utiču na uređivačku politiku, a posebno u onom političkom delu koji se tiče političkih stranaka.
Mi koji smo danas svedoci negativne kampanje koja se vodi protiv Vlade, političkih stranaka i političara koji tu scenu čine, odnosno vladajuću većinu, svakako možemo da posvedočimo da to može da se desi, da se dešava. Ukoliko neki tajkun u svojoj jazbini proceni da mu neko ne odgovara, on sasvim nekažnjeno može da objavi tekst preko oglašavanja, pritisne štampanje i elektronski medij pusti tu informaciju, a za uzvrat ona stranka koja je oštećena mora da vodi dugogodišnje sporove koji traju po nekoliko godina i kao kazna se pojavi neka simbolika od 50, 60, 70 hiljada dinara i svi mi koji se bavimo politikom, koji smo bili predmet takve vrste pritisaka kroz oglašavanje u elektronskim i drugim medijima, možemo o tome vrlo dobro da posvedočimo.
Ovih dana smo svedoci svojevrsnih pritisaka onih koji su preko noći stekli određene vlasničke udele u raznim firmama, u raznim medijima, itd, da združeno nastupaju protiv politike koja njima ne odgovara. Ukoliko neki mediji ne želi to da prenosi, oni jednostavno kažu – znate šta, mi se kod vas više nećemo reklamirati. Mediji su svesni toga i moraju da vode računa da onaj koji plaća ima određene političke zahteve i stoga naša politička scena još uvek nije uređena na način na koji bi to bila.
Na kraju, želim da kažem da, bez obzira na to što se dešava, bez obzira što će ti oglašivači bitno uticati u predstojećoj kampanji, mi moramo da idemo napred. Dakle, ne znam kojom brzinom, ali svakoga dana jednim malim korakom moramo da idemo napred. Postoji ona izreka ili mudra misao Dostojevskog koja kaže – ako putem kojim idete zastajkujete da svakog psa koji laje na vas gađate kamenom, nikada nećete doći do cilja. Mi ne treba da odustajemo od tog puta, ne treba da uzimamo kamen u ruku. Ma koliko ovi oglašivači bacali laveža na nas, moramo svakog dana, makar jednim malim korakom, da idemo napred. Nije bitna brzina, bitno je da se krećemo napred, bitno je da ne idemo unazad kao što je to radila stranka bivšeg režima.

Zahvaljujem.
Prethodna koleginica je sve objasnila. Što se tiče pripadnika stranke bivšeg režima, njihov apel bih ja shvatio ozbiljnije da je prisutno više poslanika iz njihove poslaničke grupe, a koliko je to ozbiljno pokazuje broj poslanika koji je bio prisutan u sali onog trenutka kada je gospođa ili gospođica, obrazlagala svoj predlog i kada je apelovala na nas da ne gubimo obraz, itd.
Ako neko smatra da će neko da izgubi obraz zato što neće da glasa onako kako je njima po volji, treba da zna da svako je gazda svog glasa i svako ima pravo da se izjasni onako kako on želi. Ukoliko neko apeluje na našu savest, ukoliko neko želi da nas ubedi, on prvo treba da ubedi sebe da je ozbiljan u toj meri, odnosno da ubedi svoje kolege poslanike da ga makar saslušaju prilikom debate, odnosno prilikom izlaganja takvog predloga. Ukoliko oni sami pokažu tu vrstu ozbiljnosti, s obzirom da je demokratija sistem u kome treba tražiti zajednička rešenja, tragati za zajedničkim rešenjima odnosno za onom što mislimo da većina građana želi to da prihvati. Ako mislite da ubedite većinu građana preko narodnih poslanika koje predstavljaju morate da ubedite i svoje kolege poslanike makar da ukoliko oni imaju obraza, što nama usporavate makar toliko da imaju obraza da saslušaju predloge koje član njihove poslaničke grupe iznosi. Hvala.