Kada je Emir Kusturica na jednom brdu na obronjcima Tare, sada poznato kao Drvengrad, Mokroj Gori, počeo da pravi svoje etno selo i taj grad kome se divi čitav svet, tu nije bilo ničega, ni struje, ni nikakvih prilaznih puteva, apsolutno ničega. Jedan svetski umetnik, proslavljen srpski režiser je želeo na taj način da i taj deo Srbije ulepša izgradnjom od svog novca, a kasnije i uz pomoć kredita koje je morao da uzima, Drvengrad, ali to je mogao jedan Kusturica. Imamo takvih primera, i gospodina Čekovića u njegovim rodnim Koštunićima, kao i gospodina u vama obližnjem Vrdniku koji je povratnik iz inostranstva pa je to mogao da uradi.

Šta će jedan seljak u Mionici? Ove Martinovićeve podsticajne mere na nacionalnom nivou, i vi kažete, ja ne govorim o tom zakonu, ja govorim o kategorizaciji, tu je gospodin kod vas iz ministarstva, član 2. u seoskom domaćinstvu. Ta kategorizacija je nemoguća misija za nekog od koga se traži da ima asfalt do tog objekta, pa nije on kriv što ta lokalna samouprava nije napravila i mesna zajednica apsolutno ništa. Taj čovek nije kriv što EPS ima trafoe koji su stari, kao što rekoh, 50 godina ili što mobilna telefonija bilo koje mreže nema dobar signal. Sve to se kod njega traži da bi on ispunio uslove da se izvrši kategorizacija.

Zato, gospodine ministre, najpre infrastruktura, saobraćaj, a ne da nam Zorana ovde šuplje i prazne priče stalno prosipa, nego neka krene gospođa od legendarnih Kušića, nadomak Ivanjice, pa prema Sjenici da vidi kakav je put. Neka krene ovaj odbegli Rasim Ljajić na vidikovac Molitva na Pešteru koji je jedan od najlepših predela. Nemate gde da priđete. To su kolski putevi. Da li shvatate da je rizik? Prošle godine sam za vreme tzv. prvomajskih praznika sa grupom svojih saradnika išla tamo to da obiđem i sa svojim suprugom. Mi nismo mogli kolima da priđemo do vidikovca, nego da idemo pešice par kilometara. Ljudi pitaju – šta je ovo, zašto je ovakav put.

Sjenica, Uvac, čitavo područje Uvačkog jezera, ti meandri, pa to je nešto najlepše što vidite, gospođo Gojković, i na RTS reklami i na drugim reklamama. Mi se time ponosimo na slikama, a uživo, izvolite, idite vi svi pa vidite kako ćete do vidikovca.

Gospodine Marinkoviću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je usledio i njegov prvi nacrt tek pošto je prevara turista u Srbiji eskalirala, dakle prošle godine kada je prevareno preko osam hiljada turista, od dve agencije, „Flaj flaj“, „Sab“, kao i jedne manje organizatora putovanja „Džez travel“ iz Čačka i to je valjda bio alarm Rasimu Ljajiću, koji je nesposobni ministar u tom resoru već više od pet godina, da treba nešto da se promeni.

Ono što nam je dato kao predlog je u stvari ništa, opis nečega što će da bude, ne znamo kada će da bude, ni da li će i sada svi građani Srbije treba da znaju da do početka turističke sezone ako su krenuli da uplaćuju neki od aranžmana, a mnogi od njih su čak i prodati posle uspešne beogradske turističke berze, kada su ljudi imali razne popuste, da razmišljaju da li su oni u stvari uplatili Potemkinovo selo i kako oni da obezbede i da vrate svoj novac. Da li vi mislite da neko ko ništa nije na tom polju radio, a takvih prevara je bilo od 2011. godine, počev od „Trinitija“, „Junajted travela“ i svih drugih, da će sada odjedanput za nekoliko meseci, i to ministar koji ne sme da dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, da uredi ovu oblast?

Kako? Mi ne znamo, čujemo iz medija. Evo, ja to pratim mesecima, verovatno i drugi narodni poslanici, ako ih je to interesovalo, i gospodina Seničića iz Jute i izjave raznih pomoćnika i državnih sekretara, napraviće se gradacija turističkih agencija tako što ćemo sa jedne strane imati one koji su organizatori i one koji su subagenti, odnosno posrednici. Pa to smo imali i do sada. Ali, kako vi mislite da to uradite, a da ljudima predočite da do toga neće da bude? Znači, nisu sistemski u zakonu koji je ovde pred nama, gospodine Marinkoviću, uspostavljeni ti standardi. I vi ste čuli verovatno da će biti grupa A, B i C, od-do će da idu depoziti i polise osiguranja. To što smo čuli nije, po srpskim radikalima, u redu. Mora za organizatore putovanja da bude taj depozit od pola miliona i milion evra, polisa osiguranja, kako bi se ljudi obezbedili.

(Predsedavajući: Hvala.)

Evo, samo da završim rečenicu. Da ne govorimo što ćemo i pored toga imati u ovoj i u ovakvoj državi problem kod upravnih sporova i nereagovanje sudova na vreme, a to će da se pokaže tek kada, nažalost, ti problemi budu eskalirali.

Gospodine ministre, ovaj amandman ću da iskoristim, pošto nismo podneli amandman na ovaj član o podsticaju u turizmu, koji su neophodni da promoviše jedan bitan, a možda za taj deo Srbije, najvažniji turistički projekat, pod nazivom – zaokruživanje čarobnog turističkog prstena i neophodnost da Vlada Republike Srbije izdvoji novac da se napravi panoramska gondola od jezera Perućac u Bajinoj Bašti do Mitrovca na Tari koji je u okviru Nacionalnog parka Tara.

Taj čarobni turistički krug zapravo obuhvata prostor i tu celinu od Šarganske osmice do čuvene ćuprije na Drini, Andrić grada, zatim povratak u Bajnu Baštu i Perućac, do Mitrovca na Tari, pa preko toga do Mokre Gore, i to treba da bude zajednički projekat Vlade Republike Srbije i Republike Srpske, jer taj deo ne samo da će biti još atraktivniji, već će zaista ta panoramska gondola dati jednu sasvim novu dimenziju i jedan doživljaj od kojih, kako mi tu u turizmu volimo da kažemo, zastaje dah.

Dolazak sve većeg broja kineskih turista posle ukidanja viza za građane te najmnogoljudnije, nama izuzetno drage i prijateljske zemlje, je i te kako uticao na podizanje turističke ponude kod nas, da se još više kapaciteta osposobi.

Upravo je Bajna Bašta i Nacionalni park Tara, primer da je veliki broj kineskih turista tamo bio prisutan u mnogo većem broju prošle godine od kada su vize ukinute.

Kolika bi bila projekcija i cena te panoramske gondole, teško je da se sada govori, ali imajući u vidu da je tamo zaista prirodno blago Srbije i da svako ko je išao na vidikovac Banjska stena na Tari, odakle seže pogled na Republiku Srpsku i na prelepi kanjon Drine i na jezero Perućac, složiće se sa mnom da je ovakva jedna investicija pored milion gluposti koje finansirate, raznorazne nevladine organizacije, agencije za sve i svašta koje ne rade ništa, neophodna, kako bi se i ljudi u tom delu Srbije, u tom delu zapadne Srbije i čitave turističke oblasti, zaposlili, a sa druge strane to bi dalo jednu dodatnu i jednu privrednu sponu između istočno dela Republike Srpske i Republike Srbije.

Gospodine ministre ne mogu lokalne samouprave kao što to stoji u ovom članu zakona na koji smo podneli amandman mi srpski radikali, određene projekte da iznesu sami.

Ja ću opet da potenciram ono o čemu je govorio i kolega Mirčić nedavno, i što stalno govorimo, da mi ne možemo da finansiramo za privatnu kompaniju projekat kao što je Egzit. Vi ćete reći, dolazi toliko gostiju i turista, a to neka radi firma koja se za to opredelila.

Ali, ovo, čarobni turistički drinski prsten i izgradnja ove panoramske gondole, i ja sada nemam više vremena, a ovo je samo jedan od vitalnih projekata je nešto o čemu morate da razmišljate i vi kao i Nedimović, eto pošto ste sada prisutni kada se o tome govori, sledeći put recite ili kada se radi rebalans budžeta ili kada vi radite projekte, jer tamo moraju u toj oblasti da se uradi, što se vašeg ministarstva tiče, određenih pripravnih stvari, da je to neophodno i da će te time podići standard ljudi i da će ostati ljudi tamo gde žive u tom delu Srbije, a i te kako će mnogo više turista da dolazi, pogotovo Kineza i drugih stranih, domaćih turista, jer to što Srbija ima, retko koja zemlja ima, a mi to nismo iskoristili i poslednji je trenutak da shvatite da je to naša razvojna šansa. Hvala.

Registrovanje turističkih agencija i njihovo klasifikovanje je ozbiljan i odgovoran posao. To što je neko dugogodišnji član Asocijacije turističkih agencija, odnosno JUTA-e koja daje na svom sajtu preporuke za one koje se dugo bave tim poslom, uopšte nije nikakva garancija, što smo videli, na primer, u S.A.B. Travel-a. To je agencija koja je dugo postojala na tržištu, ako je ipak izvršila veliku prevaru svojih klijenata.

Građani Srbije moraju dobro da razmisle, pogotovo kada su putovanja u inostranstvo u pitanju. Šta oni dobijaju za tu cenu aranžmana i da li se to uklapa u to njihovo „putovanje iz snova“? Ako je taj aranžman po prilici stvari izuzetno povoljan, ne mogu da očekuju neki luksuz u hotelu ili smeštaj u samom centru.

Ako turistička agencija to u opisu svog aranžmana obećava, momentalno turistička inspekcija mora da reaguje i da ne čeka da se to nešto desi, pa posle toga da se privodi vlasnici od strane nadležnih organa, a pitanje je, verujte gospodine Nedimoviću, koliko je još nerešenih sporova građana.

Pokušala sam da dobijem tu informaciju, da vidim koliko se ljudi još vuče po sudovima zbog sporova sa raznim turističkim agencijama. To je nemoguća misija, jer se godinama to nagomilava.

Sada sa ovako uređenim ministarstvom i sa ovakvim inspekcijskim nadzorom, pa znali su ti inspektori, gospodine Marinkoviću, nije tu ministar ali vi mu prenesite, valjda se još niste ustoličili, ako ćete vi biti taj kalif umesto kalifa, u toj partiji, da mu kažete mogli su još u januaru prošle godine da vide da nešto nije u redu.

Znate, sve prijave građana Srbije su dovoljan alarm da se reaguje, a ne kada se nešto tek desi. Građani Srbije moraju da imaju adekvatnu zaštitu. Na kraju imaju Ustav i Ustav RS im to garantuje, a ne da dočekaju da u rođenoj zemlji budu prevareni i da tek posle toga država gleda da li će da ih spasi sa neke vrućine i sa malom decom ili decu koju odu na ekskurziju, a roditelju su jedva izdvojili pare da to plate.

I ovo je prilika sada, na kraju rasprave, da zaokružimo celinu što se tiče neophodnih investicija i projekata za razvoj turizma u Srbiji i na ono što decenijama propada.

Postavlja se pitanje, gospodine Nedimoviću, zašto Vlada Republike Srbije nije izašla sa konkretnim, nazovite ga kako hoćete, mi to ovde predlažemo, srpski radikali, da to bude poseban program, master plan za uništene banje Srbije. Sa preko 1000 lekovitih izvora sa tradicijom dugom nekoliko vekova razvojna šansa za zdravstveni turizam Srbije je ogromna, a neiskorišćena. Tek Soko banja samo ima zaista urađen poseban master plan i čak su otišli korak dalje ne samo za zdravstveni, već i za rekreativni turizam. A šta ćemo sa pomenutom Koršumlijskom banjom o kojoj je govorio kolega Stojanović?

Znate, ne može ministar koji još uvek vodi ovaj resor, Rasim Ljajić da kaže – ko da kupi tu ruinu za 2,5 miliona evra. Ne radi se tu o ruini, tu su radi o nacionalnom bogatstvu. Pa, ko je taj ko se usuđuje da procenjuje koliko vredi jedan nacionalni resurs? Objekat je jedna stvar, a drugo su potencijali.

Zašto Vlada Republike Srbije nije uložila novac? Evo, govorio je i kolega Despotović o Prijepolju. Stvarno ne može da se stigne sve to da se pobroji.

Šta ćemo sa Vranjskom Banjom? Šta ćemo sa banjom Voljavča kod Kragujevca, u Stragarima? Šta ćemo sa još drugim, ko zna koliko neiskorišćenim banjama u koje bi i te kako došli turisti iz celog sveta, jer oni to hoće – da imaju jednu prirodnu ambijentalnu celinu, da imaju dobru ponudu smeštaja, da imaju kvalitetnu etno hranu, što mi imamo zaista.

Mi možemo, to je radila projekat Turistička organizacija Srbije, mislim „52 ukusa Srbije“ da se tako zvala, dakle, mi možemo to da proširimo još ko zna na koliko toga i sad dok traje ova kampanja „Vidi Srbiju“, znate, ne možemo samo da forsiramo ove oblasti koje su razvijene, moramo da gledamo i tamo gde i te kako ima potencijala, da se razvija turizam, da se Vlada Republike Srbije opredeli i da kaže, pa vi se hvalite gospdine Nedimoviću, i premijer i predsednik države, da ima novca u budžetu. Hajde, izvolite, znači, jedan uloženi dinar, evro u koju god hoćete valutu to da konvertujete, tri puta će da se vrati. Zaposliće se ljudi, razvićemo te krajeve Srbije, a najvažnija je putna infrastruktura. Bez toga nema ni razvoja turizma.

Gospodine Ružiću, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom trenutku primena ovog zakona, koji je pred nama, o Centralnom registru stanovništva deluje zaista kao naučna fantastika. Zbog toga što je apsolutno nemoguće da svi organi i državne uprave, koji su u ovom zakonu ovlašćeni da urade ovaj posao, to urade na kvalitetan način i na način na koji ste vi to zamislili, jer je nemoguće da u Srbiji… Evo, i danas u Beogradu, gde se fluktuacija stanovništva iz nekih delova Srbije sigurno meri brojem od nekoliko stotina ili nekoliko hiljada. Sad se postavlja pitanje – kako ćete i na koji način da vršite boravak i popis tih ljudi ako to oni sami ne urade?

Kasnije ćemo da govorimo o zakonu koji tretira stanodavce kada je u pitanju privatni smeštaj u ruralnom turizmu, apartmanima, u ovim stanovima na dan koji se izdaju.

Sad vi dolazite u situaciju da ne možete jednostavno da znate ni ko je kada, o tome su govorile i kolege srpski radikali u načelnoj raspravi, ušao, ko je izašao iz zemlje, slučajevi koji mogu da se dese uoči samih izbora. Tako smo imali situaciju 2016. godine, a niko nije odgovarao zbog toga da su u biračkom spisku bili i ljudi iz 19. veka. Da li je tako? Sa tim datumom rođenja.

Sad vi nama recite, molim vas, ako ovi podaci opet budu neažurni, a oni treba da služe u svrhu lakšeg života svih organa državne uprave i, pre svega, stanovnika, ko će i na koji način da odgovara ako se ove naše sumnje ispostave tačne za godinu dana do sledećih redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora i kada se vidi da je to bilo zaista na način na koji ste vi to zamislili neprimenjivo? Zbog toga smo tražili da se ovaj zakon povuče iz procedure, iako je prošao te neke javne rasprave i da se uradi novi koji će zaista biti primenljiv.

Umesto ovog zakona, gospodine Ružiću, Vlada Republike Srbije, koja želi, ako želi da pomogne poljoprivrednicima, trebala je u Narodnu skupštinu Republike Srbije da dođe sa novim zakonom o organskoj proizvodnji i podsticajima u organskoj proizvodnji. Da li bi se sad tako nazvao zakon, to je nebitno, bitna je suština.

Mi u Srbiji imamo, u ovom trenutku, dok mi sedimo ovde, evo sada je i ova prolećna setva na pragu, sigurno 300.000 hektara neobrađenog zemljišta i vi kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu putujete po celoj Srbiji, pa vidite, ja nažalost kad idem kroz Šumadiju do svog rodnog Kragujevca, svakoga dana na posao i nazad, koliko je zemlje zapušteno.

Suština je u tome da, naravno, najviše po proceni toga u Pčinjskom i u Pirotskom okrugu, pojedine opštine imaju čak preko 50% zapuštene obradive zemlje. Zamislite vi to, a mi imamo siromašno s druge strane stanovništvo, poljoprivredu koja teško opstaje i mala poljoprivredna gazdinstva na selu koja jedva imaju za onu osnovnu reprodukciju.

S druge strane, samo 15.000 hektara je pod organskom proizvodnjom. Da bi pokrenuli poljoprivredi i da bi imali neku budućnost i da bi ta deca koja danas odrastaju u tim gazdinstvima ostala na selu, morate da imate na umu isključivo to da se baziramo na organsku proizvodnju koja je budućnost i koja je isplativo i na samo jednom hektaru površine.

Uglavnom su u proseku u ovim delovima Srbije, pa evo i u Šumadiji i to usitnjene parcele iz domaćinstva i žalosno je da se bud zašto prodaju čitava imanja, da niko nema da dođe u ta sela, da se škole zatvaraju, da tu nema više ni prodavnice, ni pošte, ničega, ostaju samo stari ljudi da žive, a ta zemlja propada.

U tom pravcu razmišljajte i vi, gospodine Ružiću, i čitava Vlada Republike Srbije, jer na taj način biste pomogli i zapošljavanje.

Mnogo bi bilo bolje da taj novac uložite na tim mestima i da se pokrene organska proizvodnja svuda gde je to moguće, a budite sigurni da postoje mladi ljudi i mladi bračni parovi i oni momci i devojke koji su tek završili srednje škole pa hoćeda ostanu u selu, samo da im se da neki podsticaj, nego što ovim stranim kompanijama dajete i šakom i kapom 10.000, 11.000 evra, a pitanje je koliko će oni da opstanu.

Kada se započne sa jednom takvom proizvodnjom koja je, opet ponavljam, budućnost za Srbiju, budite sigurni svako ko je u stanju da to radi, kada mu država pomogne i ima prihode na jednom hektaru od nekoliko hiljada evra godišnje, na jednoj kulturi, pa ih menja.

Imate domaćinstva po Vojvodini gde ljudi proizvode po 10 i više vrsta organskog povrća na jednoj parceli. Budite sigurni da će on da čuva svoje ognjište i da neće ni da se seli iz zemlje niti da traži neko drugo mesto za život.

Kada govorimo o bezbednosti hrane i ovom amandmanu koji smo podneli na ovaj postojeći član 4, gde se regulišu ovi pojmovnici, gospodine Ružiću, moramo da razgovaramo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, iako tu nije ministar poljoprivrede, to nas ne ometa, i o pojmu nove hrane.

Kada kažemo nova hrana, neko će da pomisli da je to nešto što je proizvedeno sveže, a nije. U pitanju su sve one namirnice koje se danas široko rasprostranjeno nalaze na srpskom tržištu, koje su dobile sertifikat, opet insistirate na tome, isključivo po pravilniku EU i to još od 1997. godine, kada su oni to pustili na svoje tržište, pa tako danas imamo razne suplemete i hranu koja je uglavnom u prodavnicama zdrave hrane, u nekim farmaceutskim proizvodima kao dodaci ishrani i pomoć za lečenje određenih bolesti.

Ko je od vas pre 10 ili 20 godina koristio ili čuo za noni đus, čia semenke, ulje anktarktičnkog krila i da ne nabrajam dalje? Sve to danas možete da kupite, ali pitanje je u kojoj meri je to za čoveka zdravo i zašto ste se uglavnom bazirali na standardima EU?

Kako niste razmišljali da mnogi od tih proizvoda, biljaka, algi i svega drugog što, takođe, može da pomogne u lečenju određenih bolesti i uopšte za ukupan imunološki sistem čoveka se nalazi na području ogromne Kine prijateljske, Rusije i drugih zemalja, Indije, Indonezije, a vi ste baš svoj fokus stavili na Pravilnik EU i na direktivu EU koja, kao što rekoše u više navrata kolege srpski radikali, danas otima Kosovo i Metohiju. Sve su nam uništili. Najvećim delom su zaslužni za to što se nalazimo u ovakvoj situaciji kada i naša poljoprivredna proizvodnja u pitanju, bez obzira na sve pokušaje Vlade da to revitalizuje i opet se rukovodite njihovim pravilnicima.

Postavlja se pitanje – zašto neki distributer iz Ruske Federacije, koji ima određenu biljku, ili iz Kine, da ne ponavljam opet, koji želi to da plasira na tržište Srbije, to ne može da uradi? Zato što se vi isključivo rukovodite aršinima onih koji su neprijatelji naše zemlje. Hvala.

Gospodine ministre, u kontekstu onoga što ste malopre rekli, a vezano je za domaće proizvođače sredstava za zaštitu bilja, možda neću zvučati skromno kada kažem da jedan od takvih proizvođača koji je i te kako poznat na širem tržištu upravo iz Kragujevca.

Sada moram da vas podsetim, izašao je Branko Ružić a sigurna sam da je bio 2002. godine narodni poslanik, kada smo mi srpski radikali ovo hteli da tretiramo kroz donošenje jednog zakona koji je svim dosmanlijama koji su posle toga uništili Srbiju, opljačkali, sistematski uništavali seljake i ratare i voćare, bio smešan. To je Zakon o sprečavanju sirka. Da li se sećate toga, gospodine Nedimoviću? Dakle, to je bio predlog, zvanični predlog Zakon o sirku, divljem sirku poslanika SRS još pre 17 godina. Imali smo još tada u vidu da je to bolest koja napada, pre svega, ogromne posede u Vojvodini. Sada ja kao laik za poljoprivredu opet neko ko ima dodira sa svojim i prijateljima i rodbinom na selu, mogu slobodno da kažem da, Arsić se toga svakako seća, je to nešto što može useve da uništi za 75%.

Nove tehnologije, novo vreme, nove klimatske promene, sve to će naravno da utiče i na voćarsko, je li tako gospodine Rističeviću, i na ratarsku proizvodnju zbog toga što danas ne možete da predvidite šta sve može da se desi. Sami ste govorili kada su bili pre dve godine zakoni o ruralnom razvoju i podsticajima u poljoprivredi, da je neophodno da se i takve situacije preduprede, em što dolazi neka ne daj Bože bolest iz zemlje, još seljak treba da gleda stalno u nebo, a i dan danas Srbija nije u mnogim krajevima svoje prelepe, dakle naše prelepe zemlje, rešila problem iznenadnog i razornog grada koji uništava tolike useve.

Zato je najbolje da se pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, ako imate volje da pomognete, uputi izmena i dopuna ili novi Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi, jer gledala sam i to me zanima pa pratim i na kraju uvek me i pita neko od te moje rodbine – da li znaš, da li ima nešto što bi mogli da dobijemo, da započnemo da radimo, pogotovo ovi mladi ljudi. Ovaj konkurs koji se tiče odnosno subvencije za zasade vinograda, voće i hmelja, koji se svake godine obnavlja, mislim da je do kraja maja uvek aktuelan, pažljivo sam pogledala, sadrži zasade, pripremu zemljišta, kolje, odnosno onaj naslon za voćku, ali ne sadrži i ovo zaštitno bilje o kojem mi sada ovde raspravljamo.

Svakako da ću da pozdravim u tom konkursu nameru vas kao predlagača da se forsira ono što je proizvedeno na Čačanskom institutu za voćarstvo, na Institutu u Smederevskoj Palanci, kada su u pitanju neke kulture povrća ili na Institutu za strmna žita što se žita tiče.

Tako da morate jasno da kažete kada ćete na te stvari da obratite pažnju i da pomognete običnom čoveku da bez toga i da traži te subvencije ima mogućnosti za to jeftino, odnosno povoljnije nabavi a da, s druge strane, bude oslobođen svih ovih dažbina koje opterećuju jedno prosečno poljoprivredno gazdinstvo.

Gospodine ministre, ne treba da idete na izmenu i dopunu, već potpuno nov zakon da uradite, da u ovom delu kada smo govorili o prethodnim zakonima, mi smo izneli još veliki broj primedbi, na način, kako se do sada daju podsticaji i govorili smo o segmentu organske proizvodnje, pa evo ja ću sada da povežem malinu.

Ako ste već bili tamo, i ako u ovom trenutku ne znate kolika će da bude otkupna cena, a ona treba da bude najmanje od 160 do 180 dinara, po kilogramu maline, onda ste trebali da promovišete i način da zarade i više od toga što ne mogu da dobiju, pa su ljudi iz revolta posekli te zasade, mnogi su potpuno bili deprimirani, jer i oni i njihova deca i svi članovi porodice su mnogo očekivali, a dobili su ništa da niko nije hteo da dođe ni da bere, da nisu mogli da spasu taj plod, to je srpsko crveno zlato.

Sa druge strane, da imate program i podsticaje za organsku proizvodnju malina, onda sigurno možete da kažete da cena takve maline je garantovano najmanje 500 dinara i da ona ima svoje tržište. Isto je tako za jagodu, isto je tako za druge proizvode.

Dakle, izađite i sagledajte sve te trošadžije u budžetu Republike Srbije, mnoge od njih smo vam pobrojali prilikom donošenja budžeta za ovu godinu, te agencije nenormalne, nevladine organizacije, pa lepo sve to usmerite u podsticaje za poljoprivrednu proizvodnju i naročito sa posebnim programom, za organsku proizvodnju kako bi ljudi znali da će u budućnosti da imaju sigurnost za sebe i za svoju decu i da ostanu na tom zemljištu.

Da se niste možda zapitali, pošto i vi putujete, baš kao i mi, vi ste samo jedan deo rekli zašto je to tako. Pa zato što su ostala samo staračka domaćinstva i on više nema ni traktor ni frezu i nigde ne može da izađe iz kuće, jednostavno taj čovek više nije sposoban. To još može u Vojvodini da se sagleda u nekom proseku da je malo povoljnije, a sve dublje što idete, a jutros sam ja o tome govorila, i Pčinjski i Pirotski okrug, imate i dve opštine na jugu Srbije, koje imaju više od 50 posto od ukupnog zemljišta neobrađenog zemljišta. Ko je kriv zbog toga? Pa i one štetočine posle 5. oktobra, ove dosmanlije koje su sve uništile, ali dajte onda recite kako će to i kada će Srbija da procveta.

Vi ste obećavali da će da bude kada uđe u EU. Neće, to je laž i obmana, nego samo kada se usmerite na to da podignemo svaki pedalj naše zemlje, da spasimo svaku oranicu, svaki voćnjak i da budemo sigurni da će sutra neko da ostane tu i da živi od svog rada.

Gospodine ministre, to ste za jabuku odlično rekli i tačno ste dali raspon cene. Evo, slučajno u redovima srpskih radikala je jedan čak i naš predsednik opštinskog Odbora u Topoli, u Šumadiji, koji godinama uspešno izvozi jabuke, ali prave srpske šumadijske jabuke na veliko rusko tržište za svog poznatog kupca.

Međutim, sada se postavlja problem zbog čega da nemamo i 20 još uputa više zasada malina ili 50 puta više i krušaka i jabuka kada apsolutno sve možemo da izvezemo na široko rusko tržište? Da li su možda Rusi rekli - potrebno nam je toliko samo tona malina ili jabuka i više nećemo? Ne, nisu rekli, jer samo jedna podmoskovska oblast može da kupi hrane ili, evo, centralna pijaca u Moskvi koliko Srbija može da proizvede i onda nema nikakvog problema.

Ja sam se stvarno javila za repliku i pre izlaganja kolege Srete Perića, ali on je to lepo elaborisao i rekao je - problem je u prerađivačkoj industriji. Uporno mi srpski radikali, kao najveća i jedina ozbiljna i prava opozicija vama govorimo - u to mora da se investira. Ne može seljak da se prepusti da bude sam i da razmišlja i da gleda u nebo i šta će da bude. Nisu ni ti ljudi, znate, što bi se žargonski reklo, ping-pong loptice, pa im kažemo – e sada ćete vi tamo u Ivanjici, u Arilju da sadite krompir, a onda ćete malinu, a za pet godina vaša deca će da se bave nečim drugim. Ne, to mora da bude stalna proizvodnja.

Znate, normalno je… Stavite se… Evo, bili ste tamo i verovatno su vas pitali. Pa, stavite se u kožu tih ljudi. On će da razmišlja i da kaže – čekaj, kako je moguće da je, evo, u Rusiji kilogram smrznute maline u maloprodaji 900 dinara, a sada ja moram ovde da je dam ispod svake cene.

Znate, ako država uloži u to i ako pomogne tim ljudima, ništa, verujte, a otkačite se ovih iz EU, ništa neće biti problem da prodamo na velikom tržištu Rusije koja želi hranu iz Srbije i koja sve ovo što se dešavalo mnogi su nas i tu je, pre svega, kriv ovaj što ne sme da se pojavi, Rasim Ljajić, ministar trgovine, koji je i dalje bez velikih sankcija pustio da raznorazni, da ih ja sada ne imenujem, znate vi, neki su iz vašeg kraju, vršljaju kako hoće i da brukaju državu prepakovavanjem polutki i svega.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, još 2009. godine za vreme vladavine ovih žutih raspikuća, razne multinacionalne kompanije, što i vi znate, iako tada niste bili u Vladi, su počele da vrše pritisak na Srbiju da se usvoji jedan rigorozniji zakon o zaštiti i zdravlju bilja, navodno, kako bi se sva roba koja se kasnije sa ovog područja izvozi u zemlje EU, kroz strožiju kontrolu, na taj način zaštitila. Međutim, mi smo i tada, kao poslanici najveće opozicione stranke, bili protiv tih zakona iz prostog razloga što smatramo da je takvo u segmentima donošenje zakona, malopre je koleginica rekla, zdravlju, i nije puno pogrešila, zaštita zdravlja bilja. Sve je to povezano, ali nije u najvećoj meri na korist Srbije.

Od kada je 2016. godine, da li je tako, otprilike u ovo doba uveden pravilnik pre formiranja ove sadašnje Vlade da se na graničnom prelazu vrši kontrola od strane fitosanitarne inspekcije, da li je tako, za jedan deo proizvoda biljnog porekla, a da ostali po mestu svog skladištenja, tada je došlo do zabune među proizvođačima, pa što sada tako, i mi nismo zaista protiv toga da zdravlje bilja i ono koje se uvozi u Srbiju i ono koje se izvozi bude pod najvećim stepenom kontrole. Međutim, mi smo protiv toga da se sve to radi samo zbog činjenice da sada slede određeni IPARD projekti od strane EU za poljoprivrednu proizvodnju. Vi ste rekli da se u ovom slučaju radi zbog Ruske Federacije. Ako je to tako, ako je to bolja kontrola, onda to možemo da pozdravimo.

Sa druge strane, gospodine ministre, šta Vlada Srbije konkretno radi i vaše ministarstvo da se očuva to zdravlje bilja? Kada vi kažete bilje, sada nas građani gledaju u direktnom prenosu, moraju da imaju u vidu da postoji poljoprivredno bilje o ono koje nije poljoprivredno bilje. Sada što mi želimo da pokrenemo kao novu temu, pošto smo danas uspeli da iz vas izvučemo, što bi se reklo, da ćete izaći sa predlogom da se izmeni Zakon o organskoj proizvodnji, mislimo da treba novi zakon i o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji, kako sada Vlada gleda na činjenicu da je ogroman potencijal, a to znači da su tu na stotine, a možda i hiljade, milioni evra upravo u tom bilju koje nije poljoprivredno, razumete šta vam govorim, u zasadima kao kultura, već se nalazi na područjima Srbija odakle mi preradom lekovitog bilja možemo da imamo, da li je tako, vi ste rekli, prerađivačku industriju, a ovde preradom tog bilja i te kako izvozni potencijal. Zašto niste u toj oblasti dali veće subvencije za pojedine krajeve Srbije. Mislim na Zlatar, na Homoljski čitav deo, Homoljske planine i sve što se nalazi oko Sokobanje, Rtnja, na jugu Srbije i svih tih potencijala koje mi imamo, a tek su neki usamljeni primeri koje možemo ponekad u nekoj reportaži na televiziji ili na nekom od kanala „Jutjub“ da vidimo da je neko to počeo uspešno da radi, da se time bavi.

Ako bismo se usmerili na to da i na taj način, pogotovo zbog toga što mi imamo retke biljne vrste, koje nisu kulture koje se sade, već se nalaze na poljima širom Srbije, na određenim lokalitetima, neke su endemske vrste, onda da pomenem i nacionalne parkove Frušku Goru, Taru i Kopaonik. To je riznica koju mi treba da iskoristimo kao zemlja i da damo podsticaj tim ljudima da se time bave i da od toga imaju neku korist.

Naravno, i to mora da prođe strogu kontrolu, jer sve što se prodaje i što se nalazi i na pijacama i na raznim drugim mestima trebalo bi da kontroliše inspekcija.

Evo, završavam, gospodine Marinkoviću, pošto je ovo zaista jedna nova tema, da dam i mogućnost ministru ako želi da odgovori. U tom smislu treba da gledamo, što bi se narodski rečeno reklo, naša posla, a ne da nas uslovljava Evropska unija, koja samo traži za sebe pogodno tržište, traži jeftine sirovine i traži jeftinu radnu snagu. A sa druge strane, mi ono što imamo i što nam je od prirode dato i što može da se upotrebi, nismo iskoristili na pravi način.

I za laike u poljoprivredi, gospodine ministre, normalno je da pesticidi koji imaju iole bilo kakav rizik po zdravlje ljudi, znači, tog bilja koje će da se koristi u ishrani životinja, nisu dozvoljena i nikada se nije u Srbiji desilo, i pre ovih zakona, ja mislim da je 1998. godine donet zakon odnosno Pravilnik o zaštiti bilja, dakle, još u onoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, pa 2009. i 2016. godine, nebitno je, ali u svakom slučaju, u celom tom periodu nikada se u Srbiji, evo, tu je i gospodin Rističević kao poljoprivredni proizvođač i toliko godina možda i savetuje druge kako treba da rade i šta da rade, da se zbog neispravne ili zbog toga što taj pesticid nije imao po pravilima EU, kako oni kažu – maksimalnu dokumentaciju, desilo da se napravi neka velika šteta. Jer, ja smatram da i stariji ljudi, oni koji ne prate nove tehnologije a žive na selu, i oni ljudi koji sad imaju 60 i 70 godina i dalje rade u polju i seju, znaju kako treba da upotrebe sredstva za zaštitu bilja.

Ovo je ipak nešto što je počelo da duva od strane Evropske unije još pre tih, koliko sada već, 10 godina, pa onda i kasnije, kada su oni tražili da se sve ono što se proizvede a izvozi na tržište Evropske unije, što je mnogo manji procenat nego što treba da se izveze na područje Ruske Federacije, pokrije sertifikatom da su ti proizvodi bili tretirani pesticidima sa maksimalnom dokumentacijom. A u Srbiji to ne mora da bude tako, jer se zna šta je to dobro a šta nije.

Vi ste sada pomenuli i to kako će da se vrši edukacija. Najpre da nam kažete, gospodine ministre, da li je uvod u ovaj način obaveze prema poljoprivrednim proizvođačima da će oni za koju godinu, ako to nama dođe kao direktiva EU kao u nekim zemljama u našem okruženju, morati da imaju sertifikat? Vi znate za to da oni ne mogu da upotrebe određena sredstva za zaštitu bilja bez tog sertifikata. Takvo im je pravilo doneto, ja mislim, 2015. godine je prvi takav zakon izglasan u ustaškoj hrvatskoj državi koja je okupirala Republiku Srpsku Krajinu. Vi sada tamo nešto sejete i morate da imate, zamislite, sertifikat da vi znate to da upotrebite.

Završavam, em što ste uveli da se putem interneta prijavljuju sezonski radnici, pa sada putem interneta i onaj gost koji dođe u seosko domaćinstvo, posle ćemo o tome, sada još samo sertifikat kako treba da zaštiti pšenicu i kukuruz, ja stvarno ne znam kako je do sada postojalo bilo šta što mi jedemo, što se proizvodilo ili što se izvozilo iz Srbije, ako to ljudi nisu znali da rade.

Ovaj zakon koji nam je predložilo ministarstvo odbeglog Rasima Ljajića je potpuno katastrofalan iz više razloga.

Najpre zbog činjenice da neka rešenja koja su predložena u oblasti ugostiteljstva su veoma loša za srpske ugostitelje, koji ukupno sa turističkim sektorom učestvuju u privredi Srbije sa 6%. Sedamdeset hiljada ljudi, muškaraca i žena je zaposleno u oblasti turizma i ugostiteljstva, a preko 60% njih je sa kvalifikovanom stručnom spremom iz te oblasti, preko 10% njih je sa visokom stručnom spremom. Zaista je neverovatno da tako dugo iščekivani zakon, posle toliko vremena utvrđivanja i javne rasprave, dođe u ovakvom obliku. Zato smo i tražili da se član 1. Zakona o ugostiteljstvu briše.

Ne treba posebno da potenciram, a videćete i vi gospodine Nedimoviću, da kaznama i penalima u opisu zakona nije mesto, za to služe određena poglavlja i odredbe, a ovde tap, pa kazne. Sada se postavlja pitanje na koja vi verovatno nemate odgovor, jer nema ministra finansija. On bi jedini bio sada tu kompetentan da u skladu sa stavkama budžeta i svojim razmišljanjem kako da se unapredi ova oblast, jer Rasim Ljajić za to nije sposoban i on više neće biti ministar ni u jednoj vladi, u to smo apsolutno sigurni, kako da se unapredi poslovanje ugostiteljstva, a da to bude u korist tih ljudi. Zar vam nisu dovoljno velike ove cifre koje sam na početku diskusije iznela, najpre zbog činjenice da retko koja zemlja sa ekspanzijom turizma i ugostiteljstva u oblasti prometa hrane i pića ima tako visok PDV.

Zemlje koje idu ka tome da razvijaju sektor ugostiteljstva, pa valjda vi svi negde i službeno idete ili privatno, uglavnom imaju stopu PDV na te usluge od 5 do 10%, a ona je ovde za smeštaj u hotelima 10%, a to su vezane delatnosti, a za ugostitelje je za promet hrane i pića 20%. Onda nemojte da vas čudi, a to stvarno ne može niko da opravda, što u toj oblasti i te kako cveta siva ekonomija, je li tako? Malo po malo, pa je neki objekat zatvoren. To ne može da opravda ni činjenica da oni nisu uskladili tu delatnost sa postojećim zakonskim standardima, ali razmislite o tome da ćete na takav način kao što mi predlažemo i kao što Udruženje ugostitelja Srbije traži, da povećate njihovu produktivnost, pa će moći više ljudi da se zaposli.

Evo, da ne idem sada po gradovima, stvarno je malo vremena, uzeću za primer, pošto čujem malopre i komentare kolege Mirčića, evo i vi ste iz Mitrovice, on iz Novog Sada, samo u Novom Sadu je prošle godine zaposlenje u toj oblasti, u oblasti turizma našlo preko četiri hiljade uglavnom mladih ljudi i grad koji se ove godine obeležava kao prestonica mladih Evrope, koji ima i te kako mnogo kulturnog, etno, istorijskog nasleđa i koji je poznat po tradiciji ugostiteljstva. Na kraju krajeva, u tom delu koji je nekada bio Austrougarska, pa i u ovom našem gde smo bili dugo godina pod Turcima, odmah posle oslobađanja od Turaka, evo, prve kafane su nikle i u Beogradu i u mom rodnom Kragujevcu i u drugim gradovima.

Zato turisti vole da dođu, zbog gostoljubivosti, zbog dobre hrane koju mi imamo i kampanje koje su pokretane više godina u tom smislu da prikažemo šta je to etno, prava srpska domaća hrana urodile su plodom.

Sad kad su se ti ljudi profilisali u tim oblastima, tap, toliki porez, odnosno PDV, nemogućnost da oni to rade, a da ih slušate iz struke šta vam kažu. Jeste ovaj zakon prošao neke javne rasprave, ali su vam ti isti ljudi rekli da je nemoguće da jedna turistička organizacija, evo, grada Sremska Mitrovica koja odlično radi svoj posao, pa i drugi, ili imaju manifestacije, ili grad, ili grad Beograd, ili bilo koji grad, sad vi treba, evo Požarevac, odakle je Arsić, da se bavite time da na račun opštine, odnosno grada se uplaćuju sredstva od privatnog smeštaja, da li je to izdavanje apartmana, da li je to izdavanje kreveta, koji su kategorisani kao seosko domaćinstvo. Molim vas, objasnite mi, ovde je gospođa Radeta, koja je za lokalnu samoupravu, što bi se reklo, i za tu oblast kao pravnik ekspert, evo vas koji vršite te poslove u lokalnoj samoupravi, da li jedan grad treba da se bavi rentiranjem objekata? Evo, u ovom zakonu ovde lepo piše da moraju da se uplaćuju sredstva na račun, odnosno budžet opštine. Onda uđite u ovu izmenu Zakona o budžetskom sistemu, nemojte da terate ni grad Beograd, ni Požarevac, ni Kragujevac, ni bilo koji grad u Srbiji, neku banju, koja ima svojih problema, dakle, razvoja, prihvata stranih gostiju, da li je Sokobanja ili bilo koja druga, da se bave onim poslom koji im uopšte zakon ne daje mogućnost. Sada vi treba ta sredstva da prenesete na račun onoga da mu isplati ta sredstva koja je obezbedio tom turisti da ima taj smeštaj, što je apsolutno nemoguće.

Neka se time bave ove agencije koje ne mogu da budu organizatori putovanja, već da budu posrednici u turizmu, neka uzimaju za to svoj deo procenta, a ne da se time vi bavite. Zamislite sada, ako će da krene inspekcija grada Beograda i ko će to uopšte, gospodine Nedimoviću, da radi? Koji je to broj inspektora koji treba da sada da ide po Beogradu, evo ovde oko Skupštine, ako se izdaju neki apartmani, kako se to popularno kaže „stan na dan“ i da sad ide da gleda da li je upaljeno svetlo, da li je taj stvarni vlasnik tu. Zakuca inspektor na vrata, otvori neka dama i kaže – dobar dan, ja sam rođaka tog vlasnika. Da li će da ide ona u policiju ovde u Majke Jevrosime, ako je to blizu Skupštine ili negde u Ljermontovoj i da daje iskaz da li je ona tu stvarno došla. Mora da se nađe zaista jedan normalan i civilizovan način, kao što to postoji u normalnim zemljama da se to uredi. Ne može to na ovakav način.

Centralni registar stanovništva može da posluži, ali on ne može to da uredi. Znači, mora da se izvrši registracija prvo tog smeštajnog objekta i njegova kategorizacija. Vi ako zaređate po Kopaoniku, po Zlatiboru, pa vi ćete da isprepadate one ljude i turiste, pa više niko neće nigde da ide, ako kucate na svaki stan i vrata i da kažete – e, jesi ti tu bio, da li si se prijavio? Vi morate to pre toga, evo, da je stvarno pravi taj registar, kao što nije, da ustanovite ko poseduje koju nekretninu, ko se čime bavi, da li je krenuo u to, a ne ovako na prepad ljude.

Znači, ništa niste uradili donošenjem ovakvog zakona. Razmislite o tome, dame i gospodo iz vladajuće većine. Mnogi od vas dolaze iz lokalnih samouprava koje imaju i te kako razvijenu turističku delatnost. Na kraju, svaki grad u Srbiji je mnogo lepši od mnogih drugih gradova i turistički centri. Sada vi treba da razmišljate o tome i oni ljudi u Upravi za trezor te lokalne samouprave, ljudi koji rade u budžetu lokalne samouprave kako će da isplaćuju novac za ove što se uplaćuje direktno u budžet ili preko turističke organizacije. Turističke organizacije, ljudi moji, uopšte nemaju mogućnost da samostalno, oni su i direktni budžetski korisnici, ne mogu oni tek tako da troše pare sa svog računa i da prave ugovore sa tim ljudima koji imaju te sobe ili apartmane za izdavanje etno kompleksa itd. Nemojte da se igrate sa takvim stvarima, jer ćete zaista da napravite veliki problem.

Ako ne budete pod hitno poslušali i ušli u pregovore sa udruženjem ovih ljudi, a mnogo je ugostiteljskih objekata u Srbiji, kažu da ih ima i skoro 70.000, što onih koji se bave nekim manjim, što većim poslom, znači da je vezan uz restoran i smeštaj, da im date mogućnost da se smanji ta stopa PDV-a, zaista će im biti teško da posluju i da zapošljavaju nove ljude.

Gospodine Arsiću, vi ste se samo javili na pomen Požarevca, a da ste pročitali ove članove zakone koje sam ovde potencirala, verovatno da bi odgovor bio drugačiji.

Dakle, radi se o tome da postoje 20% i 10%, 10% je za smeštaj u hotelima, u kategorizovanim smeštajnim objektima, a ja vam govorim za zahtev ugostitelja i njihovog najvećeg udruženja u Srbiji da se ta stopa za hranu i za piće smanji, što je premet za razmišljanje Siniše Malog, a ne vas. Možda vi ubuduće u nekoj konstelaciji snaga budete nešto, ja to ne znam, ali zaista nemojte da brkate pojmove.

Niko od nas nije rekao, niti ja da ne treba da se donese ovaj zakon. Na kraju, mi i imamo ovaj zakon, ovo je sada neki kao novi, ali izmenjen, na štetu ovih ljudi koje sam ja potencirala. Ali, pošto niste možda obratili pažnju, dakle, ja sam vam rekla da Zakon o budžetskom sistemu, vi ga bar otkad ste u ovoj naprednjačkoj većini, vi kao Veroljub Arsić, hvalite i budžet i Zakon o budžetskom sistemu. Zašto hoćete onda da rušite odredbe Zakona o budžetskom sistemu i da obavezujete lokalne turističke organizacije da se bave poslom posredovanja u izdavanju privatnog smeštaja, kada to nije niti u njihovoj nadležnosti, niti osnivačkim aktom za turističke organizacije, niti je to posao lokalne samouprave? To je nešto na šta tražim odgovor.